Svoj program razvoja besplatne energije Indija smatra pitanjem nacionalnog ponosa i spremna je suprotstaviti se ‘petrodolarskim zemljama’ koje se tome protive tako što će podržati bezreakcijski AC sinhroni generator (RLG) što ga je izumeo Paramahamsa Tewari, elektroinženjer i bivši izvršni direktor preduzeća pod nazivom Nuclear Power Corporation of India.

Pre više godina Tewari je takođe dokazao teorije povezane s homopolarnim motorom Brucea de Palme.

Po svemu sudeći, jedna država ne može implementirati svoj vlastiti program besplatne energije bez razmatranja svih mogućih posledica, uključujući vojni odgovor petrodolarskih zemalja npr. Saudijske Arabije, UK-a, SAD-a. Iz tog razloga Indija združuje svoj vojni program s ruskim, jer se Rusija zajedno sa zemljama BRICS-a suprotstavlja ‘nacionističkoj’ kabali koja nameće svakojake sankcije ne bi li je uništila.

BRICS alijansa ranije je bila obećala da će ‘pustiti u opticaj’ sve zataškane tehnologije tipa besplatne energije, kako bismo ih mogli odgovorno koristiti. No, do sada nisu održali zadanu reč.

To je suštinska promena u načinu na koji se može stvarati energija. RLG nadilazi prisutne nedelotvornosti AC generatora (izmenične struje). Patenti su prijavljeni i RLG je spreman da bude licenciran kompanijama koje proizvode rotacijske električne strojeve. Ustvari, vode se razgovori s kompanijama na tri kontinenta.

Mi smatramo da RLG predstavlja osnovno otkriće, a ne samo inovaciju. Čovekovo prvo osnovno otkriće bilo je iskorišćavanje i kontrolisanje vatre. Drugo je bilo točak. Treće je bilo iskorišćavanje i kontrolisanje elektriciteta. Četvrto je iskorišćavanje i kontrolisanje atoma.

Prve četiri ove inovacije obuhvatale su razumevanje materijalnih elemenata. RLG se zasniva na razumevanju nematerijalnih svojstava prostora. Tewarijeva potraga za prirodom stvarnosti odvela ga je od proučavanja drevnih indijskih Veda do formulacije ‘teorije prostornog vrtloga’. To je nova teorija koja objedinjuje odnos između prostora, mase, inercije, svetlosti i gravitacije. Oslanjajući se na principe opisane u vedskim spisima, Tewari je uspeo prikazati matematički model koji objašnjava Tesline reči kada je rekao:

„Sva opaziva materija potiče iz jedne prvobitne materije ili jedne nepojmljive razređenosti koja ispunjava čitav prostor, a to je akaša ili svetlonosni eter na kojeg deluje životvorna prana ili stvaralačka sila. Ona dovodi u postojanje, u beskrajnim ciklusima, sve stvari i pojave”. – Nikola Tesla, iz teksta pod naslovom Najveće čovekovo postignuće, 1907.

Večito kretanje bez spoljnog izvora

Uverenje o tome da udelotvornost ne može biti veća od 100% potiče od nepotpunog razumevanja svojstava prostora. Drugi zakon termodinamike mora se promeniti kako bi se mogla uzeti u obzir činjenica da prostor nije prazan, kao što su nas učili poslednjih 150 godina. RLG funkcioniše na principu onoga što je nazvano „večitim kretanjem bez spoljnog izvora”. Mnogi iskusni elektroinženjeri koji se bave proizvodnjom AC generatora samostalno su testirali RLG te su potvrdili njegovu delotvornost. Vreme je da se fizičari maknu s puta i modifikuju svoje teorije, a da se inženjeri prihvate konstrukcije i proizvodnje.

Teorijske postavke i matematički modeli mogu se naći na TEWARI.ORG.

Radi praktične demonstracije stvaranja električne struje iz medija prostora, Tewari je izradio bezreakcijske generatore koji rade s delotvornošću naprava koje stvaraju besplatnu energiju. Time je pokazao da fizičari već 110 godina pogrešno shvataju prirodu prostora te je dokazao da je prostor energetski izvor za stvaranje osnovnih oblika energije.

Zašto uvođenje nove energetske tehnologije nije moguće nikako sprečiti

Nije trebalo dugo da proizvođači kočija počnu voziti kočije bez konja. Nije trebalo dugo da ljudi koji su putovali preko kontinenata vozom napuste železničke pruge i pređu u avione. Prirodni gas menja ugalj i ništa tu ne mogu učiniti železničke kompanije, rudari uglja ili proizvođači uglja.

Jeftinija i delotvornija energija uvek pobeđuje skuplju. Ugalj je zamenio drva, a nafta je zamenila ugalj kao glavni izvor energije. Sve što je delotvornije povećava cifre na donjoj liniji poslovne knjige. Dolari jure za delotvornošću. Nedelotvornost će biti istisnuta delovanjem sila tržišta.

Stoga uvođenje mašina delotvornijih od onih trenutno prisutnih na tržištu jednostavno se ne može sprečiti.

Paramahamsa Tewari ipak nije dočekao uvođenje svog izuma u širu upotrebu (nadam se da mi hoćemo). Umro je 27. novembra 2017. u 81. godini života, u indijskoj državi Uttar Pradesh.

(nexus-svjetlost.com)

– Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri, jer on je čovekov broj. Njen broj je 666 – stoji u Otkrivenju

Istoričari su godinama pokušavali da otkriju na koga je autor Otkrovenja Jovan mislio kada je u svom delu napisao da je “666 broj zveri”.

Hans Tojber sa Univerziteta u Beču je uveren da je došao do imena osobe koja se krije iza ovog broja, iako se ranije mislilo da se radi o Neronu, Domicijanu i Hadrijanu.

Njegova studentkinja Dijana Altman kreirala je program koji sva poznata imena iz Male Azije iz vremena u kom je napisanoOtkrivenje povezuje sa brojevima.

Nekada su se svakom slovu grčkog alfabeta pripisivali brojevi, a ta metoda se koristila i kao vrsta šifrovanja, pa je svako slovo imalo određenu vrednost koje bi se onda sabirale i tako bi se došlo do vrednosti, zapravo šifre, za određeno ime.

– Naša metoda omogućila nam je da svaku “brojčanu šifru” povežemo s listom antičkih imena čija bi im vrednost odgovarala – objasnio je Tojber.

U 13. poglavlju Otkrovenja spominje se “zver” kojoj je “zmaj” (sotona) dao veliku moć i čiju sliku svi moraju obožavati.

– Ovde je mudrost. Ko ima um neka izračuna broj zveri, jer on je čovekov broj. Njen broj je 666 -stoji u Otkrovenju.

Program koji su razvili Tojber i Altman doveo ih je do imena Ulpije, što je prezime cara Marka Ulpija Trajana, koji je vladao od 98. do 117. godine.

Inače, Trajan je u istoriji zabeležen kao veoma dobar vladar. On je bio prvi rimski car koji nije bio iz Italije, a u njegovo je doba Rimsko Carstvo doseglo najveći teritorijalni opseg i moć.

Upravljao je najvećom vojskom u istoriji carstva, a upamćen je ostao i kao veliki reformator, a implementirao je i sisteme socijalne pomoći.

Pojedini proučavaoci Biblije sada strahuju da je reč o tri dokaza da se apokaliptična proročanstva jedno za drugim ispunjavaju.

Zmija koja je juče izmilela iz Zida plača u Jerusalimu podigla je buru u glavnom gradu Izraela, jer je po nekim jevrejskim učenjacima to treći znak da je kraj sveta blizu.

Ovaj znak došao je posle rođenja crvene junice i riba koje su je pojavile u Mrtvom moru. Pojedini proučavaoci Biblije sada strahuju da je reč o tri dokaza da se apokaliptična proročanstva jedno za drugim ispunjavaju.

Video zmije koja izlazi iz Zida plača, a onda juri goluba podelili su mnogi jevrejski blogeri.

– Zloslutno znamenje, personifikovano zmijom iz Edena, ponovo će se javiti u danima pre Mesije – naveo je portal “Breaking News Israel”.

Oni dodaju da je golub koga je uplašila zmija pokazatelj da živimo u “opasnim vremenima”.

Ribe u Mrtvom moru

Prošlog meseca je izraelski fotoreporter Noam Bedein objavio slike živih stvorenja u malim vrtačama oko Mrtvog mora. On tvrdi da je na ispom mestu uočio i biljke.

U Bibliji piše da je zemlja na kojoj su se nalazili Sodoma i Gomora nakon njihovog uništenja postalo neplodnja pustinja. Po mnogima baš se tu sada nalazi Mrtvo more.

Jezekilj, sveštenik i jedan od proroka Starog zaveta, govorio je da će pred kraj svet slane i puste vode ponovo biti pune života. Za ovu njegovu rečenicu sada su se uhvatili mnogi učenjaci.

– I sve životinje što se miču kuda god dođu ove reke, biće žive i biće veliko mnoštvo riba, jer kad dođe ova voda onamo, druga će postati zdrava, i sve će biti živo gde ova reka dođe – piše u 47 glavi knjige Jezekilja.

Bedein je rekao lokalnim medijima da kada dođete do Mrtvog mora, najniže tačke na Zemlji, vidite da se to poročanstvo ostvaruje.

– Ovo mesto je prokleto u biblijskim vremenima, a sada možete da dođete ovde, istražujete vrtače i vidite ribe u mestima gde je nivo ovde opao – o svemu tome pričao je Jezekilj, da će zemlja procvetati kada se Jevreji vrate – rekao je on, prenosi “San”.

Crvena junica

Mesec dana pre riba još jedan događaj uzburkao je javnost željnu apokalipse – prva “crvena junica u 2.000 godina” rodila se u Izraelu.

I u hrišćanstvu i u judaizmu rođenje crvene junice u Svetoj zemlji je jedno od glavnih pokazatelja bliskog kraja sveta.

Nakon “pažljivog ispitvanja” teleta, rabini stručnjaci potvrdili su da je ova kravica “održiv kandidat za biblijsku crvenu junicu”.

Prvi poznati međuzvezdani objekat koji putuje kroz naš Solarni sistem mogao bi da bude gigantsko vanzemaljsko solarno jedro poslato da traži znake života, pokazala je nova studija.

Misteriozni asteroid Oumuamua analizirali su astronomi iz Centra za astrofiziku Harvard Smitsonijan (CFA) pošto je otkriveno da je neočekivano ubrzao kretanje.

NASA je potvrdila da su ove godine zapažanja sa njihovog svemirskog teleskopa Habl potvrdila da je objekat imao “neočekivano povećanje brzine i pomeranja putanje kroz prolaz kroz unutrašnji Solarni sistem”.

Naučnici su zaključili da je asteroid “možda električna lampa veštačkog porekla” koja koristi Sunčevo zračenje.

Studija je pokazala da ako se uzme u obzir veštačko poreklo, onda postoji mogućnost da je Oumuamua električna lampa, koja pluta u međuzvezdanom prostoru kao rezultat napredne tehnološke opreme.

“Oumuamua bi mogao da bude aktivna komponenta vanzemaljske tehnologije koja je došla da istražuje naš Solarni sistem, na isti način na koji se nadamo da istražujemo Alfa Centauri koristeći staršot i slične tehnologije”, rekao je sa druge strane profesor Abraham Leb, koji je sproveo studiju sa Šmuelom Bialijem.

(B92)

Novi svemirski šef Moskve, novi rukovodilac Roscosmos-a, Dmitrij Rogozin, predviđa hrabru i naprednu Rusiju koja ima za cilj da se uključi u “svemirsku trku.“ Međutim, ovaj put će Rusija još nešto postići prva.

Nakon ruske tvrdnje da su lansirali prvi satelit, stavili prvu životinju, a zatim čoveka, u svemir – Rusija sada ima za cilj da izgradi prvu stalnu bazu na Mesecu.

Planovi Rusije za istraživanje Meseca će biti ažurirani u roku od 2 nedelje, ali Moskva i dalje želi da ima stalnu bazu na njegovoj površini, izjavio je šef svemirske agencije Roskosmos, Dmitrij Rogozin.

Rogozin, koji je imenovan za šefa Roskosmos u maju, najavio je promene dok je iznosio planove za veliki zaokret svemirske industrije.

“Nadamo se da će uskoro doći predlozi Akademije nauka i Saveta za nauku i tehnologiju Roskosmos-a. U roku od dve nedelje, očekuje se da oni prezentuju svoju viziju istraživanja Meseca,“ rekao je on.

On nije pružio više detalja o tome kako bi se ovaj program mogao promeniti, ali je rekao da će ostati planovi za površinsku bazu.

Trenutni lunarni plan Rusije je da razvije novo lansirno vozilo za superoružje tokom naredne decenije i koristi ga za stvaranje trajne vladavine na Mesecu.

Roskosmos takođe sarađuje sa drugim svemirskim agencijama na Lunaronoj orbitalnoj platformi-Gateway, projekat za izgradnju svemirske stanice sa posadom u orbiti oko Meseca koja bi služila kao prenosna tačka za satelitske misije i šire, gde bi se svemriske letelice mogle dopuniti gorivom po potrebi.

Plan je da Rusija obezbedi nekoliko modula za stanicu, ali je u septembru Rogozin doveo u pitanje saradnju kada se požalio da su SAD želele da Rusija “svira drugu violinu“ na ovom projektu.

Rogozin je objasnio svoje planove za integraciju nekoliko proizvođača ruske svemirske industrije u tri velike kompanije koje bi bile odovorne za raketne motore, raketne trupove i instrumentaciju.

On je takođe obećao da će udvostručiti broj svemirskih lansiranja sledeće godine u odnosu na 2018. godinu i predstavio izveštaj o napretku na raketnim projektima, uključujući raketu Sojuz-5 i raketnu porodicu Angara.

Mnoge države širom sveta imaju interes za kolonizaciju svemira, međutim, ne postoje značajni zajednički napori da se to postigne, pri čemu privatni sektor ili pojedinačne države teže tome.

Iz insajderskih krugova se ipak saznaje da je Donald Tramp pod pritiskom Pentagona objavio planove SAD u militarizaciji kosmosa prvenstveno zbog saznanja da Rusi već imaju tehnologiju kojom će stići do Meseca sa ljudskom posadom odakle će kontrolisati sve poteze SAD sa nuklearnim projektilima.

Webtribune.rs

Britanski The Telegraph piše kako je u Iranu i Kini ubijeno na desetine američkih špijuna i doušnika, nakon što su, greškom, komunikacijske službe dozvolile da ih neprijatelji prepoznaju kroz njihovu korespondenciju na platformi na Google-u, tvrde službeni izvori.

U periodu od 2009. do 2013. godine je CIA je pretrpela “katastrofalni neuspeh”, jer su njeni operativci širom sveta komunicirali na internetj stranici koja je trebala da bude tajna, navodi se u izvještaju kojeg je u petak objavio Jahu Njuz. Prethodno prijavljenu “katastrofu”, za američke obavještajce i njihove doušnike, potvrdilo je 11 bivših pripadnika obaveštajnih službi i vladinih zvaničnika.

“I dalje se bavimo ovim propustom. Zbog njega su ubijene desetine ljudi širom sveta”, rekao je jedan bivši zvaničnik nacionalne bezbednosti. Naime, američki agenti i njihovi doušnici su internet kao platformu prvi put koristili na Bliskom istoku za komunikaciju s vojnicima u ratnim zonama i nije bila namenjena za široku primenu. Međutim, zbog jednostavnosti korišćenja i efikasnosti, usvojena je od strane agenata, uprkos velikim nedostacima u smislu sofisticiranosti, tvrde izvori.

“Ta platforma nije ni izgrađena da bi izdržala sofisticirane kontraobaveštajne napade državnih aktera poput Kine ili Irana. Nikad nije trebala da se dugoročno koristiti za razgovor s našim izvorima. Ipak, njome se previše dugo radilo, i s previše ljudi. A to je bio tek elementarni sitem”, rekao je izvor za Jahu.

Pukotine su počele da se pojavljuju kada je Iran, navodno ljut što je Obamina uprava otkrila tajnu iransku fabriku nuklearnog oružja, krenuo s poslom detaljne provere sajber prostora.

Iranci su tada otkrili postojanje jedne internet stranice kojom su se američki agenti koristili putem Gugla. Američki zvaničnici veruju kako su iranski špijuni uspeli da koriste Gugl kao alat za pretraživanje kako bi pronašli tajne internet stranice CIA, nepoznate onima koji ih ne koriste.

Do 2011. Iran je uspo da se infiltrira u mrežu špijuna CIA-e i u junu je saopšteno da je razbijen prsten od 30 američkih špijuna. Neki su pogubljeni, a drugi zatvoreni, potvrdili su izvori. U to vreme je ABC opširno izveštavao o tom gubitku i propustu, kao i kompromitovani komunikacijski sistem CIA. Britanski Telegraf piše kako je u međuvremenu u Kini ubijeno 30 agenata i doušnika koji su radili za SAD, nakon što je razotkrivena špijunska mreža koja se za komunikaciju služila “sličnim načinom”.

Peking je uspeo da razbije drugi privremeni komunikacioni sistem, razvijen sa početne platforme, tako da je u realnom vremenu mogao da nadzire svakog pojedinog agenta koga je CIA poslala u zemlju.

Izvori su rekli kako vlada opšti konsenzus o tome da Iran i Kina trguju tehničkim informacijama, kako bi jedni s drugima formirali dvostruki napad. Agent CIA u Rusiji je upozorio na napade i da treba promeniti komunikacione kanale pre nego što neko bude otkriven.

Vlada je već upozorena na hakovanje od strane osobe imena Džon Reidi, čiji je posao bio da regrutuje ljude za CIA-u za “poslove” u Iranu. On je upozorio vlasti na propuste još 2008. Prema njegovoj službenoj izjavi 70 odsto operacija je u to vreme već bilo ugroženo i svi agenti koji koriste različite verzije sistema u upotrebi su bili u opasnosti.

“Dizajn i održavanje sistema su bili manjkavi”, rekao je Džon Reidi. On je kasnije otpušten zbog “sukoba interesa”. U  američkoj obaveštajnoj zajednici vlada ogorčenost jer još niko nije odgovarao za neuspjeh, uprkos činjenici da se o svemu raspravljalo na tajnom saslušanju u Senatu i Obaveštajnom odboru Senata.

Jedan bivši zvaničnik tvrdi “kako najveća pretnja za američke tajne službe dolazi iznutra, od njihovih institucija”. Uz nedavni izveštaj o neverovatnim propustima u sistemima Pentagona, koji sigurnosne IT sisteme nije ažurirao godinama, neka i decenijama, ovaj izveštaj potvrđuje slične propuste u radu CIA i američke obaveštajne zajednice generalno.

Katastrofa se može izbeći samo davanjem dodatnih sredstava CIA, kako bi svom osoblju mogla da ponudi sigurne platforme za komunikaciju iz bilo kog kutka u svetu. Naravno, postoji i mogućnost da su američki obaveštajci i njihovi doušnici bili toliko sigurni u sebe i njihovu tehnološku nadmoć da su zaista nastavili da rade na platformi koja je privremeno osmišljena za komunikaciju s osobljem u ratnim područjima, ne i za zahtevne obaveštajne poslove, što su na kraju platili otkrivanjem i razbijanjem njihovih mreža u Iranu i Kini, dve zemlje za koje su priznali da su u njima imali velike gubitke i masovna odustajanja od poslova u toku, koja su pratila premeštanja operativaca i doušnika u “sigurna područja”.

(logicno.com,Yahoo News , The Telegraph)

Dan pred ubistvo Zorana Đinđića, 11. marta 2003. godine, na beogradski aerodrom sleteo je privatni avion sa 19 misterioznih putnika.

Naredba je glasila: Niko od njih ne sme biti legitimisan. Izašli su iz letelice i pravo s piste, džipovima sa diplomatskim tablicama, prevezeni su na nepoznatu lokaciju.

– U avionu, čiji dolazak nigde zvanično nije najavljen, bilo je 18 specijalaca i jedan izrazito plav čovek. Bio je to Englez, snajperista po imenu Hil – otkriva izvor, u to vreme visokopozicioniran u jednoj od srpskih obaveštajnih službi.

Prema njegovim rečima, iza svega stoje dvojica zapadnih obaveštajaca, Endru Monkton (Mi-6) i i Dejvid Blek (CIA), koji su, kako se vidi iz prethodno objavljenih transkripata.

– Taj najmisteriozniji putnik, Englez, trudio se da bude najmanje upadljiv. Imao je plavu kosu, prezivao se Hil, a kasnije se ispostavilo da je upravo on bio snajperista čiji je metak bio namenjen Đinđiću. Iz svega što sam kasnije čuo, najverovatnije je upravo on ispalio onaj famozni treći metak – kaže bivši obaveštajac.

Za boravak 19 ljudi navodno su opremljene dve sigurne kuće u Surčinu. NJih 18 je bilo na jednom mestu, a snajperista Hil na drugom.

– Po svemu sudeći, ovi ljudi bili su u zgradi suprotno od one u Admirala Geprata i na jednom prozoru bio je upravo snajperista Hil. U njegovoj zgradi, kao ekipa za podršku, bio je tim od pet specijalaca, dok su u automobilu ispred sedela još dvojica. U zgradi suda, preko puta Vlade, bila je još jedna ekipa. Odmah posle atentata vrlo brzo svi su napustili lice mesta i Srbiju, što nije bilo teško, s obzirom na to da su granice zatvorene tek tri sata nakon likvidacije premijera, a i istraga je bila usmerena u potpuno drugom pravcu – kaže izvor.

Hil je navodno bio tridesetogodišnjak, srednje visine, sitnije građe, kratko ošišan i sa izrazito plavim i prodornim očima.

(Srpski Telegraf)

Holandski istraživač, istoričar i novinar Robin de Rajter objavio je knjigu pod nazivom “Ko je ubio Slobodana Miloševića i zašto?”, u kojoj je objavio više kontroverznih događaja koje bacaju senku na zvaničnu istinu o smrti bivšeg predsedika Srbije u Haškom sudu, 11. marta 2006.

Kao posebno sumnjiv momenat, De Rajter je istakao događaj iz leta 2004, tokom Miloševićevom boravka u pritvoru Haškom tribinula.

“Krajem avgusta 2004 u zatvoru u Sheveningenu, za vreme večere, dogodilo se nešto veoma neobično: naime, zatvorsko osoblje jako se uznemirilo kada je Miloševićev obrok dobio neko drugi. Na suđenju, 1. septembra 2004, Milošević je spomenuo ovaj incident. Toga dana reč je imala odbrana. Tribunal je nameravao da Miloševiću oduzme pravo da se sam brani pod izgovorom da on to nije u stanju i na taj način da ga primora na ćutanje. Odbranu je trebalo da preuzme gospodin Stiven. Sve to je izazvalo snažan otpor kod Miloševića i ujedno dovelo do bojkota pri saslušavanju svedoka. Pretila je opasnost da ceo proces propadne. Tribunal je morao da popusti – napisao je De Rajter.

 Dakle, već tri godine moji lekari me smatraju zdravim i dovoljno sposobnim da se sam branim. I onda se dešava nešto čudno: iznenada se pojavljuje neki `nezavisni` doktor iz Belgije, zemlje gde je sedište NATO-a, i izjavljuje da nisam dovoljno zdrav da samog sebe branim, a svi moji doktori ovde se sa tim jednoglasno slažu…. Po mom mišljenju radi se o manipulaciji; suština cele priče je želja da mi se oduzme mogućnost da kažem istinu. Tužilac, gospodin Džefri Nais, hoće da mi dodeli advokata i stoga što se o meni radi, pa ne mogu da budem nepristrasan. Lično smatram da je druga strana ta koja je u ovom slučaju pristrasna.

Milošević je, kao i obično, izuzetno učtivo još jednom podvukao: „I zato zapamtite dobro: nikada neću odustati, ni po koju cenu, od svog prava da se sam branim, niti ću pristati da mi se to pravo ograniči.“

A zatim je nastavio da govori o čudnim stvarima koje su se u zatvoru desile: „Vi možete da donesete sopstvene zaključke. Međutim, imajte na umu da koristim lekove koje su mi vaši doktori, vaši saradnici, prepisali. Ja nisam sasvim siguran šta se ovde dešava, ali mogu da pozovem kompletno zatvorsko osoblje da posvedoči šta se desilo kada mi je donet obrok namenjen osobi koja sedi na suprotnoj strani prolaza. Digla se prava uzbuna da dobijem hranu koja je baš meni namenjena iako su svi obroci, naizgled, isti. Nisam oko toga pravio problem. Nisam znao šta se dešava. Međutim, budite tako ljubazni i zapišite da su doktori tri godine za redom izjavljivali da sam zdrav, a da sada – posle ovog incidenta – ti isti doktori odjednom izjavljuju da više nisam zdrav.

Ja imam određene pretpostavke, te pretpostavke mogu biti opravdane ili ne, ali za njih postoje jaki dokazi.”, rekao je Milošević u sudnici.

Zatim su sudije ućutkale Slobodana Miloševića tako što su mu isključili mikrofon. Nikada se nije povela istraga povodom ovog alarmirajućeg slučaja!

Holandski novinar je podsetio da je Milošević potom sve češće patio od užasnog pritiska iza očiju i ušiju.

(Alo)

Na osnovu geoloških, meteoroloških i brojnih drugih merenja, naučnici su predvideli koje bi prirodne katastrofe mogle da pogode Zemlju u bliskoj budućnosti…

1. Velika solarna oluja: Do 2025.

Najveća prirodna katastrofa koja će vrlo verovatno pogoditi Zemlju ne potiče s naše planete, već sa Sunca. Ono ima svoj ciklus aktivnosti – odnosno periode smanjene i pojačane aktivnosti, poput Sunčevih baklji i Sunčevih pega, u zavisnosti od samog ciklusa.

Najveći nedavni izboj aktivnosti zabeležen je u julu 2012, nakon koronalne eksplozije (coronal mass ejection, CME) koja je prošla kroz Zemljinu orbitu i pogodila svemirsku stanicu Stereo-A .

Tokom CME izbacuju se oblaci magnetizovane plazme teške milijardu tona, a ona se ponaša kao elektromagnetni puls koji utiče na elektroniku na Zemlji.

Solarna oluja sadrži Sunčevu baklju, visoke nivoe UV zračenja, energetske čestice koje uništavaju ključne delove satelita i brojne masovne koronalne eksplozije.

Zemlja je izbegla katastrofu 2012, ali naučnik Pit Rajli na osnovu analize zapisa solarnih oluja iz proteklih 50 godina smatra da naredni put nećemo biti te sreće.

Prema njegovoj analizi, postoji 12 odsto šanse da velika solarna oluja pogodi Zemlju u sledećih 50 godina, a to će se najverovatnije dogoditi do 2025. Oluja će ometati radio-uređaje, GPS, satelitsku komunikaciju i milione elektronskih uređaja širom planete i prouzrokovati štetu od 1 do 2 triliona dolara u prvoj godini nakon udara. Za potpunu sanaciju biće potrebna čitava decenija.

2. Veliki zemljotres u Kaliforniji: Do 2045.

Velika američka geološka studija pokazala je da postoji velika verovatnoća za zemljotres magnitude veće od osam stepeni Rihterove skale, koji pravi štetu u krugu od nekoliko hiljada kilometara od epicentra, i nastaje jednom u 30 godina. Amerikanci ga se već duže vreme plaše i nazivaju ga “The big one”.

Počeće najverovatnije iz raseda San Andreas i uništiti sve od juga Kalifornije do unutrašnjosti Los Anđelesa.

Više od 300 svetskih naučnika napravilo je putem računarskih projekcija “realan scenario krize” – predviđa se će potres izazvati propratne talase koji će putovati brzinom od 11.600 km/h i prouzrokovati ogromnu štetu na ulicama, kućama, mostovima i zgradama.

Vlada je uložila više od pet miliona dolara u razvoj sistema za rano upozoravanje od zemljotresa, ali upozorenje trenutno stiže tek 10 sekundi pre samog zemljotresa.

3. Najveći cunami ikada – vreme nepoznato

Naučnici s Univerziteta u Londonu u saradnji sa stručnjacima na Univerzitetu Kalifornija, a s doktorom Stivenom Vordom na čelu, predviđaju da će vulkan Kambre Vijeha na Kanarskim ostrvima eruptirati i usput stvoriti najveći cunami u istoriji Zemlje.

Oni tvrde da je tokom poslednjeg zemljotresa na tom području došlo do pucanja strukture vulkana, zbog čega je njegova leva strana potpuno nestabilna.

Ako do erupcije dođe, prouzrokovaće ogromne talase koji će putovati brzinom od 800 km/h i za nekoliko sati stići do obale SAD, Engleske, Kariba…

4. Potapanje istočne obale SAD: Od 2050 do 2100.

Uragan Sendi koji je 2012. pogodio SAD predstavlja vrstu oluje koja pogađa jednom u 500 godina, a prava opasnost ne leži od vazdušnom vrtlogu već u postepenom povećavanju nivoa mora, tvrde naučnici s Instituta Virdžinija.

Prema detaljnoj studiji, nivo mora duž istočne obale SAD – od floridskog Ki Vesta do kanadskog Njufaundlenda, konstatno raste od 1987. Svake godine more se podiže za oko 0,3 milimetra, što je mnogo više nego četiri puta brže na bilo kojem drugom mestu na Zemlji.

Pretpostavlja se da će u Njujorku nivo mora narasti za 79 cm do 2050, zbog čega će trećina grada biti potopljena, a poplave će osim gradova uništiti i poljoprivredu.

5. Erupcija planine Fudži

Nakon što je zemljotres Tohoku pomerio kopnenu masu Japana, 20 od ukupno 110 aktivnih vulkana u Japanu pokazalo je povećanu seizmičku aktivnost.

Vodeći stručnjaci Japana veruju da do erupcije može da dođe svakog dana, a Japan će, prema merenjima, imati jednu masovnu erupciju svakih 37 godina.

Na listi aktivnih vulkana nalazi se i planina Fudži, najviši vulkan Japana na 3773 metra nadmorske visine.

Francuski i japanski naučnici su objavili izveštaj prema kojem je Fudži jedan od vulkana za koje postoje najveće šanse da eruptiraju u bliskoj budućnosti. Budući da je udaljen oko 100 kilometara od Tokija, grad će najverovatnije pokriti tone pepela, a biće potrebno evakuisati više od 750.000 ljudi.

(Express.hr)

„Moji bliži preci su iz Bileće. Otac se rodio u Visokom, kad se porodica iz Bileće pokrenula prema svojima posedima na severoistoku Bosne.”

“Selimovići su poreklom iz Vranjske na granici Hercegovine i Crne Gore, od drobnjačkog bratstva Vujovića. Šefik Pašić, koji je ispitivao poreklo naših porodica, piše o tome, na osnovu dokumenata koje je pronašao u arhivskim i porodičnim dokumentima.

„Navodno je bilo devet braće i dvojica pređu na islam, da bi štitili jedni druge, i od njih su Selimovići i Ovčine. Selimovići se javljaju u Herceg-Novom pre 1690. godine, jer je tada njihova zemlja sa Ublina dodeljena mletačkim podanicima. Takođe u Crnoj Gori je bilo Selimovića, navodno su od Babahetovića ove porodice – Selimovići, Ćorić i Ovčine. U Jednošima jedan lokalitet naziva se Selimovina i Selimova Bistijerna, a u Plavu spominje se 1710. godine Džuba Selimović. Književnik Meša Selimović potiče iz ove porodice.“

… Kad sam 1972. godine naveo ovaj podatak (iz normalne radoznalosti i želje za otkrivanjem svog korena), neki intelektualci iz Bosne su mi to oštro zamerili. Rekli su otprilike: „Mnogi od nas tačno znaju svoje hrišćanske pretke, i mogli bismo da pokažemo i direktne dokumente. Ali čemu to? Šta bismo time postigli?“ Ova zamerka i ovakvo pitanje moglo bi se postaviti povodom otkrivanja svakog istorijskog podatka. U ime čega zatvarati oči pred istinom? Time se ništa ne menja, kao što se nikakva ljaga ne baca na bosansko-hercegovačke muslimane ako se ukaže na njihovo poreklo. Kod mene je ostala i jaka nostalgija za zavičajnim korenom, mada i Beograd veoma volim. Ja sam vezan za svoje bosansko i muslimansko poreklo, i uveren sam da je naša složenost (zbog dugogodišnjih tuđih navika koje smo prihvatili, zbog čudne istorije, zbog stvorenih kompleksa, zbog hiljadu spletenih čvorova) izuzetno bogata stvaralačkim mogućnostima.“

… Eto tako (da se vratim na poreklo porodice), negde valjda početkom 17. veka moj daleki predak Vujović iz Vranjske okupio je oko sebe sinove, devet ih je bilo, pa su se dogovorili da dvojica prime neprijateljsku veru, da brane ostalu braću i rodbinu. Ko zna da li su ih žrtvovali, odlikovali ili birali odoka. Izgleda da moji časni preci nisu bili suviše kruti što se tiče religije, a ni suviše iskreni: više ih je interesovala moguća korist, ili manja šteta, nego vera. Za nas, za svoje nepoznate potomke, nisu mnogo marili. I možda su tu ravnodušnost prema svakoj veri preneli do mene u krvi moji kasniji rođaci, a možda su svoju preveru plaćali većom revnošću u novoj veri.

I desilo se ono što je predački savet zamislio, pa su dva brata, jedan Selimović, jedan Ovčina, branili braću i rođake, generacijama pamteći da su rod. Kad su rođaštvo počeli da zanemaruju, pa da zaboravljaju, pa da preziru, i kad se sasvim zatrla rodbinska veza, teško je reći: to je deo naše teške i neispitane istorije. Nekadašnja želja da se pomogne rođacima polako se pretvarala u crnu mržnju. Možda su Selimovići pobegli iz Crne Gore u Bileću da se spasu od istrage poturica, možda su se zakrvljeni rođaci tukli i zatirali što su mogli žešće, i nije prošlo ni dvesta godina, a Selimovići i Vujovići nisu više ni znali da su iste krvi, a možda su nastojali da to što pre zaborave i sakriju (…).

Moji bliži preci su se zadržali u Visokom, tu se rodio i moj otac Alija. Posedovali su ogroman kompleks šuma i imanja, od Zavidovića do blizu Tuzle, i nekoliko kuća, od koji je najlepša bila ona u Treštenici kod Tuzle, velika, na tri boja, lepo uređena, okružena voćnjacima i velikim šumama, pogodnim za lov. Znam tu kuću kad više nije bila naša: možda mi je zato izgledala lepša. Kupio ju je bogati seljak Nuhan, ime sam zapamtio, i izgled, i glas, zato što je bio potpuno drugačiji od svih ljudi koji su dolazili u našu kuću.

Moji preci su bili age, pučkog porekla. Otac je, braneći Nuhana, znao da kaže: I mi smo doskora bili seljaci… Porodična tradicija je znala za četiri gradske generacije Selimovića, u Bileći, bili su trgovci i zlatari. Dalje od toga se nije znalo, pa sam pretpostavljao da se tim zaboravom prikrivao hrišćanski koren. Ne znam kako su se obogatili, ni kada. Znam kad smo osiromašili: pred Prvi svetski rat. Ali je otac posle rata opet imao veliku štalu lepih konja, i uspešno se bavio trgovinom. Otac je bio krupan, visok, snažan, veseo, živ, pust, nemiran, neukrotiv. Kako se kaže u Bosni, on je istutnjio i svoj i moj tal nemira. Kad mu je bilo 18 godina, oženili su ga, da se smiri. Ali mladi ženik Alija, koji je pokušao da vidi može li živeti sa ženom koju su mu drugi izabrali (tragovi tog pokušaja su ostali), iznenada je pobegao od kuće, od neveste, od roditelja i neželjenih obaveza i obreo se u Tuzli, kod nekih dalekih rođaka. Iz tog braka od nekoliko noći, rodilo se žensko dete, moja polusestra, Hanumica, koja je živela s nama. Nena i deda ubrzo su došli u Tuzlu za nemirnim mladićem i, naravno, sve mu oprostili. Da nisu učinili tako, izgubili bi ga.

Kupili su veliku Dedajića kuću (koja i danas postoji) i postali Tuzlaci. Danas izgleda teško objašnjivo kako to da deda i otac nisu ništa radili: živeli su od prodaje porodičnih imanja. Bilo je to početkom vijeka. (1936. posle očeve smrti, ja sam prodao poslednje što je ostalo, konje, kola, hambare, a 1945, posle rata, i kuću s baštom.) Godine 1902. bogati mladić-pustahija zagledao se u siromašnu lepoticu Pašu Šabanović iz neposrednog komšiluka, delila ih je samo baštenska ograda. Nije pristao na prvu devojku koju su mu izabrali roditelji, na drugu koju je on izabrao sam, nisu rado pristali roditelji. Ali je on uvek odnosio pobedu. I tako je moja majka došla u kuću u kojoj je nisu želeli, mada to nisu pokazivali.… Ne znam zašto je otac prodao staru kuću, u kojoj smo se rodili moj najstariji brat Šefkija, starija sestra i ja (1910). Dugo sam žalio za njom, jer je zaista bila lepa i vedra. Izgleda da je to učinio zbog ljubomore, jer je kuća celom prednjom stranom slobodno gledala na prostranu meraju, preko koje su ljudi neprestano prolazili, a uveče sedili, pili rakiju i pevali kuzajući uz saz. Verujem da mu je to smetalo.…Prema deci otac je bio strog, ili najčešće ravnodušan. U njegovu sobu smo ulazili samo kad nas pozove, i tad smo išli kao na strašni sud. Dvaput godišnje morala su sva deca da uđu, na dva Bajrama, zbog čestitanja. Nije bio religiozan, ali smo slavili glavne verske praznike. Po nacionalnom osećanju bio je Srbin, i znao je za nerazgovetno porodično predanje o poreklu iz istočne Hercegovine ili severne Crne Gore.

(slobodnahercegovina.com)

Srpski komunisti uhvatili su u klopku Dražu Mihailovića, vođu velikosrpske buržoazije i zaklali ga zubima – napisao je Vladimir Dedijer u svom pismu Petru Stamboliću.

Akademik, publicista, učesnik narodnooslobodilačke borbe i jedan od odanih saradnika Josipa Broza Tita Vladimir Dedijer uputio je pismo narodnom heroju Jugoslavije i predsedniku Predsedništva SFRJ pismo u kome iznosi mnoge tvrdnje, pa i onu do sada skrivenu da su vođu četničkog pokreta Dragoljuba Dražu Mihailovića partizani “zaklali zubima”.

27. aprila 1987. godine poznati funkcioner komunističke jugoslavije Vladimir Dedijer pisao je svom “drugu” Petru Stamboliću, a ova prepiska do sada bila je skrivana daleko od očiju javnosti.

U pismu dragom Peri, kako Dedijer oslovljava Stambolića navode se mnoge stvari koje su do sada bile dobro čuvane pod oznakom “državna tajna”, a među njima je i tvrdnja Titovog potpukovnika u rezervi da su partizani “zubima zaklali Dražu Mihailovića”.

Dedijer je u ovom pismu otvorio dušu svom ratnom saborcu Petru Stamboliću, s kojim je zajedno ratovao i kojeg poziva da objavi memoare, jer ono što on zna to svi građani Jugoslavije MORAJU SAZNATI.

– Srpski komunisti uhvatili su u klopku Dražu Mihailovića, vođu velikosrpske buržoazije i zaklali ga zubima – piše Dedijer.

Ovu prepisku dva odana saradnika Josipa Broza Tita objavile su “Srpske novine“ iz Čikaga – glasilo OSČ “Ravna Gora“, u broju 684. za mart 2015. godine.

(Pogledi.rs)

Sat, koji je poznat kao najskuplji, najsloženiji, ali ujedno i najlepši sat na svetu, nedavno je prodat za 15 miliona funti (18,7 miliona evra).

Reč je o satu Patek Philippe iz 1933. godine, poznatom još i kao “sveti gral među satovima”. Međutim, ono što je manje poznato jeste da sat nosi jednu vrstu prokletstva za vlasnike, a da je kletva i dalje “živa”, svedoči i to da je poslednji poznati vlasnik umro svega dva dana pre aukcije, sasvim iznenada.

Samo nekoliko sati pre nego što je neimenovani kupac kupio sat, šeik Saud bin Mohamed al Tani, dosadašnji vlasnik i jedan od najbogatijih ljudi u svetu, preminuo je misteriozno u svom domu u Londonu.

Ovaj 48-godišnjak, pripadnik kraljevske porodice Katara, kupio je sat pre 15 godina za, tada neverovatnih, 11 miliona dolara. Sat je bio deo njegove neprocenjive privatne kolekcije.

I dok je njegova smrt objavljena tek nakon prodaje sata, niko još ne zna uzrok smrti. Ipak, ovaj sat ima svoju priču koja ga prati od samog nastanka.

Naime, njegov prvi vlasnik Henri Grejvs, poznati bankar, u najvećoj tajnosti ga je naručio od slavnog Pateka Filipa još davne 1925. godine. Grejvs je želeo da mu napravi “najkomplikovaniji sat na svetu”, koji će imati dva lica i čak 24 dodatna podešavanja.

Jedno lice sata je trebalo da pokazuje sve Mesečeve faze, a drugo zalazak i izlazak Sunca u Njujorku. Imao je alarm, štopericu i kalendar.

Međutim, sedam meseci nakon što je Grejvs dobio sat, umro je njegov najbolji prijatelj. Nekoliko meseci kasnije njegov sin Džordž poginuo je u saobraćajnoj nesreći. Da stvar bude još gora, bio je to drugi Henrijev sin koji je izgubio život na ovaj način.

Inače, tridesete godine prošlog veka bile su godine Velike depresije i Grejvs je postao meta ozlojeđenosti javnosti, jer niko nije mogao da veruje da može da razbacuje novac na takav luksuz dok narod umire od gladi.

Grejvs je počeo da sumnja da mu ovaj sat donosi samo nesreću. Dok je jednog dana bio na jahti sa kćerkom, navodno je rekao:

– Ova stvar mi ne donosi ništa osim nesreće – i krenuo da ga baci u vodu. Kćerka Gvendolin ga je sprečila u tome.

– Ne, nemoj ga bacati. Možda jednog dana poželim da ga imam – rekla mu je tada Gvendolin.

Od tada, pa nadalje, sat je uvek bio kod Gvendolin. Njen otac je izgubio interes za satove nakon ovoga. Nakon Grejvsove smrti, Gvendolin je i zvanično nasledila sat, koji je kasnije poklonila svom sinu Redžinaldu Fulertonu, koji ga je prodao jednom industrijalcu iz Ilinoisa za 200.000 dolara, što je oko milion dolara u današnjem novcu.

Sve do 1999. godine sat je bio izložen u muzeju u Ilinoisu, a zatim je prodat privatnom kolekcionaru za 11 miliona dolara.

Zapravo, tada je i došao u posed šeika Sauda bin Mohamed al Tanija. Za njega kažu da je bio jedna od najuticajnijih ličnosti u svetu umetnosti, a sat je obožavao i držao ga je u ličnoj kolekciji. Oni bliski njemu kažu da mu se svakodnevno divio.

A, njegova kolekcija je bila jedna od najvrednijih na svetu. Kažu da je posedovao sve što mu se svidelo ili što je privuklo njegovu pažnju – od slika, umetnina, pa do najskupljih automobila.

Inače, on je bio rođak trenutnog katarskog emira i u svojoj zemlji je bio zadužen za otvaranje biblioteka i muzeja. Prema podacima magazina “The Art Newspaper” on je od 1997. godine na umetnine potrošio više nego bilo koji kolekcionar u svetu.

(Dnevno.rs)

Bivši visoko pozicioniran političar senzacionalno tvrdi da su legendarni Iluminati stvarni i da tajno vode svetske poslove iza scene.

Sajmon Parks, bivši član opštinskog veća Londonse Laburističke stranke i član gradskog veća za Vitbi u Severnom Jorkširu, pobornik je teorije zavere.

Kao jedna od najvećih svetskih teorija zavere, Iluminati se smatraju tajnom globalnom elitom koja vodi vlade iza scene i planira da uvede Novi svetski poredak.

Za njihove ključne članove se kaže da su pripadnici svetskih političkih i bankarskih lidera.

Tvrdnje se veoma razlikuju, od jednostavne implementacije Novog svetskog poretka kao krajnjeg cilja, do toga da su Iluminati visoko satanistički kult koji želi da vrati đavola na zemlju.

Parks, koji vodi svoju internet stranicu o svojim tvrdnjima i učestvuje na alternativnim i paranormalnim konferencijama širom zemlje, insistira na tome da su Iluminati stvarni i svemoćni.

Parks čak veruje u neobične tvrdnje da su Iluminati satanistička sekta koja želi da Satanu vrati na Zemlju.

Među njegovim najneverovatnijim tvrdnjama je to da je on jednom vodio grupu koja je zaustavila Veliki hadronski sudarač (LHC), otvarajući portal ka drugoj dimenziji koja bi uništila čovečanstvo.

On je tvrdio da su članovi Iluminata bili odlučni u tome da upotrebe ovu ogromnu mašinu u Ženevi kako bi otvorili vorteks koji bi im omogućio potpunu kontrolu nad svima nama.

LHC, koji vodi Evropska organizacija za nuklearna istraživanja (CERN) u Ženevi na granici Francuske i Švajcarske, najveća je i najmoćnija mašina na svetu i koristi se za sudaranje čestica skoro pri brzini svetlosti u pokušaju da se otkrije više o fizici i mogućnosti paralelnih univerzuma.

Ova čudnovata mašina koja je razvijena preko 26 km prstena superprovodnih magneta, zadobila je kritike ranije usled tvrdnji da bi nehotice mogla stvoriti crnu rupu koja bi mogla progutati ceo svet, ali Parksova priča je jedna od najčudnijih do danas.

Parks, koji je ranije bio član opštinskog veća u Londonu i predavač u Prirodnjačkom muzeju, tvrdio je da ima izvore koji su ga upoznali sa onim šta će se dogoditi, tako da se on namerio na uređenje globalnog “izvrtanja uma“ kako bi porazio taj plan.

On je rekao: “Nismo mogli da ne učinimo ništa. Ima mnogo stvari koje možete učiniti bez izlaganja opasnosti.“

“Nekoliko ljudi koji su se udružili sa mnom su me upoznali sa tim da je neko to aktivirao u ranim satima i postavio satanističke crne magove, koji su izdaleka posmatrali instalaciju iznutra.“

Osim njegovih reči, ne postoje, naravno, dokazi da je LCH korišćen za bilo kakav takav pokušaj ili da su ga Parks i njegova grupa zaustavili.

Parks je takođe rekao da je neuspeh LCH plana značio da je okrutnim liderima Iluminata potrebna nova zavera jer je samo 200 njih ostalo na Zemlji, nakon što su neki od njih pobegli sa planete.

On tvrdi da je još jedan izvitopereni plan Iluminata tajno ubrizgavanje sitnih mikročipova identiteta u ljude dok primaju vakcine protiv bolesti, tako da postoji globalna baza podataka o ljudima.

On je rekao da ljudi sa čipovima takođe mogu biti kažnjeni daljinskim putem.

On je rekao: “25 godina je poznato da psihopate žele da pobiju polovinu do trećine stanovništva.“

“Ali sada možda neće biti potrebno da toliko ubijaju, zbog ovog uređaja koji se može ubrizgati.“

On je tvrdio da bi čipovi, nakon što su umetnuti, mogli uticati na sistem neurona.

“Ovako će oni ubrizgavati i stavljati čip u ljude, moći će da kazne ili ubiju bilo koga.“

Parks se pridružuje redovima svetski poznatog teoretičara zavere Dejvida Ajka, bivšeg fudbalera i predstavnika BBC1 Grandstand, koji je 1990-ih godina istupio kao takozvani “tragač za istinom.“

On na predavanjim širom sveta Iluminate opisuje kao kabalu i “Skrivenu ruku.“

Međutim, pre nego što odlučite da verujete Parksu, ili ne, po pitanju Iluminata, važno je znati da on takođe veruje da nekoliko vrsta inteligentnih vanzemaljaca tajno živi na Zemlji, a svetski lideri tu tajnu čuvaju od nas.

Ne tako davno, Pol Helier, bivši kanadski ministar odbrane, takođe tvrdio da su Iluminati stvarni i da sprečavaju da se koristi tehnologija koja bi mogla smanjiti klimatske promene, zbog ulaganja u fosilna goriva.

Webtribune.rs

Počelo je njegovim intervjuom u Banjaluci kada je tražio da se problemi Kosova i Republike Srpske rešavaju u paketu, a konačna odluka da bude likvidiran je doneta, prema svemu sudeći, nakon što je odbio akciju “Mač” koju su osmislili američki i engleski špijuni u Beogradu.

Ta akcija je posle atentata na Đinđića prerasla u “Sablju”.

Republika danima objavljuje ekskluzivne transkripte presretnutih razgovora špijuna CIA i MI-6 u Beogradu iz kojih se jasno vidi šta se sve događalo u danima pred atentat, ali i na sam dan zločina 12. marta 2003. godine.

Ovo su razgovori koje je vodio tadašnji američki ambasador u Srbiji Vilijam Montgomeri i transkript onoga o čemu su pričali ministar unutrašnjih poslova Dušan Mihajlović i premijer Đinđić.

Zoran je sam kriv za sve: Razgovor između Talbota i Montgomerija, vođen neposredno posle hapšenja službenika CIA Dejvida Nejbora u motelu “Šarić” zajedno sa Momčilom Perišićem.

Čović upozoravao Đinđića, koji mu je odgovorio”Čovo, jesi li video? Pi*ke ne znaju ni da ubiju!”

Montgomeri: Dobio sam garancije od ministra Mihajlovića, Koraća, Čefe i Milovih poslanika da će se preseći afera, ali za Nejbora treba tražiti druga rešenja.

T: Da li se zna kakva je reakcija generala Krge, on je blizak sa Tomićem, ali i sa Pavkovićem. Na vojnu obaveštajnu službu nije se obratila potrebna pažnja.

M: Nejbora smo sklonili i sve je preuzeo Dejvid Blek koji je odmah naredio da se prestane sa saradnjom doušnika iz kabineta nekih ministara. Isto tako je tražio dodatne ljudske resurse kako bi se pojačala bezbednost ambasade i njenog osoblja.

T: Đinđićeva pozicija je takođe uzdrmana, jer se aferom dokazalo da mi ne biramo sredstva i načine da ostvarimo svoje ciljeve. Kakci su rezultati grupe iz “Galupa” koja se bavi raspoloženjem javnog mnenja u Srbiji? Šta o svemu kažu gosti vaše Lin?

M: Zoran je dobro uzdrman i posle izručenja Miloševića i ovog incidenta njegova popularnost je naglo opala. Sam je kriv za sve što ga je snašlo jer je pored sebe postavio beskorisne ljude od kojih većina misli kako da se što pre obogati. S privatizacjom se stalo jer su se namnožili oni koji traže procente za sebe, pa mnogi kažu da Srbija za ministre ima “mister procente”.

T: Verovatno će predsednik Buš pozvati premijera Đinđića čim se prašina bude slegla.

Stroub Talbot je visoki službenik Stejt departmenta. U vreme nat agresije ma Srbiju, bio je zamenik američkog državnog sekretara. Jedan je od glavnih protivnika Miloševićevog režima. Zastupao je agresivnu politiku prema Balkanu, koji je smatrao područjem ruskog uticaja.

Vilijam Montgomeri je od 1996. do 1997. godine specijalni savetnik Stejt departmenta za sprovođenje mira u BiH. Bio je američki ambasador u Beogradu od 2001. do 2004. godine.

Dušan Mihajlović od 2001. do 2004. godine bio je potpredsednik Vlade Srbije zadužen za unutrašnje poslove. U odličnim je odnosima, prenosi Republika, sa Montgomerijem. Izjavljivao je da će istina o Đinđićevom ubistvu biti otkrivena tek za 50, 60 godina.

Nije ovo Južna Amerika, nije Srbija banana država: Đinđić u svom kabinetu razgovara sa Mihajlovićem, rano jutro, tri dana pred atentat
Mihajlović: Zvao me ovaj Entoni… Znaš. Kreće operacija “Mač” i oni traže odobrenje od tebe!

Đinđić: Kakav “Mač”? Opet nešto. Da li su oni normalni? Stalno! Dosta više! Čoveče, moram da vežbam kako bih se oslobodio štaka.

M: Pa, hmm… Njihova ideja je da nas, ovaj, oslobode od balasta, političkog, mislim na radikale, socijaliste i, ovaj, Koštunicu.

Đ: A kako to oni misle? To je tek tako. Pa, nije ovo Južna Amerika. Nije ovo banana država. Kao da ja to ne bih voleo. Ali kako? Oni deluju u okviru postojećih propisa. To što oni misle da urade je čisto bezakonje! Ne može to tako! Bolje mi da se ovde pošibamo, ako treba i jedni drugima oči da povadimo, nego da se oni mešaju! Počistiti organizovani kriminal, to je ok, ovo drugo nikako! Rekao sam im da ne može više tako! Nismo mi stoka! Moraju da nas poštuju!

M: Nemoj, Zorane. Treba ih saslušati. Trebaće nam oni još. Mislim, šta je poenta.

Đ: Ej, ostavimo to za sutra. Treba razmisliti o posledicama takve akcije. Lako je pustiti narogušene žandarme da hapse i ubijaju i šta ćemo sutra? Šta će svetsko javno mnjenje reći kad sazna da se bavimo zatvaranjem političkih protivnika. Tri dana će ćutati, a četvrtog će nas odrati u medijima. Može taj njihov lan da nam se obije o glavu. Pusti to, čućemo se sutra.

M: Kako ti je zdravlje danas?

Đ: Da, da, bolje je…

M: Ovaj, ja sam mislio, znaš…

Đ: Vidi, to kako su oni zamislili, neće ići. Mi smo demokratiju uveli u Srbiju 5. oktobra. Prenesi im da ne odobravamo akciju.

M: Čekaj, nemoj da si na kraj srca. Mislim, može biti neke političke koristi iz svega toga.

Đ: Ne, ne, dosta je bilo! Prenesi im tačno ovako: Ne odobravam akciju i spreman sam da podnesem ostavku, ako se to od mene traži. Teror Žandarmerije ne dozvoljavam, nije ovo banana republika.

M: Dobro, pusti da to odleži još neko vreme. Sačekajmo, nešto će iskrsnuti u međuvremenu.

Đ: Ne razumeš. U vezi sa ovim ja neću promeniti mišljenje i moj aodluka je definitivna, pa svidelo se to njima ili ne. Ne zanima me! Posle Banjaluke okomili su se mene kao da sam crni đavo. Samo postavljaju neke uslove. Moraju da shvate da mi nismo Zanzibar i da ja neću dozvoliti da se o meni govori kao o čoveku koji je hapsio svoje političke protivnike.

Montgomeri: Dokle se stiglo sa pripremama? Mi čekamo početak akcije večeras. Moji kažu da je ostalo samo da Zoran odobri. Šta se dešava, je l’ dato odobrenje?

Mihajlović: Nije.

Mo: Kako nije? Šta nije u redu? Ne razumem?

Mi: Nije dato odobrenje.

Mo: Kako ti nije dato? Zoran samo treba da…

Mi: Zoran nije dao.

Mo: Ponovite. Zoran nije dao šta?

Mi: Da, ovaj… On kaže da to ne dozvoljava i da će, ako se to od njega traži, podneti ostavku. Bio je odlučan, ja sam pokušao da ga ubedim, ali nije vredelo.

Mo: Razumeo sam.

(Republika)

Preteča Kraljevine Jugoslavije, Kraljevina Srba, Hrvata i Slovenaca (SHS) se od samog početka našla u vrtlogu. Najpre je morala da učvrsti međunarodni status i odbrani granice koje su osporavale sve susedne zemlje, osim Grčke.

Na unutrašnjem planu, Vidovdanski ustav iz 1921., kojim je ustanovljena unitarna država, usvojen je nekvalifikovanom većinom zbog bojkota hrvatskih predstavnika, što je bio izvor stalnih kriza sve do raspada zemlje 1941.

Istovremeno, Ljubodrag Dimić, član Srpske Akademije nauka i umetnosti, kaže za Radio Slobodnu Evropu da je u tom haosu jedino centralizovana država mogla da drži granice i omogući funkcionisanje, jer je reč o razdrobljenom prostoru.

U Srbiji su na kritike da dominira zajedničkom državom – polazeći od njene pobedničke uloge u ratu, ogromnih žrtava (oko četvrtine stanovništva) – navodili da je bila ekonomski devastirana te da se, po rečima Dimića, 70 posto kapitala nalazilo u Zagrebu.

Ključnim su se, ipak, pokazale razlike u veri, istoriji i tradiciji, pa i jezičke. Doduše, autori, poput američkog Endrjua Vohtela (Andrew Wachtel), smatraju da su razlike unutar italijanskih ili nemačkih dijalekata u vreme ujedinjenja 1871., bile veće nego među Južnim Slovenima.

Stoga antropolog iz Ljubljane Božidar Jezernik ističe za RSE da je od samog početka trebalo stvarati Jugoslovene, po ugledu na izjavu Masima d’Azelja (Massimo d’Azeglio) na prvom zasedanju italijanskog parlamenta: “Stvorili smo Italiju, sad još treba stvoriti Italijane”.

Međutim, Beograd je izbegao jugoslovensko ime na početku – pre svega premijer Nikola Pašić – da bi se prikrio unitaristički karakter države, a ni hrvatske i slovenačke elite nisu želele da ga prihvate. Umesto toga, potenciralo se da su Srbi, Hrvati i Slovenci “troimeni narod”, “tri plemena istog naroda” ili “detelina sa tri lista”.

Naime, mnogi smatraju da ujedinjenje Južnih Slovena kasni za 50 godina, odnosno da su se već konstituisali kao nacije, čije postojanje je onemogućavalo projekat u kome bi unutar jugoslovenske države nastali Jugosloveni, po uzoru na pretvaranje Italijana i Nemaca u posebne nacije, ili “melting pota” u SAD.

Kako je hrvatski političar Ante Trumbić rekao prestolonasledniku Aleksandru: “Vaše visočanstvo, Jugoslavija je ogrtač, a nacija košulja”.

Uvođenje diktature kralja Aleksandra 1929. i promena imena države u Jugoslavija, bio je zakasneli pokušaj da se formalizuje iluzija koja je bila u raskoraku sa interesima naroda na tom prostoru.

Naravno, ostali narodi nisu bili priznati. Tako je geograf Jovan Cvijić nazivao Makedonce “Južnim Srbima“. U Makedoniji i na Kosovu je bilo skoncetrisano tri četvrtine jugoslovenske žandarmerije, što su vlasti pravdale učestalim pobunama. Pri tome, više od milion stanovnika nisu bili Južni Sloveni (Mađari, Albanci, Nemci).

Razlike u interesima su produbljivane i zbog oprečnih političkih kultura. Za razliku od Hrvata, koji su imali iskustvo u nagodbenjačkoj politici u ugarskom Saboru, kod srpske političke elite, koja je bunama i ratovima stvarala državu, i dalje je provejavao radikalsko-hajdučki mentalitet. To potvrđuje ubistvo Stjepana Radića i još nekolicine hrvatskih poslanika u Skupštini 1928.

Ubistvo kralja Aleksandra 1934. i uspon Hitlera u Nemačkoj samo su ubrzali raspad Jugoslavije, koja je okupirana 1941. godine.

(RSE)

Više od jedne decenije pre nego što su nacisti preuzeli vlast u Nemačkoj, Albert Ajnštajn je strahovao za budućnost te zemlje, sudeći po njegovom novootkrivenom rukom ispisanom pismu.

Njegovog dugogogodišnjeg prijatelja Jevrejina, nemačkog minstra spoljnih poslova Valtera Ratenaua, ubili su desničarski ekstremisti pa je policija upozorilia čuvenog fizičara da bi i njegov život mogao biti u opasnosti.

Ajnštajn je potom pobegao iz Berlina i sakrio se u severnoj Nemačkoj. Tada je napisao pismo svojoj voljenoj mlađoj sestri Maji, upozorivši je na opasnosti od rastućeg nacionalizma i antisemitizma godinama pre nego što su nacisti osvojili vlast, kada je bio primoran da pobegne zauvek iz rodne Nemačke.

“Ovde niko ne zna gde sam i veruje se da sam nestao. Ovde nastupaju ekonomski i politički teška vremena, tako da sam srećan što sam u mogućnosti da pobegnem od svega”, napisao je Ajnštajn.

To pismo, za koje se ranije nije znalo, doneo je anonimni kolekcionar na aukciju koja će se naredne nedelje održati u Jerusalimu. Početna cena pisma je 12.000 dolara.

Ajnštajnov život i spisi pomno su proučavani pošto je on jedan od najuticajnijih naučnika 20. veka. Hebrejski univerzitet u Jerusalimu, čiji je osnivač, sadrži najveću kolekciju Ajnštajnovih spisa i, zajedno sa kalifornijskim Kaltelkom, rukovodi Projektom Ajnštajnovih beleški.

Ajnštajnova lična pisma prodavana su skupo na pojedinačnim aukcijima.

Pomenuto pismo sestri iz 1922. godine pokazuje da je Ajnštajn bio zabrinut za budućnost Nemačke čitavu godinu pre nego što su nacisti pokušali svoj prvi udar da preuzmu vlast u Bavarskoj.

“Ovo pismo nam otkriva misli koje su opsedale Ajnštajna u vrlo preliminarnoj fazi nacističkog terora”, rekao je Meron Eren, suvlasnik Aukcijske kuće Kedem u Jerusalimu koji je došao do pisma i ponudio agenciji Asošiejted pres na uvid pre javne prodaje.

On je naveo da je odnos između Alberta i Maje bio poseban i blizak što daje još jednu dimenziju Ajnštajnu i veću verodostojnost njegovim spisima. Veruje se da je pismo napisano dok je Ajnštajn bio u lučkom gradu Kilu pre nego što je krenuo na dugačak put po Aziji, gde je držao govore.

“Prilično se dobro snalazim uprkos svim antisemitima među nemačkim kolegama. Prilično sam izolovan ovde, bez buke i bez neprijatnih osećanja i zarađujem svoj novac nezavisno od države, tako da sam stvarno slobodan čovek” ,napisao je Ajnštajn, najavivši svoje putovanje.

Osvrćući se na zabrinutost sestre napisao je da ne brine za njega jer ni on sam ne brine iako “nije sasvim košer”, kako je napisao, ljudi su vrlo uznemireni i dodao da je u Italiji bar isto toliko loše.

Kasnije te godine Ajnštajn je dobio Nobelovu nagradu za fiziku.

Zev Rozenkranc, pomoćnik direktora pomenutog projekta, rekao je da to nije prvo Ajnštajnovo upozorenje o nemačkom antisemitizmu, ali pokazuje u kakvom stanju je bio posle ubistva prijatelja i egzila koje je sebi namentuo.

Rozenkranc je dodao da je početna reakcija Ajnštajna bila panika i želja da zauvek ode iz Nemačke, ali da je u roku od jedne nedelje promenio mišljenje.

Ajnštajn se odrekao nemačkog državljanstva 1933. godine, kada je Hitler postao kancelar i nastanio se u SAD gde je živeo do smrti 1955. godine.

On je odbio poziv da bude prvi predsednik novo osnovane države Izrael 1948. godine, ali je je svoje lične beleške ostavio Hebrejskom univerzitetu.

(B92,Beta)

Slepa bugarska proročica većini je ostala nerazjašnjeni fenomen pa i danas traju rasprave ko je zaista ona bila.

Dogodiće se kraj sveta. Zemlja će se okrenuti od Sunca. Led će se pojaviti. Životinje će umreti, najavila je čuvena proročica Baba Vanga u jednom od poslednjih intervjua pre smrti 1996. godine.

Novinar Anatolij Lubčenko pogledao ju je i potresen jedva izustio pitanje:

– Ali, Vango, ljudi će preživeti?

Vanga mu je odgovorila: “Dobri ljudi će preživeti, a oni zli – oni će sigurno propasti. Mnogi ljudi će umreti. A onda će da usledi idila, zavladaće besmrtnost”.

Baba Vanga je u ovom intervjuu pokušala da upozori svet da na ovakav način više ne može da funkcioniše.

– U budućnosti će se ljudi osloboditi od tela – rekla je još Vanga Anatoliju. A kada je upitao šta to znači, kao da nije htela preterano da ga zamara time.

– Ljudi mogu da žive i bez svog tela. Njihova ličnost i njihova energija – rekla mu je bez dodatnih objašnjenja.

Bugarska proročica vid je izgubila u stravičnoj oluji kada je imala 12 godina. Ona je jednom prilikom izjavila: “Bog mi je nakon tragedije dao poseban dar – vid kakav nema niko drugi”.

Slepa bugarska proročica većini je ostala nerazjašnjeni fenomen pa i danas traju rasprave ko je zaista ona bila? Tokom života su je optuživali da je špijunka, neki uzdizali do statusa svetice, a treći su je poredili i s najvećim vidovnjakom ikad – pa su je nazivali Nostradamus u suknji.

Prema legendi, upoznala je najveće vladare, videla njihovu budućnost, a neki su je gotovo koštali glave.

– Uhvatite Vangu – rekao je ledenim glasom egzekutora Lavrentij Berija na priču da je proročica najavila smrt Staljina, Berijinog poslodavca i najsurovijeg vladara Rusije nakon Ivana Groznog.

Ubrzo nakon proročanstva Vange, a mnogi su vernici komunizma bili čvrsto uvereni da je Staljin besmrtan poput Boga, svet je zanemeo nakon vesti koja je stigla iz Kremlja.

Vlastodržac je mrtav. Zatvorili su je, ali kad se proročanstvo ispunilo, oni su zanemeli. Pitali su se otkud joj takve informacije. Odgovarala im je: “Nevidljiva bića otkrivaju mi tajne sveta”.

Veza visoke politike i naizgled prizemnog sveta gatanja i proricanja sudbine iz šoljice kafe, svinjskih iznutrica ili tarot karata bila je gotovo pravilo, a nije bila izuzetak ni u životu Vangelije Gušterove – Babe Vange.

Legendarna proročica čije su vizije uzbuđivale svet, tako je pretvorena u neku vrstu Mate Hari.

Nju je čitavog života pratio glas da je “u prebliskim odnosima” s vrhuškom Komunističke partije. Često su je viđali u društvu predsednika Todora Živkova pa neki smatraju da je za popularnost barem delimično mogla da zahvali i informacijama koje je dobijala od bugarske tajne službe.

Najbolji agenti bi iza njenih zavesa prisluškivali neprijatelje, vladare i novinare i tako sklapali slagalicu, a posle krojili događaje prema sopstvenom interesu.

Tome u prilog je išla i činjenica da bi Vanga nestala na nekoliko meseci, a rodbina nije imala pojma gdje je. Postojale su i rasprave da je nju stvorila ruska tajna policija. Smatrali su da je Rusima cilj psihološka kontrola masa jer je Vanga imala takav uticaj na ljude.

Skeptika je bilo, ali manje. Smatrali su da Bugarska pomoću Vange puni državnu blagajnu. Vlast je angažovala direktora Državnog instituta za psihologiju Georgija Lozanova da brine o njoj, a njena predviđanja beležili su naučnici.

Dnevno je primala stotinak klijenata, a zarada se slivala u državnu blagajnu. Neograničen pristup imali su samo važni državnici. A gotovo da nema onih koji nisu tražili njen savet. Jedan od njih je, kolaju priče, bio i Adolf Hitler.

Njegova opsednutost astrolozima i vidovnjacima bila je bolesna. Danonoćno su gledali kako su mu zvezde naklonjene. Vangi nisu trebale zvezde. Prema njenim rečima, u snu ju je posetio konjanik.

– Uskoro će svet da se preokrene naglavačke. Mnogo ljudi će poginuti – prepričavala je šta je sanjala. Hitler je, prema predanjima, iz njene kuće istrčao besan.

– Ostavi Rusiju na miru. Taj rat ćeš da izgubiš – sasula mu je Vanga bez ustručavanja u lice.

Na našim prostorima najpoznatija je priča o Lepoj Breni, koju je slepa starica u novosadskom hotelu zaustavila dok je još bila nepoznata kafanska pevačica i rekla joj reči od kojih danas zastaje dah: ‘”Bićeš poznatija i voljenija od Tita. Svet će te slaviti, udaćeš se za čoveka u belom…”.

Nije rekla samo još: “Bićeš Brena”, ali to nije ni trebalo. Uskoro je Fahreta Jahić postala Lepa Brena, stekla je popularnost veću od Titove i udala se za tenisera Slobodana Živojinovića.

Vanga je nagovestila i tragičnu sudbinu princeze Dajane. Ruse je uveravala: “Vladimir će vas povesti na tron sveta!”.

Rekla je “da se sve topi, kao i led, ali samo jedno ostaje netaknuto – slava Vladimira, slava Rusije. On sve sklanja sa svog puta i ne samo da će se sačuvati, već će postati gospodar Sveta”… Ali i da će Rusija ponovo postati imperija!

Vanga je to izrekla u vreme SSSR, kada je reč Rusija retko ko izgovarao. Na kog je Vladimira ona mislila, ostaje zagonetka. Tumači njenih proročanstava “tipuju” na trojicu: srednjovekovnog kneza Rusije Vladimira Dolgorukova, Vladimira Iljiča Lenjina i na Vladimira Putina.

A Putin je, izračunali su, baš “osmi” Vladimir u ruskoj istoriji…

(24sata.hr)

Primirje je potpisano u 5 i 15 ujutro, a istog dana u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

Od kada su sile Antante potpisale primirje sa Nemačkom i time okončale Prvi svetski rat, 11. novembra 1918. godine u Francuskoj, u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša u blizini grada Kompienja, taj se dan obeležava kao Dan primirja.

On se slavi u svim zemljama koje su potpisale sporazum.

Primirje je potpisano u 5 i 15 ujutro, a istog dana u 11 sati zvona širom Francuske oglasila su da je i poslednja neprijateljska sila, Nemačka, potpisala kapitulaciju.

Na čelu nemačke delegacije bio je Matijas Ercberger, civil koga su nemački nacionalisti 1921. u atentatu ubili kao izdajnika, a nacisti su činjenicu da je Marijas bio civil kasnije koristili kako bi negirali da se nemačka vojska predala.

Posle potpisivanja primirja, nastavljeni su pregovori o uslovima mira. Oni su dogovoreni Versajskim mirom, koji je potpisan 28. juna 1919. godine.

Tim dogadajem i zvanično je okončan Prvi svetski rat.

Vagon u kojem je potpisano primirje, odnosno kapitulacija Nemačke u Prvom svetskom ratu, korišćen je još jednom, 22 godine kasnije, prilikom predaje Francuske na početku Drugog svetskog rata.

Hitler je, naime, 22 godine nakon sramne kapitulacije Nemačke u Prvom ratu zahtevao da predaja Francuske bude potpisana u istom vagonu, koji je za tu priliku bio dovučen iz muzeja, a nemački vođa je sedeo na istom mestu na kom je 1918. sedeo francuski maršal.

Istorijski vagon je, inače, uništen u savezničkom bombardovanju Berlina 1945. godine.