Jednog dana 1905. godine, francuski geofizičar Bernard Bruns je u svoju laboratoriju doneo neko kamenje, koje je iskopao iz sveže isečenog puta u blizini sela Pont Farin.

Kada je analizirao njihove magnetne karakteristike, bio je zapanjen onim što su pokazali. Pre nekoliko miliona godina, Zemljini magnetni polovi su bili na suprotnim stranama planete. Severni je bio na jugu, a južni na severu. Ovo otkriće je govorilo o planetarnoj anarhiji. Naučnici nisu mogli to da objasne.

Danas znamo da su polovi menjali mesto nekoliko stotina puta, a najskorije je bilo pre 780.000 godina. (Ponekad polovi pokušavaju da promene pozicije, ali se onda povuku na svoje mesto. Poslednji put se to desilo pre 40.000 godina). Takođe znamo da kada se sledeći put preokrenu, posledice po električnu i elektronsku infrastrukturu modernog sveta će biti katastrofalne. Pitanje je samo kada će se to dogoditi.

U proteklih nekoliko decenija, geofizičari su pokušali da odgovore na to pitanje pomoću satelitskih slika i matematike. Oni su shvatili kako da zavire duboko unutar Zemlje, do ivice rastopljenog, metalnog jezgra gde se magnetno polje stalno generiše. Ispostavlja se da je dipol – dvopolno magnetno polje na koje reaguju naši kompasi – napadnut iznutra.

Najnoviji satelitski podaci, iz Evropske svemirske agencije, koji su počeli da izveštavaju 2014. godine, pokazuju da se borba odvija na ivici jezgra. Kao da frakcije planiraju udar, kovitlajuće grupe rastopljenog  gvožđa i nikla skupljaju snagu i crpe energiju iz dipola. Severni magnetni pol je u pokretu, što je znak povećane trubulencije i nepredvidljivosti.

Ako ovi magnetni blokovi dobiju dovoljno snage i još više oslabe dipol, oni će primorati severni i južni pol da zamene mesta u težnji da povrate nadmoć. Naučnici ne mogu sa sigurnošću da kažu zašto se to dešava – dipol bi mogao da pobedi uljeze. Ali oni mogu reći da se ovaj fenomen intenzivira i da ne mogu isključiti mogućnost da će početi preokret.

Vreme je da probudite pred ovim opasnostima i počnete da se pripremate.

Zemljino magnetno polje štiti našu planetu od opasnih sunčevih i kosmičkih zraka, poput džinovskog štita. Kako polovi menjaju mesta (ili pokušavaju), taj štit slabi, naučnici procenjuju da bi se mogao istrošiti do samo desetine svoje uobičajene snage.

Štit može biti ugrožen vekovima, dok se polovi pomeraju, omogućavajući zlonamernom zračenju da bude bliže površini planete svo to vreme. Promene unutar Zemlje su već toliko oslabile polje nad južnim Atlantikom, da su sateliti izloženi rezultirajućem zračenju iskusili gubitak memorije.

To zračenje još uvek ne udara u površinu Zemlje. Ali u nekom trenutku, kada se magnetno polje dovoljno smanji, to bi mogla biti drugačija priča. Danijel Bejker, direktor Laboratorije za atmosfersku i svemirsku fiziku na Univerzitetu u Koloradu, jedan od svetskih stručnjaka za to kako kosmičko zračenje utiče na Zemlju, strahuje da će delovi planete postati nenaseljivi tokom tog preokreta.

Tokom ovih promena na planeti, razarajući tokovi čestica od sunca, galaktički kosmički zraci, i pojačani ultraljubičasti B zraci sa ozonskog sloja oštećenog radijacijom mogu naškoditi ili ubiti živa bića.

Koliko loše može biti? Naučnici nikada nisu uspostavili vezu između prethodnih preokreta polova i katastrofa kao što su masovna izumiranja. Ali, današnji svet nije svet od pre 780.000 godina, kada su se polovi posledni put preokrenuli, ili čak pre 40.000, kada su pokušali.

Danas na Zemlji ima skoro 7,6 milijardi ljudi, što je duplo više nego 1970. godine. Drastično smo promenili hemiju atmosfere i okeana našim aktivnostima, narušavajući sistem podrške života na planeti.

Ljudi su sagradili ogromne gradove, industrije i mreže puteva, oduzimajući mnogim drugim bićima pristup sigurnijem životnom prostoru. Gotovo trećinu svih poznatih vrsta smo gurnuli ka izumiranju i ugrozili staništa mnogim drugim. Dodajte kosmičko i ultraljubičasto zračenje ovoj mešavini, i posledice za život na Zemlji bi mogle biti katastrofalne.

A opasnosti nisu samo biološke. Ogromna sajber-električna čaura, koja je postala centralni procesni sistem moderne civilizacije, u velikoj je opasnosti. Solarne energetske čestice mogu probiti kroz osetljivu minijaturnu elektroniku rastućeg broja satelita koji kruže oko Zemlje, poprilično ih oštećujući.

Satelitski tajming sistemi koji upravljaju električnim mrežama bi se verovatno pokvarili. Mreže transformatora bi mogle biti zapaljene masovno. Zbog toga što su mreže toliko usko povezane jedna sa drugom, kvar bi se raširio po svetu, izazivajući domino efekat u nestancima struje koji bi mogao trajati decenijama.

Nema svetla. Nema kompjutera. Nema mobilnih telefona. Čak i povlačenje vode u toaletu ili punjenje rezervoara automobila bilo nemoguće. A to je samo početak.

Ali ove opasnosti retko razmatraju oni čiji je posao da zaštite elektronski puls civilizacije. Još satelita se stavlja u orbitu sa još umanjenijom (a samim tim i ranjivijom) elektronikom. Električna mreža postaje sve više povezana svakim danom, uprkos većim rizicima od solarnih oluja.

Jedan od najboljih načina za zaštitu satelita i mreža od svemirskog vremena jeste da se precizno odredi gde će udariti sila koja će nanenti najviše štete. Operateri bi mogli privremeno isključiti satelit, ili diskonektovati deo mreže.

Međutim, napredak u učenju kako pratiti štetno svemirsko vreme ne održava korak sa eksponencijalnim povećanjem tehnologija koje bi time mogle biti pogođene. A privatni satelitski operateri ne prikupljaju i ne razmenjuju informacije o tome kako njihova elektronika izdržava svemirsku radijaciju, što bi moglo pomoći svima da zaštite svoju opremu.

Mi smo olako sagradili ključnu infrastruktruru naše civilizacije tokom vremena kada je magnetno polje plante bilo relativno snažno, ne računajući da je polje sklono anarhiji. Ne samo da je polje turbulentno i neobuzdano, već je, u ovom trenutku, i nepredvidivo. Ono će izgurati svoje, bez obzira na to šta mi radimo. Naš zadatak je da shvatimo šta da učinimo da nas to ošteti što je manje moguće.

Webtribune.rs

Tajni kod koji je koristio španski kralj Ferdinand II od Aragona star 500 godina dešifrovala je španska obaveštajna agencija.

Ovaj sistem kodova sadrži više od 200 posebnih simbola, a kralj ga je koristio kako bi komunicirao sa svojim vojnim komandantom, Gonzalom fernandesom od Kordobe.

Vekovima niko nije uspevao da dešifruje slova, jer nije sačuvana tabela zamene koju je kralj koristio.

Međutim, kada je Vojni muzej u Toledu prikazao slova 2015. godine, stručnjaci iz Nacionalnog obaveštajnog centra Španije (CNI) su angažovani za dešifrovanje koda.

Muzej je za CNI obezbedio dva pisma napisana 1502. i 1506. godine.

Na dnu jednog pisma je de Kordoba, poznat i kao “veliki kapitan”, dešifrovao nekoliko rečenica, što je stručnjacima dalo uvid u kod.

U pismima su CNI stručnjaci pronašli naređenja, pretnje i uputstva za vojna zaduženja.

Ovo otkriće su španske novine ABC opisale kao “jednu od velikih misterija istorije Španije”.

Za stvaranje “koda velikog kapetana” je korišćeno ukupno 88 simbola i 237 kombinovanih slova.

Šifrovana pisma su bila uobičajena u Italiji u vreme kada je Ferdinand II pisao ova pisma, ali stručnjaci koji su rešili kod kažu da je bio “vrlo dobro promišljen”.

On je preteča takozvane “Vigenere šifre”, napredne forme koja nije korišćena do 17. veka.

Ferdinand II je kralj koji stoji iza poraza Morovih u Španiji 1492., kao i sponzor Kristofera Kolumba tokom njegovog otkrivanja Amerike.

Dešifrovana pisma datiraju iz vremena druge francuske invazije Napulja, koji je u to vreme bio pod vlašću Španije.

Iz tog razloga ona predstavljaju ključni momenat u španskoj istoriji, kada su se Španija i Francuska borile za vlast na Mediteranu.

Istoričar Hose Enrike Ruiz-Domenek, stručnjak za de Kordobu, je rekao za ABC da je ovo vrlo bitno otkriće koje prikazuje španskog kralja u novom svetlu.

Sa znanjem koje je prikupio CNI, istoričari sada mogu razviti kod ostalih pisama koje je razvio Ferdinand II.

Webtribune.rs

Pionirska genetska analiza najstarijeg britanskog kompletnog skeleta, koji je star oko 10.000 godina, otkrila je da su prvi savremeni Britanci imali “tamnu boju kože, koja je išla ka crnoj“.

Nacionalni muzej za istoriju je sproveo najsavremeniju tehnologiju za genetsko razvrstavanje i prepoznavanje lica na “Čoveku iz Čedara“, skeletu koji je pronađen u blizini pećine Goug u klisuri Čedar, i otkrili da su prvi britanski naseljenici imali tamnu kožu, tamnu kovrdžavu kosu i plave oči.

Istraživanje na mezolitskom fosilu potkopava uobičajenu pretpostavku, da je geografsko poreklo ljudi determinanta boje kože i stasa.

“Zaista se pokazuje da su ove zamišljene rasne kategorije koje imamo zaista vrlo savremene konstrukcije, ili vrlo skorašnje konstrukcije, koje zaista uopšte nisu primenljive na prošlost“, rekao je Tom But, arheolog u Prirodnom muzeju za istoriju koji je radio na projktu.

Veruje se da većina belaca koji žive u Britaniji imaju 10 odsto DNK ovog skeleta.

“Kombinacija prilično tamne kože i plavih očiju je nešto što ne zamišljamo kao tipično, ali to je bio pravi izgled ovih ljudi, nešto što je danas prilično retko“, rekao je profesor Kris Stringer, istraživački lider  ljudskog porekla u “Prirodnom muzeju za istoriju”.

Pre loze “Čoveka iz Čedara”, postojalo je oko devet kolonija lovaca, ali je jasno da su svi oni izbrisani žestokim temperaturama. Međutim, tvrđava od 12.000 ljudi “Čoveka iz Čedara”, preživljavala je u ovoj klimi. Oni su živeli u šatorima i lovili divlje svinje i jelene, koristeći lovačke pse, lukove i strele.

Ian Dajkman, kompjuterski biolog na Univerzitetskom koledžu u Londonu i drugi član tima ovog projekta, složio se sa Butom i doveo u pitanje vezu između britanaca i beline.

“Istorijska perspektiva koju dobijate vam samo govori da se stvari menjaju, stvari teku, a ono što može izgledati kao cementirana istina, da bi Britanci trebali imati belu kožu, tokom vremena uopšte nije nešto što je nepromenljiva istina“, rekao je on.

Već je poznato da je “Čovek iz Čedara” bio vizok oko 1,5 m, težine oko 63 kg, sa dobrim zubima. Umro je u svojim ranim dvadesetim godinama.

Istraživanje je u potpunom kontrastu sa prethodnom rekonstrukcijom “Čoveka iz Čedara” od strane Univerziteta u Mančesteru 1998. godine, gde se smatralo da je ovaj britanski predak imao belu kožu. Direktor studije, Robert Stodard, istakao je, da je “Čovek iz Čedara” verovatno “izgledao kao bilo koji savremeni stanovnik Somerseta“.

Originalni model – sastavljen bez ikakvog pristupa genetskom testiranju – takođe je prikazao “Čoveka iz Čedara” da ima ravniju i svetliju kosu u odnosu na ovaj najnoviji model.

“Možda moramo ponovo da razmislimo o nekim našim predstavama o tome kako je to biti Britanac, kako očekujemo da Britanac izgleda u ovom trenutku“, izjavio je za “Daily Mail” dr Rik Šulting, vanredni profesor arheologije na Univerzitetu u Oksfordu.

Genetski, “Čovek iz Čedara” je pripadao “zapadnim lovcima-skupljačima“, mezolitskim pojedincima iz Španije, Mađarske i Luksemburga.

Međutim, smatra se da su njegovi preci vodili poreklo iz Afrike, pre nego što su se preselili na Bliski istok, a zatim u Evropu.

Evropsko stanovništvo ima gene koji su povezani sa smanjenom pigmentacijom, ali je otkriveno da Čovek iz Čedara ima “nasleđenu“ verziju gena, a otuda i tvrdnja za boju kože- “tamnu ka crnoj“.

Webtribune.rs

Da citiramo velikog Momu Kapora “Beograd nije u Beogradu, jer Beograd, u stvari i nije grad – on je metafora, način života, ugao gledanja na stvari”… mi bismo dodali, i jedna velika tajna ;)

Beograd ima istoriju toliko bogatu i važnu da je se ne bi postideli ni drugi, mnogo veći gradovi! Zato i ne čudi što neki događaji i ličnosti nikada nisu do kraja rasvetljeni i do kraja pojašnjeni. Predstavljamo vam pet takvih priča – misterija vezaneih za srpsku prestonicu!

Zašto je srušen grad Žrnov?

Žrnov ili Žrnovan je bio srednjovekovna tvrđava smeštena na najvišem vrhu Avale, baš na mestu gde se danas nalazi spomenik Neznanom junaku.

Tu su još Rimljani podigli utvrđenje, pa su kasnije Srbi tu sazidali tvrđavu koju su potom Turci proširili i ojačali. U gradu je prema legendi stolovao, u pesmama opevani, Porča od Avale.

Kako to da najveći broj Beograđana ne zna ništa o ovome?

Pa lako, jer je jednog prolećnog dana 1934. godine sve dignuto u vazduh i danas na mestu tvrđave (baš pored spomenika Neznanom junaku) ne postoji nikakvo obeležje da se tu nalazilo velelepno zdanje i vredno arheološko nalazište!

Zašto je kralj Aleksandar Karađorđević dao naredbi da se ovo uradi nikada do kraja nije rasvetljeno.

Najjednostavnije objašnjenje je da kralj jednostavno nije znao ili razumeo vrednost ovog mesta i da ga je srušio kako bi “najlepše mesto na Avali” zauzeo “velikojugoslovenska grobnica” Nezananom junaku koju je uradio vajar Ivan Meštrović sa sve šest karijatida u narodnim nošnjama koje simbolizuju veliku ujedinjenu državu Južnih Slovena.

Ipak, ima i “egzotičnijih” objašnjenja – od toga da je kralj (kao i Meštrović) bio mason, da je sve urađeno kako bi se zatrla srpska istorija, da je kralj umislio da je utvrđenje bilo tursko i da ga je zato porušio greškom…

Istinu zapravo danas niko ne zna, a vidljivih ostataka Žrnova nema.

Zašto je grob Branislava Nušića piramida?

Svako ko je ikada posetio Novo groblje u Beogradu zna da grob velikog srpskog komediografa izgleda kao faraonska piramida sa teškim crnim vratima i iznad njih ćiriličnim natpisom “Kuće Branislava Nušića”.

U vezi sa ovim i danas se pletu razne priče, od kojih se neke graniče sa teorijama zavere. Prema jednoj, Nušić je bio istaknuti član masona, tajnog društva čija je piramida jedan od glavnih simbola.

Po drugoj, komediograf je tražio baš ovaj oblik da bi na taj način izbegao mogućnost da mu se neko “uneredi na grobu”.

Šta će piramida nasred Knez Mihailove ulice?

U samom centru, u Knez Mihailovoj ulici, ispred zgrade Srpske akademije nauke i umetnosti, nalazi se bronzana piramida na kojoj su obeležene koordinate Beograda, nadmorska visina, strane sveta i sila zemljine teže.

Postavljena je 1995. godine, kada je u Velikoj galeriji SANU održana izložba “Svet merenja”, a zvanično objašnjenje za njeno postavljanje je bilo da je malo znamenitosti koje su posvećene nauci u Beogradu i da je piramida prvi pokušaj da se to promeni.

Međutim, čak i amateri godinama primećuju da ovaj spomenik predstavlja jasan masonski potpis i upečatljiv simbol slobodnih zidara. Piramida sa zasečenim vrhom skoro je identična piramidi sa američke novčanice u iznosu od jednog dolara.

Foto Tanjug Milos Jelesijevic

Beograd ispod Beograda

Prostor današnjeg Beograda naseljen je od davnina o čemu svedoče mnogobrojne iskopine koje se nalaze na teritoriji današnje srpske prestonice.

Ipak, verovatno najintrigantnija pojava u srpskoj prestonici jesu lagumi – čitavi sistemi podzemnih prolaza, hodnika i pećina koji se nalaze ispod Beograda.

Deo misterija laguma je u tome što su većinom neistražene, a  velika većina Beograđana i ne zna šta se nalazi ispod njihovih nogu. Osnovano se pretpostavlja da ih ima još više.

Najpoznatija beogradska pećina nalazi se ispod Tašmajdana, a poznati su i lagumi ispod Karađorđeve ulice, ispod Prirodno-matematičkog fakulteta, u Skadarskoj, na Avali, kao i u Zemunu i Bežaniji.

Najrasprostranjenija legenda vezana za ove podzemne prolaze je da postoji put koji ispod površine vodi od Kalemegdana do Gardoša, a iako su je arheolozi više puta proglašavali besmislicom priča i dalje živi.

Ko je “Ušati Đoka”?

Iznad Defterdareve kapije na Beogradskoj tvrđavi nalazi se misteriozni reljef nepoznate muške osobe sa velikim ušima koji zbog izgleda i zovu – Ušati Đoka.

Ne zna se ko je tačno i kad uklesao Ušatog Đoku, a ne zna se ni ko je on. Jedino što se zna jeste da je reljef nastao posle Drugog svetskog rata. Postoji teorija da je reč o nekom lokalnom mangupu koji je uklesao ili svoj lik ili lik nekog poznanika.

Druga teorija, daleko koloritnija, tvrdi da je reč o Đoki, prvom beogradskom vampiru.

(Dnevno.rs)

Čovek koji je privremeno umro tvrdi da je imao vantelesno iskustvo gde je mogao da vidi sve što se dešavalo oko njega pre nego što je ušao u tunel svetlosti.

Čovek po imenu Endru kaže da je njegov duh bio uzdignut iz tela pre nego što je krenuo na put kroz tunel svetlosti.

Incident, kako kaže Endru, se desio 1998. kada je pao niz stepenice. Nakon što se skotrljao, on kaže da je normalno ustao ali da je mogao samo da izdahne.

Na Fondaciji za istraživanje iskustava bliske smrti (Near Death Experience Research Foundation) – internet stranici koja prikuplja slučajeve osoba koje su privremeno umrle pre oživljavanja – Endru je napisao: “Znao sam da umirem. Bio sam potpuno smiren i prihvatio to, znajući da nije bilo ništa što sam mogao da uradim da promenim činjenicu da sam umirao. Na sekundu sam pomislio koliko je čudno što sam ovoliko smiren jer sam uvek mislio da ću paničiti u situaciji opasnoj po život.”

Nakon što ga je videla, njegova žena je pozvala hitnu pomoć, ali ne pre nego što je Endru tehnički preminuo.

On je napisao: “Onesvestio sam se na sekund ili dva i zatim sam se našao u lebdećem položaju iznad svog tela. Ono je bilo licem uz pod u ležećem položaju. Nisam mnogo mislio o činjenici da sam bio van svog tela. Za mene je to bilo samo nečije telo koje leži na podu. Na neki način sam znao da je moje ali me to nije uznemirilo jer sam se osećao potpuno u redu. Celokupna atmosfera oko mene je bila obasjana ljubičastom svetlošću. Bilo je kao da sam lebdeo u ljubičasto obasjanom oblaku ali sam mogao da vidim sve u kući kao i obično, samo kroz oblak.

Zatim sam počeo da idem ka tamnom tunelu koji kao da se samo otvorio iza mene. Sve što sam video je stotine ljudi sa obe strane tunela. Oni su zurili u mene sa šokiranim izrazom lica. Zatim su pojedini počeli da viču da se vratim. Nakon toga su drugi počeli da viču da nije moje vreme, i da moram da se vratim. Nisam prepoznao nikoga koga sam video tamo.”

Endru kaže da je u sledećem momentu svesti, bio nazad u svom telu u bolnici, i da je “bol nadošla nazad u moju svest”.

Pojedini istraživači navode da je ovo normalan fenomen i da nije nužno znak sa nebesa.

Dr Sem Parnia, direktor istraživanja nege pacijenata u kritičnom stanju i oživljavanja na Langon medicinskom fakultetu na Univerzitetu u Njujorku, rekao je nedavno tokom gostovanja u emisiji “Oz Tok”:

“Ljudi opisuju prizor tople, jarke svetlosti dobrodošlice koja ih privlači. Oni opisuju osećaj prisustva preminulih rođaka, skoro kao da su došli da ih dočekaju. Oni često kažu da nisu želeli da se vrate pošto je tako udobno i nalik magnetu koji ih vuče. Mnogi ljudi opisuju osećaj odvajanja od sebe i posmatranja lekara i sestara kako ih oživljavaju.”

Dr Parnia Kaže da postoji naučno objašnjenje ovih reakcija, i da viđenje ljudi nije dokaz zagrobnog života već više tehnika preživljavanja mozga koji skenira sebe.

On kaže da zahvaljujući modernoj tehnologiji i nauci smrt ne mora biti ograničena na filozofiju i religiju, već da takođe može biti istražena putem nauke.

“Oni mogu da čuju stvari i zapamte razgovore koji se dešavaju oko njih.”

Webtribune.rs

U skladu sa teorijom po kojoj se smatra da Zemlja predstavlja zatvorsku planetu, dr Elis Silver je nedavno dao teoriju da ljudi nisu prirodno nastali na ovoj planeti.

Ove teorije se zasnivaju na razlikama između ljudi i svih drugih vrsta koje naseljavaju ovu planetu. Teorija dr Silver se fokusira na dokaze po kojima ljudskoj vrsti nije predodređeno da živi na ovoj planeti, već da je tu poslata po nekoj vrsti kazne.

Osnovni elementi koji podržavaju ove teorije su sledeći:

• Problemi s leđima – Kičma i leđa su problem sa kojim se čovečanstvo suočava iz očiglednog razloga što ljudi potiču iz okruženja sa manjom gravitacijom. Jaka gravitacija Zemlje predstavlja napor za skelet, uzrokujući bolove u leđima.

• Sunčeva svetlost – Ljudi, za razliku od drugih vrsta, mogu da se sunčaju samo ograničeno vreme, bez  opekotina. To ukazuje na činjenicu da ljudsko telo nije dizajnirano za stalno izlaganje suncu.

• Bolesti – Dr Silver tvrdi da su ljudi stalno bolesni jer su evoluirali u okruženju koje podrazumeva 25 sati po danu, a ne 24 kao na Zemlji. On navodi da se ljudi još uvek nisu adaptirali na ovu promenu.

• Nezadovoljstvo okruženjem Zemlje – Mnogim ljudima se ne sviđa hrana koja se prirodno uzgaja. Drugi pak, nisu zadovoljni što žive na Zemlji. Mnogi su rekli da su imali vizije i snove o drugim svetovima sa drugačijim okolnostima i uslovima života koji su mnogo bolji nego na Zemlji. To je još jedna indikacija da su ljudi dovedeni na Zemlju sa nekog drugog mesta.

• Poteškoće pri porođaju – Glave beba su suviše velike, što predstavlja problem ženama kada se porađaju, a što može da dovede do smrti i majke i deteta.

• Odrastanje – Dr Silver ne napominje ovu činjenicu, ali ona se pojavljuje u brojnim starijim teorijama. Kod svih vrsta koje naseljavaju Zemlju, potomstvo vrlo brzo postaje sposobno da radi mnoge stvari, od nekoliko minuta do osam nedelja nakon rođenja. Ljudsko potomstvo je potpuno bespomoćno do desete godine. Potrebno je zatim bar još pet godina da se ono navikne na svoje dužnosti i odgovornosti. To se ne uočava ni kod jedne druge vrste.

• Napredak – Ljudska bića čine nešto što nijedna druga vrsta ne radi – koriste spoljne načine da kompenzuju svoje fizičke nedostatke. Da li ste ikad videli da sova nosi prave naočare?

• Ponašanje – Lavovi i drugi mesožderi love da bi jeli i bore se kako bi obezbedili razmnožavanje. Većina borbi u životinjskom svetu se zapravo odvija u cilju razmnožavanja i ostvarivanja hrane. Kada se odredi pobednik, bitka se završava. Ni u jednoj drugoj vrsti se ne uočavaju osvetnički i preventivni napadi niti potreba za kreiranje smrtonosnog oružja.

Za sve teorije, ovo je jedan od najvažniji argumenata – urođena nasilna priroda. Kako je to rekao jedan novinar za vreme Drugog svetskog rata: „Ljudi se ubijaju zato što vole to da rade“.

Dr Silver navodi da je to glavni razlog zašto je čovečanstvo poslato na Zemlju u zatvor, gde bi trebalo da nauči kako da se ponaša. Izgleda da su se stvari od tog trenutka samo pogoršavale.

Knjiga koju je dr Silver objavio prema njegovim rečima nije studija, već ideja za raspravu. Ova knjiga učvršćuje teorije poput one da je čovečanstvo dospelo na Zemlju svemirskim brodovima nakon što je pobeglo iz uništenog sveta ili da je čovečanstvo dovedeno na Zemlju kao eksperiment evolucije..

Teorija je, kao što je i očekivano, dočekana sa mnogo kritika i skepticizma od strane drugih naučnika. Ipak, bilo je i pozitivnih mišljena, kao što je to mišljenje prof. Vejnvrajta sa Univerziteta u Šefildu, koji tvrdi da život stalno dolazi na Zemlju iz drugih svetova.

Dok nauka ne pronađe neosporivi dokaz o poreklu čovečanstva, uvek će postojati dokazi i okolnosti koje podržavaju neku drugu teoriju. Ipak, čovek je nesumnjivo vrsta koja se najviše razlikuje od svih drugih vrsta na planeti. Na nauci je da dokaže zašto.

© 2014 Webtribune.rs

Bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) Milorad Ulemek Legija, koji je zbog ubistva Zorana Đinđića osuđen na 40 godina i koji je nakon intervjua koji je dao za nedeljnik Ekspres uzburkao čitavu javnost u Srbiji, kaže da Zvezdan Jovanović nije ubio tadašnjeg premijera Srbije, već da je pravi ubica, sat vremena nakon atentata 12. marta 2003. godine, pobegao za London.

– Nije tajna da su Englezi rukovodili ‘Sabljom’. Uostalom, ministar Dušan Mihajlović je bio njihov pulen. Svaki izeštaj koji je stizao do njega odlazio je do određenih ljudi iz britanske ambasade.

– Dušan Spasojević i Mile Luković Kum su uhvaćeni živi. Tačno je da su tu bili i Spasoje Vulević i Rodoljub Milović. Tačno je i da je Milović zvao Dušana Mihajlovića i da je ovaj u dogovoru sa Čedom Jovanović doneo odluku da se ova dvojica ne hapse, nego da se likvidiraju na licu mesta. Jedino je Bagzi specijalac uspeo da pobegne iz obruča i ode autobusom za Surčin, a onda stopom bez pasoša u Grčku. Ma važi.

– Spasojević je krenuo prema žičanoj ogradi, gde ga je uhvatio pripadnik SAJ Milroad Janić zvani Mačak. On mu je naredio da klekne i tu ga izolovao. Spasojević kod sebe nije imao nikakvo oružje. U gotovo isto vreme, na drugoj strani dvorišta, drugi pripadnik SAJ Dragan Barašanin uspeo je da uhvati Lukovića, koji je takođe bio nenaoružan. Posle Mihajlovićevog signala, pristupilo se likvidaciji. Slađan Đorđević iz SAJ je iz ‘lend rovera’ doneo puškomitraljez 72, koji je položen pred Spasojevića, dok je Barašanin postavio u ruku Mileta Lukovića onu bombu koju vidimo na slikama.

– Od 14. marta 2003. godine, pa sve do svoje predaje 2. maja 2004. godine, ja sam boravio u svojoj kući, u posebnoj prostoriji. Osim pokojnog Aleksandra Tijanića, te famozne noći predaje u mojoj kući su bili i Dragan Jočić, Rade Bulatović i Goran Radosavljević Guri. O čemu smo tačno pričali, ostavio bih za sebe. Nije za širu javnost. Što se tiče garancija i obećanja, nešto je ispunjeno, nešto nije, ali to tako ide kad se dogovarate s političarima. Opšte je poznato da političari jedno govore, drugo misle, a treće rade.

– Kasnije je novac koji je pronađen u torbama koje su ova dvojica imala sa sobom, oko 3,5 miliona evra, odnet u Mihajlovićevu kancelariju, gde je i podeljen. Zna se i ko se talio. O svemu ovome postoje i službene beleške koje su posle te akcije napisali pripadnici SAJ.

Ideja da su na rano čovečanstvo uticala bića koja nisu sa Zemlje, široko je rasprostranjeno u modernom društvu.

Sa pojavom takozvane Teorije drevnih astronauta, ljudi su počeli da se pitaju da li je moguće da su u dalekoj prošlosti, možda pre više desetina hiljada godina, drevno čovečanstvo posetila bića sa druge planete koja su došla na Zemlju kako bi pomogli čovečanstvu.

Mnogi tvrde da na Zemlji ima mnoštvo dokaza o vanzemaljskom kontaktu.

Mnoge drevne lokacije na Zemlji prkose objašnjenju. Stručnjaci su vekovima pokušavali da otkriju misterije o tome kako su neke od ovih lokacija izgrađene. Naučnici su se pitali ako su drevne civilizacije mogle da pomeraju supermasivno kamenje, stotinama kilometara, od njihovih kamenoloma do gradilišta. Oni su se umorili rešavajući misteriju o tome kako su izvadili neka od ovih kamenja i sa kojom vrstom alata.

Što su više tražili, pojavljivalo se sve više pitanja.

Pošto su mnoga pitanja ostala bez odgovora, neki ljudi su počeli da se pitaju da li su neke od ovih lokacija možda stvarno sagrađene od strane vanzemaljaca?

Saksajvuman – drevna vanzemaljska tvrđava?

Nadomak grada Kuska, nalazi se masivna drevna tvrđava pod nazivo Saksajvuman. Ova drevna lokacija je sagrađena od supermasivnog kamenja koje je isklesano i postavljeno na mesto kao ogromna slagalica. Zidovi ove drevne tvrđave se sastoje od stena od kojih svaka teži po 300 tona, i prenošene su – transportovane – sa udaljenosti od više od 50 kilometara. Štaviše, nekako su ove masivne stene podignute i postavljene na mesto sa laserskom preciznošću.

Mnogi ljudi tvrde je klesanj, transport i montiranje stena od po 300 tona nešto što su drevne civilizacije mogle postići, ali samo uz pomoć međuzvezdanih posetilaca.

Postoje i oni koji veruju da su graditelji Saksajvumana bili zemaljskog porekla, i da su posedovali napredne drevne tehnologije koje su im omogućile da ostvare takve neverovatne podvige.

Teotivakan – grad bogova

Teotivakan je masivni drevni grad, najpoznatiji po masivnom kompleksu piramida i neverovatnom astronomskom poravnanju.

Grad bogova je stvoren pre više hiljada godina, a njegov dizajn, arhitektura i misteriozne karakteristike su naveli mnoge ljude da veruju da nije izgrađen ljudskom rukom.

Jedna od najmasivnijih struktura u Teotivakanu je Piramida Sunca. Zanimljivo je da je ova struktura takođe jedna od najvećih takvih konstrukcija na zapadnoj hemisferi. Štaviše, veruje se da je čudnovatno poravnanje ove piramide zasnovano na kalendarskim ciklusima.

Piramide iz Gize

Ostaje nerazjašnjena misterija to kako su izgrađene Piramide iz Giz. Uprkos činjenici da postoje pisani dokazi koji objašnjavaju to kako su neki blokovi transportovani do piramide, arheolozi zaissta ne znaju kako je piramida izgrađena. Kako su drevni Egipćani slagali masivne blokove kamenja? Kako su ih pomerali dok je piramida rasla? Koja je bila prava svrha piramide? Zašto su tri glavne piramide poravnane sa Orionom? Zašto stručnjaci nisu pronašli mumiju unutar piramide, ako je izgrađena kao grobnica? Zašto još uvek postoje neotkrivene komore unutar nje? Kako je moguće da su graditelji postavili Veliku piramidu tačno u središte Zemljine kopnene mase, pre više od 4.500 godina?

Sva ova pitanja su dovela do brojnih teorija koje sugerišu da piramide nisu sagrađene ljudskom rukom, već od strane vanzemaljaca.

Puma Punku

Na 68 kilometara od La Paza u Boliviji, nalazi se jedna od najimpresivnijih drevnih lokacija na našoj planeti.

Veći broj megalitskog kamenja pronađenh u Puma Punku je među najvećim koja su ikada pronađena na planeti. Puma Punku razbija sve tradicionalne poglede na drevne kulture. Neverovatno precizno kamenje, precizni rezovi i ispolirane površine, vekovima prkose objašnjenju.

Andezit stene, koje su korišćenje u procesu izgradnje ovog megalitskog mesta, isečene su sa takvom preciznošću da se savršeno uklapaju i spajaju bez upotrebe maltera. Ova drevna lokacija nastavlja da prkosi brojnim teorijama vodećih naučnika i istoričara. Mnogi ljudi tvrde da ova drevna lokacija nije produkt čoveka, već bogova koji su sišli s nebesa pre više hiljada godina.

Stounhendž – drevno vanzemaljsko mesto sletanja?

Nadomak Solsberija se nalazi masivni krug sastavljen od kamenja, težine između 30 i 60 tona. Ova fascinantna drevna lokacija, za koju se veruje da je izgrađena u neolitu, inspirisala je velike autore poput Eriha fon Denikena da razmisle o tome da li to masivan model našeg solarnog sistema i da li je možda korišćena kao mesto za sletanje vanzemaljskih svemirskih letelica.

Danas savremeni naučnici i dalje ne mogu da dešifruju misteriju koja stoji iza Stounhendža. Stručnjaci ne mogu da shvate kako su drevni ljudi transportovali masivno kamenje, niti zašto su tako postavljali.

Pogledajte video:

Webtribune.rs

Jeste li znali da samo na Tibetu i u Indiji ima više od 160.000 dokumentovanih slučajeva o ljudima koji su nakon mnogo godina duhovne pripreme, uspeli da transformišu svoje fizičko telo u telo čiste svetlosti/energije?

Da bi postigli “dugino telo“, osoba mora biti u stanju da oslobodi svoje telo u svetlost, posedujući samo misli ljubavi, između ostalog, naravno. Veruje se da u proseku svakih pet godina napredni budistički monah ulazi u ovo prosvetljeno stanje. Ovaj proces je izuzetno moćan i rečeno je da nekoliko nedelja pre nego što uspeju da postignu ovu transformaciju, neki budistički monasi mogu ugravirati svoju šaku ili stopalo na zid. Prema izveštajima, potrebno je oko 7 dana da se telo na kraju umanji, rastvori u svetlost i uzdigne se.

U sufizmu – ili tasavufu koji se često definiše kao “islamski misticizam“, “unutrašnja dimenzija islama“ ili “fenomen misticizma unutar islama“ – naziva se “najsvetije telo“ i “supra nebesko telo“.

Taoisti to nazivaju “dijamantskim telom“, a oni koji su to postigli se nazivaju “besmrtnicima“ i “šetačima po oblacima“.

Škole joge i tantričko učenje ga nazivaju “božansim telom“, dok se u Krija jogi to naziva “telom blaženstva“.

U Vedanti “superprovidno telo“, dok su ga drevni Egipćani nazvali “svetlim telom ili bićem“ (akh) ili karast.

U mitralskoj liturgiji, to je nazvano “savršeno telo“. U Hermetskom korpusu, to se naziva “besmrtnim telom“, dok u alhemijskoj tradiciji Smaragdna ploča to naziva “zlatno telo“.

Međutim, ovaj neverovatan fenomen nije isključivo vezan za drevna vremena.

Postoje čak i skorašnja svedočenja o tibetanskim monasima koji su dostigli ovo stanje nakon dubokog procesa prečišćavanja.

Na primer, katolički sveštenik Fransis Tiso je dokumentovao slučaj Kenpa Ačoa, monaha na Tibetu koji je umro 1998. godine, i kako je on uspeo da tansformiše svoje telo u telo svetlosti.

Dejvid Stejndl-Rast, monah benediktanac, 2002. godine je predložio naučnu istragu sa Institutom za umne nauke kako bi proučili takozvano Telo svetlosti, ili Dugino telo, rekavši: “Ako možemo kao antropološku činjenicu utvrditi da ono što se opisuje u Isusovom vaskrsenju ne samo da se desilo drugima, već se dešava i danas, to bi bacilo potpuno drugačije svetlo na naš stav o ljudskom potencijalu“.

Na kraju, Dejvid Stejndl-Rast je kontaktirao sa ocem Fransisem Tisoom koji je bio poznat po čestim putovanjima na Tibet, i zatražio od njega da pogleda ovaj neverovatan fenomen.

Otac Tiso je rekao da je svedočio pojavi duge iznad kuće Kenpa Ačoa nekoliko dana pre njegove smrti u septembru 1998. godine, i da se nakon toga pojavilo na desetine duga.

Telo Kenpa Ačoa je počelo da se menja ubrzo posle njegovog poslednjeg daha. Njegova koža je postala sjajno bela, a njegov izgled je počeo da se menja. Kenpo Ačo je na kraju umotan u žutu odeću koju nose svi Gelug monasi. Kako su dani prolazili, telo Kenpa Ačoa je počelo da se smanjuje. Nakon sedam dana, nije bilo tela.

Ovaj događaj je dobro zabeležila lokalna štampa, koja je dala konkretne podatke o tome šta se dogodilo i “Dugino telo“ se pojavilo u Pregledu 59 (mart-maj 2002) Instituta za umne studije.

Kenpo Ačo

Zanimljivo, dugino telo Kenpa Ačoa takođe pominje Metju T. Kapstejn u The Presence of Light: Divine Radiance and Religious Experience.

Tulku Pema Rigtsal, nepalski monah priča o preobraženju Ačoa:

“Nedavno, 29. avgusta 1998. godine, u Dome Khamngak u Azi Rongu na Tibetu, Kenpo Ačo, osamdesetogodišnjak, postigao je fizičko rastvaranje. Jednog dana u podne, ležeći u krevetu, bez bilo kakvih nedavnih bolesti, dok je bio u položaju spavajućeg lava i recitujući mantru od šest slogova, on je postigao Budu u primordijalnoj osnovnoj matrici alfa-čistoće, njegovo srce od čiste svetlosti se usavršilo izvan intelekta. Kako se njegovo telo rastvaralo u svetlost, njegove bore su nestajale, on je izgledao kao osamdesetogodišnje dete sa prelepim tenom. Nakon nedelju dana, kada su ljudi saznali za njegovu smrt, tajno su izveli čin obožavanja njegovog tela kako bi prevarili vlasti, a u to vreme, duge su se pojavile unutra i napolju, i prijatna aroma se proširila tim mestom. Njegovo telo se postepeno smanjilo, i na kraju je postigao Budu, čak ni njegovi nokti ni kosa nisu ostali iza njega. Bilo je kao da je ptica odletela sa kamena – ljudi u blizini nisu imali pojma gde je mogao otići.“

Webtribune.rs

Ovih deset ljudi, prema odabiru portala ListVerse izgubilo je puno više nego što su ikad mogli da dobiju na lutriji.

Ejbraham Šekspir

Osvojio je 30 miliona dolara na lutriji i odabrao je da mu odjednom isplate čak 17 miliona. Bio je uveren da ga novac neće promeniti, pre svega jer ga je već pratio ugled blagonaklonog čoveka koji je uvek spreman da pomogne. Upravo ta dobrota dovela je i do njegovog konačnog pada.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=QokcpoGx5DA

Upoznao je Doris Mur koja mu je ponudila pomoć u upravljanju novcem. Milion dolara je spiskala na skupe automobile i luksuzna putovanja, ali to joj nije bilo dovoljno.

Ubila je Šekspira i zakopala njegovo telo u obližnjem polju. Rodbini i prijateljima je govorila da je Ejbraham samo pobegao iz grada, ali porodica nije poverovala. Policijskom istragom pronađeno je njegovo telo, a Doris je kasnije osuđena na doživotnu kaznu zatvora.

Uroj Kan

Bio je presrećan kad je na lutriji dobio milione. Istini za volju, na kraju je dobio tek 425.000 dolara nakon poreza i svih taksi, ali planirao je da taj  novac uloži u svoju firmu, a jedan deo bi donirao lokalnoj dečjoj bolnici.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=LA2rHWs_9wQ

Nakon konferencije za medije gde mu je uručen ogromni ček, otišao je kući i pridružio se porodici na tradicionalnoj večeri. Posle večere mu je pozlilo, a ujutro su ga morali da ga voze u bolnicu gde je i umro.

Pogrebnik je proglasio Kanovu smrt prirodnom, ali brat nije poverovao u to. Tražio je toksikološki nalaz i otkriveno je da je umro od trovanja cijanidom. Policijska istraga još nije ustanovila ko ga je ubio.

Endru Dž. Viteker mlađi

Dobio je 113,4 miliona dolara i bio je uveren da je to pravi blagoslov. Dao je milione dolara crkvi, osnovao je dobrotvornu organizaciju za pomoć u pronalaženju posla ili reedukacije, ali uskoro su ljudi počeli da dolaze i traže novac. Kad bi ih odbio, počeli su da mu prete. Na kraju je morao da da više od tri miliona dolara samo kako bi se rešio tužbi.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=RPGzo6LkfuA

Najveće probleme mu je pravila je unuka Brendi. Davao joj sve šta je htela, a kad je njegova kćerka i Brendina majka umrla od raka, preuzeo je brigu nad njom. Brendi je imala brdo novca na raspolaganju i zbog toga je privukla pažnju dilera droge.

Uskoro je postala zavisnoca, a Endru je platio čak i odvikavanje od droge. Ništa nije pomaglo i Brendi je umrla, verojvatno od predoziranja, pre svog osamnaestog rođendana.

Sa suprugom se razveo nakon Brendine smrti, a iduće godine je i jedina preživjela kćerka umrla. Ovih dana Endru priča da bi mu bilo bolje da je samo pocepao listić.

Džefri Dampijer

Džefri je sa suprugom osvojio u 20 miliona dolara na lutriji, a nakon razvoda su podelili dobitak. On je počeo da se zabavlja sa Kristal Džekson i kad su se preselili na Floridu, poveli su i dve njene sestre.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=ofT1c6xOn8g

Viktoria, jedna od ga je pozvala  da dođe kod nje. Tamo ga je sačekala sa dečkom i tukla kako bo otkrio gde se nalazi novac. Na kraju su ga ubili, a kasnije su oboje hapšeni i osuđeni na doživotne kazne.

Rene Sena

Život nije mazio ovog Brazilca. Zbog dijabetesa je izgubio obe noge i morao je da prodavaje svoju imovinu samo kako bi preživeo. Sve se promenilo kad je dobio nešto manje od 17 miliona dolara na brazilskoj lutriji. Upoznao je Adrijanu Almeidu kojoj se svideo tek nakon što je osvojio lutriju.

Ubrzo su se i venčali, a Adriana je postala glavna i odgovorna za novac. Postala je čak i jedina njegova naslednica, ali joj je uvek bilo malo. Kad je otkrio da ga Adrijana vara, počeo je da joj preti da že je izbaciti iz testamenta.

Samo nekoliko dana nakon toga Senu su na putu do omiljenog kafića presreli su ga dvojica maskiranih motorista. Ubili su ga hicima u glavu, a policija je kasnije otkrila da je Adriana naručila ubistvo. Osuđena je na 20 godina u zatvoru.

Li R. Kost

Li je bio srećni penzioner kada je  dobio 250.000 dolara na lutriji. Ali sve krenulo naopako kada je potom upoznao jed u ženu. Porše Svit ga je otpratila kući i ostavila je ulazna vrata otključana.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=QPynyrX8wao

Njeni prijatelji su ušli u Kostovu kuću i počeli ga tući. Na kraju ga je jedan od provalnika, Terence Maja ubio. On je kasnije je osuđen na doživotnu robiju.

Kregori Burč mlađi

Bio je potpuno u šoku kada je na lutriji osvojio nešto više od 400.000 dolara. Uskoro sumpočeli da mu prete da će ga opljačkati, što se nekoliko meseci kasnije i desilo. Mirno veče  Burčeve porodice prekinuli su pucnji iz sačmarice i upad maskiranih ljudi.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=CJmJyqc9HCI

On je pokušavao da objasni da kod sebe nema  novac, dao im je svoju bankovnu karticu i preklinjao za milost. Na kraju su mu pucali u  u obje noge i pobegli. Od povreda je preminuo, a za njegovu smrt je optuženo sedmoro ljudi.

Maria Lu Devrel

Dejvid i Maria Lou Devrel su bili presrećni kad su na lutriji dobili 5 miliiona dolara. Svom dugogodišnjem prijatelju Piteru Keliju, po struci finansijskom savetniku, dali su punomoć i rekli da slobodno upravlja novcem kako god on misli da je najbolje. Toliko su mu verovali da su mu dozvolili da uzima novac sa računa kako bi podmirio svoje troškove.

Jednom prilikom se počeo da se svađa sa sa Marijom i došlo je do žestokog koškanja. Piter ju je umlatio gumenim čekićem i pretvarao se da je samo pronašao telo nakon pljačke. Policija mu nije poverovala i on je osuđen na 13-18 godina zatvora.

Arturo Eufemia

Filipinci Arturo i Leticia Eufemia osvojili su nešto manje od 400.000 dolara i odlučili su da zadrže četvrtinu te sume u gotovini. Ostatak su stavili u banku. Iako su pokušavali da sakriju  svoj dobitak, Arturo je počeo u svojoj kući da drži pijanke.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=8M4-mBGLPeE

Nakon jedne takve zabave, došli su mu maskirani muškarci i tražili novac. On se razljutio i pokušao da se odbrani. Uspeo je da upuca jednog napadača pre nego što su ga ubili.

Ukrali su sav novac do koga su mogli da dođu, a ukrali su i njegov novi kombi. Lokalna policija je ubrzo došla ne mesto zločina, ali počinoci su pobegli. Istragom je utvrđeno da je Arturov rođak, Majoriko, došao na ideju da opljačkaju Artura jer nije hreo da mu pozajmi 8.000 dolara.

Bazil Torn

Šezdesetih godina prošlog veka on je osvojio 100.000 funti, što bi danas iznosilo oko milion i po dolara, a čitavaporodica je danima punila naslovnice britanskih medija. Objavljeni su detalji priče, znalo se gde tačno žive, kako izgledaju i koliko su novca su dobili.Razbojnici su mu oteli sina i tražili 25.000 tadašnjih funti.

VIDEO: https://www.youtube.com/watch?v=WoD6rjiK69E

Samo 12 sati kasnije je opet nazvao i rekao da novac treba stave u dve papirn vreće, ali nije rekao gde trebaju da ga ostave. razbojnici uu dečaku dali drogu da ga smire ali je dečak umro. Naknadnom policijskom istragom rasvetljena je konačna istina i pljačkaši su osuđeni na doživotni zatvor.

(Express.hr)

Ruski nаučnik Dmitriј Kruk uvеrеn dа је dоšlо vrеmе zа pоtpunо nоvu fiziku. Sаmо zа оtkrićа nаšеg gеniја iz 19. vеkа 10 nаučnikа оkitilо sе nајvеćim priznаnjеm

– Neposredno prеd smrt, srpski gеniје Теslа је rеkао dа ćе njеgоvа nаukа pоstаti јаsnа svеtu zа 100 gоdinа. Bliži sе rоk. Svе је јаsniје dа čоvеčаnstvо mоrа dа оdbаci dоbаr dео vаžеćе tеоriјskе fizikе јеr оnа јеdnоstаvnо nе оdgоvаrа nа оsnоvnа pitаnjа: štа је vrеmе, prоstоr, mаtеriја, grаvitаciја – оvо, izmеđu оstаlоg, kаžе Dmitriј Kruk, dоktоrаnd tеhničkih nаukа iz Krаsnојаrskа, kојi је zа Dаn ruskе nаukе, kао gоst Меđunаrоdnоg cеntrа zа istrаživаnjе nаučnоg dеlа Nikоlе Теslе, оdržао prеdаvаnjе u Bеоgrаdu.

– Ајnštајn, kојi је prоglаšеn zа nајgеniјаlniјеg nаučnikа svеtа, niје ništа drugо nеgо prоrоk, а njеgоvа shvаtаnjа fizičkih zаkоnа su prоrоčаnstvа bеz dоkаzа dа је tо zаistа tаkо. Zа rаzliku оd njеgа, Теslinа nаukа i njеgоvi pаtеnti “rаdе”. I tо nа sаsvim suprоtnim principimа оd kоnvеnciоnаlnih – smаtrа Kruk.

Ruski nаučnik, zа “Nоvоsti”, оbrаzlаžе dа је nаš sunаrоdnik biо višе оd nаučnikа:

– Biо је Bоžiје dаrоvаnjе civilizаciје krоz slоvеnsku dušu!

Kruk је prоučаvао dеlо srpskоg nаučnikа krоz dоkumеntаciјu о njеmu pоhrаnjеnu u Rusiјi i krоz dоkumеntе Мuzеја u Bеоgrаdu, i kаžе dа је izrаčunао dа је Теsli dо sаdа “ukrаdеnо” čаk 37 Nоbеlоvih nаgrаdа zа rаznе izumе.

Sаmо zа njеgоvа оtkrićа iz 19. vеkа 10 nаučnikа sе оkitilо priznаnjеm iz Stоkhоlmа. Pоslеdnjа dvа Теsli nеdоdеlјеnа “Nоbеlа” su iz 2014, zа svеtlеću diоdu, i iz 1986, zа оtkrićе u оptici еlеktrоnа i dizајn prvоg еlеktrоnskоg mikrоskоpа.

– Nа fаkultеtu skоrо dа zа Теslu nisаm čuо, sеm pо јеdinici mаgnеtnе indukciје, kоја nоsi njеgоvо imе – gоvоri Kruk. – Pоštо sаm shvаtiо dа је оn оtаc mоје strukе – rаdiоtеhnоlоgiје, pоčео sаm dа istrаžuјеm krоz ruskе dоkumеntе i biо sаm zаprеpаšćеn nаšаvši rеcimо pismо cаrа Nikоlаја kојi sаvеtuје dа sе “оbrаti pаžnjа nа rаd Теslе u Nјuјоrku”.

Kruk је nаšао i prеpisku Lеnjinа i Теslе, gdе mu оn trаži dа оsmisli еlеktrifikаciјu vеlikе zеmlје.

– U ruskim аrhivimа pоstојi i dоkumеnt iz 1934. u kоmе sе vidi dа su Stаlјin i Vоrоšilоv оd Теslе kupili tеhničku dоkumеntаciјu zа “zrаkе smrti”, plаtivši 25.000 dоlаrа. Маlо је pоznаtо dа је srpski nаučnik imао оtvоrеnu pоnudu iz Pеtеrburgа dа 1884. umеstо u Аmеriku dоđе u Rusiјu, i sigurаn sаm dа bi čоvеčаnstvо zbоg tоgа imаlо mnоgо višе kоristi nеgо štо је rаdiо u SАD.

Kruk ukаzuје nа tо dа prаktičnо nеkоlikо dеcеniја nеmа vеćеg nаučnоg nаprеtkа kоd čоvеkа јеr nаm tо vаžеćе tеhnоlоgiје i fizički zаkоni nе dоzvоlјаvајu.

– U Теslinој “kаtuški”, zаvојnici nа bаkаrnоm kаlеmu, stаnuје budućnоst svеtа – tvrdi Kruk. – Svе Теslinе еkspеrimеntе iz lаbоrаtоriја pоnоvili smо u Rusiјi i pitаnjе је sаmо kаdа ćе čоvеčаnstvо оdlučiti dа kоristi bеsplаtnо rеsursе kоје mu је Bоg dао. U nаšеm Institutu zа еlеktrifikаciјu pri Ruskој аkаdеmiјi nаukа kоristi sе čаk 180 Теslinih pаtеnаtа kојi spаdајu u vrhunsku tајnu.

BЕSPLАТNА ЕNЕRGIЈА LIČKОG PRОМЕТЕЈА

Dmitriј Kruk је u Bеоgrаdu prеdstаviо svојu knjigu “Nikоlа Теslа, prоbuđеnа silа, izlаz iz mаtricе”. U njој оbrаzlаžе оsnоvе Теslinе kоsmоgоniје, ukаzuјući nа vlаdајućе grеškе tеоriјskе fizikе, kvаntnе fizikе, shvаtаnjа rаdiјаciје…

Pоrukа Krukоvоg dеlа glаsi dа је čоvеku dоstupnа Теslinа slоbоdnа i bеsplаtnа еnеrgiја i dа pitаnjе njеnоg prеnоsа nа bilо kојu tаčku plаnеtе lеži u zеmlјinоm еlеktrоstаtičkоm pоtеnciјаlu, оdnоsnо prirоdnој rеzоnаnci kојu је gеniје kоristiо zа prеnоs struје јоš u Kоlоrаdu i Lоng Ајlеndu.

D. Vuјičić (Nоvоsti.rs)

Voda iz praistorijskih podzemnih hodnika je kodirana na frekvenciji Šumanove rezonance i drugih vibracija, koje svojom informacijom terapeutski utiču na ljudski organizam, čiji je glavni element voda.

Piše: dipl.oec. Haris Delibašić, stariji vodič Fondacije

Jedna od pet vještačkih struktura u Bosanskoj dolini piramida je Hram majke Zemlje. Na topografskoj mapi uzvišenje je poznato pod nazivom Krstac. Zbog veličine i vještačke forme, ova građevina na prvi pogled ostavlja bez daha.

Konfiguracijski se izdvaja u odnosu na oblik prirodnih brda. Forma amfiteatra, vidljiva je i na satelitskom snimku. Građevina se vidi iz centra Visokog, od kojeg se nalazi u pravcu jugoistok.

Na putu Visoko-Kiseljak, na mjestu udaljenom kilometar od centra grada, vidi se oblik jednakostraničnog trougla. To je forma Hrama majke Zemlje sa zapadne strane.

Iako erodiran, trougao je vidljiv i sa istočne strane. Ako se ponovo vratimo nekoliko koraka nazad, vidi se i frontalni izgled građevine, koji ima konturu parabole. S desne strane ispred je Bosanska piramida Mjeseca, a sa lijeve Bosanska piramida Sunca i Piramida ljubavi.

Poput majke koja u naručje uzima svoje dijete, tako se i ovdje stiče dojam, da impozantna građevina u zagrljaj prima tri piramide. Posjetilac iz Stockholma mi je govorio kako je oblik amfiteatra, bio u funkciji kreiranja frekvencije zvuka, koja je korištena za neutraliziranje gravitacionog polja.

Tako su levitacijom pomjerali blokove prilikom gradnje bosanskih piramida. Hram majke Zemlje, poput majke koja rađa dijete, tehnološki kreira Piramide.

Fojnička rijeka

U podnožju ovog objekta nalazi se planinarski dom, na mjestu gdje rijeka Fojnica mijenja pravac kojim teče. Nelogično skreće lijevo pod uglom od devedeset stepeni, nakon što već zaobiđe Piramidu bosanskog Zmaja.

Umjesto prema istoku, Fojnica od tog mjesta sjeverno teče, kako bi se ulila u Bosansku dolinu piramida. To je uočljivo i na satelitskom snimku.

Upravo na tom mjestu nekada je bilo glavno kupalište Visočana. U riječnom koritu su police, kako smo ih još prije rata zvali. Kamene ploče su prisutne duž cijelog korita, od mjesta zvanog Mlinovi do ušča u rijeku Bosnu.

Od blokova pješčara građena je i Bosanska piramida Mjeseca, koja je slijedeća piramida pored koje teče rijeka Fojnica.

Voda je živa materija koja pohranjuje informacije. Čak i kada govorimo i pomislimo nešto, proizvodimo vibraciju, koja mijenja frekvenciju na kojoj rezonuje voda. Ipak, rijeka Fojnica je za stanovnike Visokog bila i više od toga.

Oduvijek su mještani imali poseban odnos prema ovoj rijeci, uz nju su živjeli i odrastali. Fojnica sakuplja informacije iz pozemnih voda koje teku ispod svih piramida, a onda ih šalje u bazu kolektivnu svijesti.

Tako se rijeka sjeća vremena graditelja piramida. Povezuje sadašnjost i prošlost, a onda tu informaciju nosi sa sobom u budućnost. Voda nije ograničena ni prostorno ni vremenski.

Istu funkciju imao je i Nil u Egiptu, ali i druge rijeke, čija su korita naseljavale drevne civilizacije. Ne samo zbog zemljoradnje i navodnjavanja, nego i zbog uvezivanja kolektivne svijesti.

Mi danas imamo internet. Rijeka Fojnica informacijski povezuje Bosansku dolinu piramida sa svim drugim lokacijama u svijetu.

Sa desne strane ona paralelno uz cestu protiče pored Piramide ljubavi i Bosanske piramide Sunca, najveće i najstarije piramide na svijetu. Veliko gradsko groblje u Visokom je u podnožju Piramide ljubavi. Mjesto gdje se sa ljubavlju obilaze mezarja i grobovi najmilijih, koji više nisu među nama živim.

Odmah ispred ulaza u KTK tunel, Fojnica se ulijeva u Bosnu. Ovo ušće je energetski potentno mjesto i sigurno da ulaz nije slučajno ovdje otkriven. Danas se ispred ulaza u KTK tunel nalazi Kulturni centar, odakle smo turistima prije više od deset godina, pokazivali sjevernu stranu Bosanske piramide Sunca.

Sunce je u kosmičkom smislu simbol za oca (vatra), mjesec za majku (voda) emocija i intuicija, dok je piramida ljubavi (eter) dijete. Zmaj je simbol za mudrost, znanje, inteligenciju, istinu (vazduh) i Hram majke Zemlje (zemlja). Svaki od ovih pet objekata predstavlja jedan od tih pet elemenata.

Tunel Ravne

Ispod tunela Ravne su mreže podzemnih vodenih tokova, koji su dio prirodnih podzemnih voda, a dio je napravljen, ispod zemlje. Trebalo im je da se voda kreće tačno ispod tunela i obrnuto.

Tuneli su morali imati vodu ispod zbog energetskih funkcija. Voda iz prahistorijskih podzemnih hodnika je kodirana na frekvenciji Šumanove rezonance i drugih vibracija, koje svojom informacijom terapeutski utiču na ljudski organizam, čiji je glavni element voda.

(Piramidasunca.ba)

Ljubitelje mističnog opseda drevni predmet poznatiji kao zavetni kovčeg. Mnogi smatraju da ga je sagradio sam Mojsije po Božjim nacrtima. Magična škrinja je napravljena od bademovog drveta, optočena zlatom i u sebi je krila moći Svevišnjeg.

Legende kažu da je ovaj kovčeg bio čuvar tablica sa 10 Božjih zapovesti. Svako ko bi ga dodirnuo u istom trenu bi preminuo.

Pojedina predanja svedoče da je zavetni kovčeg bio u Izraelu dok je postojao hram koji ga je štitio.

Pre nego što je car Nabukodonosor opljačkao hram, kovčeg je sklonjen i od tada mu se gubi svaki trag. Mitovi pričaju da je hram u kome je odmarala magična škrinja bio razoren punih 666 godina (đavolji broj).

Urbane legende kažu da je zavetni kovčeg dugo bio smešten u riznici kralja Solomona, da bi misteriozno bio prebačen u jednu crkvu u Etiopiji.

Priče govore da je ulaz u svetu kuću zabranjen i da magičnu škrinju čuvaju pravoslavni etiopski sveštenici koji nakon tog zaduženja požive svega nekoliko godina.

Osobe koje uživaju u teorijama zavere tvrde da je taj kovčeg radioaktivan jer dolazi sa druge planete.

On je navodno akumulator svemirske letelice koja je u jednom trenutku pala na afričko tlo, pa zato kao parazit isisava energiju živog bića u blizini.

Zanimljivo je da mesto ove crkve nikada nije utvrđeno, pa se mnogi istraživači upućuju u potragu za ovim mističnim blagom.

“Rat na nebu“, kako je opisala Biblija, zapravo je bio nuklearni rat na Marsu koji je Crvenu planetu lišio svakog života koji je tamo postojao, tvrdi grupa hrišćana.

Ogromna pustoš na nebu je opisana u Starom zavetu, ali sada mnogi veruju da bi taj opis mogao imati i veće značenje.

Otkrovenje 12:7 glasi: “Na nebu je bio rat: Mihael i njegovi anđeli su se borili protiv zmaja; i zmaj i njegovi anđeli su se borili“.

To vodi ka Otkrovenju 12:8-9, koje kaže: “Ali on nije bio dovoljno jak, i izgubili su svoje mesto na nebu“.

Hrišćani i “teoretičari zavere” sada veruju da je to bio “bukvalan rat“ na nebu, koji se dogodio na Marsu i izbrisao civilizaciju na Crvenoj planeti.

Dr Džon Brandenburg, plazma fizičar koji radi kao konsultant u Morningstar Applied Physics LLC, u svojoj knjizi “Smrt na Marsu“ kaže da nuklearni izotopi pronađeni na Crvenoj planeti “podsećaju na one od hidrogenskih bombi na Zemlji i da je marsovska civilizacija očigledno nestala zbog katastrofe nepoznatog porekla na planeti“.

Prema internet sajtu za teorije zavere “Planet X News”, ovaj navodni rat se desio pre 75.000 godina i to je bila međuplanetarna bitka koja se dogodila između Marsa i Maldeka – teoretske planete koja je nekada postojala između Marsa i Jupitera.

Rat je bio između humanoida koji su živeli na Marsu, i reptilskih stvorenja koja su naseljavala Maldek, tvrdi taj internet sajt.

Dok je Maldek bio potpuno uništen, Mars je ostao nenaseljiv i primorao je stanovnike Crvene planete da se presele na Zemlju.

“Planet X News” tvrdi: “Ovaj rat je bio nuklearni. Mars je naizgled gubio, a uništenje Maldeka je možda bila poslednja opcija“.

“Reptili su se borili da kontrolišu Mars i iskoriste neke njegove resurse, uključujući i mineralne resurse.“

“Vanzemaljci su sistematično usađivali informacije o ratu u ljudsku kultruru putem “prisilnog“ usađivanja informacija u umove verskih proroka.“

“Proroci bi onda opisali ove “vizije“ u drevnim tekstovima.“

Prema rečima dr Brandenburga, Zemlja  bi mogla doživeti sličnu sudbinu ako ne nauči iz navodnih znakova kraja Marsa.

On u svojoj knjizi piše: “Otkriće mrtve civilizacije na Marsu, čiji je kraj očigledno bio katastrofalan i zbog nepoznatih uzroka, ojačava naše razumevanje da kosmos može biti opasno mesto i zahteva snažan odgovor od ljudske rase, kako bi se smanjila verovatnoća da ćemo nestati na isti način“.

Webtribune.rs

Kada je na božićno jutro 1945. izbio požar u porodičnoj kući, Džordž i Dženi Soder mogli su samo panično da posmatraju kako njihov dom gori dok je petoro njihove dece zarobljeno unutra.

Bili su potrebni sati da vatrogasne ekipe stignu na lice mesta i ugase požar, ali tela petoro (od devetoro) dece nikada nisu pronađena, ostala su samo pitanja. Da li je vatra mogla da dostgne takvu temperaturu da potpuno dezintegriše tela ili je rešenje misterije znatno jezivije?

Iako je ova priča stara preko 70 godina, stanovnici Fejetvila u Zapadnoj Virdžiniji i dalje živo ispredaju priče o tajnovitoj tragediji.

To Badnje veče bilo je uobičajeno, Džordž i Dženi Soder, italijanski imigranti, ispunili su Američki san i izgradili dom u SAD za svoju mnogočlanu porodicu.

Otišli su u krevet sa svojom 2-godišnjom devojčicom Silvijom, dok su njihova mlađa deca, Moris (14), Marta (12), Luis (9), Dženi (8) i Beti (5) ostala budna, naizgled igrajući se.

Najstariji sinovi, Džon (23) i Džordž Džunior (16) već su zaspali nakon celodnevnog rada. Najstarija sestra Marion pazila je na svoju mlađu braću i sestre dok nije zaspala. Oko ponoći je čitava porodica utonula u san.

Nedugo zatim, telefon je zazvonio u Džordžovoj radnoj sobi. Dženi je podigla slušalicu i čula samo čudan smeh. Očigledno je da je greška, pomislila je. Tada je primetila da su svetla i dalje upaljena, te da su vrata otključana, što joj nije bilo preterano čudno.

Ugasila je svetla, zaključala i ponovo legla. To nije bilo poslednje buđenje te noći. Kasnije je ponovo iznenadno ustala kad je čula udarac i kotrljanje za koje se činilo da stiže s krova. Ponovo je zaspala. Sat kasnije buđenje je postalo košmar.

Miris dima iz Džordžove kancelarije panično je uzbunio porodicu. Dženi, Džordž, Silvija, Džon, Džordž mlađi i Marion su uspeli da pobegnu, ali je petoro mlađe dece ostalo odsečeno jer je vatra zahvatila stepenice koje su vodile u njihovu spavaću sobu.

Pokušali su sve da ih spasu, ali je sudbina, ili nešto mračnije bili protiv njih. Merdevine pored kuće su naprosto nestale, porodični kamion nije hteo da upali, kofe vode bile su zaleđene i neupotrebljive, komšijski telefoni nisu radili, a vatrogascima je bilo potrebno čak sedam sati da stignu.

Ustanovili su da je požar uzrokovala „loša instalacija“, te da je vatra bila toliko vrela da je potpuno uništila i posmrtne ostatke petoro dece.

Ipak nesretni roditelji nisu bili ubeđeni zvaničnim nalazima, a pomislili su i da je požar bio podmetnut. Džordžu je ranije zaprećeno ognjem. Mesecima pre tragedije je na vrata naime zakucao agent osiguranja čiju je ponudu Džordž odbio.

To je naime preraslo u svađu u koju se uplela i politika. Prodavac osiguranja nije podneo ni to što je Džordž javno opsovao i Benita Musolinija te je prokleo Soderove rečima: „Kuća će ti nestati u dimu i decu će ti progutati oganj! Platićeš za uvrede upućene Musoliniju!“

Isti čovek je bio deo ekipe koja je utvdila da je požar bio nerećni slučaj. Da situacija bude još gora vatrogasci nisu rekli porodici da su u ugljenisanoj kući ipak pronašli posmrtne ostatke.

Kada su kasnije to otkrili Džordžu utvrđeno je da kosti nikako nisu mogle da pripadaju deci Soderovih, te da su podmetnute. Dve godine kasnije Džordž i Dženi su poslali pismo i lično direktoru FBI, Edgaru Huveru.

Dobili su i odgovor da bi Federalni biro rado pomogao, ali da su lokolne službe zatvorile slučaj, ali i da je policija Fajetvila odbila saradnju. Porodica je postavila bilborde, bili su uključeni i mediji, ali od dece nije pronađen nikakav trag.

A onda, 20 godina nakon požara, Soderovi su poštom bez povratne adrese primili sliku. Činilo se da je na njoj Luis, jedno od dece koje su navodno izgorela u požaru. Na poleđeni je pisalo: Luis Soder. Volim brata Frenkija.

Nesrećni roditelji su pokušali da ponovo istraže sudbinu svoje dece, ali su umrli ne otkrivši šta se zaista dogodilo.

Lice jedne od najlepših žena na svetu ponovno je oživljeno. Zahvaljujući 3D tehnologiji rekonstruisano je lice egipatske kraljice Nefertiti, saopštili su naučnici sa Univerziteta Bristol.

Trebalo im je 500 sati da bi ponovo stvore bistu i lice nekadašnje vladarke Egipta koja je sačuvana zahvaljujući mumifikaciji. Naučnici su čak ukrasili bistu nakitom koji je ručno izradio Dior.

Egiptolog doktor Aidan Dodson sa Univerziteta u Bristolu dobio je dozvolu egipatskog Ministarstva antikviteta i Egipatskog muzeja da ukloni zaštitno staklo koje je pokrivalo mumiju “Mlađe dame” kako bi je pregledao.

Koristeći najnoviju 3D tehnologiju slikanja, lice mumije je digitalno mapirano kako bi se izradila replika glave koja je zapravo jednaka kao skulptura kraljice Nefertiti.

Ipak, boja kože vladarke stare 3.400 godina podigla je dosta kontroverzi. Mnogi ljudi na društvenim mrežama tvrdili su da verovatno nije bila toliko svetla u stvarnosti.

Ceo proces zabeležen je i emitovan na Travel Channelu.

Skulptura daje tačan prikaz izgleda vladarke i podupire teoriju da je mumija majke faraona Tutankamona zapravo kraljica Nefertiti, piše Mejl onlajn.

Nefertiti je vladala Egiptom pre 3.300 godina – od 1359. do 1336. pre Hrista.

“Ovo je neverovatno. Kada se ovo otkriće iskombinuje s najnovijim čitanjem genetskih podataka, postaje uzbudljiv dokaz da je mumija Mlađe dame zapravo kraljica Nefertiti”, rekao je doktor Dodson.

(100posto.hr)

Američki agenti koji pokušavaju da povrate svoje klasifikovane hakerske alate su prevareni od strane čoveka za koga su verovali da je povezan sa ruskom obaveštajnom službom, koji im je prodao “trač“ o Trampu vredan 100.000 dolara, preneli su “New York Times” i “Intercept”.

CIA i NSA su prošle godine bile angažovane u tajnim pregovorima sa “ruskim posrednikom“ u očajničkim naporima za preuzimanje dokumenata i hakerskih alata koje je ukrao misteriozni kolektiv “Shadow Brokers“, napisao je novinar Džejms Rajzen, dobitnik “Pulicerove” nagrade, u članku za “Intercept”, citirajući izvore koji su upoznati sa ovim pitanjem.

Čovek, za koga su smatrali da je nekako povezan sa ruskim obaveštajnim službama, obećao je da će im obezbediti kompletnu keš memoriju NSA, ukradenu još 2016. godine – a pored toga je ponudio i nekoliko eksplozivnih otkrića, za koje je tvrdio da bi mogla rasvetliti navodni Trampov dosluh sa Moskvom.

“Rus“ se ponašao kao prosečan čovek i u početku je tražio 10 miliona dolara za ove informacije, ali je kasnije smanjio cenu na milion dolara, naveo je “New York Times” u posebnom izveštaju o “tajnoj operaciji“, citirajući neimenovane američke i evropske obaveštajne zvaničnike.

Špijunska saga, koja se odvijala negde u Nemačkoj, trajala je nekoliko meseci tokom koje je NSA čak navodno koristila svoj zvanični tviter nalog da pošalje šifrovane poruke, kako bi organizovala brojne tajne sastanke.

Međutim, “Rus“ im je predao samo one NSA dokumente koji su već javno objavljeni. On je uporno pokušavao da pruži razne dokumente, za koje je rekao da su nekako povezani sa Trampovim zvaničnicima i navodnim mešanjem Rusije u američku predsedničku kampanju 2016. godine.

Američki špijuni navodno nisu želeli nikakav materijal vezan za Trampa, i fokusirali su svoje napore na pokušaje da povrate hakerske alate, bilo zbog “straha od povratnog Trampovog udarca“ ili zbog sumnjivog kredibiliteta tih fajlova, naglasila su oba izveštaja.

U septembru prošle godine, čovek je dobio 100.000 dolara, prenosi “New York Times”. “Intercept” je razjasnio da je neko u američkoj obaveštajnoj zajednici očigleno pregledao deliće informacija koje su dobili i utvrdio da “iako je značajan deo bio tačan i proveren, druge delove informacija je bilo nemoguće potvrditi i mogu biti kontroverzni“, navodi se u dokumentu.

Nepoznato je koji je materijal tačan, niti ko ga je tačno proverio. Prema “New York Times-u”, ispostavilo se da je materijal vezan za Trampa “stvar tabloidskih tračeva, a ne obaveštajnih podataka“.

Pregovori su se naglo završili početkom ove godine, nakon što su američki špijuni naizgled shvatili da neće dobiti ništa korisno od ovog čoveka, i zapretili mu da ode u Rusiju i da se nikada ne vrati.

CIA i NSA još uvek nisu komentarisale izveštaje o njihovoj “tajnoj operaciji“. Prema rečima Rajzena: “Amerikancima je i dalje nejasno da li su “Rusi“ uključivali deo kampanje dezinformacija koju je orkestrirala Moskva, bilo da diskredituju Trampa, ili da diskredituju napore američkih zvaničnika koji istražuju njegove moguće veze sa Rusijom.“

Webtribune.rs

Muškarci i žene koji su umrli nakon ozbiljnih neseća pre nego što su nekim čudom spašeni, dali su jezivo sumorne izjave o životu posle smrti.

Daleko od prelaska u raj ili sedenja sa desne strane Boga, oni nisu prijavili ništa drugo osim očaja, užasa, ljutnje i beskonačne usamljenosti.

Izveštaji o životu posle smrti nisu neuobičajeni ni od pacijenata koji su prestali da dišu na operativnom stolu, niti od onih koji su se izvukli nakon ozbiljnih nesreća na putu – pre nego što su ih lekari vratili sa ivice smrti.

Međutim, malo izveštaja o životu posle smrti može biti tako zastrašujuće.

Korisnik “Reddit-a” pod imenom “r00tdude” je dao svoj iskaz o tome kako je biti mrtav, dva puta, i kaže da će svako ko očekuje nebeski raj biti zastrašujuće razočaran.

Njegova “prva“ smrt je bila posledica nesreće na motoru ge je umro na dva minuta, jer se njegovo “telo ugasilo od bolova i fizičkih oštećenja. Bez pulsa, bez disanja i bez svesti“, napisao je on.

Njegova druga smrt je, kako kaže, bila zbog toga što je bio “u agoniji bolova nakon operacije, pa je primio mnogo lekova protiv bolova. Bol, zajedno sa ogromnom količinom lekova protiv bolova, izazvali su da moj puls opadne na oko 10bpm i moj respiratorni sistem se ugasio“.

O tome kako je biti mrtav, on je napisao: “To je bila samo crna praznina. Bez misli, bez svesti, ništa“.

“Oba puta jednostavno “nisam bio tu“. Sve je bilo crno. Opisao bih to kao kada odremate. Kratka dremka bez snova, probudite se i osećete se kao da ste spavali dugo, a u stvarnosti je prošlo tek 15-ak minuta.“

Međutim, pitali su ga da li je sve bilo “crno“, ili je doživeo gubitak pamćenja.

Ali on je odgovorio sa sigurnošću: “To definitivno nije bila samo praznina. Baš kao dremka bez snova, nije kao da se samo probudite i osećate kao da je vreme projurilo“.

“Dakle da i ne. Doživeo sam nešto, a to nešto je bilo ništa.“

Osoba koja koristi ime “Emmanuel” je dala još mračniju izjavu na “Q&A sajtu Quora”, tvrdeći: “Nije bilo bola, samo tama, ekstremna ranjivost, ekstremna krhkost i ništa više. Nije bilo čak ni revoltirajuće ili  strašno“.

“Samo beskonačna tuga i ništavilo. Nakon nekog vremena na intenzivnoj nezi, moj život mi se vratio.“

Čini se da je jeziva praznina ponavljajuća tema kod mnogih koji su privremeno preminuli, i čini se da nema stvarnog života posla smrti.

Korisnik “Terrance” je takođe napisao na “Quora-i”: “Imao sam iskustvo. Nema jakog svetla. Isus se nije pojavio iz magle“.

“To je samo prihvatanje realnosti, definitivan kraj, kao završavanje knjige. Samo sam osetio da život izmiče, da postajem stvarno umoran, i sve na šta sam mogao misliti su bile stvari koje nisam ispunio.“

Međutim, za neke su postojali nebeski prikazi – možda su oni bili dobri, ili im je nedostatak kiseonika u mozgu izazivao halucinacije.

Dea je rekla: “Moja prva misao nakon što sam videla predivnu belu svetlost na vrhu planine ispred mene bila je – O moj Bože, ja sam mrtva“.

“Bilo je mnogo drugih ljudi koji su hodali tom planinom ka svetlosti. Ali ja sam bila besna. Sve o čemu sam mogla misliti bilo je to kako sam u hitnoj službi bila toliko mnogo puta i otkačili su me, a sada sam mrtva.“

“Nažalost, nisam pogledala dole u svoje telo, ali su drugi mrtvi ljudi izgledali kao obični ljudi. Po prvi put za mnogo godina nisam osećala nikakav bol. Samo sam bila ljuta.“

Ona je dodala: “Posle nekoliko minuta (kliničke smrti), moja rođaka se pojavila ispred mene i rekao mi – Din, vrati se“.

“Niko me nije zvao Din još od kada sam bila dete.“

“Kada sam se okrenula da vidim šta je mislila pod tim da se “vratim“, bila sam u bolničkom krevetu.“

Webtribune.rs

Istoričar Jovan Deretić tvrdi da je prikrivanje prave istorije Srba deo kampanje da se zaposedne teritorija na kojoj su oni živeli.

Deretić je, gostujući na TV BN, ponovio da je pogrešna tvrdnja da je Stefan Nemanja prvi srpski kralj i rekao da je bilo puno kraljeva i careva pre njega, navodeći i primer Mihaila Bodina koji je krunisan 150 godina pre Stefana Prvovenčano.

Deretić kaže da su Iliri, Dačani, Tračani, Tribali i Geti nazivi za Srbe pozivajući se na reči pape Pija II iz XV veka.

Deretić kaže da oni koji prekrajaju srpsku istoriju čine to kako bi se opravdala teritorijalna proširenja Albanaca i Hrvata na štetu Srba. On tvrdi da i EU radi na prekrajanju srpske istorije i želi da prikaže da su Srbi stigli na Balkan nakon Albanaca i Hrvata.

– To si čisto politička podmetanja koja jako dobro prolaze kod dela naše inteligencije i dela crkve – upozorio je Deretić.

On podseća da su genetičari i poslednja istraživanja dokazali da su Srbi autohton narod na Balkanu i da to više niko ne može da porekne

(Pravda)

Predsednik Vučić je u Zagrebu, sve je prošlo u najboljem redu, mada je sve iznenadilo što je Plenković pozivao na ratnu odštetu Hrvatskoj. Na kraju je odlučeno da svakoj državi pripada ono što je njeno.

– To nije od velikog značaja, to je propaganda hrvatske javnosti. Ako se ne dogovorimo o razgraničenju, idemo na arbitražu, a to je opasna stvar. Ljudi to je 11.000 hektara ili 110 km2, ako bi to preuzeli Hrvati, NATO pakt bi imao idealan položaj za napad na Srbiju. Mi ne smemo prihvatiti nikakvu arbitražu – kaže Šešelj i nastavlja:

– Valjda treba da naučimo da zapadnim emiserima ne smemo ništa da verujemo. Svaku arbitražu narednu sa Hrvatima mi gubimo. Hrvati imaju uigranu varijantu, četiri njihove brigade duže vreme treniraju i spremne su da se ubace u Srbiju u svakom času, dok se Srbija bavi drugim temama.

Po međunarodnom pravu, granica se formira maticom reke, i ona ide maticom, ne sredinom reke. To je što se tiče arbitraže, ja se zaklinjem da ćemo je sigurno izgubiti ako idemo tim putem. Ne može NATO dopustiti da neko dobije 110 km2. To više nije borba sa Hrvatskom, već sa NATO paktom. Zato mi ne možemo da dobijemo taj spor – izričit je lider SRS Vojislav Šešelj.

– Problem je što je Međunarodni sud pravde u postupku BiH protiv SRJ prekršio sve pravne principe i Konvenciju o genocidu, uopšte nije ispitivao da li se genocid desio. Sva krivična dela genocida propisana su Konvencijom o genocidu i ona se ne mogu menjati. Potrebno je dokazati specijalnu nameru da se želi izvršiti genocid. Ne možemo imati poverenja u MSP. Po međunarodnom pravu može svako da proglasi nezavisnost – rekao je Šešelj.

Nema pravnika na svetu koji će reći da je MSP legitiman sud, jer je formiran od strane UN.

– Mi ne možemo verovati ni međunarodnoj arbitraži. To je srpska teritorija, koju je Srbiji priznala i Badinterova komisija, i sad posle svega da menjamo, jer je Hrvatima došlo da menjaju granice po vremenu iz Austro-Ugarske monarhije.

– Prve srpske države su nastale u Zahumlju i Dalmaciji. Hrvati posle ustaških zločina nisu bili prikazani kao saradnici okupatora i došli do zaključka da su se to Srbi međusobno klali. Srbi su odbili ponudu velikih sila da stvore Veliku Srbiju 1915. godine – potvrđuje Marić.

– Jedini pravi Hrvati, izvorni Hrvati su Čakavci, sa Petrove Gore, oni su imali svoju državicu. Sve srpsko plemstvo se prebacilo u tu Hrvatsku nakon upada Bugara na prostore Srbije – dodaje Šešelj i nastavlja:

– Slovenački i čakavski pripadaju zapadnoj slovenskoj grani, a srpski istočnoj. Priča o južnoslovenskim jezicima je čista izmišljotina.

Još iz vremena Karla Velikog Srbi su nastanjivali Dalmaciju. Hrvati su uz podršku rimskog pape, organizovali zapadnu crkvu kao i srpski vladari, primili katoličanstvo svi do Nemanjića, pripadali su zapadnoj crkvi i to do 1054. godine ništa nije značilo, jer je crkva bila jedinstvena.

Rekao sam da su Hrvati postojali i da su pod Turcima potpuno nestali i rasuli se po svetu. U Mađarskoj je najčešće prezime Horvat. Zapadna Slavonija je danas tzv. Hrvatsko Zagorje – izričit je Šešelj.

Krajem 19. veka počinje velika akcija pretvaranja Srba pravoslavaca u katolike i Hrvate. Ilirski pokret je započet na kajkavskom području. Ilirsko ime je vezivano za Srbe i Napoleon je napravio Ilirske provincije. Ilirsko ime je vezano i za Srbe. Pod maskom jugoslovenstva Štrosmajer vrši podelu na katolike Hrvate i Srbe pravoslavce.

Prvi Hrvatski katolički kongres je ustanovio, svi katolici koji govore štokavskim narečjem su Hrvati, a svi pravoslavni su Srbi. Dubrovčani su se dugo suprotstravljali, oni su Srbi. Srbi su za materijalna dobra prihvatali novu veru. Naši pravoslavci su Turke prihvatili kao osloboditelje, više nego dok su živeli pod katoličkom vlašću.

Nama Hrvati nikad nisu bili problem, problem je bila Rimokatolička crkva. Nikad kod njih nije mogao da se ustanovi protestantizam.

– I kralj Aleksandar i Tito su hteli da stvore Jugoslaviju – dodao je Marić.

To nije tačno. Tito je bio protiv Jugoslavije, a kralj Aleksandar je bio u velikoj zabludi. Tuđman je u preambuli ustava uneo da je NDH istorijska težnja hrvatskog naroda za nezavisnošću.

Proces pokatoličenja Srba i dalje traje. Više desetina hiljada Srba je pokatoličeno, možda i stotinu hiljada. Ovde u Vojvodini osim u Sremu, nema Hrvata. Bunjevci nisu Hrvati, imaju srpsko poreklo, ali su posebni, imaju svoju autentičnost, ali nisu Hrvati. U Subotici Hrvata uopšte nema. U 18. veku, svi Bugari katolici, napustili su Bugarsku i naselili se na severu Vojvodine i u Baranji. Oni su primili srpski jezik, a kasnije su ih naterali da budu Hrvati.

Da li si učestvovao u iseljavanju Hrvata iz Hrtkovaca? – pitao je Marić Šešelja.

– Niko nije proterivan i svako je mogao da bira gde će živeti. Nikog nisam dirao. Ono što Hrvati najviše zameraju Srbima su Ovčare. On je istražen kao zločin, streljano je 200 ljudi, 193 su Hrvati, a 7 su bili Kurdi, plaćenici u ZNG-ama. Hrvati su oko 150 Srba civila ubili kod Gospića. Naručili su pred pad Vukovara, da se streljaju Hrvati. U bolnicu naše snage nisu ulazile puna dva dana. Ja sam to ubistvo potpuno rasvetlio. Svi zarobljenici iz Vukovara su vođeni u Sremsku Mitrovicu,
Kad su streljana obavljena, svi su zakopani, svi grobovi su raskopani i premešteni. Ovih 200 je pripisano Srbima.

(TV Hepi)