.

Naučnici su pronašli novi način da zagreju gorivo plazme dovoljno da pokrene fuzionu reakciju.

Značajan proboj u naučnim istraživanjima izvršili su doktor Džon Rajt i njegovi saradnici na Tehnološkom institutu u Masačusetsu, približivši se pronalasku neograničenog izvora energije, piše Metro.

Naučnici su pronašli novi način da zagreju gorivo plazme dovoljno da pokrene fuzionu reakciju.

U modernim nuklearnim reaktorima, plazma se pravi od dve vrste jona, dok nova koristi tri – hidrogen, deuterijum i tragove helijuma.

Tehnologija koja bi napokon mogla da zameni upotrebu fosilnih goriva zasnovana je na energiji dobijenoj iz Sunca.

Mogućnost stvaranja tolike količine energetski nabijenih jona u neaktivnom uređaju ima velike koristi.

“Upoređivanjem proizvoda reakcije fuzije možemo da proučavamo kako se ponašaju joni”, rekao je doktor Rajt.

Istraživanju sada želi da se priključi “Joint European Torus” (JET), koji će u svom radu koristiti dobijene rezultate.

Doktor Rajt dodaje da će saradnja s JET-om biti od velike koristi u daljim istraživanjima.

(Večernji.hr)

.

“Da sam znao šta će me snaći, obesio bih mantiju o trn i pobegao”, rekao je Mitrović, koji je u tom trenutku još krio veliku tajnu o blagu koje mu je povereno na čuvanje.

Opisujući svoj susret u Ostrogu sa igumanom Leontijem aprilskih dana četrdeset prve, profesor Andrija Koprivica kaže da mu je odmah rekao kako je „nemir zakucao na vrata ovog manastira jače nego i na jedna u našoj ojađenoj zemlji”, te da je njega lično „snašlo što nije nijednog čoveka u zemlji” i da ništa slično do tada nije preturio preko glave.

– Veruj mi da sam znao šta će me snaći, obesio bih mantiju o trn i pobegao u moje Paštroviće – dodao je Mitrović, koji je u tom trenutku još krio veliku tajnu o blagu koje mu je povereno na čuvanje.

Tek koji dan kasnije on će otkriti Koprivici koja ga je muka snašla i zaiskati pomoć. Andrija Koprivica tvrdi da mu je iguman Leontije, još dok su smišljali šta da rade, rekao kako i gde da sakriju blago i kome još da povere tajnu.

„Zaverenici“ su posao obavili u gluvo doba noći 23. aprila 1941. godine, samo dva dana pre nego što su u Ostrog rupili gestapovci, a na četiri mesta su sakrili i zakopali samo deo dvorskog blaga.

Niko od njih tokom celog rata nije ipak odao tajnu, iako su postojale velike i brojne opasnosti da sve bude otkriveno, počev od onih koji su blago dovezli do Ostroga, istovarali ga iz kamiona i smeštali u manastirsku magazu do onih koji su mogli samo da sumnjaju da je ono tu završilo.

Andrija Koprivica se, izgleda, pre nego što je krenuo u Cetinje s namerom da otkrije tajnu prethodno o tome dogovorio sa ostalim saučesnicima u skrivanju blaga, pre svega sa Mitrovićem i svojim bliskim rođakom Petrom Koprivicom.

Složili su se da zlato treba odmah prijaviti organima vlasti i Andrija je istog časa krenuo u Cetinje. Tri dana pošto je otkopano blago u Ostrogu i prevezeno u Cetinje Andrija Koprivica je na povratku u Nikšić ponovo svratio do Ostroga da na miru, posle svega, porazgovara sa Leontijem Mitrovićem.

Ono što mu je Mitrović tom prilikom ispričao dodatno potvrđuje rešenost starog igumana da mu ni tada ne otkrije celu istinu – da on i Petar Koprivica kriju još zlata:

– Onog dana kad su gestapovci poveli patrijarha, tebe i Dušana, naglasio si mi s posebnim ogorčenjem da su poneli sve i iz Gornjeg manastira. Zato me interesuje da li je tamo bilo sakriveno nešto sem onoga što si mi rekao? – pitao je Koprivica.

– Jeste oko deset-dvanaest sanduka osrednje veličine i nekoliko umetničkih slika koje su bile uvijene u rolnu.

– Ko je doneo te stvari u Gornji manastir?

– Upravnik dvora sa grupom oficira.

– Je li ti nešto rekao o sadržini sanduka i te rolne?

– Samo mi je šapnuo da se u sanducima nalaze najdragocenije dvorske stvari, a u rolni umetničke slike od ogromne vrednosti.

– Gde ste sklonili te stvari?

– Slike ispod ćivota Svetog Vasilija, a sanduke na nekoliko najskrovitijih mesta.

– Zašto mi nisi rekao i za te dragocenosti istovremeno kad si mi rekao za one koje su bile u Donjem manastiru?

– Bio sam ubeđen da se oni zlikovci neće zavlačiti ispod ćivota Svetog Vasilija i skrnaviti manastir u kojem vekovima počiva naš popularni svetitelj.

A i da sam ti rekao, kao što i sam dobro znaš, ništa ne bismo bili u stanju da uradimo pošto nismo imali vremena. Jedva smo uspeli da učinimo i ono što smo učinili…

– Da li si po povratku iz internacije proveravao da li su sve poneli?

– Nije mi trebalo proveravati. Dok su me držali na kiši, mojim sam očima video kad su sanduke i slike iz Gornjeg manastira pretovarili iz putničkih kola u teretna koja su stajala pred magacinom. Zato sam ti s puno tuge i ogorčenja i naglasio pljačku iz Gornjeg manastira.

Bežeći iz Beograda početkom aprila 1941, kralj Petar Drugi Karađorđević poneo je sa sobom zlato, državni novac, umetnička dela, ali i tri najveće hrišćanske relikvije – ruku Svetog Jovana Krstitelja, ikonu Bogorodice Filermose i delove Časnog krsta.

Najveći deo tog bogatstva, koji kralj nije mogao da ponese sa sobom, ostao je u manastiru Ostrog i okolini Nikšića, a za njega su se od tada borili mnogi.

Od Italijana, Nemaca, četnika i partizana u Drugom svetskom ratu, preko komunističke vlasti, pa do današnjih Malteških vitezova i mnogih stranih sila.

(Vasilije Papović)

Srpske princeze od srednjeg do 20. veka bile su popularne mlade među plemstvom na Starom kontinentu. Odlučno su upravljale Ugarskom, a najviše su odlazile na ruski dvor. Po lepoti se pamti Jelena Petrović Savojska.

Još od 12. veka postoje zapisi o srpskim princezama i kneginjama koje su postale moćne i cenjene evropske vladarke. U mađarskim dokumentima, na primer, nalaze se podaci o dvema kraljevskim damama srpskog porekla, koje su bile na čelu Ugarske.

Prva je bila raška princeza Jelena od Srbije i kraljica Ugara, a druga ugarska kraljica Jelisaveta Kotromanić.

Jelena od Srbije i kraljica Ugara

Princeza Jelena, ćerka župana Uroša Prvog iz Rasa, udala se 1132. godine za slepog kralja Belu Arpadovića. Kada je Jelena odlazila među Ugare, otac kralj Uroš joj je rekao: “Pred Ugarima ne smeš da pokažeš strah. Pored slepog muža, ti ćeš biti i kralj i kraljica. Moraš mu roditi sinove i postati Ugarka, pa vladaj odlučno i surovo”.

Princeza Jelena Srpska, kako su je zvali, u miraz je svom mužu donela deo Bosne. Javnosti je predstavljena na saboru u Aradu. Kralj Bela i kraljica Jelena imali su četiri sina, Gezu, Ladislava, Stefana i Almoša, i ćerke Sofiju i Gertrudu, koje su mlade umrle.

– Na saboru u Ostrogonu 1136, Bela i Jelena proglasili su svog sina Ladislava za hercega od Bosne. Poslednji put kraljica Jelena se pominje u hronikama za 1156. godinu.

Njeni unuci su vladali Ugarskom do 1172, a unuke su se udavale za vladare Nemačke, Aragona, Bugarske, Vizantije, Ukrajine i Poljske – piše dr Ljubivoje Cerović.

Foto:Jelisaveta sa kćerkom Marijom nad grobom Lajoša I

Jelisaveta Kotromanić

Druga srpska kraljica Jelisaveta, iz roda Kotromanića, udata je 1353. za Ludovika Velikog sa kojim je rodila četiri ćerke.

Nakon Ludovikove smrti 1382. Jelisaveta je postala kraljica Ugarske. Bila je jedina žena vladar sve do vremena Marije Terezije.

Presto Ugarske je delila sa ćerkom Marijom. Njena druga ćerka Jadviga je udajom za Vladislava Jageloviča krunisana u Krakovu 1384. kao kraljica Poljske.

Kneginja Banova

Na ukrajinskom dvoru od 1147. do 1154. godine brat velikog kneza Vladimir Mstislavič je iz Ugarske doveo nevestu koja je govorila srpski. Bila je to ćerka svemoćnog palatina, srpskog župana Beloša, koju su zvali po nadimku kneginja Banovna.

Vladimir je kao vladar dobio kneževinu dorogobušku, s prestonim gradom Volinjskim. Živeo je lepo sa srpskom kneginjom Banovnom, s kojom je izrodio sinove Rostislava, Mstislava, Jaroslava i Svjatoslava, beleži hroničar Duško Lopandić.

Marija Srpska

Prema retkim podacima, Konrad, knez od Znojma, član češke vladajuće porodice Pšemislovića, oženio se oko 1134. godine Marijom, sestrom ugarske kraljice Jelene i ćerkom srpskog velikog župana Uroša Prvog.

Preko kneginja Marije Srpske, kako su je zvali Česi, vladarska porodica orodila se kasnije s poljskim, nemačkim i drugim vladarskim porodicama srednje i istočne Evrope. Imali su dva sina, Ernesta i Konrada Trećeg Ota, i kćerku Jelenu.

Drugi sin, Konrad Oto postao je 1179. gospodar cele Moravske, a 1182. godine dobio je od nemačkog cara Fridriha Barbarose i titulu grofa Moravske.

Kći Jelena se 1166. udala za poljskog vojvodu Kazimira Pravednog iz vladajuće dinastije Pjastovića. Potomci Kazimira Pravednog i Jelene od Znojma tako su Ugarskom vladali do 16. veka, a Poljskom do 17. veka.

Jelena (Branković)

– U vreme vladavine despota Petra Četvrtog Rareša u Moldaviji od 1526. do 1546. njegova žena Jelena, bila je ćerka poslednjeg srpskog despota Jovana Brankovića. Kao zadužbinar u Botošanu je sagradila dve crkve – piše istoričar Ljubivoje Cerović.

U jednoj od njih stoji natpis “Jelena despotovna, gospožda Petra vojvode, dšti Joana despota”.

–Njihova ćerka Roksanda postala je supruga moldavskog vojvode Aleksandra Lupušnjana – kaže Cerović.

 Rusija

Ivan Grozni je Srbin?

Ruski dvor je ipak imao najveći broj Srpkinja. Istoričar Dejan Tanić, koji se bavio poreklom cara Ivana Vasiljeviča Groznog, otkrio da je car imao srpske pretke.

– Njegova majka Jelena Vasilijevna Glinskaja i baba Ana Jakšić su Srpkinje. Car Ivan Grozni je dete kneginje Jelene i ruskog velikog kneza Vasilija Ivanoviča, regenta Rusije od 1533. godine.

Kako je car rano ostao bez majke i oca, brigu o njemu preuzela je baba, princeza Ana Jakšić od Srbije, koja ga je upoznala sa srpskom tradicijom i učenjem Svetog Save – ističe Dejan Tanić.

Milica Petrović

Rodbinske srpsko-ruske veze ojačala je i dinastija Petrovića iz Crne Gore, kada se ćerka Milica udala 1889. za velikog kneza Pjotra Nikolajeviča, unuka cara Nikolaja Prvog. U ovom braku su rođeni Roman, Marina i Nadežda.

Anastasija Njegoš – Stana

Brak u Rusiji je sklopila i Anastasija Njegoš, zvana Stana, sestra princeze Jelene, koja se udala za Georgija Maksimilijanoviča na imanju Romanovih 1889.

Iako je brak vrlo brzo završen, u njemu je rođeno dvoje dece, knez Serjoža Georgijevič i kneginja Jelena Georgijevna. Princeza Stana se potom 1907. godine udala za velikog kneza Nikolu Nikolajeviča Romanova i postala velika kneginja. Umrla je u Antibu 15. novembra 1935. godine.

Jelena Karađorđević

Početkom 20. veka veka, kneginja Jelena, jedina ćerka kralja Petra Prvog Karađorđevića, posle školovanja u Evropi, otišla je u Rusiju sa napunjenih 14 godina.

U potrazi za suprugom, udala se 1911. za kneza Jovana Konstantinoviča, unuka cara Nikolaja Prvog.

Venčanju su u Sankt Peterburgu prisustvovali car Nikolaj Drugi i kralj Petar Prvi Karađorđević. Srpska velika kneginja je rodila ćerku Jekatarinu i sina Vcevoloda.

U vreme likvidacije porodice Romanov, kneginja Jelena se, preobučena u milosrdnu sestru, sa decom probila do srpskog poslanstva. Umrla je u Francuskoj 1962. ne videvši Srbiju.

Italija
Jelena Petrović Savojska

Od svih srpskih princeza najpopularnija i najlepša je bila Jelena Petrović Savojska. Bila je žena kralja Vitorija Emanuela i pretposlednja kraljica Italije. Rođena je na Cetinju, ali je mladost provela na ruskom carskom dvoru.

Na prijemu povodom venčanja cara Nikolaja Drugog je upoznala napuljskog princa Vitorija Emanuela. Venčani su 24. oktobra 1896.

Njihovi potomci Jolanda Margarita Savojska, Mafalda Marija Savojska, Umberto Savojski, Đovana Savojska, Marija Frančeska Savojska doživeli su i 21. vek. Kraljica Jelena Savojska preminula je 1952. godine u Monpeljeu.

Katolički biskup Rišar iz Monpeljea inicirao je da se ona proglasi za sveticu.

Nemačka
Princeza Ana

Šesta ćerka crnogorskog kralja, princeza Ana, udala se 1897. za Franca Josifa Bateneberga, potomka ogranka hesenske dinastije koja je u Nemačkoj samo formalno uživala vladarske prerogative. Venčanje je obavljeno na Cetinju, po propisima evangelističke vere.

– Nisu imali dece, a Ana je umrla 1971. u devedeset sedmoj godini – tvrdi istoričar Ljubivoje Cerović.

Večka kraljica

Jelena Grba Daboš je bila supruga kralja Stepana Dobiša i kraljica Bosne od 1395. Ona je nakon njegove smrti izabrana od vlastele za vladarku, ali je tri godine kasnije smenjena. Ostala je da živi u Bosni sa titulom kraljice.

U braku sa kraljem Dabišom je imala samo jednu ćerku, Stanu, koja se udala za Đurđa Radivojevića.

Sultanije Olivera i Mara

Šest meseci nakon Kosovske bitke, kneginja Milica, po savetu patrijarha, dala je ćerku Oliveru za sultana Bajazita Prvog.

Kneginja Olivera je kao sultanija sa Bajazitom izrodila Sulejmana, Isu i Mehmeda.

Sin Mehmedov, a Oliverin i Bajazitov unuk Murat Drugi postao je vladar Osmanlijskog carstva. On se 1435. oženio Marom, ćerkom Đurđa Brankovića.

– Obe srpske sultanije Olivera i Mara nisu menjale imena, ni svoju pravoslavnu veru -tvrdi istoričar dr Jusuf Mulić.

(Novosti.rs,Dnevno.rs)

.

U gradu Pueblo u Meksiku nalazi se veliko brdo sa crkvom na vrhu, ispod kojeg počiva najveća piramida na svetu.

Ne zna se ko je sagradio misteriozni objekat star 2.300 godina, niti da li su njeni tvorci znali da glina od koje je sagrađena predstavlja pogodno tlo za rast biljaka koje piramidu danas prekrivaju u potpunosti.

Ali, jedna stvar je sigurna – bilo je izuzetno teško uočiti je!

Kortez, koji je 1519. godine izvršio invaziju na drevni grad Čolula, nije primetio piramidu, a lokalno stanovništvo je nije pronašlo sve do 1910. godine.

Danas stoji kao najveća građevina ikada konstruisana:

Pogledajte video:

(B92.net)

.

Objavljujemo ovu tvrdnju jer sve veći broj posmatača, internet sajtova i analitičara zaključuje da je uragan Harvi bio “projektovan“ i napravljen kao “vremensko oružje“ kombinacijom alata za manipulaciju temperaturama i sejanjem “kemtrejlsa.“

Da, u početku zvuči apsurdno, dok neshvatite da nam Al Gor govor govori da ljudska aktivnost svakodnevno kontroliše klimu. To se zove “klimatska promena,“ a zapravo nam Al Gor i klimatski alarmisti direktno govore da smo mi stvorili uragan Harvi i sve ostale “ekstremne“ vremenske događaje, piše Majk Adams

Modifikovanje vremena, drugim rečima, postalo je uverenje klimatskih alarmista. Kompletni mejnstrim mediji rutinski insistiraju na tome da su uragani, suše, poplave, snežne oluje i tornada nenamerno stvoreni ljudskom aktivnošću.

Ključna razlika između Al Gora i teorija “vremenskih ratova“ je ta da oni koji veruju u vremenske ratove insistiraju na tome da su ovi uragani namerno stvoreni, selektivno pošireni i usmereni na određene ciljeve.

Al Gor veruje da je uragane stvorio čovek, drugim rečima, a teoretičari vremenskih ratova kažu da su oni precizno kontrolisani i raspoređeni kao oruđje za terorizam kako bi naneli ekonomsku štetu i postigli psihološke ciljeve koji uključuju teror i smrt.

Ova tvrdnja se većini ljudi čini apsurdnom na prvi pogled, ali postoji rastuća zajednica vremenskih skeptika koji insistiraju na tome da takvi događaji nisu nesreće, već oružje. Zato objavljujemo ovu priču: Ne kao potvrdu takvih zaključaka, već kao pogled na čudan ugao interneta gde su vremenski ratovi, modifikacija vremena i geoinženjering postali popularna, alternativna objašnjenja za značajne vremenske događaje. Zapravo, postoje bar dva ključna patenta koja detaljno opisuju ovu tehnologiju, uključujući i “sistem u svemiru“ koji može promeniti “vremenske elemente“ uključujući i uragane.

Jedan on najpopularnijih sajtova koji iznose takve tvrdnje je WeatherWar101.com, čiji autor – bivši mrežni inženjer – objašnjava:

“Već deset godina dokazujem nepobitnu realnost svakodnevne proizvodnje poplava i ozbiljnih vremenskih uslova – svaki dan. Poricanje realnosti ovih dnevnih vremenskih događaja koje je napravio čovek, slično je poricanju da postoji motor sa sagorevanjem, a to je tako lako dokazati. Ako možete razumeti ključalu vodu, možete shvatiti da trilioni galona vodene pare koji dolaze odatle stvaraju i povećavaju poplave od trilion galona, i time vidimo kako se brišu razne zajednice negde u svetu. Ovo nije diskutabilno, i lako je to uočiti, baš kao i zalazak sunca.“

Osim ako smo pomešali imena, ovaj autor se izgleda predstavlja pod imenom “Sofia Smallstorm“ (kako bi se izbeglo identifikovanje po imenu, naravno) i u velikoj meri štiti svoj identitet. Ova osoba je takođe pisala predgovor za “No Natural Weather: Introduction to Geoengineering 101.“

Ovaj sajt je objavio 14-minutnu analizu uragana Harvi, tvrdeći da je uragan povećan “generisanjem vodne pare na kopnu iz Teksasa, Luizijane i dr.“ Opis ovog videa kaže: “Takođe nije slučajno da je uragan Harvi pogodio SAD, 25 godina od dana kada je uragan Endrju pogodio Floridu. S obzirom da su sve ove oluje vrlo jasno i vrlo očigledno namerno proizvedene, ova “Godišnjica uragana“ je očigledno bila namerna.“

Webtribune.rs

Dve knjige napisane 1800-ih godina predviđaju da će čovek po imenu Donald Tramp biti “poslednji predsednik“ SAD-a.

1890.godine je autor Ingersol Lokvud napisao dve knjige u kojima je precizno istaknuta trenutna američka politička situacija. Ove dve knjige su “Čudesno podzemno putovanje barona Trampa“ i “Poslednji predsednik.“

U knjizi “Poslednji predsednik“ (1896), postoji autsajder koji se kandidovao za predsednika i za koga niko nije verovao da će pobediti. Živeo je na Petoj aveniji u Njujorku (Trampova kula je zapravo na Petoj aveniji). Bilo je protesta i nereda širom zemlje zbog njegovog predsedavanja. Njegov sekretar za poljoprivredu je nazvan “Lefay Pence.“

U knjizi “Baron Tramp“ (1893), on živi u “Zamku Tramp“ i on je bogati aristokrata koga je vodio “Gospodar svih gospodara“ po imenu “Don“ da pronaće “Google zemlju“ negde u središtu Rusije, koja je opisana kao “Svet unutar sveta“ gde je sve napravljeno do srebra sa mermernim putevima.

Zloglasni sajt za proveru činjenica, Snopes, pokušao je da odbaci ove knjige, ali su bili primorani da priznaju da su one stvarne.

Neki teoretičari zavere su zaključili da Tramp i njegov sin mora da su putnici kroz vreme, ukazujući na neverovante veze sa pričom Džona Totora i Teslom.

Zerohedge.com izveštava:

Poslednji predsednik se pojavio u Njujorku 3. novembra 1896. godine, sa najavom novoizabranog predsednika SAD-a, koji je slučajno bio kandidat autsajder – kandidat koji je predstavljao “običnog čoveka,“ koji bi oslobodio ljude od kandži bankara, i “poništio loš posao iz godina grešne unije između prodavaca ljudskih potrepština i pravnih lica zemlje.“

Odnosno, kandidat protiv establišmenta.

Prva strana opisuje Njujork u previranju zbog ove objave, sa policajcem koji viče na ulici:

“Ostanite u svojim kućama; zatvorite svoja vrata i zabarikadirajte ih. Čitava Istočna strana je u metežu.“

“Veliki broj ljudi se organizuje pod vođstvom anarhista i socijalista, i preti pljačkanjem i uništavanjem kuća bogatih koji su ih toliko godina zlostavljali.“

Kako neredi napreduju ka trgu Medison, knjiga kaže:

“Hotel Peta avenija će biti prvi koji će oseti bes ove grupe.“

“Hoće li vojska stići na vreme da ga spase?“

Kako prenosi Newsweek, Tramp kula se sada nalazi na mestu gde se nekada nalazio hotel Peta avenija.

Postoji mnogo teorija na internetu; neki kažu da je baron Tramp zapravo Lokvud, koji je putovao kroz vreme da piše o svojim avanturama; neki veruju da je Stiv Banon 50-godišnji baron Tramp i da oni zajedno putuju kroz vreme; neki veruju “da smo svi Baron i Baron je mi,“ a neki od nas to jednostavn pripisiju 2017. godini koja se takmiči sama sa sobom da vidi koliko čudna može postati.

Webtribune.rs

.

Strani mediji se šale da su prvi znakovi apokalipse već vidljivi: Brexit, Donald Tramp i novi spot Tejlor Svift.

Dejvid Mejd, autor knjige “Planet X: the 2017 arrival“, ubeđen je da nas 23. septembra očekuje apokalipsa, kao i da će nas planeta Nibiru ubiti. Nije usamljen u tome – teoretičari zavere su ubeđeni da će dolazak planete koja se nalazi iza Neptuna, Nibiru ili planeta X uništiti Zemlju sledećeg meseca.

Naime, Dejvid tvrdi da je to zapisano u Bibliji, ali iscrtano i na piramidama.

“Veoma je čudno da se 12. poglavlje u Bibliji podudara sa natipisima u Velikoj piramidi u Gizi. I jedna, i druga navode period između 20. i 23. septembra. To je kraj crkvenog perioda i tranzicija u dan Boga. Bićemo svedoci uskoro“, rekao je.

Iako NASA nikada nije potvrdila postojanje planete Nibiru, nekoliko apokalipsa smo već propustili – septembar i decembar 2015. godine i, naravno, čuvenu majansku apokalipsu 2012. godine.

Inače, Dejvidovo predviđanje uglavnom je bazirano na sledećem citatu iz Biblije:

“Dan Boga dolazi – surov dan, gnevnog i žestokog besa – da opustoši zemlju i uništi grešnike na njoj. Nebeske zvezde i njene konstelacije neće pokazati svoje svetlo. Izlazeće Sunce će biti zamračeno i Mesec nas neće obasjavati“

(B929

.

Srpski naučnici daće svoj doprinos istraživanju misterioznog nebeskog tela nazvanog planeta “Devet”.

S obzirom na to da planete ne emituju, već samo reflektuju sunčevu svetlost, teško ih je uočiti pogotovo kada su tako daleke i male, kao što se smatra da je to slučaj sa potencijalnom devetom planetom sunčevog sistema čije postojanje su 20. januara ove godine objavili naučnici sa Kalifornijskog tehnološkog instituta (CalTech) Konstantin Batigin i Majkl Braun.

Planeta “Devet”, ako postoji, je verovatno previše mala da je detektuju trenutni veliki teleskopi, koji konstantno pregledaju severeni deo nebeske sfere.

Najbolje šanse da ovu planetu “ugleda” će imati veliki LSST teleskop (skraćenica od Large Synoptic Survey Telescope), koji se gradi na južnoj polulopti u Čileu, i koji treba da počne sa radom početkom sledeće decenije.

LSST teleskop će imati ogledalo prečnika 8.4 metara i izuzetno veliko vidno polje (prečnika 3.5 stepena što je 7 puta veće od uglovnog prečnika Meseca), i praktično će dva puta nedeljno snimati sve objekte na nebu dostupne sa lokacije teleskopa, što mu omogućava da detektuje promene u položaju nekih nebeskih tela.

Od 2010. godine srpski astronomi učestvuju aktivno u LSST projektu, u koordinaciji dr Darka Jevremovića, sa Astronomske opservatorije u Beogradu.

Zahvaljujući našim naučnicima između ostalog se u Beogradu u junu ove godine održava velika i izuzetno značajna međunarodna konferencija posvećena evropskom učestvovanju u LSST projektu, pod nazivom “LSST@Europe2”. Na konferenciji će se okupiti svi vodeći stručnjaci iz Evrope i SAD, a i šire.

Projekat LSST je inače prvi na listi prioriteta američkih eksperimenata, vredan milijardu i dvesta miliona dolara, koji će dati odgovore na mnoga otvorena pitanja o Sunčevom sistemu i univerzumu, a moguće pružiti i prvi pogled na planetu „Devet“.

Spekulacije o novoj planeti na periferiji sunčevog sistema počele su još pre dve godine, kada je druga grupa naučnika primetila čudno ponašanje, odnosno kretanje nekoliko patuljastih planeta (tzv. Kojperovih objekata, čiji je najpoznatiji predstavnik Pluton, kao bivša deveta planeta) koje bi se moglo objasniti postojanjem još jednog velikog tela, još jedne velike planete.

Mada su u prvi momenat sumnjali u njeno postojanje, detaljne analize koje su sproveli, uverile su Batigina i Brauna da je postojanje planete “Devet” najverovatniji uzrok ovim čudnim kretanjima patuljastih planeta.

Naime, ta velika planeta svojim gravitacionim uticajem remeti kretanje drugih manjih tela, tako da se ona grupišu u posebnom mestu Sunčevog sistema što skoro nikako ne može da se desi slučajno.

Konstantin Batigin i Majkl Braun su rezultate svog detaljnog istraživanja objavili u astronomskom naučnom časopisu Astrophysical Journal.

Po njihovim analizama, planeta “Devet” bi trebalo da je 10 puta masivnija od Zemlje, da nalazi se mnogo dalje od bilo koje poznate planete, toliko daleko da je u svojoj najbližoj tački Suncu, tek na oko 4 puta većoj udaljenosti od Sunca nego što je Pluton udaljen i na oko 200 puta većoj udaljenosti od Sunca nego što je to Zemlja. Jedna godina, odnosno jedan obilazak oko Sunca, bi na ovoj planeti trajalo između 10.000-20.000 godina.

Interesantno je da otkriće nove planete i pre nego što se ona ugleda nije novina za astronome – osma planeta sunčevog sistema, Neptun, otkrivena je 1781. godine tako što su francuski naučnik Leverije i britanski naučnik Adams uočili da se sedma planeta sunčevog sistema, Uran, kreće nepravilno i to tako kao da na nju svojom gravitacijom utiče još neko, do tada neviđeno telo, još neka planeta.

Ispostavilo se da su Leverije i Adams bili u pravu, a tek treba da vidimo da li će to biti i Batigin i Braun i da li će sunčev sistem ipak dobiti devetu planet, a u tome će nam definitivno pomoći budući LSST teleskop.

.

Srednjovekovni manastir Tumane kod Golupca, poznat u narodu zbog velikih čudesnih isceljenja kao đerdapski Ostrog, krije još jednu veliku tajnu – grob kosovskog junaka Miloša Obilića!

Na tragu ovog mogućeg senzacionalnog otkrića uputili smo se u Tumane. Skriven u prelepom ambijentu nedirnute prirode, ovaj manastir zaista odiše nesvakidašnjim spokojem i mirom, o kojem se nadaleko pripoveda.

Svi putopisci i istoričari iz 19. i 20. veka zabeležili su da je narodno predanje kao osnivača manastira Tumana trajno ubeležilo ime Miloša Obilića.

Stupivši u portu drevnoga manastira, osetili smo blagodatni mir i spokoj svetinje. Kao da se vreme vratilo u duboku istoriju i oživelo slavne dane i istoriju našeg naroda.

Naišavši na monaha, za koga smo kasnije saznali da je starešina manastira, upitali smo o grobu Miloša Obilića. Otac Dimitrije započeo je priču:

Mnogi su ovde pronašli lek za rak

– Kada je bratstvo došlo u manastir Tumane, s jeseni 2014. godine, znalo se da u Tumanu počivaju čudotvorne mošti Svetog Zosima, čudotvorna ikona Presvete Bogorodice i grob Svetog oca Jakova, učenika Svetog vladike Nikolaja.

Sa blagoslovom nadležnog episkopa Ignjatija, otkrivene su mošti Svetog Jakova i prenete u crkvu. Od istoričara koji su posećivali manastir saznali smo i za pretpostavku da je u porti manastira sahranjen Zaviša Crni, čuveni poljski junak.

O mogućnosti da se tu nalazi grob Miloša Obilić tada nije bilo ni spomena.

Zadužbina na mestu ranjavanja Svetog Zosima

Manastir je vekovima proslavljan u narodu kao mesto čudesnih isceljenja zahvaljujući svetim i celebnim moštima Svetog oca Zosima Sinaita, monaha pristiglog sa dalekog Sinaja u doba kneza Lazara.

Ovog svetitelja, do danas živo narodno predanje kazuje, ranio je proslavljeni kosovski junak Miloš Obilić, rodom iz susednog sela Maleševa (nekada Miloševo). Na mestu svetiteljeve smrti, u znak pokajanja, počeo je da zida zadužbinu.

Kada je crkva izidana do krova, kneževi glasnici iz Kruševca doneli su pismo u kojem je stajalo: „Tu mani zadužbinu i pođi na Kosovo polje, da branimo veru i otečestvo“.

Po Miloševoj slavnoj pogibiji, narod je čuvajući uspomenu na velikog junaka i proslavljenog mnogobrojnim čudima svetog pustinjaka Zosima završio svetinju i dao joj ime Tumane.

Kasnije, kada smo se zbližili sa okolnim narodom, od nekolicine staraca čuli smo predanje koje su njihovi stari u tajnosti prenosili sa kolena na koleno po kojem je ktitor Tumana, Miloš Obilić, upravo ovde sahranjen.

Naravno, nemajući nikakav argument za sve to, priču sedih staraca nismo ozbiljno shvatili. Tih dana se upravo pronela vest da je grob slavnog Lazarevog viteza najverovatnije u manastiru Ravanici.

Time je ta tema zatvorena. Međutim, istražujući dostupne podatke o manastiru Tumanu, naišli smo na spis sveštenika S. Pajevića iz 1912. godine, koji je bacio novo svetlo na tajanstveno predanje i otvorio mogućnost da o pitanju veze Miloša Obilića i Tumana možda postoje novi dokazi.

Pomenuti sveštenikov izveštaj tiče se početka gradnje nove crkve manastira Tumana 1912. godine. Kao očevidac događaja, pomenuti sveštenik je opisao kratak istorijat manastira i predanja u vezi sa njegovim osnivanjem, kao i same događaje sa početka gradnje.

Između ostalog, pomenuo je otkrivanje moštiju Svetog Zosima i pronalaženje drevnog groba na sredini stare crkve. Upravo pomen tog groba otvorio je novu priču i bacio novi zrak svetlosti na enigmatičnu istoriju tumanske svetinje – priča u dahu otac Dimitrije.

Sveštenik Pajević pomenuo je da na sredini crkve postoji grob sa dobro očuvanim kostima.

Ako je taj grob i danas tu i ako je u stanju u kakvom su ga zatekli 1912. godine, svakako ga treba tražiti na prostoru današnje soleje u blizini ikonostasa crkve – reči su oca Dimitrija.

Bilo kako bilo, manastir Tumane čuva u svojoj crkvi velike svetinje i po rečima monaha „ako je tu i grob Miloša Obilića, onda ovaj manastir može stati u red velikih i slavnih istorijskih manastira.

“ Svakako, ova svetinja neraskidivo je povezana sa imenom slavnog kosovskog junaka i sveca čudotvorca Zosima i treba je posetiti kao redak duhovni kutak.

(Alo)

.

Sava Kovačević se rodio 1905. godine u selu Nudo kod Grahova, u opštini Nikšić, u zemljoradničkoj porodici koju su svi znali pod nadimkom Mizare. Svi su bili učesnici Narodnooslobodilačke borbe, i skoro svi su izginuli: pored Save, i njegov otac Blagoje, brat Janko i sinovac Dragan, koji mu je bio kurir.

Pre rata radio je u preduzeću “Ombla” koje se bavilo sečom šuma, potom u rudniku “Trepča”, da bi na kraju završio u Beogradu u štampariji “Vremena” pa potom i na gradnji Savskog mosta. Proteran je, međutim, iz prestonice zbog revolucionarnog delovanja pa se vratio u Nikšić.

Dakle, bio je još pre rata član KPJ, čak od 1925. godine, i to pod uticajem starijeg brata Nikole.

Tokom perioda Kraljevine Jugoslavije vršio je čitav niz partijskih funkcija i neprekidno je napredao u hijerarhiji, a devet meseci je čak proveo u šumi sa trojicom drugova, naoružan. Tada se predao, sudilo mu se, i bio je oslobođen; isto se ponovilo 1940. godine, a uhapšen je i uoči Aprilskog rata.

Nakon sloma države bio je jedan od ključnih organizatora Trinaestojulskog ustanka u Crnoj Gori.

Već u jesen 1941. postao je komandant Nikšićkog partizanskog odreda koji je munjevitom brzinom narastao na deset bataljona i koji se istakao ogromnim uspesima u borbama sa italijanskim okupatorom, kojem je nanosio velike gubitke.

Već je tada počeo da nastaje mit o Savi Kovačeviću, a pobede nad četnicima Baje Stanišića u Župi nikšićkoj aprila 1942. godine samo su još više tome doprinele. 12. juna te godine postaje prvi komandant Pete proleterske crnogorske udarne brigade koja je dala ključni doprinos pobedi NOVJ tokom Četvrte neprijateljske ofanzive, odnosno Bitke na Neretvi, odnosno Bitke za ranjenike, početkom 1943.

Odmah juna te godine počinje Peta neprijateljska ofanziva (tzv. Bitka na Sutjesci), a Sava postaje komandant Treće udarne divizije kojoj je dopao najteži od svih zadataka: da bude zaštitnik Glavne operativne grupe Vrhovnog štaba, da štiti Centralnu bolnicu sa ogromnim brojem ranjenika i da izvrši proboj obruča.

13. juna Sava Kovačević sa svojom divizijom kreće u opšti napad na obalama Sutjeske, i uspeva da potisne 118. lovačku diviziju Vermahta, ali ne na svim tačkama.

Kada je bilo najkritičnije, Sava donosi odluku da krene u novi juriš, na čelu Prateće čete i sa grupom kurira. Nastupajući ispred svojih vojnika, on puškomitraljezom počinje da krči put kroz redove dušmana, ali pada pokošen rafalima i gubi život za slobodu.

Već 6. jula Vrhovni štab NOV i POJ proglašava ga narodnim herojem, a Prezidijum Vrhovnog sovjeta SSSR-a odlikuje ga Ordenom Kutuzova.

Tako Sava Kovačević svojom herojskom smrću ulazi u legendu i postaje jedan od najomiljenijih (ako ne i najomiljeniji) likova Narodnooslobodilačkog rata, barem za postojanja Titove Jugoslavije. Danas su došla neka druga vremena, i neki drugi heroji.

.

Nostradamus, Tarabići, Baba Vanga… To su autori najpoznatijih proročanstava koja su dobila svoju komercijalnu namenu. Postoji na hiljade manje poznatih predviđanja za koja niste do sada čuli.

Među tim manje poznatim su i ova četiri za koja bi zaista trebalo da znate, naročito zbog predviđanja opasnosti i moguće katastrofe u budućnosti.

Proročanstvo Hildegard iz Bingena

Rođena je 1098. godine i svoj život je posvetila Bogu. Abes Hildegard je bila opatica u benediktanskom manastiru. Komponovala je, pisala, bavila se filozofijom i teološkim raspravama. U slobodno vreme je imala vizije o budućnosti koje su počele još dok je bila dete.

Hildegard je obznanila svoje životno delo po imenu „Skrivias“ u kojem se nalaze njenih 26 proročanstava i vizija. U suštini, tamo piše da nam se ne piše dobro.

Pred kraj svega što znate, veliko carstvo koje se nalazi preko okeana i ima puno naroda i plemena, nastradaće kada se pojavi kometa. Verovatno je to Amerika.

Takođe, mnoge zemlje će pogoditi zemljotresi, oluje i poplave. Kolonije će preoteti „tigar i zmaj“, kako se danas nazivaju dalekoistočne zemlje. Mnogi drugi narodi će gladovati.

Mir u Evropi će se vratiti tek kada Francuska ponovo postane kraljevina.

Treća tajna Bogorodice iz Fatime

Priča počinje 1917. godine kada su u Portugaliji dve devojčice i jedan dečak videli Devicu Mariju lično. Ona ih je zapravo posetila nekoliko puta i prenela tri tajne o bliskim događajima koji će se dogoditi našoj civilizaciji.

Dve tajne su objavljene u dokumentu koji je 1941. godine objavila jedna od devojčica. Samo papa dobija ključeve od tajnih dokumenata u kojima se nalazi zapisana treća tajna Bogorodice iz Fatime.

Prve dve tajne se odnose na Pakao, Prvi i Drugi svetski rat. Vatikan je objavljivanje treće tajne odložio za 83 godine, da bi konačno 2000. godine predstavili javnosti tekst i tumačenje da se on odnosi na pokušaj ubistva pape Jovana Pavla Drugog i progon Hrišćana širom sveta. I navodno, to je sve.

Zapravo, mnogi smatraju da je poslednji list iz proročanstva ostao sakriven, odnosno da tekst predstavljen javnosti 2000. godine nije baš kompletan. A ima i dokaza za to.

Kardinali su u nekoliko navrata rekli da je treća tajna napisana na jednom papiru, a ne na četiri koja su objavljena.

U trećoj tajni bi trebalo da se nalaze informacije o apokalipsi, sotoni i crkvi. Toga nema u objavljenom tekstu.

U tekstu se nalazi i opis Rima u kome je sve srušeno i svi su mrtvi, a papa hoda kroz sve te leševe, penje se na brdo i tu i njega ubijaju. A to nekako i ne izgleda kao atentat na Jovana Pavla Drugog.

Takođe, ako se treća tajna obistinila, zašto su posle atentata na papu čekali još dvadeset godina da je objave? Ali ni to nije sve.

Devica Marija je uvek govorila u javljanjima da sve to može da se izbegne ako se čovečanstvo okrene ka ljubavi, umesto mržnji. I ono što je najvažnije, ključna poruka je bila da je neophodno preobraćenje Rusije i da će u Rusiji crkva strašno propatiti i da će Rusija ugroziti celo čovečanstvo.

Trebalo bi da znate da je to bilo samo nekoliko meseci pre oktobarske revolucije i tumači se kao najava totalitarizma pod Staljinom. Zbog toga je Jovan Pavle Drugi bio lično posvećen naporima da se okonča Hladni rat i da se razmontira „imperija“ SSSR-a.

Bogorodica je deci najavila svoje poslednje pojavljivanje za 13. oktobar 1917. godine. Spomenula je da će se tada desiti i takozvano „čudo Sunca“.

A to se brzo saznalo, pa se u Fatimi okupilo nekih 100.000 ljudi koji su svi odreda svedočili da se čudo zaista i desilo. Sunce se prvo pojavilo iz oblaka. Onda je dobilo oreol od različitih boja koje su kao duga padale.

Na kraju se pomerilo ka horizontu. Svih 100.000 ljudi i nekoliko desetina novinara su tvrdili da ništa slično u životu nisu videli.

Proročanstvo Aloisa Irlmaiera

Alois Irlmaier je bio običan fizički radnik iz mesta Frajslasing u Bavarskoj. Međutim, on je pored fizičke snage imao i druge, zanimljivije veštine. Znao je neke stvari koje nije trebalo da zna, govorili su da je vidovit.

Prema legendi, mnogima je pomogao da posle Drugog svetskog rata pronađu svoje najbliže.

A zbog popularnosti koju je brzo stekao, završio je na sudu optužen da se bavi veštičarenjem. Sud ga je oslobodio kada je sudiji tačno opisao koju odeću nosi njegova žena tog dana i šta je tačno radila.

Alois je takođe predvideo dan svoje smrti, ali i još neke sitnice. Tvrdio je da je treći svetski rat video kao u filmu, a isticao da će se on voditi na Bliskom istoku i Mediteranu, gde će se sukobiti najveće svetske sile.

„Rat će početi kada dvojica muškaraca ubiju treću važnu osobu. Oni su plaćeni za to. Ubistvo će se desiti na Balkanu. Pre rata će biti vrlo plodna i bogata godina. Rat će doći bez upozorenja, preko noći.

Vidim prašinu. Vidim tri broja. Dve osmice i devetku. Ne znam šta oni znače i ne znam datum ili vreme kada će se to desiti“, tvrdio je Alois.

Proročanstvo Svetog Nila sa Sinaja

Sveti Nil je bio hrišćanski monah sa Sinaja. Živeo je u petom veku i za sobom ostavio jedno malo proročanstvo. Nikada nije dokazano da ga je zaista on i zapisao, ali je svakako zanimljivo.

Recimo zato što je predvideo avione, podmornice i telefonske veze. Možda čak i internet.

„Ljudi će pronaći put da razgovaraju sa jednog kraja sveta na drugi“, tvrdio je pre nekih 1.600 godina.

„Posle 1900. godine i u dvadesetom veku ljudi će postati neprepoznatljivi. Kada vreme za dolazak antihrista dođe, ljudi će biti bez časti i ponosa. Svet će se promeniti.

Nećemo moći da razlikujemo muškarce od žena zbog besramnog oblačenja i kose. Pohlepa će zavladati. Ljudi će leteti kao ptice i roniti na okeansko dno. Ali kada sve to postignu, ti nesrećni ljudi neće znati da su zapravo u službi antihrista“, ovako glasi kraj njegove poruke.

(Sputnjik)

Internet detektivi su otkrili neobjavljenju Hitlerovu knjigu, napisanu 1928. godine, misteriozno nazvanu “Novi svetski poredak.“

Napravljene su samo dve kopije rukopisa od 200 stranica, a samo jedna od njih je objavljena.

Ona predstavlja Hitlerovu drugu knjigu, napisanu samo nekoliko godina nakon “Mein Kampf“ (“Moja borba“).

Čuvan u strogoj tajnosti po Hitlerovom naređenju, ovaj dokument je stavljen u sklonište za vazdušne napade 1935. godine, gde je ostao sve dok ga 1945. godine nije otkrio američki oficir.

Autentičnost knjige je potvrdio Džozef Berg (bivši zaposleni nacističke izdavačke kuće Eher Verlag), i Telfor Tejlor (bivši brigadni general USAR-a, i glavni advokat na suđenjima za ratne zločine u Nuremburgu) koji je, nakon analize rukopisa, rekao:

“Ako se Hitlerova knjiga iz 1928. godine čita u pozadini svih onih zbivanja koja su se u međuvremenu odigrala, ona ne bi trebalo da zainteresuje samo naučnike, već i najširu čitalačku publiku.”

Kompletnu kopiju knjige možete pročitati OVDE.

Webtribune.rs

Dajana Spenser ni dve decenije od pogibije u Parizu ne prestaje da intrigira javnost širom sveta. Na današnji njen život se završio u saobraćajnoj nesreći u Parizu, ali je bajka o voljenoj engleskoj princezi dobila samo jednu novu dimenziju. Za svoje sunarodnike, čini se, ona nikada neće umreti- bez obzira na tajne, intrige i spletke koje isplivavaju tek toliko godina od strašnog događaja.

Sve ono što što se dosad pojavio u javnosti ukazuje na to da se na priču o Dajani ne može staviti tačka.

Misteriju oko saobraćajne nesreće u kojoj su Dajan i njen verenik Dodi al Fajed, izgubili živote, mnogi su pokušavali da razreše. Iako se godinama govori da iza tragedije stoji britanska tajna služba, svedočenje bivšeg agenta britanske obaveštajne agencije MI5 Džona Hopkinsa, u junu ove godine, bilo je neočekivano.

Hopkins (80) je na samrti oktrio da je od 1973. do 1999. učestvovao u 23 ubistva, uključujući i ubistvo Dajane. Kao razlog svog priznanja, naveo je to da ne želi da umre, a da ne ispriča istinu.

Dajana je, prema njegovim rečima, bila jedina žena i jedina osoba povezana sa kraljevskom porodicom koju je ubio. Zastrašujući niz izjava nastavio je rečima da je ubistvo princeze naredio britanski dvor.

“Dajana je znala previše kraljevskih tajni. Moj šef mi je rekao da ona mora da umre. Primio je naređenje direktno od princa Filipa i morali smo to da uradimo tako da sve izgleda kao nesreća. Sledeća faza zavere na visokom nivou odnosila se na medije koji su, takođe, odradili svoj deo posla”, ispričao je Hopkins.

Tvrdnje da je ubistvo naredio princ Filip ranije je iznosio Mohamed al Fajed, otac Dodija al Fajeda, koji je uporno zastupao teoriju da se u Parizu nije dogodila nesreća.

Ove godine su ponovo postali aktuelne i brojna tumačenja o nepravilnosti same istrage nakon udesa. U policijskim izveštajima ima niz nelogičnosti, dok “sitnica” da je lekarska ekipa na teren izašla čak 17 minuta nakon poziva, nije mogla da prođe nezapaženo.

Najsvetlija strana jubileja jeste prikazivanje dokumentarnog filma “Dajana, naša majka: njen život i zaostavština”. Glavni akteri su sinovi pokojne princeze, Vilijam i Hari.

Njihove ispovesti ne ostavljaju ni trunke dileme, nijedno otvoreno pitanje. Dajana je ulogu majke obavljala predano i sa mnogo ljubavi.

Dokumentarac Aj-Ti-Vija doneo je nikada viđene fotografije princeze i njenih sinova. Ono što je rastužilo sve one koji su pogledali film bile su Vilijamove i Harijeve izjave o poslednjem telefonskom razgovoru sa majkom. Nazvala ih je nekoliko sati pre nesreće. “Hari i ja smo očajnički žurili da kažemo: “Ćao, čujemo se kasnije…” Da sam znao šta će da se desi, ne bih bio toliko nezainteresovan ni povodom toga ni povodom bilo čega drugog. Ali taj poziv mi je urezan u sećanje, duboko”, rekao je Viliajm, prenosi “AP”.

Hari je dodao: “Dok se sećam toga, teško je, mnogo je teško. Moraću da se na neki način sa tim nosim do kraja života. Znam sada da je to bio poslednji put da ću pričati sa mojom mamom. Koliko bi drugačije taj razgovor izgledao da sam imao i najmanji nagoveštaj da će poginuti te noći”.

Još jedan dokumentarac je izazvao veliko interesovanje. Film koji je u Americi prikazan još 2004. godine, i koji se može pogledati na Jutjubu, premijerno je 6. avgusta prikazan i u Velikoj Britaniji, uprkos protivljenju Dajaninog brata Čarlsa Spensera i njenih prijatelja koji film ocenjuju kao čistu provokaciju. “Čanel 4” se nije obazirao na te kritike i pustio je film u etar. A u filmu čiji je autor Piter Setelen (koji je bio Dajanin profesor dikcije) i koji je zapravo kolaž Dajaninih snimaka i intervjua nastalih od 1992. do 1993., princeza iznosi detalje njenog nesrećnog braka sa Čarlsom, otkriva da nikada nije imala podršku kraljice Elizabete, kao i da je planirala da osamdesetih pobegne iz Bakingemske palate i to sa telohraniteljem Barijem Manakijem.

U Makanija je bila ludo zaljubljena. I to otkriće je imalo neverovatna odjek u britanskoj javnosti.

“Kada sam imala 24 ili 25 godina, bila sam jako zaljubljena u nekoga ko je radio u obezbeđenju. Ali on je ubrzo uklonjen, a onda je i ubijen. Morao je da ode, a tri nedelje kasnije poginuo je u nesreći sa motorom. On je bio najveća ljubav koju sam ikada imala”, ispričala je u filmu.

Seriju Dajaninih više nego iskrenih izjava nastavile su i priče o Čarlsu. Princeza otkriva da ga je pre venčanja videla samo 13 puta, da je na nju na drugom susretu navalio “poput osipa”, da nije bio dosledan u udvaranju i da su seks imali jednom u tri nedelje. O odnosu sa Elizabetom je, između ostalog, ispričala:

“Otišla sam kod vrhovne dame i rasplakala se. Pitala sam je šta da uradim, a ona mi je rekla: “Ne znam. Nema nade za Čarlsa”.

Važno je napomenuti da je drugi Dajanin telohranitelj Ken Vorf poručio da bi Dajana želela da se film prikaže.

Dajana je imala razne hobije, a njena posvećenost astrologiji je bila tolika da je čak i sama izučavala. Jedan detalj, koji je upravo otkrila princezina dugogodišnja prijateljica, baca sasvim novo svetlo na čitav događaj.

Omiljena princeza verovala je u astrologiju.Sa svojom drugaricom Debi Frank je čak i pohađala časove astrologije, a imala je i svog ličnog astrologa sa kojim se redovno savetovala. Neposredno pre svoje smrti princeza Dajana sa Debi gledala svoju natalnu kartu.

Videla je čudan skop zvezda i rešila da pozove astrologa. “On je odmah rekao da je reč o pomračenju, da joj slede dramatični događaju”, ispričala je Debi i dodala da je Dajana to odmah protumačila na svoj način.

Dakle, konačno je došao momenat da joj sve krene na bolje. I tako, samo par dana pre tragedije, Dajana je dobila novu životnu snagu, sve na osnovu tumačenja zvezda. Bila je srećna, kao nikada do tada. Ko je mogao da poveruje u to da joj je kraj blizu?

“Nisam mogla da verujem da je više nema, a nisam ništa ni mogla da uradim povodom toga. I pored svega što se desilo smatram da astrologija zaista ne može da nam predvidi kraj”, rekla je Debi.

(Super žena)

Kontroverzna Planeta X je tajno snimljena iz astronomskih opservatorija, i kreće se ka Zemlji, navodi se u ovoj izuzetnoj tvrdnji.

Hrišćanski teoretičar zavere Dejvid Mid, koji tvrdi da će navodna gigantska planeta Nibiru – koja je zvanično nepoznata astronomskoj nauci – proći pored Zemlje izazivajući globalnu apokalipsu u oktobru, kaže da mu je pokazan tajni snimak koji dokazuje da ona postoji.

Govoreći za Late Night in the Midlands, američku radio emisiju o teorijama zavere, Mid je rekao: “Po mom mišljenju, šanse za dolazak se povećavaju.“

On je tvrdio da je razgovarao sa profesorom astronomije u Parizu u velikoj opservatoriji, koji mu je rekao da je Nibiru planeta stvarna.

Rekao je: “Pitao sam da li ona stvarna, a on je rekao “o, da“.“

“Video sam je i on mi je rekao ime opservatorije iz koje je on video, i rekao je da ima tajni film o njoj, koji mi je kasnije poslao.“

“Snimio je to svojim telefonom i to je stvarna slika sistema, izvukao je iz opservatorije i podelio sa mnom.“

“Nisam je podelio sa javnošću, ali sam je video.“

Rekao je da je jedan kolega, teoretičar zavere, takođe podelio novi snimak sa njim.

Mid je rekao da je na slici prikazano Sunce sa Planetom X iznad.“

Rekao je: “To je jedna od najboljih fotografija sistema Planete X koje sam video, nije bljesak objektiva.“

On je rekao da mu je profesor u Parizu poslao “video snimak sistema Planete X od minut i po,“ ali ga on “nikada nije podelio sa javnošću.“

Voditelj emisije Majkl Vara ga je upitao: “Zašto ne? Jer, ljudi bi želeli da je vide pre nego što protutnji.“

Mid je odgovorio: “Razmišljam o tome. Još uvek nemam zeleno svetlo. Razmisliću o tome, to je divan video snimljen iz opservatorije.“

“Možete videti Mesec i možete videti Nibiru sistem.“

“Veoma je jasno, ali niko ne zna da ga je on uzeo i ne želim da ga ugrozim – izgleda asolutno autentično.“

Mid tvrdi da je pomračenje Sunca 21. avgusta bio znak pre nego što se Nibiru pojavi na nebu, vidljiva svima, 23. septembra, pre nego što prođe pored i izazove apokalipsu u oktobru.

On tvrdi da je 23. septembar datum koji je došao iz kodova u Bibliji i takođe je “datum marker“ koji je prikazan na piramidama u Gizi u Egiptu.

Kaže da je otkrio dva tunela postavljena pod preciznim uglovima u Velikoj piramidi koji će pokazati na značajne nebeske objekte nakon 20. septembra.

Planeta X, ili Nibiru, navodno je ogromna planeta sa velikom orbitom za koju teoretičari zavere tvrde da će jednog dana proći toliko blizu Zemlje da će njena gravitaciona sila izazvati haos na našoj planeti, izazivajući zemljotrese i druge katastrofalne događaje.

Ovaj mit je rođen 1976. godine, kada je pisac Zaharije Sitčin tvrdio da su dve drevne bliskoistočne kulture – Vavilonci i Sumeri – govorile o velikoj planeti – Nibiru – koja orbitira oko Sunca na svakih 3.600 godina.

Mid je rekao: “Zaista je vrlo čudno da nam i Veliki znak iz Otkrovenja 12 i Velika piramida u Gizi ukazuju na jedan precizan momenat – 20. do 23. septembra 2017. godine.“

Teorija zavere Planete X je podstaknuta ranije ove godine kada je NASA objavila otkriće nove planete u našem solarnom sistemu koju su nazvali Planeta Devet.

Pronašli su dokaze stvarne planete i do 10 puta masivnije od Zemlje u spoljnim krajevima Sunčevog sistema, u sazvežđu Orion.

Međutim, NASA kaže da Planeta Devet neće proći pored Zemlje, i da je teorija apokalipse Planete X prevara.

Webtribune.rs

Zapanjujući novi izveštaj ruskog Saveta bezbednosti (SB) koji danas kruži po Kremlju izgleda da potvrđuje da je istorijski, i kastastrofalni, uragan Harvi koji trenutno izaziva pustoš i haos u regionu zalivske obale SAD-a, bio izazvan “svesnom i namernom“ upotrebom zastrašujućeg novog uređaja za modifikovanje životne sredine (ENMOD) koji je razvio Rostec – i čija je upotreba odobrena od strane predsednice Saveta Federacije, Valentine Matvijenko, za šta se veruje da je odmazda za razornu vatru koja je izbila prošle nedelje u Rostovu na Donu izazvana od strane onih koji su nazvani “kriminlni američki profitni agenti.“

Prema ovom izveštaju, Savet bezbednosti je 14. avgusta razmatrao “žestoku raspravu“ između predsednice Matvijenko i ministra odbrane Sergeja Šojgua u vezi sa novim ENMOD uređajem koji je izumeo Rostec, a koji je toliko moćan da može da izazove masivnu kišu za 30 minuta – i da se ministar odbrane Šojgu zalagao da se on stavi pod “zaštitnu/rukovanje“ Ministarstva odbrane, zbog svojih strahova da bi se njegova upotreba (van teritorije Federacije) mogla konstituisati kao ratni zločin po međunarodnodnoj konveniji Ujedinjenih nacija (UN) iz 1977. godine pod nazivom “Konvencija o zabrani vojne ili bilo koje druge neprijateljske tehnike za modifikovanje životne sredine.“

Zabrinutost ministra odbrane Šojgua po pitanju ovog novog ENMOD uređaja, objašnjava ovaj izveštaj, uključivalo je Rostec-ovo testiranje 29. maja, nad regionom Moskve, koje je izazvalo najmoćniju i najsmrtonosniju oluju koja je pogodila ovaj grad u 150 godina, rezultirajući rušenjem nekoliko stotina drveća, ogromnim poplavama i smrću 16 građana – a ubrzo je usledila i njihova eksperimentalna upotreba dva komercijalna leta Aeroflot-a – prvi je bio Aeroflot let 29. juna na aerodrom “Berlin Schönefeld“ u Berlinu u Nemačkoj, a drugi je bio let 9. jula na aerodrom “Charles de Gaulle“ u Parizu u Francuskoj.

Isto kao što se dogodilo u Moskvi 29. maja, ističe ovaj izveštaj, kada je ovaj moćni ENMOD uređaj pušten 29. juna u Berlinu, izazvao je najveću kišu tog veka koja je potopila taj grad – a to se takođe desilo i u Parizu kada je pušten nad tim gradom 9. jula i izazvao najveću ikad zabeleženu količinu kiše koja je pogodila taj grad tokom čitave njegove istorije.

21. avgusta, navodi ovaj izvešta, naučnici iz Rostec-a su predsednici Matvijenko predstavili “dokument zahteva“ da sprovedu još jedan test njihovog ENMOD uređaja – ovog puta nad Republikom Kubom koristeći dva “modifikovana“ Aeroflot aviona koja su koristili tokom “testova“ u Berlinu i Parizu – i čija je svrha bila da se narod ovog karipskog ostrva oslobodi katastrofalne “suše veka.“

Predsednica Matvijenko je odobrila Rosetc-u testiranje njihovog ENMOD uređaja nad Kubom, kaže se u ovom izveštaju, jer je tokom sastanka Saveta bezbednosti izjavila da je “dokument zateva“ sadržao detaljnu meteorološku procenu, navodeći da bi njegova upotreba bila nad oslabljenim tropskim delom na zapadnoj obali ove ostrvske nacije.

23. avgusta, nastavlja ovaj izveštaj, Rostec je rasporedio dva ENMOD uređaja iz njihovih modifikovanih Aeroflot aviona “iznad/unutar“ ovog oslabljenog tropskog dela na zapadnoj obali Kube, sa njihovih letova do Havane iz Brisela u Belgiji i Dablina u Irskoj – i da je skoro odmah nakon upotrebe ovih ENMOD uređaja, baš kao što se dogodilo u Moskvi, Berlinu i Parizu tokom prethodnih testova, ovaj mali tropski talas eksplodirao u “oluju žestokih proporcija“ – i da “blokirajući frontovi“ nisu mogli da je zadrže, šaljući sada uragan Harvi ka državi Teksas.

Opisan u Americi kao “nešto što nikada ranije nije viđeno,“ i nazvano “zombi olujom koja je ustala iz mrtvih,“ navodi se u ovom izveštaju, ENMOD-om “poboljšan“ uragan Harvi je opisan od strane američke Nacionalne meteorolške službe (NWS) kao “bez presedana i katastrofalan“ – i čije katastrofalne poplave sada ugrožavaju milione – posebno u četvrtom najvećem gradu Hjustonu u Teksasu, gde je proglašena jedna od najgorih kastastrofalnih poplava u skorijoj američkoj istoriji, i spremna je da postane još gora.

Što se tiče toga koliko gora može postati ova ENMOD-om “generisana oluja,“ objašnjava ovaj izveštaj, novi izveštaji sada navode da bi veliki delovi Teksasa mogli “ostati nenaseljivi duži vremenski period,“ i čija ekonomska šteta bi takođe mogla biti veća od one od uragana Katrina – najviše zbog toga što razara samo srce američkog energetskog sektora, što sada izaziva zabrinutost u pogledu čitave američke ekonomije.

Sa ovim uraganom Harvi, “poboljšanim“ sa ENMOND-om, za koji sada upozorovaju da je na putu da se vrati u zalivske vode gde će ponovo generisati svoju snagu nakon što je već ispustio neverovatnih 1,27 metara kiše, nastavlja ovaj izveštaj, mnogi u Savetu bezbednosti sada postavljaju pitanja o tome sa kakvom se odmazom Federacija može suočiti od strane SAD-a.

Ova pitanja su prvi put postavljena na jučerašenjem sastanku Saveta bezbednosti, nakon što je ministar odbrane Šojgu optužio predsednicu Matvijenko da namerno koristi ovaj ENMOD uređaj da napadne SAD u znak svoje odmazde protiv Amerikanca zbog toga što su izazvali katastrofalne požare u Rostovu na Donu prošle nedelje – a predsednik Putin je na kraju jučerašnjeg sastanka Saveta bezbednoti naredio kompletnu istragu toga.

U ovom izveštaju se navodi da je na sastanku Saveta bezbednosti predsedniku Putinu predstavljen inicijalni izveštaj o požarima  Rostovu na Donu, u kom se navodi da su počeli 21. avgusta i trajali do sutradan, uništavajući skoro 120 građevina u čemu su mnogi povređei, ukljčujući i 1 poznatu smrt – i da se u istrazi otovorenoj prema Članu 167 Krivičnog zakona (namerno uništavanje ili oštećenje imovine, uključujući i dela huliganstva, paljenjem, eksplozijom ili drugim generalno opasnim metodama), navodi da su njih započeli agenti za nekretnine koji su radili za kompaniju koja je delimično u vlasništvu Amerikanca po imenu Toni Podesta.

Toni Podesta, objašnjava ovaj izveštaj, je brat šefa predsedničke kampanje Hilari Klinton za 2016. godinu, Džona Podeste – i poznat je kao super-lobista Demokratske stranke koji je prošle godine plaćen od strane najveće ruske banke (Sberbank) skoro 200.000 dolara da ih zastupa i koji je, takođe, preneo milione dolara iz Rusije u predsedničku kampanju Hilari Klinton 2016. godine.

Što se tiče razloga zašto Toni Podesta pokušava kriminalno da uništi sve dokaze koji ga povezuju sa Rusijom, objašnjava ovaj izveštaj, to je zato što kompanija koju poseduje sa svojim bratom Džonom Podestom (poznata kao Podesta Group) ima sudski poziv protiv njih, koji im je prošle nedelje izdao specijalni tužilac Rober Miler koji ih istražuje zbog njihovih veza sa Rusijom – a to je takođe prouzrokovalo da se Toni Podesta sam prijavi američkoj vladi kao “strani agent“ Rusije – i da je po američkom zakonu to morao da uradi prošle godine.

Ovaj izveštaj se zaključuje napomenom da će Savet bezbednosti nastaviti da istražuje pitanja oko Rostec-ovog strahovitog ENMOD uređaja i njegovo raspoređivanje u blizini Kube – ali još uvek nisu došli do nikakve odluke o tome da li bi to trebalo staviti pod “potpunu kontrolu“ Ministarstva odbrane – i sada su ovaj ENMOD uređaj označili kao “oružje za masovno uništenje.“

Webtribune.rs

.

Mnogi ljudi koje poznajete i cenite, a žive u vašem komšiluku, vrlo lako mogu biti vanzemaljci, kažu svetski ufolozi i stručnjaci u branši.

Jedan od tih stručnjaka je i Bred Steger.

On kaže da postoje načini da otkrijete je li vaš najdraži sused ustvari došao sa neke druge planete.

Obzirom da mnogi od njih izgledaju isto kao ljudska bića ili su prerušeni u ljudska bića, nemoguće ih je prepoznati po spoljašnjem izgledu.

Tražite stoga neobičnost u ponašanju i čudne detalje u njihovim domovima, savetuju stručnjaci.

1. Nenormalno dugo spavanje ili ostajanje budnima.

“Dan na rodnoj planeti vanzemaljca može biti duži ili kraći od našeg”, kaže Bred, renomirani NLO istraživač i autor. Iz tog razloga, kaže, vanzemaljci mogu spavati u čudno doba dana ili ostajati budnima i nekoliko zemaljskih dana.

 2. Promena ponašanja ili telesna reakcija u blizini uređaja koji emituju elektromagnetne talase.

Na primer, mikrotalasna pećnica može izazvati osip kod vanzemaljaca, ako je suditi prema izjavama dr. Tomasa Istona, teorijskog biologa i futuriste.

3. Teskoba, stres, neprijatnost pri korišćenju zemaljskog sredstva prevoza.

Vanzemaljci nisu navikli na sigurne i napredne oblike prevoza – zato se osećaju neprijatno i ugroženo prilikom vožnje u vozu ili automobilu – koji su ustvari primitivna vozila za njih, objašnjava Steger.

4. Konstantno prikupljanje informacija.

“Primarni cilj vanzemaljca je proučavanje naše planete – prikupljanje informacija je od vitalnog značaja za njih”, otkriva Steiger. Iz tog razloga, vanzemaljci mahnito kupuju novine, časopise, jezičke priručnike i ostale materijale koji bi im na neki način pomogli prilikom prikupljanja podataka, tvrde stručnjaci.

5. Posedovanje velike količine tehničke opreme i naprednih računara.

Steger kaže da im je oprema potrebna radi spremanja i čuvanja podataka.

6. Pogrešno korišćenje svakodnevnih predmeta.
Mnoge predmete koje mi uzimamo zdravo za gotovo vanzemaljci uopšte ne znaju koristiti, objašnjava dr. Iston.

.

Kako nauka pokušava da objasni pojavu duhova? Postoje mnogobrojne teorije, a mi izdvajamo neke koje se često spominju u krugovima naučnih radnika.

Bili stvarni ili ne, duhovi definitivno nisu neki moderni koncept koji se pojavio u skorijoj istoriji. Danas znamo da su se spominjali čak i u mezopotamskim religijama – religijama Sumera, Vabilona, Asirije i drugih ranih država u Mesopotamiji. Duhovi su se spominjali i u Drevnoj Grčkoj, Egiptu i u Rimskom carstvu, a u Viktorijanskoj Engleskoj su se čak i fotografisali (iako je dokazano da je to bilo delo šarlatana).

Dok neki ljudi i danas čvrsto veruju da duhovi postoje, drugi opet pokušavaju racionalizovati ove pojave. Neki ljudi određene upitne stimulanse tretiraju kao značajne.

Na primer, ljudi vide lice na nekom sasvim običnom brdu, od svetla pomisle da se kreću duhovi, ili čuju skrivene poruke u audio zapisu. Ovaj fenomen je u psihologiji poznat kao pareidolija – piše Pixelizam.

“Deo razloga zašto mnogi od nas veruju u duhove se jednostavno svodi na način na koji naš mozak radi”, tvrdi Barry Markovsky, sociolog na univerzitetu u Južnoj Karolini. “Ljudski um uvek traži objašnjenje za nesigurne informacije.

Duhovi se gotovo uvek pojavljuju pod nejasnim okolnostima – kao što je slabo svetlo, ili kada se budimo ili pokušavamo zaspati, kada naša čula nisu najfunkcionalnija.”.

Elektromagnetsko polje

Kanadski neurolog Michael Persinger već decenijama proučava efekte elektromagnetskih polja na percepciju ljudi o duhovima. Njegova je hipoteza da pulsirajuća magnetska polja, neprimetna na svesnom nivou, izazivaju osećaj da u sobi postoji neka “prisutnost”.

Persinger tvrdi da elektromagnetno polje izaziva neobične aktivnosti u temporalnim režnjevima mozga.

Persinger je proučavao ljude u svojoj laboratoriji koji su na glavi imali takozvanu “Božju kacigu”, zaključivši da određeni obrasci slabih magnetnih polja iznad nečije glave za 15 do 30 minuta mogu stvoriti utisak da postoji nevidljiva prisutnost u sobi.

Drugi naučnici su takođe potvrdili da sredine koje imaju reputaciju da ih progone duhovi često imaju neobična elektromagnetna polja.

Trovanje ugljen-monoksidom

Doktor po imenu W.H. Wilmer je 1921. godine objavio priču o ukletoj kući u medicinskom časopisu American Journal of Ophthalmology.

Porodica koja je živela u ukletoj kući, pod nazivom Porodica H u medicinskoj literaturi, počela je doživljavati čudne pojave čim su se doselili o ovu (staru) kuću.

Čuli su škripanje nameštaja, čudne glasove u noći, i osetili prisutnost nevidljive sablasti. Tvrdili su da ih u krevetu drže duhovi i da se ne mogu pomeriti, osećali su slabost i još mnogo drugih negativnih osećaja.

Kako se kasnije ispostavilo, neispravna peć je punila kuću ugljen-monoksidom, uzrokujući slušne i vizuelne halucinacije. Od trenutka kada je peć popravljena, Porodica H više nikada nije videla niti čula duha.

Porodica koja je živela u ukletoj kući, pod nazivom Porodica H u medicinskoj literaturi, počela je doživljavati čudne pojave čim su se doselili o ovu (staru) kuću.

Čuli su škripanje nameštaja, čudne glasove u noći, i osetili prisutnost nevidljive sablasti. Tvrdili su da ih u krevetu drže duhovi i da se ne mogu pomeriti, osećali su slabost i još mnogo drugih negativnih osećaja.

Kako se kasnije ispostavilo, neispravna peć je punila kuću ugljen-monoksidom, uzrokujući slušne i vizuelne halucinacije. Od trenutka kada je peć popravljena, Porodica H više nikada nije videla niti čula duha.

Jedan slučaj kada je infrazvuk bio odgovoran za percepciju pojave duhova desio se 1998. godine u laboratoriji jednog proizvođača medicinske opreme. U njemu je navodno bila jedna soba koju su stalno proganjali duhovi, a u njoj je često radio inženjer Vic Tandy.

Kad god je Tandy boravio u ovoj laboratoriji, osećao se depresivno i neprijatno, često je čuo i video čudne stvari, uključujući i “avet koja je definitivno izgledala kao duh.”

Na kraju, Tandy je otkrio da je u sobi svo vreme bio upaljen ventilator koji je proizvodio infrazvuk (19 Hz), koji je svojim nečujnim vibracijama uzrokovao dezorjentišuće efekte. Dalja istraživanja su pokazala veze između infrazvuka i bizarnih senzacija poput one kada imate jezu ili kada se osećate neprijatno, bez nekog očiglednog razloga.

Buđ

Shane Rogers, profesor inženjeringa na Univerzitetu Clarkson, je proveo nekoliko meseci obilazeći lokacije na kojima su se navodno pojavljivali duhovi. On je uočio da je na većini lokacija bilo vlage, odnosno buđi.

Preliminarna istraživanja pokazuju da neke vrste buđi mogu izazvati simptome koji zvuče prilično sablasno, poput iracionalnog straha, pa čak i demencije.

Profesor Rogers kaže da je došao na ideju da istražuje ove lokacije nakon što je pogledao jako puno emisija o duhovima. Njegov cilj je bio da pokuša pronaći neki zajednički faktor koji bi mogao objasniti zašto ljudi imaju ove osećaje.

On kaže da je još uvek rano da se donese zaključak da li je buđ faktor ili ne, ali anegdotski vidimo da ove (otrovne buđi) postoje u mestima koja progone duhovi.

Moć sugestije

Mnoge su studije pokazale da moć sugestije može uticati na to kako okolina utiče na ljude i kako ljudi utiču na okolinu. Moć sugestije neke ljude može naterati da zavole neki proizvod, da ozdrave od placebo lekova… i da vide stvari koje nisu tu.

Jednostavan primer je da ako inače stidljiva osoba očekuje da će joj čaša vina pomoći da se opusti na zabavi, ona će verovatno nakon čaše vina razgovarati sa više ljudi.

Iako će ta osoba možda reći da je to bilo zbog vina, jasno je da su očekivanja iste odigrala veliku ulogu, verovatno i veću od čaše vina. Isto tako, ako osoba uđe u prostoriju za koju se veruje da je progone duhovi očekujući da će videti duha, velike su šanse da će i doživeti neku određenu senzaciju i povezati je sa paranormalnom pojavom.

Ako ste gledali emisije o istražiteljima duhova, mogli ste primetiti da ljudi odmah kažu drugima kada vide, čuju ili nešto osete. “Jeste li videli?” Ako je više istražitelja u istom prostoru zajedno, ova sugestija može uticati na druge da počnu verovati da vide istu stvar.

Pored toga, svaki televizijski šou počinje sa timom koji “hrani sugestiju” prisutnih, kao i onih ispred TV ekrana, tvrdnjama o tome kako se na specifičnoj lokaciji pojavljuju duhovi. Članovi tima hrane jedni druge informacijama i to dovodi do histerije. Dok je ovo idealan recept za zanimljiv i uzbudljiv TV program, jako je loše za realnu procenu situacije.

Masovna histerija
U junu 2013. godine, više od 3.000 radnika je stupilo u štrajk u fabrici odeće u Gazipuru u Bangladešu. Oni nisu protestovali protiv dugog radnog vremena, niti su tražili veće plate.

Oni su zahtevali da neko učini nešto sa duhom u toaletu. Navodno, ljutiti duh je napao radnicu u ženskom toaletu, uzrokujući opštu paniku nakon koje je usledila pobuna.

Vlasnik fabrike je naredio egzorcizam, a možda je ipak trebalo i da zove psihologe, s obzirom da su radnici fabrike doživeli psihološki fenomen poznat kao masovna histerija.

Ove kolektivne zablude nastaju kada su ljudi pod velikim stresom, obično zahvaljujući opresivnim okruženjima kao što je gore navedena fabrika.

Ovaj se nagomilani stres pretvara u fizičke simptome kao što su glavobolja, mučnina, grčevi ili nasilje, a poznati su slučajevi i epidemije plesa i epidemije smeha koji se pripisuju fenomenu masovne histerije.

Kada u sav taj nagomilani stres dodate verska i kulturna verovanja, relativno izolovanu sredinu i glasine – imate recept za katastrofu. Tada u igru stupa moć sugestije koja zahvata već stresom oslabljene ljude, izažavajući opštu paniku.

(Pixelizam.com)

Prvi svetski rat nazivaju poslednjih ratom stare, aristokratske Evrope, u kojem su važila nešto drugačija pravila nego danas.

Sa druge strane, to je verovatno i prvi istinski nacionalistički sukob na tlu našeg kontinenta u kome je stvarno postalo bitno šta ste i ko ste (ranije etničko poreklo nije igralo važnu ulogu, već dinastička vernost).

Evo jedne epizode koju smo iskopali u digitalizovanim arhivama ondašnjeg hrvatskog „tiska“, zapravo dnevne štampe Kraljevine Hrvatske-Slavonije, konstitutivnog dela Kraljevine Ugarske i samim tim Austrougarske monarhije.

Prenosimo ga u integralnoj verziji, zbog čega ne bi trebalo da se čudite rečima kao što su „sgrada“ umesto „zgrada“ ili „otca“ umesto „oca“, budući da je to tada bio standardni pravopis u tim krajevima („otca“ čak i kod nas).

U tekstu pod naslovom „Slučaj.“ hrvatski je novinar pre sto i kusur godina napisao sledeće redove:

„Vojnik Primilić, koji je sudjelovao ulazu u Valjevo, pripovijeda slijedeći slučaj, koji je doista do skrajnosti čudnovat.

Nakon zauzeća Valjeva naši su se vojnici uredili na domaću. Zaposjeli su sve sgrade i nakon duljeg vremena imali su opet siguran krov nad glavom.

Primilić je došao u za njega određenu sobu, pa se nakon oduljeg vremena htio da legne na kanape. Ali mu zapelo oko o dvije fotografije, koje su visjele na stijeni. Nije mogao vjerovati svojim vlastitim očima, za to je pristupio bliže i ostao kao okamenjen.

— Ta za Boga, kako dolaze moji roditelji u ovu kuću? — pitao je sam sebe.

Nije znao, da li sanja, da li u istinu živi.

Da se osvjedoči, gdje se uistinu nalazi, izašao je pred kuću i opazio, da se nalazi u prostorijama zatvorene ljekarne.

Sada je počeo razmišljati i dosjetio se, da se je brat njegova otca pred mnogo godina izselio u Srbiju. Sada je zagonetka bila riješena i Primilić se u novom stanu ćutio kao u vlastitom domu. Fotografije je uzeo sa sobom“.

Dakle, Primilićev stric se mnogo godina pre rata preselio iz „tamnice naroda“ (Austrougarske) u Kraljevinu Srbiju i skućio u Valjevu, gde je otvorio apoteku. Njegova nacionalnost nije nam poznata, jer može biti i Srbin i Hrvat.

No, pošto je izbegao iz Valjeva pred dolaskom vojske svoje bivše zemlje, šta god da je bio po poreklu, jasno je gde mu je bilo srce.

A bilo bi zanimljivo da je bio Hrvat po rođenju, jer bi to onda postavilo pitanje, koliko danas u Centralnoj Srbiji (gde ih najmanje očekujemo) ima posrbljenih Hrvata koji su svoje daleko entičko poreklo potpuno zaboravili.

Ali, mnogo zanimljivije od toga je to što je vojniku Primiliću, od svih soba u svim kućama u svim gradovima u celoj Kraljevini Srbiji, zapalo da uđe baš u tu sobu u toj kući u Valjevu.

Bog, ili slučajnost?

.

Mačke su poznate kao isterivači zlih duhova iz domova. Kada se mačka mota nekome oko nogu, tada s njim deli svoju pozitivnu energiju, zapravo je prenosi na njega, prema narodnom verovanju.

Zato nije pametno odgurivati je od sebe u strahu od dlaka, jer za mačke kažu da su čarobne životinje.

Na primer, strah

Čujete li od uroka ili se bojite da vam neko želi zlo, tada dodirujte svoju mačku s obe ruke, mazite joj levu šapu pa nastavite do repa, piše atma.hr.

Mačke imaju pozitivnu auru i zato ih je dobro imati. Osim što će od zla i negativne energije čuvati kuću, čuvaće i sve ukućane. One su poznate kao isterivači zlih duhova iz domova.

Ako vidite mačku da dugo sedi u jednom delu prostorije i gleda u nešto, to može biti pokazatelj prisustva zlih duhova. U takvim situacijama je preporuka zapaliti sasušeni pelin i zadimiti kuću.

Zanimljivo je da ove životinje u kući i oko nje najviše borave na mestima gde je najviše negativne energije.

U Rusiji imaju ritual da pre useljenja u novi dom, u njega najpre puste mačku. Ona tada eliminiše negativnu energiju starih vlasnika i unosi pozitivnu, jer mačke žive u visokim energetskim zonama.

Jačina moći zavisi od toga kojoj vrsti pripada, pa se tako veruje da mačke persijske, sfinga, reks i mančkins rase imaju duplo više magičnih i isceliteljskih sposobnosti u odnosu na druge.

.

Šesto čulo često i ne primećujemo, ali baš ono nam često pomaže kroz intuiciju i osećaj “u stomaku”!

Naše šesto čulo je moćno i dobrodošlo baš kao i naših pet čula koja nam pomažu da se snađemo u svakodnevnom životu, piše Lovesensa.

Svi ga imamo i svi možemo da ga koristimo, ali za to je potrebno da pojačamo svesnost i obratimo pažnju na sve suptilne poruke koje nam to čulo šalje. Koja 3 koraka će nam u tome pomoći?

1. Za početak, ojačajte rad svojih fizičkih čula: vid, sluh, dodir, miris i ukus mogu biti poremećeni modernim načinom života. Najlakši način da to učinite jeste da se vratite prirodi.

Neprerađena hrana, mirisi polja i šume, dodir trave, kore drveta, zujanje insekata, šumovi vetra u krošnjama… i šesto čulo, koje je naš primalni instinkt, budi se kada provodimo više vremena u prirodi.

Ona je prirodni iscelitelj, snabdevač energijom, punjač naših baterija i provodnik koji nas povezuje sa svim živim bićima.

2. Počnite da vodite dnevnik snova. Većina ljudi potiskuje intuiciju, ignoriše je, poriče ili bar ne sluša, ali kad sanjamo, sve izlazi na površinu.

Na nesreću, većina snova ostane neupamćena, a njihove poruke odbačene. to je šteta, jer oni daju uvid u prave podsvesne drame koje se odvijaju u nama.

Pisanje je moćan način da iskoristite njihov sadržaj, ali i vaša veza sa podsvesnim, kanal komunikacije sa intuicijom. Zapisujte ne samo snove, već i intuitivne misli, ono što vam padne na pamet bez nekog naročitog fokusa ili koncentracije.

3. Ne ućutkujte svoj unutrašnji glas. Ovaj glas koji se ponekad probije kroz naslage dnevnih nadražaja, preokupacija i opsesija je glas instinkta koji mnogi ne slušaju.

Naučeni smo da verujemo samo onome što vidimo sopstvenim očima i čujemo sopstvenim ušima. Kad nam informacija stigne “niotkuda” mi u nju sumnjamo. A veoma često desi se upravo da ta informacija bude tačna.

To ne mora da bude uvek “glas” koji ćete čuti, za mnoge ljude je to slika koja im samo blesne pred očima ili osećaj dobrog ili lošeg izbora. Važno je takve poruke osluškivati i vremenom će se način na koji vam šesto čulo saopštava poruke ustaliti, piše Lovesensa.

(Lovesensa)