Važno je imati na umu kako više ne postoji nijedna veća zemlja, ni na Zapadu ni na Istoku, u kojoj nije u toku izgradnja mreže za digitalni nadzor. Dokaz je to da su zemlje Istoka u službi globalističkih zahteva isto kao i one Zapada.

Portal nexus-svjetlost izveštava:

Jedan od kvalitetnijih blogera na Internetu svakako je Brandon Smith. Pre nekoliko nedelja objavio je opširnu analizu plana svetske elite o globalnoj kontroli. Ono što Brandona izdvaja na svetskoj blogerskoj sceni je uverenje da globalisti kontrolišu i Istok i Zapad, te da su razlike među glavnim svetskim akterima – nacijama, ideologijama, ekonomskim sistemima i na kraju vojskama – tek pozorišna predstava za mase. U ovom tekstu iznosi uverljiv dokaz svojih tvrdnji.

Tehnološki tor za ovce

Važno je imati na umu kako više ne postoji nijedna veća zemlja, ni na Zapadu ni na Istoku, u kojoj nije u toku izgradnja mreže za digitalni nadzor. Dokaz je to da su zemlje Istoka u službi globalističkih zahtjeva jednako kao i one Zapada, što predstavlja i moj osobni stav. Gledam svu tu geopolitičku dramu koja prati događaje poput trgovinskog rata, rata u Siriji, raznih izbora i ostalo…

„Na kraju krajeva, sve to postaje nevažno. Želite li utvrditi koliko je neka lokalna vlast zapravo marioneta globalizacije dovoljno je provjeriti kojom brzinom uvode razne opresivne mjere i sustave na korist globalističkim interesima.“

Slučaj Indije

Na primjer, indijske su vlasti nedavno često bile temom u vijestima jer je Vrhovni sud Indije donio odluku o legalnosti spornog ‘Aadhaara’, biometrijskog programa za identifikaciju stanovnika. Od 1,3 milijarde stanovnika ove države u državnoj ih je bazi podataka biometrijski profilirana već cijela milijarda. Podaci mogu uključivati otiske prstiju te skenirane slike šarenice i lica.

Čuju se komentari kako je Indija prilično neobičan izbor za provedbu takvog pokusa s bazom osobnih podataka, budući da 60% njezina stanovništva živi ispod praga siromaštva, zbog čega većina jedva uspijeva podmiriti osnovne potrebe. Osobno, pak, smatram da je Indija zbog toga upravo SAVRŠEN poligon za testiranje globalističkog nauma da se svjetsko stanovništvo opsežnije katalogizira.

Naglašavam kako su očaj te izostanak proizvodnih vještina i navika izvrstan temelj za stvaranje pokornika.

„Naime, u sve većim indijskim slamovimastotine milijuna ljudi pogođenih siromaštvom svoje biometrijske podatke daju potpuno dobrovoljno, samo kako bi zauzvrat primili neki oblik državne pomoći.“

A za one Indijce koji ne žive u siromaštvu uvedeni su drugi načini privole. Naime, te podatke moraju dati svi koji žele raditi u državnim službama, otvoriti račun u banci ili pak samo ostvariti uslugu mobilne telefonije. A u zemljama koje još nisu u toj mjeri ogrezle u siromaštvu kao Indija uvode se neke još subverzivnije mjere nadzora stanovništva. Ondje se ti podaci, umjesto da se za nešto razmjenjuju, jednostavno samo uzimaju.

Slučaj Rusije

U Rusiji je Vladimir Putin još 2016. odobrio stupanje na snagu tzv. zakona ‘Yarovaya’. Tamošnji telekomi, naime, snimaju i na najmanje šest mjeseci pohranjuju sve moguće digitalne podatke, od telefonskih razgovora do elektronske pošte, uključujući objave na Facebooku i Twitteru, kako bi ih vlada po potrebi mogla dobiti na uvid. Zakon o blogerima iz 2014. propisuje kako svi blogeri s više od tri tisuće pratitelja moraju biti registrirani pri vladi te nipošto ne smiju ostati anonimni. Svi poslovni subjekti koji pružaju javnu Wi‑Fi mrežu moraju prema zakonu identificirati sve svoje korisnike, a i ti se podaci spremaju na najmanje šest mjeseci.

Ruska nadzorna mreža izgleda kao da je izašla iz američkog Zakona o obavještajnim podacima o prijetnjama izvana (FISA) i golema je. Dojam je, međutim, da mnogi pripadnici libertarijanskog pokreta taj dio stvarnosti ignoriraju zbog toga što na pogrešan način obožavaju samoga Putina. Kao što sam spomenuo u brojnim drugim tekstovima, na Rusiju u velikoj mjeri utječu međunarodni financijeri. Goldman Sachs i JP Morgan najveće su investicijske banke u toj zemlji.

A Ruska središnja banka tijesno surađuje s MMF‑om i Bankom za međunarodna poravnanja. Kremlj je već prije bio pozvao na uvođenje globalne valute kojom bi upravljao MMF.“

A čak i Putin u svojoj biografiji First Person priznaje svoje prijateljstvo s promotorom Novog svjetskog poretka Henryjem Kissingerom, koje je trajalo još od prije no što je Putin postao predsjednik Rusije. U posljednjem iskazu ruskog globalizma ruski ministar vanjskih poslova nedavno je kritizirao SAD u govoru pred generalnom skupštinom UN‑a zbog njihovih ‘napada’ na ‘međunarodni poredak, uključujući potkopavanje Svjetske trgovinske organizacije i globalnih klimatskih sporazuma.

Imajući sve to na umu, nikoga ne bi trebalo iznenaditi što Rusija sada ide niz dlaku globalističkim naporima identificiranja i praćenja svakog pojedinog živog čovjeka.

Slučaj SAD-a

Isto tako nikoga ne bi trebalo iznenaditi što projekte nadzora građana u skladu s FISA‑om pod svojom upravom nastavlja i proširuje i Donald Trump koji je globalistima okružen i u vlastitu kabinetu.

Početkom 2018. Trump je potpisao zakon kojim obnavlja NSA‑ov masovni nadzor američkog stanovništva za koji nije potrebno izdati nalog, što je sve u skladu s FISA‑om. Taj su potez s veseljem podržali i vodeći demokrati. Usprkos čitavoj nedavnoj Trumpovoj retorici protiv FISA‑e, upravo je on omogućio nastavak njezine provedbe.

„Glavne tvrtke-vlasnice društvenih medija i mreža svesrdno surađuju u naporima masovnog nadzora tako što osobne podatke svojih korisnika redovito dijele s vladama cijelog svijeta.“

Samo je u okviru Facebooka – i to samo u 2017. – došlo do povećanja vladinih zahtjeva za podacima za čak 33%, a javnosti nije dostupan uvid u sadržaj, ni karakter većine tih dijeljenih podataka.

Jedan je to od razloga moje prilične zbunjenosti najnovijim konzervativnim gnjevom upućenim diskriminaciji društvenih medija. Kao kada bi aktivisti za osobnu slobodu nekakvom reverznom psihologijom bili navedeni da TRAŽE neometani pristup stranicama medija koji ih špijuniraju. Zašto bi uopće netko i dalje takvim stranicama poželio pristupiti?

I na kraju – Kina

I, naposljetku, kamo sve to ide? Na koji se način kombinacija siromaštva i digitalnog nadzora pretvara u tiraniju? Vjerujem da se odgovor krije u kineskom programu rangiranja ‘društvenih zasluga‘. Sustav je to koji se temelji na ideji ‘održavanja povjerenja’. Čijeg povjerenja? Pa, razumije se – vladinog. Povjerenje se mjeri tzv. rezultatom društvenih zasluga koji se prati i prikuplja kroz cijeli životni vijek građana. Ponašanja koja taj rezultat umanjuju razna su, od pušenja na mjestu na kojem je to zabranjeno do objavljivanja internetskog sadržaja kakav vlasti ne odobravaju.

Kina predstavlja zadnju fazu u globalističkoj viziji idealne civilizacije. Dok ekonomski problemi vode do masovne ovisnosti o državnoj pomoći i radnim mjestima, uvrštavanje na takvu ‘crnu listu’ može si priuštiti krajnje ograničen broj građana. Kineski sustav društvenih zasluga dovodi do situacije u kojoj se baš svaki potez građana prati, a zatim i ‘ocjenjuje’ je li prihvatljiv ili, pak, nepoželjan te ga se treba kazniti. U to je uključen i način na koji se ljudi izražavaju o samoj vlasti.

„Jasno je da je to mehanizam krajnje kontrole, vrlo sličan Čeki, posebnoj političkoj policiji koju su poslije boljševičke revolucije u Rusiji osnovali Lenjin i Staljin, samo što se ova provodi digitalno i na najširoj mogućoj fronti.“

Zbog toga je masovni nadzor zlo samo po sebi, bez obzira na to krši li netko zakon ili ne. Njime se vladi daju ovlasti diktiranja i modeliranja prihvatljivog ponašanja, čime se potiče autocenzura, pa se ljude ne mora i izravno ‘držati na nišanu’. Radi se o tiraniji, samo što se nameće na manje vidljiv način. To je zatvor u kojem brave, okove i rešetke održavaju sami zatvorenici. Pojedinci se tako više ne usuđuju učiniti bilo što što bi moglo izaći iz zajedničkih normi jer se boje da bi se to moglo protumačiti kao društveno nepoželjno ponašanje. Kazna može biti i zabrana pristupa gospodarstvu u cjelini, a kako većina ljudi živi od plaće do plaće, takva sankcija može imati učinak i smrtne kazne.

Komentar “Transformacija Svijesti”

Uvijek sam se pitao kako psihopate namjeravaju cijeloj civilizaciji nametnuti postdemokratsko i postindustrijsko društvo, koje se još i naziva “Informatičkim društvom” odnosno tehnološkim društvom, vjerujte mi “tehnološkim” sa jako dobrim razlogom.

Postindustrijsko društvo je gospodarski razvijeno društvo u kojem se smanjuje važnost industrije, a jača uslužni sektor djelatnosti, smanjuje se broj radnika, a raste uloga stručnjaka iz informacijske, inovacijske i istraživačke djelatnosti. Razvijaju se nove “virtualne” industrije uporabom informatičke tehnologije, otuda naziv “Informatičko društvo”

Postdemokratsko društvo

Colin Crouch veli da je to društvo u kojoj su interesi moćne manjine postali aktivniji od mase običnih ljudi, situacija u kojoj su političke elite naučile manipulirati i upravljati potrebama ljudi; kad izborne kampanje odozgo moraju glasače uvjeravati da odu na glasovanje”. U postdemokratskom stanju nema političke diskusije, nema ideologija ni doktrina, a politika se shvaća kao poduzetnička djelatnost podupirana političkim marketingom. Gubi se prostor javne kontrole, a demokracija bez javne kontrole, kao što bi rekao talijanski politolog Norberto Bobbio, pada u polje anonimne moći i carstva opsjena. Građani se za mišljenje pitaju tek svake četiri godine.

Dakle očito je da u postdemokratskom društvu već živimo, a sve više i brže koračamo u postindustrijsko društvo ili doba.

No, sve su to samo koraci ka totalitarnom društvu koje se nalazi tu, iza ugla, a nagovješćuje ga nova svjetska kriza o kojoj se sve više i više šuška, te tehnološki bum koji donosi mreža pete generacije te naravno Umjetne inteligencije.

Kako?

Nova financijska kriza trebala bi imati za cilj uništiti-transformirati industriju, bankarski sektor (uvođenje digitalne valute), vladavinu državama i resursima u potpunosti, odnosno, kriza bi trebala imati za cilj prebacivanje svih resursa u ruke korporacija (nekolicine), takozvani nastavak globalizacije (Zemlja (proizvodnja “hrane”), sjeme, voda, šume, itd.)

Tehnologije će biti predstavljene i propagirane kao spas svjetskog gospodarstva, odnosno spas od bijede i gladi, i tako dolazimo do “Informatičkog društva” (internet stvari, pametni gradovi, automobili, kuće…), odnosno postindustrijskog iliti tehnološkog društva, iliti do vladavine Umjetne inteligencije.

Sve ljude će se strpati u gradove – “Pametne gradove” – koji će biti planetarno umreženi, a kojima će, baš kao i korporacijama (resursima) te državama (nama) upravljati Umjetna inteligencija – ukoliko naravno dozvolimo da se to dogodi.

(nexus-svjetlost,2012-transformacijasvijesti.com)

Zdravstveni aktivista kaže da je agent FDA priznao da promovišu aspartam kako bi “depopulisali“ planetu. Američka uprava za hranu i lekove (FDA) nastavlja da poriče da je veštački zaslađivač poznat kao aspartam na bilo koji način štetan za ljude.

Međutim, prema rečima dr Beti Martini, osnivača Mission Possible World Health International, FDA agent joj je otvoreno priznao da se aspartam u suštini koristi za “depopulaciju“ planete.

2000.godine je dr Martini kreirala građansku peticiju pozivajući FDA da zabrani aspartam u hrani, navodeći “neposredni zdravstveni rizik.“ Iako zakon zahteva da FDA odgovori na takve zahteve u roku od 180 dana, dr Martini nije čula ni reč od agencije devet godina, kada je primila poziv kasno u noć na njen lični kućni telefon.

Dr Martini je pitala FDA agenta sa druge strane telefona zašto je njegovoj agenciji trebalo toliko dugo da odgovori na njenu peticiju, “iako su ljudi bolesni i umiru“ širom sveta kao posledica aspartama, rekla je ona. Njegov odgovor je bilo jedno od nonšalantnih zanemarivanja.

“Pa šta?,“ rekao je FDA agent. “Moramo depopulisati planetu,“ dodao je on.

Aspartam je odgovoran za više od 75 odsto svih neželjenih reakcija povezanih sa prehrambenim aditivima

Prvobitno odobren od strane FDA 1980. godine, aspartam je postao glavni zaslađivački aditiv za više hiljada namirnica i pića koja se prodaju širom sveta. Proizveden od strane kompanije za proizvodnju lekova Pfizer, aspartam je napravljen od dve prirodne aminokiseline: asparaginske kiseline i fenilalanina.

Prvobitno otkriven kao hemijsko oružje, aspartam se nikada ne bi smatrao potencijalnom “hranom“ da nije bilo naučnika koji su otkrili da on ima “sladak“ ukus. G.D. Searl je bio prvi koji je proizveo aspartam kao veštački zaslađivač, i od tada je postao sveprisutan u mnogim “dijetetskim“ proizvodima koji se prodaju kao hrana.

Ali istina je da je aspartam smrtonosni neurotoksin koji oštećuje ćelijske mitohondrije. Dr Rasel Blejlok, neurohirurg i profesor, upozorava da konzumacija aspartama može izazvati mnoga pogubna stanja, uključujući, ali se ne ograničavajući na – hronične glavobolje, zamor, vrtoglavicu, mučninu, utrnulost, gubitak pamćenja, napade, gubitak vida, pa čak i iznenadnu smrt.

Na duži rok, konzumacija aspartama može dovesti do multiple skleroze (MS), epilepsije, Parkinsonove bolesti, Alchajmerove bolesti i raka.

Aspartam je “najopasniji prehrambeni aditiv koji je ikada odobren za ljudsku konzumaciju,“ kaže Mark Stengler. On je dalje povezan sa više od 75 odsto svih prijavljenih neželjenih reakcija povezanih sa konzumacijom prehrambenih aditiva.

Aspartam je “eksitotoksin“ koji uništava moždane neurone

Zbog načina na koji utiče na moždane neurotransmitere, aspartam se dalje pokazao da uništava neophodne moždane neurone do te mere da se oni samouništavaju. Iz tog razloga, aspartam je klasifikovan kao “esksitotoksin“ koj može izazvati oštećenje mozga.

Kada se razbije u svoje stanje metanola, aspartam se takođe smatra kancerogenim, jer rezultira formiranjem formaldehida, odnosno otrova za pacove. Ljudi koji konzumiraju velike količine aspartama mogu završiti tako da unose više od 30 puta dnevne bezbedne granice preporučene od strane američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA), što potencijalno uzrokuje zujanje i zvonjavu u ušima, vrtoglavicu, jezu, gubitak memorije, i probleme sa vidom.

Prema rečima dr Martini, postoji više od 900 studija objavljenih u uglednim časopisima koje pokazuju da je aspartam opasan, i da nema mesta u ljudskoj ishrani. Čak i američko udruženje za rak (ACS) priznaje na svojoj internet stranici da je unos aspartama povezan sa višim stopama limfoma i leukemije, što ukazuje na to da aspartam zaista uzrokuje rak.

Aspartam se rabi kao zaslađivač za oko 6000 prehrambenih proizvoda i napitaka, uključujući gazirana bezalkoholna pića, deserte, slatkiše, žvakaće gume, jogurte i zaslađivače u kući.

Kako ću znati da li neki proizvod sadrži aspartam?

Prehrambeni proizvodi i pića s aspartamom mogu se prepoznati uz pomoć popisa sastojaka na oznaci proizvoda. Kao i svim prehrambenim aditivima koji su odobreni za upotrebu u Evropskoj uniji, aspartamu je dodeljen “E-broj”. Prisutnost aditiva u prehrambenom proizvodu označena je njegovim imenom (tj. “aspartam”) ili brojem (E-951).

Webtribune.rs

U blizini glavnog grada Meksika arheolozi su pronašli skrivene tunele i pećinu ispod jednog od najvažnijih arheoloških nalazišta. Skriveni prolaz i pećina pronađeni su na oko sedam metara ispod piramide Meseca, druge najveće piramide u Meksiku

U saopštenju Nacionalnog instituta za antropologiju i istoriju objavljeni su detalji ovog neverovatnog otkrića.

Direktorka projekta konzervacije trga Plaza de la Luna, odnosno središnjeg mesta arheološkog kompleksa, Veronika Ortega, rekla je, prenosi The Sun, da su u fokusu daljih istraživanja upravo novootkriveni obredni prostor za koje jedan deo stručnjaka veruje da su povezani s ritualima posvećenima podzemnim svetom koje su sprovodili stari Tolteci.

Dalja istraživanja, poručila je, omogućiće otkrivanje povezanosti starog grada s drugim delovima na kojima postoje ostaci civilizacija pretkolumbijske Amerike.

Važno otkriće rezultat je istraživanja koje su arheolozi i naučnici sprovodili oko Piramide Meseca, a istraživanja su počela još 2017. godine.

Upravo su geofizička ispitivanja električnim metodama omogućila detekciju različitih električnih potencijala i samim time različitih podzemnih materijala, dodaje The Sun.

Piramida Meseca izgrađena je u Teotihuakanu, najvećem gradskom središtu Srednje Amerike, odnosno starog Meksika. Od svog osnivanja u 1. veku nove ere pa do pada nakon gotovo 700 godina, Teotihuakan je bio najveći grad starog meksika.

Kroz drevni grad prolazi Avenija mrtvih koja se proteže na više od 16 kilometra. Na severnom kraju avenije smeštena je druga po veličini piramida, Piramida Meseca, a na sredini je Piramida Sunca, najmonumentalnija građevina u Teotihuakanu.

(B92)

Na zagrebačkom groblju Mirogoj danas je služen pomen za 862 srpske dece sa Kozare koja su bila žrtve ustaškog terora u Drugom svetskom ratu.

Pomenu su prisustvovale delegacije Gradskog udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz Banjaluke, Udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz Beograda i Srpskog narodnog veća iz Hrvatske.

Predsednik Gradskog udruženja logoraša Drugog svetskog rata iz Banjaluke Dobrila Kukolj rekla je Srni da se ovakvi zločini ne smeju zaboraviti i da je pomen stradaloj kozarskoj deci održan ispred zajedničke grobnice u kojoj su deca sahranjena.

– Nekada je ovde bila ploča na kojoj je pisalo da je ovde sahranjeno nekoliko stotina dece sa Kozare stradale 1942. godine. Zahvaljući našem piscu Dušku Tomiću mi znamo da je reč o 862 dece koje je on naveo u svojoj knjizi – navela je Kukoljeva.

Deca-žrtve ustaškog terora sahranjena su u zajedničku grobnicu u to vreme na samom rubu groblja Mirogoj. Do postavljanja ploče to mesto je nekada bilo obeleženo samo kao parcela 142.

(Srna)

Nakon što je britanski “Dejli telegraf” objavio tekst u kojem se spominjao misteriozni britanski biznismen s navodnim brojnim optužbama za seksualno uznemiravanje i zlostavljanje žena, britanski parlamentarac Peter Hejn iskoristio je svoje parlamentarno pravo i imenovao tog biznismena – tvrdi da je reč o ser Filipu Grinu, britanskom tajkunu i vlasniku modne kompanije “Topshop”.

Protiv njega je već nekoliko žena podnelo optužbe za seksualno zlostavljanje.

Grin, koji se inače mogao videti u društvu svih najpoznatijih svetskih manekenki i ostalih slavnih lepotica, poriče sve optužbe, ali “Daily Mail” se danas priseća skandala iz januara vezanog uz humanitarno društvo “Presidents Club” i njihovu godišnju dobrotvornu večeru, događaj vrlo blizak ser Filipu Grinu.

“The Financial Times” je početkom godine izneo optužbe da je ta večera zapravo maska za seksualno zlostavljanje brojnih mladih žena koje su tamo zaposlene kao hostese.

– Oko 130 zgodnih, visokih, mršavih mladih žena, angažovanih kao hostese na tom događaju na kojem učestvuju samo muškarci, noć provede tako što ih uznemiruju i napadaju sredovečni muškarci – pisalo se tada.

Jedna devojka je bila izjavila da joj je jedan od zvanica tokom večere pokazao penis, druga da joj je jedan rekao: “Želim da ispiješ tu čašu, skineš pantalone i plešeš na stolu.”

Pisalo se i da tu bude devojaka za poslovnu pratnju koje nakon večere moraju paradirati plesnim podijumom, a ser Filip Grin je tada komentarisao optužbe ovako: – To su teška s*anja. Sve te stvari koje su se navodno događale nisu ništa drugačije od onoga što se vikendom događa u bilo kojem londonskom klubu.

On je bio jedan od 360 muškaraca na tom događaju.

Ser Filipa Grina godinama prati glas kontroverznog tipa. Jednog je radnika navodno otpustio tako da ga je pozvao u svoju kancelariju, pokazao mu gomilu gotovine na stolu i rekao: “Ovoliko si me koštao. Letiš.”

Kroz godine je stvorio jedno od najvećih modnih carstava sveta i postao jedan od najbogatijih ljudi. Druži se s holivudskom elitom, uvek je u društvu lepotica, a često se mogao videti i s holivudskim producentom zbog kojeg je i nastao pokret Me Too – Harvijem Vajnstinom. Posebno je blizak s Naomi Kempbel i Kejt Mos.

Njegovi radnici su ga u jednoj biografskoj knjizi opisivali kao “potpuno odvratno ljudsko biće”, piše “Daily Mail”. Navodno se stalno istresao na nekog od zaposlenih.

– Zahvaljivao bi bogu da taj dan to nisi ti -opisao je atmosferu u kancelariji jedan od radnika.

– Potpuno si beskoristan. Bacio bih te kroz prozor, ali toliko si debeo da bi se verovatno samo odbacio natrag – navodno je rekao jednom radniku.

Ser Filip Grin inače sa suprugom Tinom živi u Monaku, ali svake nedelje putuje u London. Iako on upravlja svime, vlasništvo kompanije je u rukama njegove supruge. 2006. godine ga je Toni Bler preporučio za vitešku titulu.

Poznate su njegove raskalašne zabave na kojima se neretko spominjao kokain, a alkohol je tekao u potocima. Za svoj 50. rođendan je organizovao avion za 220 gostiju, odenuo ih u toge i počastio s hiljadu boca vina, 400 boca šampanjca i 40 kilograma kavijara. On se pojavio odeven kao car Neron. Sličnu stvar je uradio i za svoj 60. rođendan kad je 150 gostiju odveo u Meksiko, a zabava ga je koštala više od sedam miliona dolara.

Inače, njegova kći Kloi verena je za Džeremija Miksa, koji je prozvan najzgodnijim zatvornikom sveta, a njihova veza i dalje puni tabloide.

Njih dvoje nedavno su dobili i svoje prvo dete, a često se mogu videti na jahti ser Filipa.

Džeremi i Kloi u vezi su od 2017. godine, a seksi robijaš zbog nje je ostavio svoju prvu ženu sa kojom ima sina Džeremija Juniora.

Džeremi Miks pažnju svetske javnosti stekao je 2014. godine kada je fotografija uslikana u policijskoj stanici prilikom hapšenja postala viralna na društvenim mrežama, nakon čega je postao popularan i brzo je uplovio u manekenske vode.

(Daily mail)

Švedska je postala prva naširoko mikročipovana nacija, a Šveđani su spremno odvojili svoj novac kako bi platili za “moderne“ mikročipove koji su hirurški stavljeni isprod njihove kože – bez razmišljanja o posledicama.

Mejnstrim mediji u SAD vode propagandnu kampanju pokušavajući da normalizuju ideju o mikročipovima za ljude, objavljujući izveštaje koji tvrde da će deca biti mirkočipovana “pre ili kasnije“ i da će Amerikanci to prihvatiti jer će to njihovu decu učiniti “bezbednijom.“

Ali, iako Amerikanci ostaju oprezni po pitanju ideje o mikročipovima za ljude, kampanja za normalizaciju mikročipova je toliko bila uspešna u Švedskoj da ljudi sa RFID mikročipovima trajno ugrađenim u njihovim telima sada njih smatraju “još jednim organom tela“ i hvale se da mogu da ih koriste kao “lojaliti kartice u prodavnicama“ i da “dobijaju popuste.

Ali postoji caka. Ovi robovi mode ne mogu biti potpuno sigurni u to šta je stavljeno u njihova tela. Takođe ne mogu biti sigurni u to ko ima pristup njihovim ličnim podacima. Ako se istorija ponovi, ljudski mikročipovi će preći sa toga da su tehnologija usvojena radi “pogodnosti i bezbednosti“ a onda će preko noći postati obavezno za vas i vašu porodicu.

MailOnline izveštava: Hiljade Šveđana ugrađuju mikročipove koji sadrže detalje o njihovom identitetu. Ova minijaturna tehnologija zaobilazi potrebu za gotovinom, kartama, pristupnim karticama, pa čak i društvenim medijima.

BioHax International je tržišni lider u inovativnoj industriji i zarobio je maštu javnosti od kada je pokrenut pre pet godina od strane Jovana Osterlunda, bivšeg profesionalnog pirsing majstora.

Neki ljudi tvrde da pogodnosti stečene postupkom takozvanih “telesnih hakera“ ne prevazilaze rizike za njihove privatne podatke.

U junu 2017. godine, SJ Rail, švedski operater vozova, objavio je da oko 100 ljudi koristi mikročipove za plaćanje svog putovanja. Putnici sa mikročipom u svojoj ruci imaju mogućnost da svoju kartu postave direktno u uređaj. Kondukter u vozu onda može pročitati čip smart telefonom i potvrditi da je putnik platio za svoje putovanje.

Ovo je bila jedna od najrasprostranjenijih i glavnih upotreba tehnologije i usvojilo ju je mnoštvo kompanija koje razmišljaju unapred.

Mikročipovanje je čak usvojila i profesionalna platforma društvenih medija LinkedIn.

Silvija Varsegi (28) je rekla da čip “u suštini rešava sve njene probleme.“

Dodirivanjem nekog događaja na smart telefonu polaznik će omogućiti da se informacije prenesu bez potrebe za kucanjem.

Varsegijeva je rekla: “Kada drugi telefon pročita čip, oni vide link i mogu ga otvoriti u pretraživaču na telefonu.“

Ovaj futuristički projekat nije bio bez ikakvih zastoja, a takođe je izazvao i zabrinutost zbog privatnosti putnika.

Kada je pokrenut prošle godine, jedna greška u sistemu je značila da bi osoblje železnice ponekad imalo uvid u profil putnika na LinkedIn-u umesto u informacije o karti.

Noćna mora sajber bezbednosti

Iako je ova šema trenutno dostupna samo u Švedskoj, putnički sistem ove zemlje koristi iste NFC (Near Field Communication) kao i beskontaktne bankarske kartice, i londonske putničke kartice, što ukazuje na to da bi se jednog dana mogla koristiti u širem polju.

Ove elektronske oznake su otprilike veličine zrna pirinča i implantirane su preko šprica u zadnji deo ruke – često iznad palca.

Nekoliko kompanija u Švedskoj već nudi ove usluge svojim zaposlenima – često i besplatno – kako bi im pomogli da brzo uđu u zgradu ili plate hranu u kafeteriji.

Ovi implanti su prvi put upotrebljeni 2015. godine – prvobitno poverljivo – pre nego što su kasnije izbačeni.

Iako su se podigle brige oko potencijalnih povreda ličnih podataka, mnogi Šveđani favorizuju pogodnost nad njihovom privatnošću.

“Modni dodaci za ovce“

28-godišnja Ulrika Kelsing je ubrizgala mikročip u svoju ruku koji joj omogućava da uđe na svoje radno mesto bez potrebe da koristi svoju sigurnosnu karticu.

Ona je rekla da nije zabrinuta zbog potencijalnog hakovanja podataka sačuvanih u čipu.

“Mislim da naša trenutna tehnologija nije dovoljna da se čip hakuje,“ rekla je ona za AFP.

“Ali možda ću ponovo o tome misliti u budućnosti. Uvek mogu da ga izvadim.“

Da bi ušla na svoje radno mesto, medijsku agenciju Mindshare, Kelsingova jednostavno mahne svojom rukom na malu kutiju i ukuca šifru pre nego što se vrata otvore.

“Bilo je zabavno isprobati nešto novo i videti šta se to može upotrebiti kako bi se život olakšao u budućnosti,“ rekla je ona.

Implanti mikročipa nisu novi u Švedskoj, a hiljade njih ih već imaju, koristeći uređaje da uđu i izađu iz kancelarije, pa čak i da plate hranu.

Žig zveri

Švedski građani već dugo prihvataju deljenje svojih ličnih podataka.

Ova zemlja ima evidenciju o deljenju ličnih podataka, što je možda pomoglo u lakšem prihvatanju mikročipova.

Lični podaci u ovoj skandinavskoj zemlji registruje sistem socijalne bezbednosti, sa ostalim administrativnim telima.

Moguće je da ljudi saznaju plate jedni drugih putem brzog telefonskog poziva poreskom organu.

Gospodin Liberton je rekao: “U Švedskoj su ljudi veoma zadovoljni tehnologijom i rekao bih da ima manje otpornosti prema novoj tehnologiji ovde nego u većini drugih mesta.“

Neki stručnjaci su pozvali da se obrati pažnja na rastuću scenu mikročipovanja.

Ben Liberton, mikrobiolog u MAX IV laboratoriji u švedskom gradu Lund koji obezbeđuje rendgenske zrake za istraživanje, rekao je za AFP: “Trenutno su podaci koji su prikupljeni podeljeni implantima mali, ali je verovatno da će se to povećati.“

“Što je više podataka uskladišteno na jednom mestu, što se može desiti sa čipom, veći je rizik da će se to moći upotrebiti protiv nas.“

“Ako čip jednog dana može detektovati medicinski problem, ko će saznati i kada?“

On je dodao da implanti čipova mogu izazvati “infekcije ili reakcije imunog sistema.“

Webtribune.rs

Naša slika sveta neodvojiva je od naše interpretacije istorije, ali je otvoreno je pitanje u kojoj se meri kroz istorijske dokumente i tragove može uočiti nevidljivi uticaj na oblikovanje događaja.

I sama diplomatska veština vekovima je većim delom skrivana od javnosti.

Prekriveni velom tajnosti, sastanci političke prirode odvijali su se u dvorovima, kurijama i plemićkim kućama, gde se razvijala politika.

Nekad donosioci odluka, a danas razne verzije “elitnih” društvenih pokreta deluju kao akteri u međunarodnim političkim odnosima, ali i kao donosioci novih ideja i ”napretka” u društvu.

Uz malo forenzike možda je moguće napraviti pregled u kojoj meri su ideje i delovanja koja su menjale svet, a koje doživljavamo kao spontano nastale, stizale iz raznih neformalnih skupina ili tajnih društava te u kojoj su meri tajna društva upravljala događajima i trendovima…

Urednik: Krešimir Mišak, Gost: Goran Šarić (Na Rubu Znanosti)

Kompanija “Dunav Minerals”, koja u mestu Tulare kod Medveđe istražuje bakar i zlato, saopštila je da u ležištima Kiseljak i “Jelou Krik” ima 547 miliona tona rude.

Toliko iznosi “ukupan objedinjeni resurs” u ležištima, sa sadržajima 0,22 grama po toni zlata i 0,23 odsto bakra, što je 1,26 miliona tona bakra i 120 tona zlata, izjavio je menadžer istraživanja Fil Foks.

“Sa velikim zadovoljstvom objavljujemo povećanje resursa u ležištu bakra i zlata – Kiseljak, kao i prvi proračun resursa na susednom ležištu bakra i zlata – Jelou Krik”, rekao je Foks.

On je objasnio da je prilikom izrade tog izveštaja za ležište Kiseljak korišćen granični sadržaj metala od 0,15 odsto ekvivalenta bakra, a zasnovan je na pretpostavci da će se vršiti površinska eksploatacija.

Za ležište Jelou Krik predviđen je scenario podzemne eksploatacije i na osnovu toga korišćen granični sadržaj metala od 0,30 odsto ekvivalenta bakra.

Kompanija “Dunav Minerals” je u novembru 2012. godine za ležište Kiseljak, u kategoriji pretpostavljenih resursa, objavila inicijalni resurs, a zatim je nakon dodatnog bušenja, na južnom odnosno obodnom delu ležišta Kiseljak, objavila i povećanje resursa u istoj kategoriji.

“Novi pretpostavljeni resurs za ležište Kiseljak, sada iznosi 459 miliona tona rude sa 0,20 g/t zlata i 0,22 odsto bakra, što je 1,0 milion tona bakra i 93 tone zlata”, kaže Foks.

On je rekao da je “dodatnim bušenjem tokom 2013. godine, na susednom lokalitetu Jelou Krik, udaljenom svega 500 metara od ležišta Kiseljak, definisan još jedan mineralizovani porfirski klaster sa bakrom i zlatom”.

Prema njegovim rečima, pretpostavljeni resurs u ležištu Jelou Krik iznosi 88 miliona tona rude sa sadržajima od 0,30 g/t zlata i 0,30 odsto bakra, što je 265.000 tona bakra i 26 tona zlata.

“S obzirom na ohrabrujuće rezultate, nastavljamo sa izradom ekonomske procene, studije o proceni uticaja na životnu sredinu, tehnološko-metalurške studije, kao i društvene studije. Preliminarni rezultati studija mogu se očekivati do kraja ove godine”, naglasio je Foks.

Naravno da jeste, tvrdi Michael Tellinger, južnoafrički istraživač, autor knjiga, političar i osnivač stranke Ubuntu.

Otkriće fosila divova među kamenim krugovima u Južnoj Africi preusmerilo je moju pažnju na DIVOVE u istoriji i njihovu povezanost s ostacima samih kamenih krugova.

Pronašao sam dokaze da su bića koja su napravila te kamene krugove bila veća od prosečnog čoveka danas, moguće i tri puta viša.

Ova slika ispod prikazuje Davida Attenborougha kako leži pored kosti nekog divovskog stvorenja, pronađene 2014. u Argentini, što ukazuje na dimenzije stvorenja iz davne prošlosti.

Još dole je slika divovskog kamenog zgloba (okamenjenog) nedaleko od moje kuće u Waterval Bovenu u Južnoj Africi, u blizini Kamenih krugova. Telo kosti je nekako odrezano, otkrivajući promenjenu boju okamenjene krvi, srži, masnoća i drugih tečnosti. To je prilično drugačiji rezultat okamenjivanja od ostatka glave te kosti.

U Knjizi Henokovoj piše da su divovi bili visoki i do 1,6 km (3000 lakata). Dokazi o divovskim fosilima u Južnoj Africi su zapanjujući, a ukazuju na fosilizovane dokaze o takvim divovima na raznim mestima naše planete.

U Muzeju kamenih krugova nalazi se nekoliko stotina fosila divova i raznih stvorenja. ALI, u drevna vremena nije bilo samo DIVOVSKIH ljudi već i divovskih stvorenja (životinja), od kojih su neka imala gušterolika obeležja.

Zemlju je nekad prekrivalo gigantsko drveće visine nekoliko kilometara, nalik drveću prikazanom u filmu Avatar Jamesa Camerona.

Iz dana u dan sve više postaje očigledno u kojoj su nas meri naše takozvane ‘vlasti’ sistematski lagale o stvarnoj istoriji naše Zemlje.

Usamljeno strmo brdo pod nazivom Đavolja kula (Devil’s Tower) u američkoj saveznoj državi Wyoming – sećate se plakata za film Bliski susreti treće. vrste Stevena Spielberga iz 1977. godine? – sigurno je najbolji primer divovskog panja. 

I tako se misterija naše prošlosti produbljuje sa svakim vratima koja odškrinemo.

Budite otvorena uma i ne bojte se NOVIH informacija. Hrabro prigrlimo istinu. Jer, ako ne znamo ko smo i odakle smo došli, možemo li uopšte znati gde idemo kao ljudska vrsta?

(nexus-svjetlost)

Hrvatski istoričar i katolički teolog Goran Šarić otkrio je u emisiji “A šta vi mislite” da je srpski istoričar iz 19. veka, Miloš Mitrović, tvrdio da je prvom polovinom 10. veka Srbima vladala nepoznata kraljica, a da je tek 130 godina kasnije u crkvi u Klisu kod Splita otkrivena grobna ploča slovenske kraljice Domislave.

Ja bih sad pitao zastupnike bečke škole da li je Milojević izmišljao – pitao je Šarić.

Autor emisije Ratko Dmitrović ukazao je da ima onih koji smatraju da je srpkinja Domislava pogrešno prikazana kao mitski hrvatski kralj Tomislav.

– Najverovatnije je da je ona izvor za legende – kaže Šarić dodajući da je Vatikan poslao tri generacije sveštenika koje su nekoliko vekova odnosili sva dokumenta sa Balkana.

(Pravda)

Abragh Muhamed sahranio je svoju ženu nakon što je mislio da je poginula u saobraćajnoj nesreći. A onda se šokirao kada je video u popularnom TV programu.

On je rekao da nije imao pojma da je ona i dalje živa nakon što su mu lekari rekli da je umrla od povreda zadobijenih u saobraćajnoj nesreći.

Dok su članovi porodice gledali popularnu TV seriju “Nestali”, čuli su njegovu suprugu koja se telefonom javila rekavši da je izgubila kontakt sa svojim mužem i ostavila ime i njihovu bivšu adresu.

Iako “udovac” nije gledao ovaj program, prijatelji su mu odmah javili šokantnu vest.

– Nisam znao da je smo sahranili nekog drugog i da je moja supruga i dalje živa – rekao je on.

Ipak, postavlja se pitanje zbog čega je žena čekala dve godine da stupi u kontakt i gde je bila. Jedna od teorija je da je izgubila pamćenje.

Ona je živela u malom planinskom gradu Azilal a nakon nesreće lekari su mu rekli da verovatno neće preživeti, ali da ipak mora da plati bolnički račun.

On se vratio u svoj dom, udaljen četiri sata vožnje od bolnice, a kada se vratio rečeno mu je da je preminula. Kasnije je dobio telo koje je bilo već smešteno u sanduk, a za koje je mislio da je njegova supruga i sahranio ga.

Poslednjih nekoliko nedelja počeli su se odvijati čudni događaji, neobične vesti koje se pojavljuju jedna za drugom.

Postoji li mogućnost da su sve te vesti povezane?

Čini se da sve imaju jednu veliku zajedničku stvar – SUNCE!

(4dportal)

Panamci koji se sećaju Vašingtonovog hapšenja svog zaposlenog, generala Norijege, neće biti iznenađeni sudbinom rezervisanom za prestolonaslednika Saudijske Arabije.

Afera Džamal Kašogi je jedan od najbeznačajnijih zločina MBS-a, ali će verovatno biti njegov poslednji. Porodica Saud nije zaštićena Kvinsijevim paktom, koji se odnosi samo na kralja, analizira Tijeri Mejsan.

Kašogi afera je jedan od višestrukih primera zapadne etike promenljive geometrije.

Arabija porodice Saud

Već sedamdeset godina ignorišemo činjenice, vičući: “Saudijska Arabija nije država kao i ostale. To je privatno vlasništvo kralja, a svi ljudi koji tamo žive nisu ništa više nego kmetovi. Zato se ona opisuje kao rezidencija njenih vlasnika, porodice Saud, drugim rečima “Saudijska“ Arabija.“

U 18. veku, pleme beduina, Saudijevi, su se povezali sa sektom vehabija i pobunili se protiv Otomanskog carstva. Uspeli su da stvore kraljevstvo u Hedjazu, regionu arapskog poluostrva koji uključuje svete gradove islama, Medinu i Meku. Otomani su ih brzo ugušili.

Početkom 19. veka, preživeli iz plemena Saud je podigao novu pobunu. Međutim, njegova porodica je počela međusobno da se bori i ponovo su izgubili. Konačno, u 20. veku, Britanci su se pridružili porodici Saud kako bi srušili Otomansko carstvo i iskoristili resurse na tom arapskom poluostrvu. Uz pomoć Lorensa od Arabije, oni su osnovali sadašnje kraljevstvo.

Ideja Ministarstva spoljnih poslova je bila da Saudovi i vehabije treba da budu omraženi od strane njihovih kmetova i nesposobni za održavanje dobrih odnosa sa svojim susedima. Zbog disproporcije vojnih snaga – između Saudovih sablji i modernog oružja Britnaca – ova porodica nikada ne bi mogla da se okrene protiv svojih zapadnih gospodara.

Međutim, na kraju Drugog svetskog rata, SAD su iskoristile priliku koja se ukazala zbog oslabljenih britanskih snaga, i zauzele su njihovo mesto. Predsednik Frenklin Ruzvelt je zaključio Kvinsijev pakt sa osnivačem kraljevstva. SAD su se obavezale da će zaštiti Saud porodicu u zamenu za njihov ugljovodonik. Osim toa, porodica Saud se ne bi suprotstavila stvaranju jevrejske države u Palestini. Ovaj dokument je obnovio predsednik Džordž V. Buš.

Osnivač vehabizma, Muhamed bin Abdelvehab, smatrao je da svi oni koji se nisu pridružili njegovoj sekti treba da budu istrebljeni. Mnogi autori su ukazali na blizinu vehabijskog načina života i načina života određenih pravoslavnih jevrejskih sekti, kao i na sličnosti između razmišljanja vehabijskih teologa i razmišljanja odreženih puritanskih hrišćanskih pastora.

Međutim, kako bi zadržali svoj uticaj na Bliskom istoku, Britanci su odlučili da se bore protiv arapskih nacionalista i da podrže Muslimansko bratstvo i Naškabande. Zbog toga su 1962. godine zatražili od Sauda da stvore Svetsku muslimansku ligu, a 1969. godine ono što mi danas zovemo Organizacijom islamske saradnje. Vehabizam je priznao sunitski islam, koji je do tada uvek bio osporavan. Vehabije su se zatim predstavile kao zaštitnici sunizma, ali su se i dalje suprotstavljali svim drugim oblicima islama.

U želji da izbegne bratstva koja su obeležila istoriju njegove porodice u 19. veku, Ibn Saud je pokrenuo sistem sukcesije između braće. Osnivač kraljevstva je imao 32 žene koje su mu podarile 53 sina i 36 ćerki. Najstariji od preživelih, kralj Salman, sada ima 82 godine. Da bi spasio svoje kraljevstvo, Porodični svet je 2015. godine odlučio da okonča ovu bratsku vladavinu i odredi decu princa Najefa i novog kralja Salmana kao buduće naslednike trona. Konačno, Muhamed bin Salman je svrgnuo Najefovog sina i postao jedini prestolonaslednik Saudijske Arabije.

Moral porodice Saud

U antici, reč “Arap“ je definisala Arameje koji su živeli na sirijskoj strani Eufrata. U tom smislu, Saudovi nisu Arapi. Međutim, pošto je Kuran sastavljen od strane Kalife u Damasku, reč “Arap“ danas opisuje ljude koji govore jezik Kurana, drugim rečima, ljude Hejaza. Ovaj generički termin maskira veoma različite civilizacije pustinjskih beduina i ljudi iz gradova u geografskim područjima koji se protežu od Atantskog okeana do Persijskog zaliva.

Nakon što su naklo evoluirali sa upotrebe kamila do privatnog aviona, porodica Saud 21. veka je očuvala arhaičnu kultruru pustinje. Na primer, njihova mržnja prema istoriji. Uništavaju bilo kakve istorijske ostatke u svojoj zemlji. Videli smo da sa ovakvim mentalitetom funkcionišu džihadisti u Iraku i Siriji. Ne postoji drugi razlog za uništavanje kuće Mehmeta od strane Saudovih, ili sumerskih administrativnih ploča od strane Daeša.

Baš kao što su zapadne sile iskoristile Saudove kako bi prisilili Osmanlije da se povuku – što niko ne osporava danas – iskoristili su i džihadiste, finansirane od strane Saudovih i nadgledane od strane vehabija, da unište Irak i Siriju.

Ovo je zaboravljeno, ali na početku agresije protiv Sirije, kada je zapadna štampa izmišljala “Arapsko proleće,“ Saudijska Arabija je tražila samo odlazak predsednika Bašara al Asada. Rijad je prihvatio da Sirija zadrži svoje kancelare, svoju vladu, svoju vojsku i svoje tajne službe, sa kojima uopšte nisu imali sporove. Želeli su samo Asadovu glavu jer on nije Sunit.

Kada je princ Muhamed bin Salman (iliti “MBS“) postao najmlađi ministar odbrane na svetu, on je zatražio eksploataciju naftnih polja u “Praznoj četvrti,“ zoni koja obuhvata njegovu zemlju i Jemen. Suočen sa odbijanjem Jemena, on je pokrenuo rat da se pokrije u slavi, kao i njegov deda. U stvarnosti, niko nikada nije uspeo da uspešno okupira Jemen, ništa više od Avganistana. Ali kako god… prestolonaslednik je pokazao svoju moć tako što je 7 miliona ljudi lišio hrane. Iako su svi članovi Saveta bezbednosti izrazili svoju zabrinutost zbog humanitarne krize, niko od njih se nije usudio da kaže išta o hrabrom princu MBS.

Savetujući svog oca, kralja Salmana, MBS je predložio da se eliminiše šef unutrašnje opozicije, šeik Nimr Bakr al-Nimr. Taj čovek je bio miroljubiv, to je istina, ali sa vehabijske tačke gledišta, on je bio nevernik, šiit. On je bio obezglavljen što nije izazvalo nikakav metež na Zapadu. Onda je MBS naredio uništenje Musavare i Čouveikata u regionu Katif. Sve Šiiti! I ovde, Zapad je propusio da vidi gradove uništene od strane tankova i masakrirane kmetove.

S obzirom na to da se do tada nije suočio sa protivljenjem, u junu 2017. godine, MBS je pritisnuo svog oca da prekine sa Katarom, koji se usudio da zauzme stranu Irana protiv Saudijske Arabije. Pozvao je sve arapske države da prate njegovo vođstvo i uspeo da primora Emirate da se povuku – privremeno.

Kada je ušao u Belu kuću, predsednik Tramp je napravo neka dopuštenja. On bi ostavio Jemenite u njihovoj agoniji pod uslovom da Rijad prestane da podržava džihadiste.

Tada je savetnik predsednika Trampa, Džared Kušner, imao ideju da oporavi novac od nafte kako bi dopunio američku ekonomiju. Ogromno bogatstvo porodice Saud nije ništa drugo do novac koji su im zapadne sile, naročito SAD, automatski plaćale za ugljovodonik. To nije plod njihovog rada, već samo kirija za njihovu imovinu.

Zbog toga je ovaj mladi čovek organizovao državni udar u novembru 2017. godine. 1.300 članova kraljevske porodice je stavljeno u kućni pritvor, uključujući i libanskog premijera Saad Haririja. Neki od njih su obešeni za noge i mučeni. Svi oni su bili obavezni da “ponude“ polovinu svog bogatstva Prestolonasledniku. Tako je “MBS,“ u svoje ime, reketirao najmanje 800 milijardi dolara i akcija. Fatalna greška!

Bogatstvo Saudovih, koje je do tada bilo deljeno među svima njima, sada je bilo koncentrisano u rukama čoveka koji nije bio kralj, i stoga nije bio predstavnik države. Sve što je trebalo učiniti jeste zavrnuti prinčevu ruku i zgrabiti plen.

MBS je takođe pretio Kuvajtu sa istom sudbinom kao kod Jemena, ako odbije da mu ponudi svoje granične naftne rezerve. Ali vreme leti…

Operacija Kašogi

Trebalo je samo da sačekamo. 2. oktobra 2018. godine, u suprotnosti sa članom 55 Bečke konvencije o konzularnim odnosima, MBS je naredio ubistvo jednog od sledbenika princa Al-Valed Bin Talala u saudijskom konzulatu u Istanbulu, novinara Džamala Kašogija.

Džamal Kašogi je bio unuk ličnog lekara kralja Abdula Aziza. On je bio nećak trgovca oružjem Adnana Kašogija, koji je opremio saudijske vazduhoplovne snage, a onda je, u ime Pentagona, snabdevao šiitski Iran protiv sunitskog Iraka. Njegova tetka Samira Kašogi je majka trgovca oružjem Dodija Al-Fajeda (uklonjenog sa svojom saputnicom, britanskom princezom Lejdi Dajanom).

Džamal je bio povezan sa državnim udarom koji je stari princ Al-Valed pripremao protiv MBS-a. Plaćenici su mu odsekli prste i raskomadali ga pre nego što su njegovu glavu predali svom gospodaru MBS-u. Operaciju su pažljivo zabeležile turske i američke tajne službe.

U Vašingtonu, američka štampa i parlamentarci su zatražili od predsednika Trampa da nametne sankcije protiv Rijada.

Jedan od savetnika MBS-a, Turki Al-Dahil, odgovorio je da ako SAD sankcionišu kraljevstvo, Saudijska Arija bi bila spremna da desabilizuje svetski poredak. Po tradiciji pustinjskih beduina, za sve uvrede se moraju osvetiti po svaku cenu.

Prema rečima Al-Dahila, kraljevstvo je pripremalo nekih tridesed mera, od kojih su najznačajnije:

– Smanjenje proizvodnje nafte na 7,5 miliona barela dnevno, izazivajući povećanje cena na oko 200 dolara po barelu. Kraljevstvo bi zahtevalo plaćanje u drugim valutama a ne u dolaru, što bi dovelo do kraja američke hegemonije;

– Udaljavanje od Vašingtona i približavanje Teheranu;

– Kupovina oružja od Rusije i Kine. Kraljevstvo bi ponudilo Rusiji vojnu bazu u Tabuku, na severoistoku zemlje, drugim rečima, blizu Sirije, Izraela, Libana i Iraka;

– Odmah početi podržavanje Hamasa i Hezbolaha.

Svesni štete koju bi ovaj divlji top izazvao, Bela kuća je izmerila napad. Sećajući se malo kasnijeg govora o “ljudskim pravima,“ zapadne sile su izjavile da one više ne zastupaju ovog srednjovekovnog tiranina.

Jedan po jedan, svi njihovi ekonomski lideri su se povinovali instrukcijama Vašingtona i otkazali svoje učešće na Formu u Rijadu. Kako bi primiro njihov bes, i sećajući se da je Kašogi bio “američki stanovnik,“ predsednik Tramp i njegov savetnik Kušner su predvideli konfiskaciju njegove imovine u korist SAD.

U Tel-Avivu je vladala panika. MBS je bio najbolji partner Benjamina Netanjahua, i zatražio je od njega da kreira zajednički generalštab u Somalilandu kako bi srušili Jemenite. On je takođe posetio Izrael krajem 2017. GODINE. Američki bivši ambasador u Tel Avivu, Danijel B- Šapiro, upozorio je svoje izraelske istovernike da sa takvim saveznikom Netanjahu dovodi zemlju u opasnost.

Kvinsijev pakt štiti samo kralja, a ne pretedente na njegov tron.

Webtribune.rs

Sto godina od oslobođenja Beograda u Prvom svetskom ratu biće proslavljeno u četvrtak. Time ulazimo u period obeležavanja velikih istorijskih datuma.

Od tog 1. novembra 1918. do 1. decembra oslobođena je cela teritorija buduće Jugoslavije i proglašena je Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca.

“Solunski front nije bio ključan front rata. Da nije došlo milion američkih vojnika na zapadni front verovatno bi Solunski front pre završio u Egejskom moru nego u Beogradu. Ai jeste bio front koji je najviše napredovao… Na tom frontu je srpska vojska imala, iako je pala na skoro četvrtinu svog predatog broja, imala je ključnu ulogu u proboju”, kaže istoričar Čedomir Antić.

Dok su Srbi u socijalizmu stavili pobede u Prvom svetskom ratu u zapećak, za Francusku, Britaniju i Belgiju 11. novembar je najveći nacionalni praznik, važniji od onih iz Drugog svetskog rata.

Tog dana je posle 4 godine i 10 miliona poginulih, Nemačka potpisala primirje, koje je u stvari bilo bezuslovna kapitulacija. U isto vreme bila je u toku je trka za teritoriju, a srpska vojska ulazi u Crnu Goru, Dalmaciju i Sloveniju, gde je dočekana kao oslobodilačka.

“Neprijatelji Jugoslavije kažu ‘eto mi smo stvorili tu zemlju, spasili smo Hrvate i Slovence. Uzalud smo sve to radili’ …To je kao da posle razvoda braka kažete – znao sam u napred šta će da bude. Naravno da niste znali”, ističe istoričar Predrag Marković.

Predsednik Francuske, Emanuel Makron, naslednik slavnog Poenkarea, pozvao je 11. novembra pobednike, ali i lidere poraženih zemalja u Velikom ratu, na zajedničko obeležavanje Dana primirja.

Predsednik Srbije imaće čast da stoji na mestu uz Trampa, Makrona, Terezu Mej, belgijskog premijera Mišela, italijanskog Kontea, te premijere Kanade i Australije.

Uz njih među pobednicima stajaće i Vladimir Putin jer je Rusija bila članica Antante na početku rata, iako je posle Boljševičke revolucije potpisala separatni mir.

Konačno će na stotu godišnjicu od završetka rata Marš na Drinu dobiti uslovno rečeno svoj nastavak.

“Zaspanka za vojnike” reditelja Predraga Antonijevića daće mlađim generacijama pogled u to ko su im bili preci, a fim ćete moći da pogledate od 2. novembra u bioskopima.

“Film je zasnovan na srpskoj trilogiji Stevana Jakovljevića. Mi smo pratili tobžijsku bateriju u Cerskoj bitci, na početku ratovanja. To su sve autentični likovi i junaci koje je on sreo i kasnije zapisao ih u svojim beleškama i posle objavio”, kaže reditelj Predrag Antonijević.

Zaspanka je biljka koja raste iz grobova vojnika, godinama posle bitaka na Ceru i Kolubari javljala se od Drine do Suvobora da podseća na trećinu izgubljenog stanovništva Srbije i gotovo polovinu muškog življa što je bila cena za pobedu i srpsku zastavu na vagonu u Kompienju u kome se Nemačka predala.

(B92)

Pad potpuno novog Boeinga 737 Max 8  nije slučajan. Komande leta JT610 Lion Aira možda su bile daljinski preuzete s ciljem da se ubije 20 službenika indonezijskog ministarstva finansija, sumnja Jim Stone, slobodni novinar i istražitelj.

Let potpuno novog Boeinga 737 Max 8 indonezijskog avioprijevoznika Lion Air verovatno je bio daljinski upravljan i srušen u okean. U avionu je bilo i 20 službenika ministarstva finansija koje zabranjuje bankarsko zelenašenje.

Jedan je putnik snimio situaciju u avionu mobilnim telefonom, uključujući treštanje motora, krivudav let, pokazatelje da komande aviona nisu preotete u samom avionu i naposljetku obrušavanje aviona pod punim gasom u okean, zbog čega se avion raspao na sitne komadiće.

Pretpostavlja se da je snimak skinut sa SD kartice smrskanog mobilnog telefona – iz krhotina koje je pronašla posada broda-tegljača – te je odmah postavljena na internet. Po meni, gotovo je sigurno da se radi o daljinskom preuzimanju komandi aviona s ciljem da se ubije indonezijska ministarka finansija.

Ostaje pitanje kako je taj video dospeo u javnost. Neki nagađaju da je to učinjeno putem Wi-Fija iz aviona, dok drugi misle da je snimak pronađen među krhotinama i ostacima aviona. Ako je tačno ovo drugo, pretpostavljam da je ostatke mobitela pronašla posada broda-tegljača jer je prva stigla na lice mesta i ne bi to skrivala kao što bi to učinio FBI.

Prvi snimak uništenja putničkog mlaznjaka daljinskim preuzimanjem kontrole nad avionom, video kojeg ubice nipošto nisu očekivali da će se pojaviti, pogotovo ne tako brzo, možete pogledati OVDE.

Snimak će sigurno biti zabranjen, i to vrlo brzo, pa ko god da je može snimiti, neka je ostavi na sigurno

Sledi nekoliko biografskih crtica poginule ministarke finansija u kojima se možda kriju neki od razloga njenoga mogućeg ubistva

Iz biografskog članka na Wikipediji:

Sri Mulyani Indrawati (rođena 26. novembra 1962.) indonezijska je ekonomistkinja koja obavlja dužnost ministra finansija od 2016.; prethodno je bila na istoj funkciji od 2005. do 2010. U 2010. imenovana je generalnom direktorkom World Bank Group te je dala ostavku na mesto ministrke financija. 2016. Sri Mulyani ponovno je postavljena na položaj ministra finansija u preuređenju vlade predsednika Joka Widoda, zamenivši Bambanga Permadija Soemantrija Brodjonegoroa.

Kao ministrka financija od 2005. do 2010. Sri Mulyani bila je poznata kao reformista čvrste ruke te joj se pripisuju zasluge za jačanje indonezijske privrede, porast ulaganja i odlično upravljanje najvećom ekonomijom jugoistočne Azije tokom finansijske krize 2007.-2010. Pre četiri godine časopis Forbes rangirao je Sri Mulyani kao 38. najmoćniju ženu na svetu.

(nexus-svjetlost.com)

Austrijski i srpski arheolozi otkrili su na području Bora značajna nalazišta na osnovu kojih je zaključeno da se proizvodnjom bakra ovdašnje stanovništvo bavilo još u bronzanom dobu.

Nakon istraživanja arheo-metalurškog lokaliteta Trnjane kod Bora i potom geofizičke prospekcije na nedalekom lokalitetu Hajdučka česma kod Brestovačke banje, arheolozi Mario Gavranović, Aleksandar Kapuran i Igor Jovanović otkrili su postojanje velikog broja grobnica iz bronzanog doba.

Na osnovu spaljenih ostataka pokojnika koji se nalaze u ćupovima, u specijalizovanim laboratorijama u Austriji i Nemačkoj preciziraće se godina nalazišta.

“Na prostoru od Alpa do Kipra, okolina Bora je jedino mesto na kome je otkriveno da se stanovništvo bavilo metalurgijom bakra u bronzanom dobu, a nedavna otkrića na lokalitetu Hajdučka česma daće preciznu sliku o godinama u kojima se ovdašnje stanovništvo bavilo proizvodnjom tog metala”, rekao je arheolog Aleksandar Kapuran iz Arheološkog instituta u Beogradu.

On zaključuje da ova otkrića pokazuju početke industrjske proizvodnje koja je u praistoriiji bila u povoju, ali je za to vreme bila izuzetno razvijena i tehnološki napredna delatnost u odnosu na druge delatnosti.

Zamenik direktora Instituta za orijentalnu evropsku arheologiju OREA austrijske akademije nauka u Beču, Mario Gavranović, kazao je da se u prvom naučno-istraživačkom projektu Austrije i Srbije u oblasti arheologije, došlo do značajnog otkrića, ne samo u istraživanju srpske, već i evropske civilizacije.

“Otkriće na Hajdučkoj česmi je značajno zbog svoje veličine, jer smo otkrili da se tek nekoliko santimetara ispod površine zemlje nalazi blizu 70 grobova sa kamenim konstrukcijama. U njima se nalaze urne i ćupovi sa ostacima pokojnika pa ćemo na osnovu kosti i uglja koji smo sakupili moći da tačno datiramo nalazište”, naveo je Gavranović.

On napominje da u stručnoj literaturi oko nalazišta ima vremenskih razmimoilaženja od nekoliko stotina godina i za sada se okvirno nagađa da je reč o periodu između 1.400 i 1.700 godine pre nove ere.

(Beta)

Da li vam se desilo da upoznate nekog sa kim se istog trenutka povežete ili osetite kao da ga već znate, iako se vidite po prvi put? Ako je vaš odgovor potvrdan, moguće je da ste upoznali osobu koju već znate iz nekog od prethodnih života..

Ideja da se naše duše reinkarniraju poznata je već duže od 3000 godina.

Verovanja starih plemena kažu da se duše ne zadovoljavaju sa 70 ili 80 godina koliko uglavnom provedu na ovom svetu, nego se stalno vraćaju kako bi preživljavala nova iskustva.

1. Odmah ste osetili povezanost ili odbačenost od strane te osobe.

Kada razmišljamo o osobama koje smo poznavali u prošlom životu, uglavnom nas misli vode do naše porodice, prijatelja ili ljubavnih partnera.

Uglavnom kada upoznate nekog sa kim ste imali neku vezu i u prošlom životu, osećate određenu dozu povezanosti sa njima. Međutim šta se dešava kada sretnemo osobu koja nam se u prošlom životu uopšte nije dopadala?

Prema njima ćemo gajiti negativne emocije, može se čak desiti i da istog trenutka osetimo odbačenost sa njihove strane. U oba slučaja, ovo je znak da se vaše duše znaju od ranije, piše “Lovesensa”.

2. Čini vam se da gajite telepatsku povezanost sa drugom osobom.

Ovo ne znači da morate znati da koristite telepatske veštine i da jedni drugima umete slati mentalne poruke. Ipak, verovatno vam se desilo da u jednom trenutku pominjete tu osobu, a u sledećem vam upravo ona šalje poruku.

Takođe, nekada možete tačno znati šta osoba sa kojom imate tako duboku konekciju želi da kaže i pre nego što to izgovori. Vrlo je teško objasniti ovakve veze, ali ih je još teže prekinuti.

3. Vidite to u njihovim očima.

Da li ste se ikada zagledali u nečije oči i ostali zapanjeni? Da li vam se učinilo kao da ste u te iste oči gledali već dosta puta? Ako vam nečije oči izgledaju poznato, moguće je da je zbog toga što ste h već videli u prošlom životu.

Mnogi tvrde da jedino oči ostaju iste kroz sve živote, omogućavajući nam da prepoznamo svoje duhovne prijatelje iz prethodnih života.

(Lovesensa.rs)

U novom televizijskom dokumentarcu “Lažiranje: Suze kriminalca”, eksperti za govor tela i psihologiju, analizirali su snimke iz televizijskih intervjua i snimljenih saslušanja Harolda Šipmana, jednog od najozloglašenijih serijskih ubica u istoriji Velike Britanije, i zaključili koji je detalj otkrio da je kriv, iako je pokušavao da sakrije krivicu.

Šipman je bio lekar u bolnici u zapadnom Jorkširu gde su pacijenti godinama umirali pod misterioznim okolnostima. Uhapšen je 1998. godine i osuđen na doživotnu robiju dve godine kasnije zbog 215 ubistava, ali je istraga proširivana i nakon toga, jer su otkrivani novi slični slučajevi.

Na jednom od saslušanja 2001. godine, Šipman je pokušao da sakrije krivicu odbijajući da razgovara sa istražiteljima, okretanjem leđa onima koji su ga ispitivali i žmurenjem. Dobro se držao sve dok ga disanje nije odalo.

Naime, u trenutku kada mu je pokazana fotografija Elizabet Pirs, jedne od njegovih žrtava, Šipmanov šablon disanja se promenio, tačnije u trenutku je prestao da diše. Kako objašnjava Klif Lansej, stručnjak za govor tela, to je psihičko-fizička reakcija i podsvesna je.

Trenutak kada prestaje da diše, kada zna da je fotografija tu….Ne diše punih devet sekundi. To ime, Elizabet Pirs, je problem za njega – kaže Lansej.

Dodaje da je Šipman bio uplašen.

– Kako to znamo? Jer kada se plašimo, kao naši preci, ako bi im se približavala ili im pretila neka velika životinja, oni bi se “zaledili” – objašnjava Klif Lansej, stručnjak za govor tela i dodaje da je to trenutak kad je Šipmanova krivica izašla na videlo.

Kasnije je utvrđeno da jeste kriv za njenu smrt, ali i desetine novih, što je ukupan broj njegovih žrtava podigao sa 215 na 250.

Šipman je pacijente u bolnici ubijao tokom 27-godišnje prakse. Ubilački niz počeo je 1971. godine, a pacijente je lišavao života koristeći diamorfin (odnosno heroin). Oko 80 odsto njegovih žrtava bile su starije žene, a najmlađa žrtva imala je 41 godinu.

Uoči svog 58. rođendana, 2004. godine, Šipman se obesio u svojoj ćeliji u zatvoru. Njegova supruga, do poslednjeg dana tvrdila je da je nevin.

VIDEO:

(Blic)