Stručnjaci iz Instituta za potragu za vanzemaljskom inteligencijom (SETI) su konačno dali svoju presudu o NLO obelodanjivanju koje je prošlog meseca šokiralo svet.

U decembru je članak “New York Times-a” otkrio postojanje tajnog odeljenja Minstarstva odbrane SAD-a (DoD) koje je istraživalo NLO fenomen pet godina, od 2007. do 2012. godine.

Program unapređenja vazdušne pretnje (AATIP) je imao budžet od 16 miliona dolara za istraživanje bilo koje pretnje koju predstavljaju neidentifikovani objekti koje je primetila vojska.

Predvodio ga je Luis Elizondo, koji je prošlog oktobra podneo ostavku iz DoD-a da bi pomogao u osnivanju Zvezdane akademije sa bivšim pevačem grupe Blink 182, Tomom DeLongom, radi daljeg istraživanja NLO-a privatno.

U članku su takođe prikazani snimci radarskih kamera sa aviona američke mornarice koji su poletali a obale San Dijega u novembru 2004. godine, za koje je rečeno da prikazuju NLO koji “prkosi fizici“.

Ovaj snimak je bio deo takozvanog Nimitz NLO incidenta, u kome je nekoliko pripadnika američke mornarice prijavilo da su videli nekoliko NLO-ova u obliku tik-taka nad morem, što je slučaj koji je istraživao AATIP.

Elizondo je kasnije rekao je ovaj slučaj, a i drugi koje je pregledao AATIP, pokazao da su “postojali uverljivi dokazi da nismo sami“.

SETI institut sa sedištem u SAD je kolektiv naučnika koji traže dokaze o vanzemaljskom životu u kosmosu.

Sada, u radio podkastu Big Picture Science Skeptic Check, proizvedenom na SETI institutu, panel stručnjaka je pregledao šokantne radarske video snimke.

Džejms MekGaha je penzionisani pilot američkog vazduhoplovstva, astronom i direktor Grasslands opservatorije, koji je bio deo ovog panela.

On nije bio uveren da je ovaj video dokaz bilo čega, a kamoli vanzemaljaca.

On je rekao: “Ljudi vide ono što žele. Ako niste obučeni da znate šta gledate, vaš mozak će popuniti te praznine“.

Vernici u NLO-e tvrde da je veliki broj pilota, astronauta i policajaca prijavio da su videli NLO-e, što znači da vanzemaljske letelice moraju postojati.

Međutim, MekGaha je ovo oborio, rekavši da piloti nisu bili obučeni posmatrači za astronomske fenomene.

“Kamera ovde detektuje toplotu i pokazuje sjaj toplote, a ne kako taj objekat izgleda. To znači da je objekat topliji od oblaka. Ono što to sigurno jeste, jesu izduvni gasovi mlaznih motora nekih aviona na određenoj udaljenosti, to bi moglo biti i na udaljenosti od nekoliko desetina kilometara. To bi mogla biti dva mlazna motora na avionu – kada je to snimljeno na videu, oni nisu videli ništa vizuelno.“

On je rekao da je očigledno čudno kretanje objekta bilo samo pokretanje kamere.

“Verovatno je da je čudno kretanje posledica okretanja kamere. Malo je verovatno da se ono što je na snimku uopšte kreće. Piloti i policajci nisu obučeni posmatrači poput astronoma i često vide ono u šta veruju. Ja imam 40.000 sati iskustva u gledanju noćnog neba kao astronom i hiljade sati letenja noću u avionima, i nikada nisam video nešto što nisam razumeo šta je.“

MekGaha je rekao da izveštaji brojnih pilota o NLO viđenjima da su videli da letelice čine manevre pri velikim brzinama i imaju nagle okrete, zapravo nisu verodostojni.

“Ne smatram to verodostojnim. Ljudi kažu da se objekat kreće određenom brzinom, ali oči za to nisu istrenirane. Morate znati koliko je daleko i koje je veličine, a to nije nešto što većina ljudi može da uradi, uključujući i pilote. Oni vide nešto u kratkom vremenskom periodu, ne znajući šta je to, i pripišu tome veru u to kako bi popunili praznine sa onim što se zapravo nije desilo. Objekti se često pogrešno identifikuju kao NLO-i od strane svakakvih svedoka, a zapravo su svetle planete, lansiranje raketa, baloni, a najskorije dronovi”, rekao je on.

Zapažanja MekGahe se slažu sa onima koje su skeptični kritičari ranije zaključili da takozvani šokantni video prikazuje drugi avion u daljini.

Set Šostak, ko-domaćin podkasta, kaže: “Oni bi sigurno mogli da objave neke bolje dokaze, ovo je samo grudvica u centralnom pogledu, ovo izgleda kao zadnji deo aviona. Ono što smo videli od otvaranja dokumenata nije naročito interesantno, barem ne toliko. Ako izađe više dokaza i oni budu bolji od onoga što smo do sada videli, to će biti izuzetno zanimljivo, ali mislim da to i oni sami znaju“.

NLO fanatici se ne slažu da se svedočenja pilota mogu odbaciti tako lako.

O ovim radarskim snimcima se raspravljalo na sajtu Reddit.com.

Jedan korisnik je napisao: “Ovaj video dolazi sa kamere oružja. Borbeni piloti su izuzetno dobro obučeni ljudi“.

“Pretpostaviti da oni nisu sposobni da koriste svoju opremu i da nisu kompetentni da razlikuju avion od nečega neobičnog je zaista zategnuto.“

“Bez obzira na to, dugogodišnje iskreno istraživanje dokazuje da na nebu i u vodi postoji nešto što nije iz naše civilizacije. Nikakva kritika neće promeniti te činjenice.“

“Thomaswastaken” je dodao: “Događaji na ovom videu su potkrepljeni najmanje jednim pilotom.“

“Video snimci, prema rečima izvora, su iz dva različita aviona, u dva različita vremenska perioda jednog dana.“

“Izveštavanje sa događaja kaže da je šest pilota lično videlo ovaj objekat.“ Pored toga, brod i “E2 Hawkaye” imaju objekat na radaru kada deluju kao kontrola letenja.“

“Sve dok ne možte da objasnite višestruke interaktivne linije dokaza, ne možete odbaciti iskaze.“

Webtribune.rs

Naučnici su pronašli više od 60.000 građevina i ruševina iz vremena Maja u prašumi u Gvatemali.

Laserskom tehnologijom pronađeno je celo područje objekata ispod prašume i krošnji drveća, uključujući kuće, palate, puteve i odbrambene fortifikacije.

U ovom području, u blizini već poznatih majanskih gradova, živelo je nekoliko miliona Maja više nego što je utvrđeno u ranijim istraživanjima, javio je BBC.

Naučnici su registrovali više od 2.100 kvadratnih metara u severnom Petenu.

Oni su koristili revolucionarnu tehnologiju “Lidar”, koja otkriva arheološke lokacije skoro nevidljive golom oku.

“Slike ove tehnologije pokazale su da je celi region bio sistem naselja čiji su obim i gustina populacije u velikoj meri potcenjeni”, rekao je Tomas Garison, arheolog sa koledža Itaka.

Majanska civilizacija, koja je bila na vrhuncu pre oko 1.500 godina, pokrivala je područje dva puta veće od srednjovekovne Engleske sa populacijom od oko pet miliona.

“Sa ovom novom tehnologijom verujemo da je ovde živelo između 10 i 15 miliona ljudi”, rekao je Francisko Estrada-Beli, arheolog sa Univerziteta Tulan, dodajući da su mnogi živeli u nižim, močvarnim područjima za koje se do sada smatralo da su potpuno nepodesna za život.

Većina od 60.000 građevinskih struktura bile su kamene platforme koje su podržavale majanske kuće, koje su većinom bile od pruća i slame.

Jedno od posebno interesantnih nalaza je piramida od sedam spratova, pokrivena u vegetaciji, da se praktično stopila sa džunglom.

(Srna)

Ideja da se ljudi iznova rađaju – da smo svi imali prošle živote – datira još od pre 3.000 godina. Diskusije o ovoj temi se mogu naći u drevnim tradicijama Indije, Grčke i keltskih druida, a reinkarnacija je uobičajena tema među filozofijama Novog doba.

Oni koji veruju u reinkarnaciju kažu da se tragovi naših prošlih života mogu naći u našim snovima, na naši telima, i u našim dušama.

Navedeni psihološki, emocionalni i fizički fenomeni možda sadrže nagoveštaje o tome ko smo bili nekada.

Deža vi

Većina nas je doživela iznenadni, iznenađujući osećaj da se događaj koji se trenutno odvija već dogodio ranije. Psiholog Artur Fankhauser sa Instituta C.G. Jang, razdvojio je ovaj fenomen u tri kategorije:

• Deža veku – događaj koji ste već doživeli
• Deža senti – poznati osećaj, možda izvan nekim glasom ili muzikom
• Deža vizite – mesto koje je toliko poznato da imamo osećaj kao da smo već bili tu

Dok naučnici i psihijatri insistiraju na tome da postoje neurološka objašnjenja za ove fenomene, drugi veruju da bi ova čudna osećanja mogla biti maglovita sećanja na prošle živote.

Neobične uspomene

Devojčica ima “sećanja“ na događaje iz detinjstva za koje njeni roditelji znaju da se nikada nisu stvarno dogodili. Da li su ova sećanja dečija fantazija? Ili se ona seća nečega što joj se dogodilo pre nego što je rođena u ovom životu?

Ljudsko pamćenje je prepuno grešaka i nepoklapanja. Dakle, pitanje je: Da li je to pogrešno sećanje ili podsećanje na prošle živote? Kada analizirate ova sećanja, potražite detalje poput adresa ili nekih orijentira koje možete istražiti u svojim satima budnosti. Takvi tragovi iz stvarnog života mogu dovest do osvetljenja prošlog života.

Snovi i noćne more

Vernici kažu da se sećanja na prošle živote takođe mogu manifestovati kao snovi i noćne more koji se ponavljaju. Snovi o uobičajenim ili običnim životnim aktivnostima mogu ukazivati na određeno mesto na kom ste živeli tokom prethodnog života. Isto tako, ljudi koji se redovno pojavljuju u vašim snovima su možda imali poseban odnos sa vama u drugom životu. Isto tako, noćne more mogu predstavljati traume iz prethodnog života koje su ostavile tragove na našoj duši i proganjaju nas u snovima.

Strahovi i fobije

Strah od stvari kao što su paukovi, zmije i visina izgleda kao da su usađeni u ljudsku psihu kao deo našeg evoluiranog instinkt preživljavanja. Međutim, mnogi ljudi pate od fobija koje su potpuno iracionalne. Strah od vode, ptica, brojeva, ogledala, biljaa, određenih boja… spisak je dugačak. Za one koji veruju u prošle živote, ovi strahovi su možda preneti iz prethodnog života. Na primer, strah od vode može ukazivati na traumu iz prethodnog života. Možda ste u tom drugom životu umrli tako što ste se udavili.

Afiniteti prema stranim kulturama

Verovatno poznajete osobu koja je rođena i odrasla u Srbiji, ali je vatreni anglofil, ili nekoga ko se oblači tako kao da učestvuje na nekom renesansnom sajmu.

Neka od ovih interesovanja jednostavno mogu biti istorijska. Ali ona takođe mogu da ukazuju na to da smo u prošlom životu živeli u nekoj dalekoj zemlji. Ova interesovanja se mogu dodatno istraživati kroz putovanja, jezik, književnost i naučna istraživanja.

Strasti

Kao i kod kulturalnih afiniteta, snažne strasti mogu biti dokaz prošlog života. Da razjasnimo, to nije jednostavno interesovanje na nivou hobija za baštovanstvo ili fotografiju, na primer. Gotovo svi imaju takve vrste strasti. Da bi se došlo do nivoa reinkarnacije, ova interesovanja moraju biti toliko snažna da su gotovo neodoljiva. Razmislite o prerađivaču drveta koji svaodnevno provodi mnogo sati u radnji ili kolekcionara mapi koji ima nagon da pronađe svaku mapu jednog jedinog mesta. Ovakva vrsta ponašanja može biti dokaz prošlog života.

Nekontrolisane navike

Nekontrolisane navike i opsesije koje preuzimaju ljudske živote predstavljaju mračnu stranu strasti, i mogu čak i marginalizovati ljude u društvu.

U ovu kategoriju spadaju opsesivno-kompulsivni ljudi ili horderi – čovek koji mora da isključi i uključi svetlo 10 puta pre nego što napusti prostoriju, žena koja skuplja novine u gomilama od po 2 metra po celoj svojoj kući jer ne može da podnese da ih se reši. Mogu se naći psihološka objašnjenja za ove nekontrolisane navike, ali oni koji veruju u reinkarnaciju kažu da bi one mogle imati korene u prošlim životima.

Neobjašnjivi bolovi

Da li imate bolove koje lekari ne mogu sasvim precizno da odrede ili da ih objasne medicinski? Možda ćete biti označeni kao hipohondar. Ili te senzacije mogu biti manifestacije patnje koju ste pretrpeli u prethodnom životu.

Mladeži ili belezi

Mladeži ili belezi se često navode kao dokaz reinkarnacije. Često se navodi jedan slučaj koji je proučavan 1960-ih godina od stane psihijatra Iana Stivensona sa Univerziteta u Virdžiniji. Dečak iz Indije je tvrdio da se seća života čoveka po imenu Maha Ram, koji je ubijen puškom iz blizine. Ovaj dečak je imao niz mladeža po grudima koji su podsećali na rupe od metaka. Stivenson je dokazao da je postojao čovek po imenu Maha Ram koji je ubijen puškom iz blizine. Izveštaj autopsije je potvrdio da se rupe na čoveku poklapaju sa mestima na kojima dečak ima mladeže. Neki bi tvrdili da je to čista slučajnost, ali za vernike, ovo je dokaz reinkarnacije.

Da li je to stvarno?

Postoje dokazana medicinska, psihološka i društvena objašnjenja za svai od navedenih fenomena, i vaše iskustvo sa bilo kojim od njih ne mora nužno značiti da se oni mogu pripisati prošlom životu.

Ali za one koji veruju u reinkarnaciju, ova iskustva mogu biti značajnija.

Webtribune.rs

Faraonu Ramzesu II, kome je nadimak bio Veliki, pripisuju se izuzetni kvaliteti kao vojniku, diplomati i vladaru, a njegova vladavina se smatra poslednjim periodom sjaja drevnog Egipta.

Sada bi nova arheološka istraga mogla okončati ratnohuškačku reputaciju jednog od najpoznatijih vladara u istoriji, navodno, on je bio stručnjak za “lažne vesti“ a ne veliki ratnik.

Ako pogledamo u knjige o istoriji, videćemo da je Ramzes Veliki, treći faraon 19. dinastije, vodio i osvajao žestoke ratove sa svojim susedima, u Libiji, Nubiji i na Bliskom istoku.

Ali nalazi egipatskog iskopavanja 300 kilometara istočno od granice sa Libijom, objavljeni u časopisu “Antiquity”, suprotstavljaju se ovoj hipotezi.

Niki Nilsen, arheolog na Univerzitetu u Mančesteru (Velika Britanija), pronašao je arheološke dokaze da su zapravo Egipćani, koji su živeli u tvrđavi tokom kasnog bronzanog doba u Zawiyet Umm el-Rakham, bili u miru sa svojim libijskim susedima.

Ovo otkriće je u suprotnosti sa činjenicom da je Ramzes Veliki bio žestoki ratnik, koji je vodio velike ratove sa svojim komšijama u Libiji, Nubiji i na Bliskom istoku.

Šta su arheolozi pronašli

Arheolozi su pronašli noževe, ručno kamenje, mlinove i kravlje kosti za koje se veruje da datiraju od pre 3.300 godina, što je pokazalo kako su egipatski stanovnici, koji su bili farmeri i pastiri, živeli i do osam kilometara dalje od zaštićene tvrđave, smešteni duboko na tadašnjoj libijskoj teritoriji, i živeli su tamo mirno.

“Ovaj dokaz pokazuje stepen do kog su se egipatski stanovnici Zawiyet Umm el-Rakham oslanjali na lokalne Libijce, ne samo po pitanju trgovine, već i po pitanju njihovog znanja o lokalnoj sredini i efikasnim poljoprivrednim metodama“, kaže dr Nilsen.

Istraživači veruju da ovi novo otkriveni predmeti doprinose dokazima, koji pokazuju kako je Ramzes imao vrlo ogrničen pedigre kao vojnik.

Štaviše, arheolozi kažu da poznati spomenici Ramzesa, koji pokazuju njegovu hrabrost kao ratnika, nisu ništa drugo nego drevna propaganda, ili novijim rečnikom, lažne vesti.

“To je još jedna snažna indikacija da je rasprostranjeno uverenje da je Ramzes bio jedan od najvećih generala u istoriji – zapravo potpuno pogrešno.“

“Kako je Ramzes mogao biti u žestokom ratu sa libijskim nomadima kada su njegovi vojnici živeli u miru sa njima duboko na njihovoj teritoriji? To se jednostavno ne poklapa.“

“Ustvari, najznačajnija bitka koju je Ramzes ikada vodio je bila kod Kadeša- iako je jedna od najpoznatijih u drevnom svetu – ona je bila katastrofalno sprovedena od strane faraona.“

U novoj studiji objavljenoj u “Antiquity”, dr Nilsen objašnjava kako su Hetiti – jedni od najvećih neprijatelja Egipćana – prevarili mladog Ramesa da se bori protiv njih, što ga je na kraju dovelo do toga da impulsivno ugrozi podelu svoje vojske.

On je na kraju spašen i mogao je da pobegne, ali njegovi ratni napori mu nisu doneli mnogo toga, već su zapravo uzrokovali da izgubi ogroman deo današnje Sirije.

Dr Nilsen je zaključio:

“Kada shvatite da je Ramzes ponovo ispisao spomenike posvećene drugima – tako da izgleda da oni slave njegova dostignuća, tada shvatate kakav je on bio prodavac lažnih vesti.“

“Njegovo ime je često ugravirano toliko duboko da ga je bilo nemoguće ukloniti – i tako je očuvao svoje nasleđe.“

“A on je imao 162 deteta i vladao je Egiptom 69 godina, njegova propaganda je imala mnogo prilika da pusti korenje.“

Webtribune.rs

Jakov Pavlov, mladić od 25 godina, predvodio je vod 13. Gardijske armije u bici za Staljingrad.

Ni po čemu se nije razlikovao od stotina sovjetskih mladiće, regrutovanih i pozvanih da brane otadžbinu… tj. sve dok septembra 1942. nije dobio naređenje da zauzme i brani zgradu na trgu “9. januar”.

Na današnji dan obeležava se 75. godišnjica od pobede Sovjeta tokom bitke za Staljingrad tokom Drugog svetskog rata.

 Sovjetska pobeda kod Staljingrada najveći je poraz nacističke Nemačke u Drugom svetskom ratu koji je predstavljao prekretnicu u najvećem ratnom sukobu u istoriji.

Trupe nemačkog feldmaršala Fridriha fon Paulusa kapitulirale su 2. februara 1943. opkoljene vojnicima Crvene armije, posle krvave bitke koja je u julu 1942. počela za taj grad na obali Volge, važan tranzitni centar na putu za Kavkaz i njegove bogate resurse nafte i gasa.

Prema ruskim zvaničnim podacima, poginulo je oko dva miliona ljudi sa obe strane. Pobeda je na kraju pripala Sovjetima, a sudbina ovog čoveka možda najbolje opisuje zašto je do toga došlo.

Jakov Pavlov, običan mladić koji je ušao u istoriju

Jakov Pavlov, mladić od 25 godina, predvodio je vod 13. Gardijske armije u bici za Staljingrad.

Ni po čemu se nije razlikovao od stotina sovjetskih mladiće, regrutovanih i pozvanih da brane otadžbinu… tj. sve dok septembra 1942. nije dobio naređenje da zauzme i brani zgradu na trgu “9. januar”.

Danas, ovo zdanje poznato je po njegovom imenu!

Pavlovljeva kuća se pre juna 1942. godine ni po čemu nije razlikovala od stotina sličnih zgrada koje su postojale u centru Staljingradu u prvim decenijama 20. veka – solidna četvorospratnica, izgrađena paralelno uz obalu Volge, na velikom trgu “9. januar”, u kojoj su živele mnogobrojne bezimene radničke porodice sovjetske Rusije.

Tako je bilo sve do septembra 1942. godine i napada Nemačke. Ironično, Jakov Pavlov u tom trenutku nije bio ništa više od običnog vojnika, ali je komandant voda 13. Gardijske armije bio ranjen i Jakovu je prepustio vođstvo.

Preuzimanje zgrade od Nemaca bilo je krvavo i napad su preživala samo četvorica ruskih vojnika, među njima i Pavlov. Oni su sami nastavili da brane zgradu i uspeli su da zadrže položaj do dolaska pojačanja, nekoliko dana kasnije.

Sada je bilo 25 branilaca. Okružili su zgradu bodljikavom žicom i minskim poljima, postavili protiv-tenkovska i mitraljeska gnezda na prozorima i zabarikadirali se unutra.

Zarad bolje interne komunikacije i doturanja opreme, probili su prolaze u zidovima u podrumu i na gornjim spratovima i iskopali rov do sovjetskih spoljnih položaja.

Namirnice su dostavljane kroz rov ili pomoću brodova koji su prelazili reku, uprkos nemačkim vazdušnim udarima i artiljeriji.

Ipak, održati poziciju u Pavlovljevoj kući bilo je pakleno.

Hrana, a pogotovo voda uvek je nedostajala. Nije bilo dovoljno kreveta, pa su branioci pokušavali da spavaju na izolacionoj vuni pokidanoj sa cevi, ali im ni to nije polazilo za rukom jer su Nemci zgradu gađali i danju i noću.

Svaki put kada bi nemačka pešadija ili tenkovi pokušali da pređu trg i približe se kući, Pavlovljevi ljudi su na njih otvarali snažnu vatru iz podruma, sa prozora i sa krova.

Nebrojano nacista zauvek je palo na trgu “9. januar” zahvaljujući hrabrim braniocima iz ovog zdanja, a njihova hrabrost i odlučnost da po svaku cenu odbrane zgradu postala je trn u oku Nemaca.

Postoji podatak da je zgrada na trgu “9. januar” bila obeležena kao tvrđava na nacističkim mapama.

Zdanje koje je odbilo da se pokori

Odbranu zgrade činili su i ruski civili. Oni su zajedno sa vojnicima nastavili da žive u podrumu sve vreme opsade.

Izdržali su žestoke i danonoćne borbe od 23. septembra do 25. novembra 1942. godine, kada su konačno pristigle i druge sovjetske trupe i kada je izvršen kontranapad.

Pavlovljeva kuća postala je simbol tvrdoglavog otpora Sovjetskog Saveza tokom Staljingradske bitke. Branioci koji zapravo nije bilo više od desetak stali su na put milionskoj nacističkoj mašineriji poznatoj po tome što je gradove, pa i čitave države osvajala za nekoliko nedelja.

Ovde, isped jedne polu-srušene kuće, koju su branili civili i šačica vojnika, ostali su više od dva meseca, a da nisu uspeli da je osvoje.

Nakon rata, ponosni branioci ovog zdanja hvalili su se da su Nemci imali više žrtava ispred Pavlovljeve kuće, nego što su imali tokom napada na Pariz.

Zgrada je ostavljena u stanju u kojem je zatečena na kraju bitke, kao spomenik, a i danas se može posetiti.

A Jakov Pavlov?

Jakov Pavlov, mladić od 25 godina koji je organizovao i hrabro vodio odbranu kuće koja danas nosi njegovo ime dočekao je da vidi kraj rata i veliku pobedu Sovjetske Rusije. U junu 1945. proglašen je za Heroja Sovjetskog Saveza.

Za vreme Velikog otadžbinskog rata učestvovao je u više bitaka na Jugozapadnom frontu, Staljingradskom frontu, 3. ukrajinskom frontu i 2. beloruskom frontu. Pavlov je komandovao mitraljeskom jedinicom i izviđačkom jedinicom i imao je čin višeg poručnika.

Pavlov je dobio Orden Lenjina, Orden Oktobarske revolucije, dva Ordena Crvene zvezde i više medalja.

Preminuo je 1981. u 63 godini života.

(Dnevno.rs)

Veruje se da praistorijska vilična kost iskopana u izraelskim Mislija pećinama datira od pre 200 000 godina.

Sledeća generacija kompjutera unosi strah u agencije bezbednosti širom sveta, jer se nacije pripremaju za najveći depozit informacija koji je svet ikada video.

Ovo nije još jedna uzbuna, već razvoj kvantnih računara. Trka se već odvija na dva fronta, razvoj ovih super-računara s jedne strane, i razvoj algoritama za zaustavljanje ovih mašina sa druge strane.

Kvantni računari će moći da čitaju sve što je ikada, ili će ikada, biti poslato, sačuvano ili povezano sa internetom, uprkos tome da li je šifrovano ili ne.

Sve što je bezbedno poslato preko interneta, od e-mejla i bankarskih transakcija, do državnih tajni, odjednom će postati čitljivo.

Kvantni računari su više nego brza verzija onoga što danas koristimo – klasičnih računara. Mašine koje sada koristimo rade na osnovnoj jedinici informacija sa oznakom “1“ ili “0.“ Kvantni računar koristi kubit – kvantni bit – koji omogućava da se rešavaju složeni problemi mnogo brže, jer može istovremeno sadržati kombinaciju “1“ i “0“.

Krista Svor, menadžer Microsoft-ove istraživačke grupe “Quantum Architectures and Computtion” iz Redmonda, rekla je da će kvantni kompjuter biti “eskponencijalno brži“ on onoga što trenutno imamo.

“Mislimo da bi kvantni kompjuter mogao rešiti probleme u vremenskom okviru koji je razumniji od života univerzuma, možda nekoliko godina, ili nekoliko dana, ili nekoliko sekundi“.

Majkl Fridman, američki matematičar u Microsoft stanici Q, rekao je: “Kvantni računar bi mogao biti toliko dramatičan da neko kaže da bi mogao dovesti do ogromnih računarskih posledica. Istina je da još ne znamo“.

Američka Agencija za nacionalnu bezbednost (NSA) je zabrinuta zbog kvantnog računara i to s razlogom.

NSA planira da pređe na kvantno-otporne algoritme i da ode dalje od kriptografskih algoritama “Suite B”, koje je odredio Nacionalni institut za standarde i tehnologiju.

Oni savetuju proizvođače koji još nisu prešli na algoritme “Suite B” da to ne bi trebalo da urade u ovom trenutku i da umesto toga svoje resurse iskoriste za “pripremu za predstojeću tranziciju na kvatno-otporne algoritme.“

Tod Holmdah, korporativni potpredsednik “Microsoft Quantum-a”, veruje da će ova tehnologija biti ključna u rešavanju problema koje sada ne možemo razrešiti.

“Video sam mnogo tehnologije, i mislim da će ova biti najveća u našoj generaciji. Stvari koje je trenutno teško kontrolisati, možete rešiti za par sati i sekundi.“

Ian Levi, iz Nacionalnog centra za sajber bezbednost, deo GCHQ, veruje da će zbog toga što su troškovi razvoja kvantnog računara toliko visoki da će samo nacije biti ponosni vlasnici prve generacije, i upozorava da bi prvo trebalo napasti šifrovane sisteme.

“Prva generacija ovih stvari će biti krvavo skupa, tako da će nacije biti te koje će ih imati, nema sumnje. Ako je država uložila ogromnu količinu novca u kvantni kompjuter, logična stvar je napasti kriptosisteme.“

Dr Levi veruje da će biti potrebno neko vreme pre nego što kvantni računar bude potpuno usavršen, a kako se to približva, trenutno postoje tri razmišljanja u pripremi sledeće generacije kompjutera.

“Jedan tabor kaže – “Stižu kvantni računari a odgovor je distribucija kvantnog ključa. Način razvoja sigurne metode komunikacije koja može šifrovati i dešifrovati poruke, i otkriti da li treća strana pokušava da dobije pristup. Drugi tabor kaže – Stižu kvantni računari, a ogovor je post-kvantna kriptografija. Metoda razvijanja algoritama koji su bezbedni od napada kvatnim računarom. Treći tabor kaže – Stižu kvantni računari, kraj sveta je blizu“, rekao je Levi.

Webtribune.rs

Bitka kod Angijarija je jedno od legendarnih umetničkih dela iz perioda renesanse. Naslikano početkom 16. veka od strane Leonarda da Vinčija, ovo umetničko delo je izgubljeno, ali neki misle da je ono možda sakriveno ispod kasnijih fresaka u Palaco Vekio u Firenci u Italiji.

To je jedna od najvećih misterija istorije umetnosti koju mnogi i dalje pokušavaju da razreše.

Da Vinčijeva slika prikazuje scenu iz istoimene bitke 1440. godine. Veliki renesansni slikar je angažovan 1504. godine, od strane javnog zvaničnika Firence, Pijera Soderinija. Glavna scena ove slike prikazuje četiri jahača divljih ratnih konja angažovanih u borbi za posedovanjem standarda, u bici kod Angijarija 1440. godine.

Istraživači veruju da je “Bitku od Angijarija“  koju je naslikao Da Vinči na zidu Palaco Vekio u Firenci, možda sakrivena ispod fresaka.

Da Vinči je angažovan zajedno sa svojim suparnikom Mikelanđelom da dekorišu jedne od glavnih zidova unutar Palaco Vekio.

Mikelanđelo je radio zid na suprotnoj strani. Međutim, pre nego što je Mikelanđelo uspeo da završi svoj rad, on je pozvan u Rim da radi na grobu pape Julija II.

Mauricio Seracini, italijanski stručnjak za visokotehnološku analizu umetničkih dela, veruje da je Leonardova “Bitka kod Angijarija“ skrivena iza jednog od murala “Bitka kod Marčana“ (1563) koje je naslikao Vazari.

Koristeći neinvazivne tehnike, poput visokofrekventnog radara koji protire kroz površinu i termografske kamere, Seracini je pregledao ovaj hodnik. Među drugim nalazima, on je otkrio da je Vazari izgradio zid zavese ispred originalnog istočnog zida, i naslikao svoju fresku na novom zidu.

Seracini veruje da se originalna fresa Leonarda da Vinčija nalazi na starijem zidu, ispod nje. Senzori su pronašli prazninu od 1 do 3 centimetra između dva zida, što je dovoljno prostora da se starija freska očuva.

Seracini sugeriše da je “Leonardova bitka“ možda još uvek netaknuta i skrivena.

Seracini je planirao da upotrebi tehniku u kojoj bi slika bila bombardovana neutronskim česticama, kako bi mapirao njenu veliku kompoziciju, ali je 2012. godine, u političkoj atmosferi, doneta odluka da se njegov projekat stavi na čekanje.

Takođe je moguće da ovo umetničko delo nikada nije završeno. Leonardo da Vinči je ostavio mnogo nedovršenih slika tokom svoje karijere i postoje različita moguća objašnjenja o tome zašto se Leonardova jedna od najvećih misterija umetnosti možda nikada neće razrešiti. Da Vinčijevo remek delo je možda skriveno od pogleda, ili to umetničko delo možda uopšte i ne postoji.

Webtribune.rs

Meri Toft (1701 – 1763) iz gradića Godalming, Velika Britanija, sigurno je jedna od najčudnijih žena koje su hodale ovom planetom. Ona je 1726. godine zatrudnela, a rodila je zečića.

Njen bizaran slučaj širio se zemljom poput požara, pa su se na licu mesta našli i novinari.
“Iz Godalminga nam dolazi neverovatna priča.

Nesrećna meštanka rodila je prošlog meseca zečića, a njen porod na svet je doneo Džon Hauard, eminentni lekar, uz pomoć babice. Žena je na svet donela stvorenje nalik zecu, ali njegovo srce i pluća rasli su van tela.

Žena je rodila zeca i 14 dana kasnije, nekoliko dana kasnije rodila je još četiri zeca! Isto se desilo i u petak, subotu, nedelju – svakog dana po jednog zeca. Sav porod pomro joj je čim ga je donela na svet”, izveštavao je list Mist’s Nedeljni Žurnal 19. novembra 1726. godine.

Meri je u vreme porođaja imala 25 godina. Bila je nepismena služavka, udata za mladog kalfu krojača, sa kojim je već izrodila troje dece. Ona je bila trudna, ali je zbog svog materijalnog položaja morala da radi teške fizičke poslove, zbog čega je pobacila.

Tog dana kada je pobacila, radila je u polju, i tvrdila je da je videla zeca čiji ju je izgled veoma uznemirio. Pobacila je početkom avgusta nekoliko komada tkiva, za koje je tvrdila da su bili veliki poput njene ruke.

Njen “porođaj” usledio je 27. septembra, kada je iz nje izašlo nekoliko delova životinja. U “porođaju” joj je pomagala komšinica, koja je, zapanjena onim što je videla, to pokazala prvo majci devojke, Ani Toft, koja je bila babica, a Ana je to prosledila tadašnjem vrlo poznatom hirurgu Džonu Hauardu.

Hauard je tu vest primio kao običnu budalaštinu. Ipak, na usrdne molbe Ane Toft, pristao je da sutradan obiđe njenu ćerku. Detaljno ju je pregledao, i nije našao ništa čudno.

U narednim danima, Meri je prošla kroz još par “porođaja”, a vest je počela da se širi.

Zaintrigirani Hauard ju je ponovo posetio, i prema njegovom izveštaju, Meri je 9. novembra “rodila” tri mačije šape, jednu šapu zeca, utrobu jedne mačke, a u utrobi je nađena jegulja. U narednim danima, Meri je “rodila” još delova zečeva.

Priča je došla i do samog kralja Džordža I (1660 — 1727), koji je poslao svog izaslanika Henrija Davenanta. U međuvremenu, i Hauard je poverovao u Merinu priču, i preselio ju je kod sebe, nudeći svim “nevernicima” da prisustvuju nekom porođaju i sami se uvere u bizarnu priču.

Davenant je, po naredbi kralja, redovno kontaktirao Hauarda kako bi se raspitivao o stanju Meri Toft. Toliko je interesovanje na dvoru vladalo u vezi tog slučaja da je 15. novembra kralj poslao svog lekara, Natanijela Anrea, rodom iz Švajcarske, i Samjuela Molinea, svog sekretara, kako bi se i oni uverili u ovu priču.

Kraljevi izaslanici nisu bili razočarani. Prisustvovali su Merinom rađanju torzoa zeca. Natanijel, dvorski lekar, bio je rešen da proveri da li je zec i dalje živ. Potopio mu je pluća u vodu, i ispostavilo se da plutaju! Anre i Moline su se vratili na dvor fascinirani.

Kralj je odmah za njima poslao svog ličnog hirurga, Cirijakusa Ahlera. On je posetio Meri 20. novembra, i zaključio da žena nema fizičke simptome trudnoće. Takođe je posumnjao da je sve laž jer je Meri stalno držala kolena priljubljena, kao da se boji da će nešto ispasti iz nje.

Sumnjivo mu je bilo i Hauardovo ponašanje, jer mu nije dozvoljavao da i sam pomogne pri porođaju. Ipak, uverio ih je da potpuno veruje u njihovu priču, a zatim se sa delovima zeca vratio u svoju laboratoriju.

Tamo je utvrdio da su delovi zečeva sečeni instrumentima, a među njima je našao i travu. Odmah je obavestio kralja da je u pitanju prevara.

Hauard je, očito, osetio da se nešto sprema, pošto je Ahleru poslao pismo u kome traži da mu vrati delove zeca. Kralj je bio toliko fasciniran pričom da u prvi mah nije mogao da poveruje da nije stvarna, te je ponovo poslao Anrea do Meri.

Tamo je Anre saznao da je Meri opet rodila par zečeva, ali da je sada u strašnim bolovima. Konkretno, tvrdila je da je stalno boli desna strana stomaka. Uzbuđen, kralj je naredio Anreu da Meri dovede u London kako bi joj pružio najbolju moguću negu.

U Londonu je dočekao Ričard Meningem, slavni lekar kome je dodeljena i titula viteza! On je utvrdio da joj je desna strana abdomena blago uvećana. U njegovim rukama, Meri je ponovo imala porođaj – ovog puta rodila je bešiku divlje svinje.

Meningenu je cela stvar bila sumnjiva jer je bešika smrdela na urin, ali nije dao nikakav zvaničan komentar. Nedelje su prolazile, a priča se naduvavala, i postala glavna tema cele zemlje.

Ceo balon laži pukao je 4. decembra.

Političar Tomas Onslou pokrenuo je istragu na svoju ruku, i utvrdio da Merin muž, Džošua, već mesecima naveliko kupuje zečeve. Pritisnuo je Hauarda, koji je na sudu priznao da ga je Merina sestra podmitila da učestvuje u prevari.

Meri je uhapšena, ali je odbacila optužbe za prevaru, a njena sestra govorila je da su zečeve nabavljali samo za ishranu.

.Dugo je trajalo to poricanje, a onda je Meningem izgubio strpljenje i zapretio Meri da će nad njom izvesti stravičnu operaciju. Napokon je Meri Toft priznala sve. Nakon pobačaja, dok joj je grlić materice još bio proširen, ubacila je u matericu delove mačke i glavu zeca.

I priča o zecu koji ju je toliko uzbudio da je pobacila bila je izmišljena. Krivilaje sve redom – od majke do komšinice, da su je nagovorile na tu laž.

Ništa joj nije pomoglo, osuđena je za obmanjivanje i završila je u zatvoru, a mnogo je uglednih lekara zauvek izgubilo mukom stečeni ugled.

(Dnevno.rs)

Prema modernim teorijama geološke evolucije, poslednje veliko ledeno doba (poznato kao pliocensko-kvartarna glacijacija) je počela pre oko 2,58 miliona godina tokom kasne pliocenske epohe.

Od tada je svet doživo nekoliko glacijalnih i interglacijalnih perioda, a u interglacijalnom periodu se nalazi još od poslednjeg glacijalnog peioda koji se završio pre oko 10.000 godina.

Prema novim istraživanjima, ovaj trend je doživeo neke zastoje tokom kasne paleolitske ere. U to vreme – pre otprilike 12.800 godina, prema novoj studiji sa Univerziteta u Kanzasu – kometa je pogodila našu planetu i pokrenula masivne požare. Ovaj uticaj je takođe izazvao kratak glacijalni period koji je privremeno preokrenuo prethodni period zagrevanja, koji je imao drastičan uticaj na divlje životinje i ljudski razvoj.

Studija o kojoj se radi, “Extraordinary Biomass-Burning Episode and Impact Winter Triggered by the Younger Dryas Cosmic Impact ~12,800 Years Ago“, bila je toliko velika da je podeljena na dva dela. Deo I, Ledeno jezgro i glečeri, i Deo II, Jezerski, morski i zemljani sedimenti, i oba su nedavno objavljena u časopisu “The Journal of Geography”, deo naučnih publikacija Univerziteta u Čikagu.

Studiju je vodila Vendi Volbah, profesor za neorgansku hemiju, geohemiju i analitičku hemiju na Univerzitetu De Pol u Čikagu. Studiju je sproveo tim od 24 naučnika, i uključivala je i članove iz TVA (Tennessee Valley Authority), Instituta za klimatske promene, INICIT-a (Instituto de Investigaciones en Ciencias de la Tierra), Nacionalne laboratorije Lorens Berkli, i raznih univerziteta.

Zarad istraživanja, tim je kombinovao podatke iz ledenog jezgra, šume, polena i drugih geohemijskih i izotopskih markera koje su dobili sa više od 170 različitih lokacija širom sveta. Na osnovu ovih podataka, tim je zaključio da je pre otprilike 12.800 godina pokrenuta globalna katastrofa, kada je kometa, sa oko 100km u prečniku, eksplodirala u našoj atmosferi i rasula fragmente po površini.

Kako je profesor emeritus za fiziku i astronomiju sa Univerziteta u Kanzasu, Adrian Melot, objasnio u saopštenju ovog univerziteta:

“Hipoteza je ta da je velika kometa rasparčana, a ti delići su uticali na Zemlju, izazivajući ovu katastrofu. Brojni različiti hemijski potpisi – ugljen-dioksid, nitrat, amonijak i drugi – čini se da svi ukazuju da je zapanjujućih 10 odsto Zemljine površine, ili oko 10 miliona kvadratnih kilometara, bilo zahvaćeno požarima.“

Prema njihovom istraživanju, ovi masivni požari su takođe izazvali i masivne posledice u Zemljinoj klimi. Kako su se požari širili preko većeg dela planete, dim i prašina su zagušili nebo i blokirali sunčevu svetlost. Ovo je izazvalo brzo hlađenje u atmosferi, izazivajući izumiranje biljaka, smanjenje izvora hrane, i pad nivoa okeana. Na kraju, ledene ploče koje su se ranije povlačile, počele su ponovo da napreduju.

Ovo kvazi ledeno doba, prema ovoj studiji, trajalo je još oko 1.000 godina. Kada je klima ponovo počela da se zagreva, život je počeo da se oporavlja, ali je bio suočen sa brojnim drastičnim promenama. Na primer, preživelo je manje velikih životinja, što je uticalo na kulturu ljudi lovaca širom Severne Amerike. Ovo se odražavalo u drugačijim tipovima koplja koja datiraju iz ovog perioda.

Štaviše, uzorci polena dobijeni iz ovog perioda ukazuju na to da su borove šume najverovatnije izgorele i zamenjene šumama topole, vrstama koje kolonizuju očišćene površine. Autori takođe sugerišu da bi ovaj uticaj mogao biti odgovoran za hladnu epizodu takozvanog mlađeg driasa. Ovaj period se dogodio pre oko 12.000 godina, gde se postepeno klimatsko zagrevanje privremeno preokrenulo.

Prirodno je za ovaj period bilo povećanje sagorevanje biomase i izumiranje većih vrsta tokom kasnog ledenog doba (otprilike pre 2.588.000 do 11.700 godine). Verovalo se da su ove iznenadne promene dovele do ozbiljnih promena u ljudskoj populaciji, izazivajući pad tokom 1000-godišnjeg hladnog perioda, što je dovelo do usvajanja poljoprivrede i stočarstva nakon što je klima ponovo počela da se zagreva.

Ukratko, ova nova teorija bi mogla objasniti niz promena koje su čovečanstvo načinile ovakvim kakvo je danas. Kako Melot kaže:

“Proračuni sugerišu da bi uticaj oslabio ozonski sloj, što bi dovelo do povećanja raka kože i drugih negativnih efekata na zdravlje. Hipoteza o uticaju je i dalje hipoteza, ali ova studija pruža ogromnu količinu dokaza, za koje tvrdimo da se mogu objasniti samo velikim kosmičkim uticajem.“

Ove studije ne samo da pružaju uvid u vreme Zemljine geološke evolucije, već rasvetljuju i istoriju Sunčevog sistema. Prema ovoj studiji, ostaci meteora koji je pogodio Zemlju još uvek postoje unutar našeg Sunčevog sistema. Na kraju, klimatske promene koje su nastale ovim uticajima su imale dubok uticaj na evoluciju života ovde na Zemlji.

Webtribune.rs

Sistemi veštačke inteligencije (VI) tajno preuzimaju globalno bankarstvo i sisteme osiguranja, i spremni su da potpuno uklone ljude sa svih područja odlučivanja koje utiče na život.

25. januara 2017. godine je Džon Nejš napisao temeljan izveštaj za “Dejli Mejl” na temu “rasistiičke” VI koja je pokupila ljudske predrasude.

Nejš, koji je bio jedan od novinara prisutnih za nadgledanje slučaja, je prepričao anegdotu kada je softver VI u svojoj osiguravajućoj kući odlučio da verovatno poznaje Džeremija Klarksona, i da bi mogao da ga poveze u svojim kolima i vozi nepropisno. Njegova prijava za osiguranje je bila odbijena! Naravno, on se žalio ali mu je rečeno da je isti “automatizovani sistem odlučivanja” korišćen širom industrije i da nema šanse da dobije osiguranje.

Jedan slučaj može biti smešan, ali stravična istina je da u svim ovim bankarskim i osiguravajućim kompanijama VI donosi glavne odluke. Ljudski kadar NE MOŽE nadmašiti važnost njenih odluka!

Davanjem ovih odluka VI, kompanije uštede milijarde, eliminisajući rizik. Međutim, to takođe u potpunosti briše ljudski faktor iz važnih odluka koje oblikuju ljudske živote poput hipoteke, zajma za preduzetnike ili mogućnost kupovine zdravstvenog osiguranja.

Ovi softveri se VEĆ koriste širom sveta. Oni već donose ključne odluke koje u potpunosti utiču na živote ljudi. Da li ste dobili odluku za koju ste mislili da nije imala smisla u proteklih nekoliko godina? Postoji velika verovatnoća da vas je odbila VI.

Postoji složena mreža konekcija kompanija koje nude ove usluge, ali internet stranica “RainBird” dobro prikazuje sposobnosti VI softvera.

Na ovo stručnjaci upozoravaju već godinama, ali ih je teško čuti u većoj buci slavnih ličnosti i politike.

Pre samo 13 meseci, “Guardian” je upozorio na potrebu za regulisanjem revolucije ADS sistema.

Čini se da unutar Ujedinjenog Kraljevstva postoje napori da, u saradnji sa EU, poguraju pojedine legislacije kako bi se ljudima pružilo barem više informacija o mašinama koje čuvaju ključne odluke. Kancelarija Komisije za informacije je čak objavila uputstvo o automatskom odlučivanju.

Čovečanstvo se suočilo sa jedinstvenom situacijom kako doba informacija strmoglavo ubrzava ka “hitnom slučaju”.

Sve u svemu, uprkos zastrašujućoj i zabrinjavajućoj situaciji u kojoj smo se našli, čini se da čovečanstvu nedostaje motivacije da odbije ovu tehnologiju i na taj način spreči katastrofu. Za samo nekoliko meseci će 5G sistem biti projektovan iz svemira širom planete, što će omogućiti VI da bude sveprisutna, gde god je smart-prašina posejana u okruženju.

Iako smo već pod vladavinom mašina za velike svakodnevne odluke ključne po život, odbijanje zahteva za hipoteku će najverovatnije biti najmanji od naših problema.

Ukoliko čovečanstvo ne pronađe način da se izjednači sa VI – niti da bude njen gospodar, niti rob – budućnost našeg odnosa ima više šanse da preraste u rat  nego u mir.

Webtribune.rs

Jutjub kanal “Kraljevi i generali” objavio je zanimljivu animaciju Kosovske bitke koja se odigrala 15. juna 1389. godine u blizini Prištine, između srpske i osmanske vojske.

Srpske snage predvodio je knez Lazar Hrebeljanović, dok se na čelu turske vojske nalazio sultan Murat I.

Iako su u prvoj fazi bitke srpske snage potisnule neprijatelja, a jedan od srpskih vitezova – Miloš Obilić – uspeo da oduzme život sultanu Muratu, Muratov sin Bajazit poveo je svoje redove u protivnapad, koji je za rezultat imao zarobljavanje kneza Lazara.

Knez Lazar pogubljen je po naređenju sultana Bajazita, nakon čega se osmanska vojska povukla sa bojnog polja i napustila Srbiju.

Uprkos tome što prvi izvori o bici govore o srpskoj pobedi, sredinom 15. veka pojavljuju se navodi o nerešenom ishodu i srpskom porazu. Zato se smatra da je sama bitka završena pobedom ili nerešenim ishodom, ali da po svojim dalekosežnim posledicama predstavlja otomansku pobedu.

U video-snimku spominju se i sukobi koji su prethodili Kosovskom boju, poput bitke na Marici 1371. godine, i bitke kod Pločnika 1387. godine.

VIDEO:

(B92)

Izveštaj upućen nekada svemoćnom Stanetu Dolancu, članu Predsedništva SFRJ, otkriva da je on sa Državnom bezbednošću svojevremeno kreirao aferu „Memorandum SANU“.

Memorandum SANU bio je neka vrsta određivanja strateških ciljeva srpskog naroda posle Titove smrti. Iako nikada nije bio usvojen, Nacrt dokumenta dospeo je u javnost u “Večernjim novostima”, u dva nastavka 24. i 25. septembra 1986. Neki od stavova iz Nacrta, kao onaj da decentralizacija vodi raspadu Jugoslavije i da su Srbi diskriminisani i izloženi asimilaciji u Hrvatskoj, kao i stav da se insistira na jedinstvu srpskog naroda pokrenuli su burne reakcije u celoj zemlji, a SANU je optužen za raspirivanje srpskog nacionalizma.

O drugom poverljivom dokumentu, koga je 29. septembra sačinio rukovodilac Službe za pitanje zaštite ustavnog poretka Anđelko Maslić, obavešteni su svi najvažniji rukovodioci i dostavljen im je nacrt Memoranduma. U Maslićevom izveštaju se navodi da je nacrt Memoranduma dobijen od direktora tadašnje “Borbe”, dok se u Ćulafićevom izveštaju navodi nešto sasvim drugo.

„Povodom izrade prednacrta Memoranduma SANU, došli smo do saznanja da se radi o radnom materijalu Komisije SANU koja je oformljena 13. juna 1985… Dostavljam vam Memorandum. Napominjem, da se do materijala došlo merama Službe i fotokopiran je u toku noći, tako da tekst nije potpuno vidljiv za čitanje“, navodi se u strogo poverljivom izveštaju Ćulafića upućenog Dolancu, tada članu Predsedništva SFRJ. Manji delovi nacrta Memoranduma objavljeni su u “Večernjim novostima”, dan pre nego što je Ćulafić poslao izveštaj Dolancu. Tekst u “Novostima” tadašnji zvaničnici su predstavljali kao početak afere.

Četiri dana kasnije u poverljivom dokumentu, koji je sačinio Maslić za najvažnije komunističke rukovodioce, uopšte se ne pominje noćni upad i fotokopiranje nacrta Memoranduma.

„Služba za pitanje zaštite ustavnog poretka je 24. septembra ove godine, kada su “Večernje novosti” počele objavljivati širi osvrt na ovaj dokument, zatražila od direktora “Borbe” integralni tekst. Kopiju nacrta ovog dokumenta Služba je primila 26. septembra u 12 časova i odmah organizovala njegovo prekucavanje“, navodi se u izveštaju Maslića koji je dostavljen svim članovima Predsedništva SFRJ, Savetu za zaštitu ustavnog poretka, Generalnom sekretaru predsedništva i još nekim najbitnijim rukovodiocima.

U Ćulafićevom izveštaju Dolancu, koji je izgleda bio tajna za druge, navodi se da je Komisija SANU, nakon što je deo nacrta objavljen u štampi, zakazala sastanak na “kome bi se zauzeo stav i osudio postupak novinara”. Ćulafić obaveštava Dolanca i da su redakcije “Ekspres politike” i Tanjuga zatražile nacrt Memoranduma od SANU, ali da “im je odgovoreno da je tekst integralnog karaktera”.

Savezni sekretar policije izveštava Dolanca i da su dobijeni prilozi smanjeni na 70 strana, umnoženi i dostavljeni članovima Komisije SANU, te da je dogovoreno da se nakon određenog roka sastavi tekst Memoranduma, koji bi nakon usvajanja na Predsedništvu SANU bio upućen najvišim rukovodiocima Srbije. To se, inače, nikada nije desilo.

Ko je bio u Komisiji SANU

U izveštaju su pobrojani članovi Komisije SANU: predsednik Dušan Kanazir, Antonije Isaković, koji je rukovodio radnom grupom, i članovi Pavle Ivić, Mihajlo Marković, Miloš Macura, Dejan Medaković, Miroslav Pantić, Nikola Pantić, Ljubiša Rakić, Ivan Samardžić, Kosta Mihajlović i Nikola Čobelić.

Akademik Matija Bećković: Dokaz da je afera gigantska ujdurma DB-a

Akademik Matija Bećković kaže da je sva prilika da je “Blic” našao jedan od ključnih dokaza “da je afera Memorandum gigantska ujdurma tajne policije Jugoslavije”.

„Sa nekoliko kolega (Desanka Maksimović, Olga Jevrić, Stojan Ćelić, Stevan Raičković) obratio sam se u te dane Skupštini Akademije da nam nadležni odgovore ko je taj radni papir ukrao kako bismo znali s kim imamo čast da polemišemo. Da je objavljena verzija kako je novinar privatno došao do teksta, sve bi se i završilo na njegovom članku objavljenom u “Večernjim novostima”. Ali, istovremeno je eksplodirala cela zemlja kao da je neko bacio šibicu na benzinskoj pumpi. Takvu brzovezujuću eksploziju i toliko razornog ekrazita mogao je povezati samo Vrhovni štab tajne policije“, navodi Bećković.

On dodaje: “Ko je to bio i ko je stajao iza svega potvrđuje i dokument do koga ste došli.”

„Jednom rečju, oni koji su zbog svojih planova taj radni materijal ukrali, proglasili konačnim, naslovili i objavili, optužili su SANU da je to učinila, a mada ga ona nikad nije ni usvojila, a kamoli potpisala i objavila. SANU je obeležila tridesetogodišnjicu tog nezapamćenog varvarskg čina, kako se tako nešto nikad i nigde ne bi ponovilo. Jer, ako je to bilo moguće učiniti najuglednijoj i najvažnijoj naučnoj ustanovi, čemu bi se mogao nadati bilo koji pojedinac“, kaže akademik Bećković.

Akademik Ljubiša Rakić: Tajna policija zaustavila demokratske procese

Akademik Ljubiša Rakić, jedan od članova Komisije SANU za izradu nacrta Memoranduma, kaže da je izveštaj Ćulafića dokaz da je politička policija bila umešana.

„Upad su naručili mračni ljudi iz tadašnjeg režima koji su zaustavili pokušaj da se Memorandumom iniciraju demokratski procesi u tadašnjoj SFRJ“, kaže Rakić.

On smatra da je napad na Memorandum u stvari napad na suštinu diskusije.

„Tamo nije bilo nikakvog srpskog šovinizma. Srpski rukovodioci su napali Memorandum da bi pokazali svoju vernost titoizmu. Memorandum je trebalo da predstavlja iniciranje demokratskih procesa u Jugoslaviji. To nije bio čak ni atak na komunističku vlast. Dolanc je hteo da nasledi Tita“, navodi Rakić.

On podseća da je Memorandum iskorišćen za napade na SANU i da je čak samo 10 dana pre proslave 100-godišnjice Akademije tadašnji predsednik Predsedništva Srbije Ivan Stambolić zabranio proslavu.

„Obustavljen je rad Komisije. Vlada Srbije je tražila da Skupština SANU osudi dokument. Međutim, Akademija se oduprla pritiscima. Jedini su Vasa Čubrilović i Pavle Savić bili za osudu dokumenta koji je tek više godina kasnije, 90-ih godina prošlog veka, objavljen javno u integralnoj verziji“, podseća Rakić.

Vuk Z. Cvijić (Blic)

Sunce će sagoreti Zemlju, naučnici upozoravaju, dok ogromna vatrena kugla postaje svetlija kako sagoreva hidrogen, što potencijalno može uništiti ljudsku rasu.

Iako mi nećemo biti prisutni da vidimo taj dan, procene su mnogo skorije nego što su to naučnici prethodno predvideli.

Sunce postoji tako što sagoreva atome vodonika u atome helijuma u svom jezgru.

Ogromna vatrena kugla u centru našeg solarnog sistema sagoreva 600 miliona tona vodonika svake sekunde.

Na svakih milijardu godina tokom kojih sagoreva vodonik, sunce postaje oko 10 odsto svetlije.

Dok se to ne čini kao značajan porast, stručnjaci veruju da on može biti fatalan po ljudski život na Zemlji.

Džilijan Skuder, astrofizičarka na Univerzitetu u Saseksu, rekla je: “Predviđanja o tome šta će se tačno dogoditi Zemlji, dok se sunce posvetljava tokom narednih milijardu godina su prilično nesigurna.

Generalno mišljenje je da će povećanje toplote od Sunca, prouzrokovati da više vode ispari sa površine i da se zadrži u atmosferi. Voda zatim uzima ulogu gasa iz staklenika, što zadržava više nadolazeće toplote i ubrzava isparavanje”.

Energija sunca će nastaviti da bombarduje Zemljinu atmosferu, i da deli molekule i dozvoljava vodi da pobegne u vidu vodonika i kiseonika, što će na kraju iscrpeti Zemljine rezerve vode.

Za 3,5 milijarde godina, Sunce će sijati oko 35% jače što će biti dovoljno da se naša planeta pretvori u suvu i neplodnu pustinju, poput Venere.

Zatim, za četiri ili pet milijardi godina, Sunce će sagoreti svoje rezerve helijuma.

U tom momentu će početi da sagoreva helijum, što će dovesti do brzog širenja Sunca koje će konzumirati planete koje ga okružuju.

Džilijan je rekla: “Kada vodonik prestane da gori unutar sunčevog jezgra, zvezda će zvanično napustiti svoju glavnu sekvencu i preći u kategoriju crvenog džina. Ona će zatim potrošiti oko milijardu godina na širenje i sagorevanje helijuma u svojoj srži, sa ljuskom oko nje gde će biti vodonika koji će se i dalje moći pretvoriti u helijum.”

Webtribune.rs

Drevno blago otkriveno u pećinama je izazvalo tvrdnje da je vanzemaljska civilizacija živela na Zemlji pre više hiljada godina.

U videu koji možete pogledati ispod je prikazano nekoliko “Klaus Dona” predmeta starih oko 7000 godina koji nalikuju obličju vanzemaljaca, sa izduženim licem i okruglim očima, kao i NLO-ova koji lete iznad tla.

Ove figure su popularne među meštanima iz okoline pećina. Klip je snimljen u Meksiku i postavljen na “JuTjub” kanal “UFOmanija”.

Od tada je video prikupio skoro 30 000 pregleda i privukao mnoge komentare na temu rešavanja ove misterije.

Jedan od njih je glasio: “Nisam ranije video ove predmete ali me nijedan ne začuđuje. Mnogo tek predstoji”.

Drugi je dodao: “Neverovatni dokazi koji potvrđuju da su vanzemaljci stupali u kontakt sa ljudskom rasom od davnina”.

Treći veruje da: “Oni su živeli na Zemlji pre 7000 godina i stvorili čoveka”.

Pojedini, pak, nisu bili ubeđeni i bilo je tvrdnji da predmeti nisu u potpunosti stvarni.

Jedan gledalac je naglasio: “Svi u očuvanom stanju, mislim da su lažni”.

Broj prijavljenih slučaja uočavanja NLO-ova je u skorije vreme u porastu.

Objavljeno je da avion vojske SAD traži NLO bazu za koju se veruje da je smeštena oko 650m ispod vode.

Webtribune.rs

Detalje o ovim viđenjima je objavio Nacionalni centar za izveštavanje o NLO-ima (NUFORC), sa sedištem u SAD, koji istražuje i evidendira takva viđenja.

Jedan incident se dogodio u 12:45h u Pasadeni u Kaliforniji, kada je viđeno najmanje pet “cirkularnih NLO-a.“

Neimenovani svedok je u izveštaju za “NUFORC” rekao: “Moj rođak je izašao napolje da baci smeće nakon što smo završili sa doručkom. On se zatim vraća i svima govori da su NLO-i napolju. Mislio sam da se šali, ali je prvo njegova supruga izašla napolje da pogleda, zatim moja supruga, a potom i moja deca i ja. Pogledao sam gore i na nebu sam video sjajne tačkice. Posmatrao sam te objekte, a zatim se vratio unutra da uzmem moj iPhone da dokumentujem to što sam video. Nastavili smo da posmatramo te objekte još oko 15 minuta. Svi ostali su se vratili unutra, a ja sam nastavio da gledam NLO-e. Gledao sam avione u vazduhu i upoređivao ih sa onim što sam video, i ovi objekti su bili mogo veći. Činilo se da ovi objekti lebde i miruju. Jedan se polako kretao dok su ostali mirovali. Mogao sam da pomatram NLO-e skoro sat vremena.“

“NUFORC” je pisao: “Sedam posmatrača svedoče o grupi od najmanje pet sitnih belih objekata koji su lebdeli gotovo nepokretno na čistom nebu, bez oblaka, otprlike sat vremena. Visokokvalitetne video snimke ovog događaja su pratili i pismeni izveštaji. Naša prvobitna misao je bila da su ovi objekti mogli biti galebovi koji su leteli u vetru, ali ovi objekti ne izgledaju, i ne ponašaju se, kao ptice.“

Drugo viđenje je bilo u 14:30h, takođe 13. januara, oko 140 km južno u Karlsbadu u Kaliforniji, kada je viđeno pet ovalnih ili cirkularnih objekata.

Svedok je testirao novi dvogled.

On je “NUFORC-u” napisao sledeće: “Dok sam razgledao ivice nekoliko oblaka i nekoliko tragova aviona, na zapadu iznad okeana oko 14:30h, primetio sam jedan veoma izuzetan beličast objekat, oblika nešto između jajeta i fudbalske lopte. Činilo se da objekat vibrira ili se rotira. Taj objekat se iznenada pojavio i veoma polao kretao ka okeanu i nazad, gotovo direktno iznad mesta gde ja živim. Kako sam nastavio da gledam, primetio sam još jedan objekat koji se kretao vrlo polako, dolazeći direktno iz smera sunčevog snopa i krećući se veoma sporo u direktnoj horizontalnoj liniji ka prvom objektu, što je izgledalo kao pravac sudara. Ovi objekti su išli od bele boje do ponekad svetlucave metalik ili reflektujućeg izgleda, ali nisu izgledali čvrsto kada su počeli da svetlucaju, izgledali su kao da imaju više površina. Kako sam nastavio da ih gledam, gledao sam i treći koji je izgledao kao da je upao u moj fokus na visini sličnoj kao druga dva objekta, a severno odatle su se ponovo vratili u horizontalnu liniju sa popriličnom distancom između njih. Posle tog manevra, oni su zatim razbili liniju i primakli se da formiraju trouglastu formaciju i polako se pomerili ka okeanu, a zatim se vratili u moj vidokrug. Nakon gledanja ovih sporih manevara neko vreme, primetio sam da se četvrti i peti objekat pojavljuju, ili se kreću iz velike udaljenosti na nebu ka ostalim objektima, i kada su ova dva postala približno iste veličine kao i ostali, svi su formirali još jednu horizontalnu liniju od severa do juga, ravnomerno razmaknuti, i zadržali su tu formaciju na kratko.“

Zatim, oko 20 časova istog dana, više od 3.200 km dalje u Holivudu na Floridi, bilo je još jedno viđenje “brojnih narandžastih svetala iznad obale“, od strane službenika za sprovođenje zakona.

Svedok je jednostavno rekao: “Primećena su brojna narandžasta svetla koja su se polako kretala iznad okeana sa severa na jug. Sva svetla su nestala istovremeno“.

Webtribune.rs

Kako je moguće da je 43-godišnji nezaposleni zaluđenik sa istina, izvesnim govorničkim darom, ali bez ikakvog pravno-birokratskog iskustva tog 30. januara 1930. godine došao na mesto kancelara Nemačke?

To je pitanje na koje odgovor i danas traže hiljade istoričara, ali još uvek bez konačnog uspeha. Jedno je sigurno – uspon Adolfa Hitlera na vlast priča je o prevarama, zaverama, ucenama i naravno – prljavim političkim igrama.

Adolf Hitler je, do momenta kada je konačno prigrabio svu vlast u svoje ruke, u politici bio već godinama.

Njegovim nacionalsocijalistima još 1923. godine propao je Pivnički puč kada su pokušali da izvrše državni udar, a Hitler je tom prilikom zaradio kratkotrajnu robiju i priliku da napiše svoj politički manifest – “Majn kampf”.

Nakon ovoga, partija je rešila da promeni strategiju i vlast osvoji legalnim putem – preko izbora.

Tragedija demokratije u pokušaju

Priča o Hitlerovom dolasku na vlast neraskidivo je vezana sa pričom o Vajmarskoj republici, nesrećnoj državnoj tvorevini napravljenoj od Nemačke nakon Prvog svetskog rata koju su od početka pa sve do nestanka pratili nemiri, nestabilnost i nesreće.

Za 14 godina njenog postojanja na vlasti se promenila 21 vlada. Dešavala su se politička ubistva i prevrati. Na političkoj sceni ordinirao je ogroman broj političkih stranaka od kojih je u jednom momentu čak 17 imalo predstavnike u parlamentu.

Svetska ekonomska kriza 1929. godine samo je pogoršavala situaciju – nemački narod bio je gladan, a u zemlji je 1932. godine zvanično bilo 5,6 miliona nezaposlenih.

Sve ovo pogodovalo je jačanju ekstremističkih političkih partija – nacionalsocijalista sa desne strane i komunista sa leve.

Hitlerovi nacionalsocijalisti u Rajstagu su sedeli od 1924. godine, ali kao manjinska stranka fanatika koju je retko ko shvatao ozbiljno. Na izborima 1928. osvojili su 2,6 procenata glasova tj. 12 poslaničkih mesta.

Ipak, onda se sve promenilo! Nakon početka svetske ekonomske krize, na izborima 1930. godine nacisti su osvojili 18 odsto glasova i ogromnih 107 mesta u Rajhstagu.

Od stranke izvrgnute podsmehu izrasli su u drugu najmoćniju partiju u državi. Najjača partija je ostala vladajuća Socijaldemokratska partija Nemačke, dok su komunisti bili treći u trci.

Čovek koji je mogao da spreči Hitlera

Najmoćnija pozicija u Vajmarskoj republici nije bila kancelarska već predsednička.

Predsednik je mogao da raspusti parlament, sam donosi zakone po hitnom postupku, smenjuje i postavlja članove vlade.

To znači da je Hitleru na putu ka moći stajao jedan čovek – nemački feldmaršal Paul fon Hindenburg, izabrani predsednik 1925. i 1932. godine (kada mu je glavni protivkandidat bio upravo Hitler).

Mnogi Nemci su u Hindenburgu videli čoveka koji bi mogao da im bude vođa – iskusnog vojnika čvrste ruke koji bi lako mogao postati novi Kajzer i povesti ih ka spasenju. Jedini problem – početkom 1933. godine on je već imao 85 godina!

Na izborima novembara 1932. nacisti su osvojili 196 poslaničkih mesta i bili su najjača stranka u zemlji iako nisu imali većinu (za koju je bilo potrebno 305 poslanika).

Budući da nijedna stranka nije imala apsolutnu većinu, predsednik von Hindenburg morao je sam odlučiti kome će poveriti mandat za sastavljanje nove vlade.

Hindenburg se grozio mogućnosti da mandat za sastavljanje vlade poveri “austrijskom kaplaru” kako je podrugljivo zvao Hitlera aludirajući na čin koji je ovaj imao tokom Prvog svetskog rata dok je on sam bio proslavljeni feldmaršal.

Važno je naglasiti da Hitler nikada nije osvojio većinu glasova nemačkog naroda!

Izborni rezultat koji ga je doveo na mesto kancelara iznosio je “tek” 33,1%, a na vrhuncu popularnosti, na poslednjim izborima u Vajmarskoj republici održanim u martu 1933. godine u momentu kada je Hitler već bio kancelar njegova Nacionalsocijalistička radnička partija osvojila je 43,9% glasova.

Ipak, Franz von Papen, donedavni kancelar iz Nemačke partije centra koji je i ranije flertovao sa nacistima kako bi njihovu popularnost među desno orijentisanim građanstvom, iskoristio za sopstvene ambicije, ubedio je Hindenburgu da će Hitlera “moći da kontroliše”.

I tako je, na današnji dan pre tačno 84 godina Adolf Hitler postao novi kancelar Nemačke, a von Papen je postao vicekancelar.

Sve je bilo legalno! Ustavne forme Vajmarske republike kao demokratske države su ispoštovane. Hindenburgu je ostalo ovlašćenje da može da smeni kancelara po volji, a nacisti su u vladi imali samo dva ministra – Hermana Geringa i Vilhelma Frika.

Alfred Hugenberg, šef Nemačke nacionalne narodne partije, izjavio je: “Mi ćemo uramiti Hitlera“.

Loš proračun

Uskoro se von Papenovo uverenje da će moći da kontroliše Hitlera pokazalo pogrešnim. Jednom dospevši na vlast, nacisti je više nisu puštali iz ruku.

Za samo nekoliko meseci od stupanja na vlast Hitler je zaveo diktaturu. Usledilo je paljenje Rajhstaga za koje su optuženi komunisti, raspuštanje sindikata, pa ukidanje svih političkih partija osim nacionalsocijalističke.

Nacisti su u roku od godine dana preuzeli svu vlast u državi, a kad je predsednik Hindenburg umro 1934. godine, Hitler je odlučio da ignoriše ustav i spojio predsedničku i kancelarsku funkciju u jednu.

Tada je i promenio vojnu zakletvu – vojnici su počeli da se zaklinju njemu lično, da će mu, kao “vođi nemačkog Rajha i naroda”, biti bezuslovno odani.

U aprilu je počeo prvi bojkot jevrejski radnji, zabrane rada jevrejskim lekarima, advokatima, novinarima, nastavnicima i profesorima. Već na proleće 1933. godine formirani su prvi koncentracioni logori.

(Dnevno.rs)

Pre neke dve godine su zapadnjački obaveštajci i vojni stručnjaci pokušali da naprave smisao od novog ruskog oružja čiji nacrti su na kratko iscureli u misterioznom izveštaju na ruskoj državnoj televiziji.

Oružje je bilo nuklearni podvodni dron koji će biti lansiran iz podmornice. Opis koji je pratio sliku drona, glasio je da takva vozila ili oružja neće imati pilota, i biće sposobno za napadanje neprijatelja i stvara “zonu ekstenzivne radioaktivne kontaminacije nepodobne za vojne, ekonomske ili druge aktivnosti tokom dugog vremenskog perioda”.

U to vreme, u novembru 2015. godine, potparol Kremlja je rekao da je dokument greškom prikazan u izveštaju ruske televizije. Ipak, potparol se nije trudio da demantuje ili porekne planove za takvo oružje, a analitičari su zaključili da je to bio nameran signal poslat od strane Kremlja.

Sad, po prvi put postoje javne objave da su obaveštajci SAD potvrdili ruske namere da upotrebe ovo oružje u slučaju da dođe do nuklearnog rata.

Indikacije su došle u početnoj verziji Pregleda nuklearnog stava SAD-a, dokumenta stvorenog od strane Ministarstva odbrane na svake četiri godine i nabraja okolnosti pod kojim ce SAD koristiti nuklearno oružje.

Ovaj dokument od 64 strane je prvo objavio “HuffPost” ranije ovog meseca, navodeći da je dokument za “pre odlucivanja”, ukazujući na to da Pentagon i druge agencije državne bezbednosti i dalje diskutuju o tome.

U delu koji se tiče Rusije, u dokumentu se spominju dobro poznati trenutni napori Moskve da modernizuje svoj nuklearni arsenal, što je bio prioritet predsednika Putina godinama.

“Rusija takođe razvija barem dva nova sistema interkontinentalnog dosega, hipersonični gliser i novi interkontinentalni, nuklearno naoružani autonomni podvodni torpedo”, kako se navodi u dokumentu. Čini se da se time misli na podvodni dron koji je dobio naziv “Status-6” u novembru 2015-te, kada je ruska TV dala prvi prikaz planova.

Zapadnjački analitičari su rekli, da ako se takvo oružje iskoristi i detonira u blizini istočne obale SAD, na primer, to bi prouzrokovalo kišu radioaktivnosti na velike gradove i učinilo velika područja teritorije nenaseljivim. Neki su ga nazvali “mašinom za smak sveta” zbog ogromne štete koju bi naneo. Za ovo oružje se zna da bi uz svu razornu moć koju ima izazvao i cunami talase od nekoliko stotina metara.

Analitičari i stručnjaci za oružje u Vašingtonu su potvrdili utentičnost dokumenta, takode poznatog i kao NPR, dok su takode naglasili njegovu autentičnu prirodu. Pentagon je odbio da komentariše.

Dmitri Gorenburg, ruski vojni stručnjak iz Centra za pomorske analize u Vašingtonu, rekao je da je spominjanje podvodnog drona u NPR potvrda da Rusi imaju takvo oružje.

“U pogledu razloga zbog kojeg bi poželeli tako nešto, moja najbolja pretpostavka je da je to odgovor na naše odbrambene rakete… eliminisanje njihove sposobnosti drugog napada”, rekao je on za RFE/RL. To se odnosi na sposobnost nuklearno naoružane države da bude napadnuta nuklearnim oružjem i zadrži dovoljno kapaciteta da uzvrati, sa nečim poput interkontinentalne balističke rakete ili ICBM-e.

Rusi “žele da naglase nuklearnim planerima SAD da samo zato što misle da će imati sposobnost da smaknu sve ICBM-ove… mi imamo druge stvari”, kako je rekao Gorenburg. “Možda možete da smaknete naše rakete ali ovo nećete moći.”

Uporedo sa potvrđivanjem ruskih planova za oružje, NPR takode iskazuje palnove da sagradi novo nuklearno oružje, uključujući dva koja ce se staviti u podmornice ili na površinu brodova.

Ovo takode zahteva razvoj novog nuklearnog oružja koje ima manju eksplozivnu silu od onih uglavnom postavljenih na raketama.

Stručnjaci za kontrolu oružja su upozorili da će manje nuklearno oružje verovatnije brže dovesti do nuklearne konfrontacije.

Webtribune.rs

U nedavnom saopštenju, Nacionalna aeronautička svemirska agencija (NASA) je otrila da je već sprovela testove na takozvanom kompaktnom nuklearnom sistemu, koji će se koristiti za napajanje dugoročne misije na površini crvene planete. Svemirska agencija je rekla da su njihovi testovi bili uspešni i da se kompletno testiranje očekuje u maju.

Prema izvešaju Reuters-a o saopštenju ove svemirske agencije, NASA već duže vreme razvija održivi sistem nuklearne fisije u okviru svog projekta “Kilopower”.

Rečeno je da je ova agencija sprovodila mesečna testiranja na Nacionalnoj sigurnosnoj lokaciji u Nevadi uz pomoć američkog Odeljenja za energiju (DOE), i da je imala “priliku da obezbedi energiju za buduće astronautske i robotske misije u svemiru“ kao i na površini planete Mars. Oni su takođe želeli da koriste tehnologiju na “Mesecu ili drugim destinacijama Sunčevog sistema“, navodi se u izveštaju.

Stvaranje održivog nuklearnog izvora energije, kao što je ovaj na kom trenuto rade NASA i DOE, je od izuzetnog značaja, naročito ako se planirane misije na Marsu, i dalje, zaista dogode u nekom trenutku u ne tako dalekoj budućnosti. To je zbog činjenice da će svako dugoročno naseljavanje bilo koje planete ili Meseca zahtevati upotrebu izvora napajanja koje može da ispuni sledeće kriterijume.

Prvo, mora biti dovoljno da održi ljudsku bazu u određenom vremenskom periodu. Drugo, takođe treba da bude dovoljno malo i dovoljno lagano da se lako transportuje sa Zemlje u svemir.

Prema rečima Stiva Jurzika, pomoćnika administratora u NASA-i, izvor energije koji su oni stvorili u okviru projekta “Kilopower” je veoma obećavajući.

U međuvremenu, Dejv Poston, glavni dizajner reaktora iz Nacionalne laboratorije Los Alamos, komentarisao je napredak testiranja koje su NASA i DOE do sada obavili. On je rekao da su komponente sistema, koji je navodno nazvan “KRUSTY”, “izuzetno uspešne“.

“Vrlo dobro smo predvideli sve šta se događalo, a operacije su se odvijale glatko.“

Očekuje se da će se predstojeće kompletno testiranje dogoditi nešto kasnije nego što je agencija to prvobitno planirala, što bi bilo oko sredine ili krajem marta.

Webtribune.rs