.

Ronald Bernard, elitni holandski bankar koji je razotkrio finansijsku industriju Iluminata u seriji TV intervjua, pronađen je mrtav na Floridi. Imao je 61 godinu.

Bernard, koji je imao 61 godinu, živeo je u Sebringu na Floridi prethodnu godinu, nakon venčanja sa američkom državljankom. Kancelarija šerifa okruga Hajland je rekla da je Ronald Bernard pozvao 911 u 15:46 časova, rekavši da se izgubio nakon što je otišao u šetnju u prirodu u 13:00h sa zapadne strane Sun ’n Lake-a u Srebringu.

Više od desetak pomoćnika, zajedno sa K-9 jedinicama, vazduhoplovnim jedinicama iz okruga Hajland i Polk, četvorotočkašima iz HSCO i Komisije za zaštitu ribe i divljih životinja Floride, tražilo je Ronalda Bernarda. “Teren je bio veoma težak, a tragači su s vremena na vremena bili u dubokoj vodi dok su pokušavali da se usredsrede na Fernandovu lokaciju,“ rekla je šerifova kancelarija.

Pomoćnici su pokušavali da prate njegov mobilni telefon, ali je on stalno pokazivao različite lokacije i Bernard je uzvratio pozive nekoliko puta – rekao je da je njegov život u opasnosti – ali je nastavio da se kreće iako mu je rečeno da ostane na mestu, kažu pomoćnici. Poslednji kontakt koji su dispečeri imali sa bivšim bankarom je bio u 18:13h.

U 18:24h, helikopter okruga Polk je uočio Bernarda, koji je bio okrenut licem na dole u plitkoj vodi na oko 300 metara od poslednje poznate lokacije njegovog mobilnog telefona, i na oko 3 km od ulaza na stazu Sun ’n Lake bulevara i Balboa bulevara.

Ronald Bernard je progovorio o okultinim praksama i žrtvovanju dece među elitama bankarske industrije, opisujući svoja iskustva u TV intervjuu koji se proširio internetom ranije ove godine. Deleći eksplicitne detalje o načinu na koji Iluminati koriste žrtvovanje dece za testiranje i ucenjivanje svojih članova, on je rekao da je od njega zatraženo da žrtvuje dete na jednoj zabavi.

JEZIVO PRIZNANJE HOLANDSKOG BANKARA: Imao sam moć, napustio sam Iluminate kada su mi naredili da žrtvujem … VIDEO

“Upozoren sam kada sam ušao u sve ovo – ne radi to osim ako ne možeš svoju savest 100% da staviš u zamrzivač. Tada sam čuo sebe kako se smejem, ali to uopšte nije bila šala.“

“Trenirao sam da postanem psihopata i nisam uspeo.“

Opisujući period kada je njegov “zamrzivač počeo da se kvari,“ Ronald je takođe pričao priče o rušenju nacionalnih ekonomija i bankrotiranim ekonomijama. Ove akcije su dovele do samoubistava i uništenja – uspeh vredan slavlja, kako kažu njegove kolege bankari.

Webtribune.rs

.

NASA-in “opasan“ plan da komunicira sa vanzemaljcima bi se mogao obiti o glavu stanovnicima Zemlje, jer su robotske sonde lansirane 70-ih godina dostigle “međuzvezdani“ prostor.

Frenk Drejk, američki astronom, koji je radio sa NASA na dizajniranju mapa koje su postavljene unutar sondi koje će, ako ih vanzemaljci presretnu i dekodiraju, otkriti našu lokaciju i datum kada su lansirane.

Dr Drejk je rekao: “Morali smo da stavimo nešto u Voyager što će reći odakle je i koliko dugo putuje.“

Voyager program je kontinuirani projekat koji angažuje dve robotske sonde, Voyager 1 i Voyager 2, za proučavanje spoljašnjeg solarnog sistema.

Sonde sada ubrzavaju u duboki svemir noseći mapu koju bi vanzemaljci mogli otključati i, teoretski, pratiti do Zemlje.

Kritičari su doveli u pitanje to da li slanje takve detaljne mape može ohrabriti opasne vanzemaljce da dođu na Zemlju.

Ketrin Dening, antropolog sa Univerziteta u Jorku koja proučava etiku slanja poruka vanzemaljcima kaže: “Tada kada je Drek napravio pulsar mapu, a Karl Sagan i čitav tim obavili zapise Voyager-a, nije bilo mnogo debate oko prednosti i mana kontakata sa vanzemaljskom inteligencijom.“

“Međutim, kao što znate, sada postoji velika debata među naučnicima i raznim zainteresovanim stranama o tome da li je pametno raditi bilo šta drugo osim slušanja.“

Zapisi sadrže zvukove iz prirode, kao što su vulkani i gromovi, kao i zvukove povezane sa čovečanstovm, uključujući vozove, konje i kolica, pa čak i poljubac između majke i deteta.

Gospođa Dening je pozvala sve da deluju promišljeno i da razmotre prednosti i mane namernog privlačenja pažnje vanzemaljaca.

Ona je dodala: “Svi smo zajedno na ovoj Zemlji.“

Pulsari su ljuske ugašenih zvezda i žive neverovatno dugo. Cilj ove mape je da koristi svaki pulsar kao svetionik, označavajući put do Zemlje.

Dr Drejk je nastavio: “Postojala je magija oko pulsara… ni jedna druga stvar na nebu nije imala takve oznake na sebi.“

“Svaki od njih je imao svoju posebnu frekvenciju impulsa, tako da ih može identifikovati bilo ko, uključujući i druga stvorenja, nakon dužeg vremenskog perioda i vrlo, vrlo daleko.“

Uprkos potencijalnim opasnostima koje ove međuzvezdane mape predstavljaju, dr Drejk je rekao da su šanse da vanzemaljci pokupe ove poruke “veoma male.“

On je dodao: “Ova stvar ide brzinom od oko 10 kilometara u sekundi, na kojoj brzini je – za tipično odvajanje zvezda – potrebno oko pola miliona godina da ode od jedne zvede do druge.“

Webtribune.rs

Studija, koju je vodio profesor Gerardo Ceballos sa Univerziteta u Meksiku, upozorava da eksplozija ljudske populacije dovodi do široko rasprostranjene kontaminacije i uništenja planete, što će na kraju uništiti sisteme za održavanje života od kojih ljudska civilizacija zavisi.

“Ljudska prenaseljenost i prekomerna potrošnja vode nose Zemlju do njenog šestog masovnog izumiranja brže nego što se ranije mislilo, a ljudska rasa će verovatno usput biti iskorenjena, upozorava nova studija…

Ovi nalazi ukazuju na “biološko unišenje,“ zaključuju naučnici, “masovna antropogena erozija biodiverziteta i ekosistema koji su od vitalnog značaja za civilizaciju“.“

Ova studija je objavljena u “Proceedings of the National Academy of Sciences,“ a koautor je bio Pol R. Erlih, zagovornik kontrole naseljenosti.

Doprinoseći kontroverzi ove studije, stavovi Pola Erliha su takođe citirani od strane zagovornika za kontrolu naseljenosti poput Bila Gejtsa, koji poziva na projektovanu depopulaciju planete kako bi se postigla dugoročna održivost. Bil Gejts je donirao milione dolara za tehnologije za neplodnost i “inovativne“ vakcine koje uključuju vakcine u Africi kojima su tajno dodate hemikalije za nepodnost kako bi se postglo rasno “medicinsko čišćenje“/genocid, osiguravajući da se crni ljudi ne razmnožavaju, piše Majk Adams

Za neke, ova upozorenja Pola Erliha odražavaju histeriju globalista popu Al Gora, koji tvrdi da će klimatska promena a ne hemijsko trovanje planete, uništiti ljudsku civilizaciju, ukoliko se svi ne slože da mu plate 15 triliona dolara. Zapravo, “klimatska promena“ samo predviđa rast okeana za manje od metar u stotinu godina, a masovno hemijsko trovanje našeg sveta će uništiti ljudsku civilizaciju mnogo pre nego što rast okeana postane bitan problem.

Čitav “ekološki“ pokret ignoriše sve stvarne, neposredne pretnje našoj planeti

Prava pretnja održivom životu na našoj planeti nije takozvana “klimatska promena,“ već masovna kontaminacija našeg sveta pesticidima, herbicidima, farmaceutskim proizvodima, hemikalijama koje uzrokuju hormonske poremećaje, genetski modfikovanim usevima, teškim metalima u lekovima (kao što je živa u vakcinama), industrijskim hemikalijama i biološkim muljem. Pa ipak, zapanjujuće, čii se da ni jednog od vodećih stručnjaka za zaštitu životne sredine nije briga ni za jednu od ovih pretnji. Celokupan ekološki pokret je postao samo eho komora, bez ikakvog pojma o stvarnim pretnjama za naš svet koje trenutno uništavaju održivost.

Na primer, levičarski ekolozi sada otvoreno negiraju hemijske efekte atrazina na pol, jer oni žele da veruju da je pol nešto što je “izbor,“ a ne nešto što se može promeniti izlaganjem hemikalijama. I tako oni negiraju svu nauku oko atrazina jer se ona suprotstavla njihovim LGBT pričama. Na sličan način, isti levičari koji su upozorili da dim cigarete uzrokuje rak, sada veruju da je pušenje marihuane nekeko bezopasno, čak iako ona sadrži mnoštvo istih kancerogena kao i duvanski dim. U međuvremenu, kalifornijske farme konoplje proizvode ogromnu tonažu toksičnog odvoda, trujući hiljade hektara zemljišta širom zemlje. Čini se da nikoga nije briga za to, jer se to radi u ime “legalizacije marihuane.“

Webtribune.rs

“Dan D” bio je jedna od najpažljivije planiranih vojnih akcija u istoriji.

Osim što je potpuno iznenadio naciste i danas, 73 godina kasnije, ovaj događaj ostaje zamamćen kao najveća pomorska invazija u istoriji, iskrcavanje koje je ponizilo Hitlera i bitka koja je promenila tok Drugog svetskog rata.

Bitka za Normandiju vodila se između snaga nacističke Nemačke, koje su okupirale zapadnu Evropu i savezničkih snaga u Drugom svetskom ratu. Događaj je bio pažljivo planiran.

Iskrcavanje u Normandiji, poznato i kao „Dan D” ili operacija „Overlord”, bila je prva serija operacija saveznika u Normandiji tokom Drugog svetskog rata. Invazija je uključivala preko tri miliona vojnika koji su prevezeni preko kanala La Manš iz Engleske u Normandiju u okupiranoj Francuskoj.

Već 1942. godine saveznici su počeli da pripremaju planove za invaziju na Hitlerovu Evropu. Za komandanta operacije imenovan je američki general Dvajt D. Ejzenhauer.

Od velike važnosti bilo je dobro odrediti mesto i vreme invazije. Plaže Normandije nazvali su kodirani imenima: Juta, Omaha, Gold, Džuno i Svord.

Deo plana bio je i zavaravanje nacista. Saveznici su napravili tzv. fantomske tenkove i objavili invaziju na Norvešku. Fantomski tenkovi bili su zapravo od gume! Sa neba, oni su nemačkim pilotima izgledali kao pravi.

Na sve to, američki i britanski avioni su učestalo bombardovali celu Francusku kako Nemci ne bi posumnjali da se sprema invazija.

Iskrcavanje je počelo 6. juna 1944. godine u 6.30 izjutra, pre tačno 73 godine.

Većinu savezničkih snaga činile su američke, britanske, kanadske i francuske jedinice, iako je bio i Belgijanaca, Holanđana, Grka, pa čak i Novozelanđana i Australijanaca.

Iskrcavanje u Normandiji počelo je noćnim padobranskim i jedriličarskim desantom, masivnim vazdušnim napadima i pomorskim bombardovanjem posle kojeg je usledio desant.

Do ponoći su saveznici uspeli da odbiju sve protivnapade i uspostaviti kontrolu nad plažama omogućavajući iskrcavanje ostatka vojnika i na kraju su osvojili bitku.

Gubici nisu bili mali – SAD su u bici imale 29.000 poginulih i 106.000 ranjenih i nestalih, Velika Britanija 11.000 mrtvih i 54.000 ranjenih i nestalih, a Kanada 5.000 mrtvih i 13.000 ranjenih i nestalih.

Bitka za Normandiju potrajala je još dva meseca, koliko je trebalo savezničkim snagama da uspostave čvrst mostobran na evropskom kopnu i da probiju nemačku liniju fronta u Francuskoj.

Tako je ovaj dan ostao upamćen kao “Dan D” – Dan kada je sudbina Drugog svetskog rata počela da se menja

(Dnevno)

Otkrića ostataka ranohrišćanskih hramova i velikih grobnica koje su služile kao svetilišta, do kojih sve češće dolaze arheolozi u Srbiji, prikazuju novu i nepoznatu sliku naših krajeva u najvećoj duhovnoj revoluciji čovečanstva.

Krstobrazna memorija i tajanstvene zlatne pločice judeo-hrišćanske sekte iskopane prošle godine u Viminacijumu, ranohrišćanska grobnica sa unikatnim freskama otkrivena prošlog meseca u Sirmijumu, samo su poslednji u dugom nizu značajnih miljokaza na glavnom putu širenja hrišćanstva s Bliskog istoka.

Oni otkrivaju da se u doba pozne antike mlada religija još nedefinisana striktnim kanonima širila preko mnogoljudnih, bogatih i razvijenih istočnih provincija Rimskog carstva ka centralnoj i zapadnoj Evropi, gde su ekonomija i civilizacija posustajali.

– Balkansko poluostrvo je od apostolskih vremena bilo misionarski prostor jer je hrišćanstvo religija gradova. Propovedalo se u gradskim sredinama, gde je živelo najviše ljudi, zato su sveti apostoli iz Male Azije došli prvo na gusto naseljeni jugoistok Evrope – objašnjava protojerej-stavrofor prof dr Radomir Popović, stručnjak za rano hrišćanstvo. – Preko Balkanskog poluostrva koje izlazi na Sredozemno more, vodili su najvažniji putevi iz srednje Evrope u Aziju, Bliski istok i Severnu Afriku. Apostoli i njihovi učenici propovedali su u metropolama na tim putevima.

Arheolozi otkrivaju da se prvi hrišćanski hramovi nisu nalazili samo u velikim gradovima na Balkanu, kakvi su bili Nais i Viminacijum, već i u danas iščezlim metropolama. Jedna od njih je nedavno otkriven u gustim šumama sela Guberevac, pod Parcanskim visom, između Barajeva i Sopota. Arheolozi Narodnog muzeja u Beogradu su u divljoj prirodi pronašli veliku grobnicu nedaleko od ostataka crkve s mozaikom, koja je deo ogromne slagalice širenja hrišćanstva u Evropu.

Naime, ukras je identičan onima kojima su prvi hrišćani ukrašavali hramove u najvećim gradovima toga doba: Sirmijumu (jedna od četiri prestonice rimskog Carstva) i u Akvileji na severu Italije, trgovačkom megalopolisu iz koga je hrišćanstvo zapljusnulo Zapad. U Srbiji se tada nalazila rudarska prestonica carstva, odakle je dolazilo najviše srebra i olova, otkrili su za „Novosti“ arheolozi Narodnog muzeja u Beogradu i odveli našeg reportera da vidi ostatke masivnih zidina usred šume pod Parcanskim visom, danas obrasle gustim žbunjem i puzavicama. Mozaici u hramu su najverovatnije mesto na kojem su propovedali apostolski učenici, mada je to teško zamisliti.

– Ako bi se vratili vremeplovom u doba procvata carskih rudnika na ovim prostorima, ne bi zatekli nijedno drvo. Današnja Šumadija tada je bio golet zavijena u gusti dim topionica, gde se dobijalo olovo i srebro. Iznad se dizao veliki grad, s velikom kasarnom i centrom rudničke adminstracije. U podnožju su bila naselja sa desetinama hiljada rudara, zanatlija, trgovaca. Cela Mačva i Posavina su proizvodile hranu samo za ovaj carski rudarski distrikt. Takvo mesto je bilo idealno za širenje hrišćanstva – objašnjava arheolog dr Adam Crnobrnja, muzejski savetnik Narodnog muzeja u Beogradu.

U šumi na vrhu Gradište on nam je pokazao ostatke velike crkve u kojoj su otkriveni mozaici identični onima u italijanskoj Akvileji.

– U pitanju je zgrada koja je imala javnu funkciju pre nego što su je hrišćani kupili i pretvorili u crkvu. To je bio uobičajen proces, većina bazilika su prethodno bile pokrivene tržnice koje su potom preuređene u hramove. Ovaj prostor tek treba da se istraži, taj posao će trajati dugo s obzirom na značaj rudničkog distrikta i broj ljudi koji je ovde radio i živeo – kaže dr Crnobrnja.

Viminacijum

Neverovatna otkrića širom Srbije otkrivaju potpuno novu sliku razvoja i širenja ranog hrišćanstva, kao i običaje vernika. U Viminacijumu je dokazano da su hrišćani i mnogobošci u početku mirno živeli i sahranjivali se jedni kraj drugih, da uopšte nije bilo animoziteta među njima! Prošlogodišnje otkriće podzemne memorije otkriva da su u to doba ovakve grobnice bile i hramovi, kojima je svetost davao ugledni pokojnik. Hram se nalazio potpuno pod zemljom i silazak je simbolizovao ulazak u zagrobni svet, što podseća na paganske običaje, ali nalazi arheologa nesumnjivo ukazuju da su tu sahranjeni hrišćani.

(Novosti.rs)

Car Dušan u narodu poznat kao Dušan Silni, sin kralja Stefana Dečanskog, izveo je Srbiju na tri mora, za vreme njegove vladavine Srbija se prostirala na ogromnoj teritoriji na kojoj se danas nalazi nekoliko država i postavljeni su temelji državnosti.

Mi vam donosimo nekoliko zanimljivih činjenica o ovome najvećem vladaru s naših prostora koji je na današnji dan iznenada preminuo.

Dušana je celog života pratila priča o “oceubistvu”- Car Dušan “Silni” kako ga danas zovemo, bio je sve ono što je srpska vlastela čekala vekovima – sposoban, hrabar i odlučan.

Dao im je priliku da osvajaju, šire se i donose ratni plen. Zato i ne čudi što je najveći broj srpskog plemstva, nezadovoljan popustljivom politikom prema Bugarskoj i Vizantiji, u sukobu Dušana i njegovog oca, tadašnjeg kralja Stefana Dečanskog, stao na stranu mladog kraljevića.

Najranije u jesen 1330. godine došlo je do otvorenog sukoba sina “mladog kralja” Dušana i oca kralja Stefana Uroša III Dečanskog. Iz ovog sukoba, Dušan je izašao kao pobednik i oca je zatočio u tvrđavi u Zvečanu.

Neposredno nakon Dušanovog krunisanja Stefan Dečanski je umro 11. novembra 1331. godine i sahranjen je u svojoj zadužbini manastiru Visoki Dečani.

Iako je zvanično umro prirodnom smrću postoje izvori koji tvrde da je Dušan popustio pred navaljivanjem moćne vlastele i odobrio, ako već i nije naredio, da se njegov otac pogubi.

Pod Dušanovom vlašću, srpski uticaj je proširen do obala Egejskog mora i Svete Gore. Za vreme najvećeg teritorijalnog osvajanja, srpska država se prostirala na teritorijama današnje Crne Gore, Makedonije, Bugarske, Grčke, Albanije, delovima Hrvatske, Bosne i Hercegovine i naravno, Srbije.

Ili, ukupno preko 250.000 kilometara kvadratnih prostora na kome su živeli Srbi, Bugari, Grci.

Kada se na Uskrs, 16.4. 1346. godine u Skoplju proglasio za cara, titula Dušana Nemanjića je glasila: “Stefan u Hristu Bogu blagoverni car svima Srbima i Grcima, i stranama bugarskim, i celome Zapadu, Pomorju, Frugiji i Arbanasima”.

Ova velika država se prostirala od Dunava na severu do Korintskog zaliva na jugu. Granica na zapadu bilo je Jadransko, a na istoku Egejsko more. Drevni vizantijski carevi su mu bili uzor.

Iako je Vizantija iz vremena cara Dušana već bila carevina na zalasku Dušan se po svemu ugledao na vizantijski dvor i velike vladare iz prošlosti ove države.

Nastojeći da se u svemu ponaša kao vizantijski carevi koji su bili uzor celom hrišćanstvu, Stefan Dušan je razvio i široku zakonodavnu delatnost.

Dušanov zakonik donet 1349. i dopunjen 1354. godine vrhunac je ovih nastojanja. Zakon je usvojen sa ciljem da se država uredi propisima koji bi važili za celo carstvo i podjednako za sve podanike.

Međutim, integraciju ovih teritorija u jedinstvenu državu sprečila je iznenadna smrt Dušana Nemanjića, na današnji dan 1355. godine, kada je caru bilo oko 45 godina.

Car Dušan je možda bio otrovan.

Činjenica da je car Stefan Dušan umro još uvek mlad i u punoj snazi, kada se spremao na pohod za osvajanje Carigrada, i danas ostavlja mesta teorijama zavera – od onih krajnje egzotičnih, kao što je priča ona o prokletstvu Stefana Dečanskog, do mnogo prozaičnijih, kao što je priča o trovanju.

Zvanična istorija zabeležila je da je car Dušan imao samo jedno dete – sina Uroša koji ga je nasledio, ali koji nije uspeo da sačuva očevu veliku državu koja se ubrzo posle Dušanove smrti raspala.

Ipak, jedna freska u manastiru Visoki Dečani možda krije jednu drugačiju verziju istorije. Na njoj su prikazani carica Jelena, njen sin – mladi carević Uroš, ali i još jedna nepoznata figura, viša (starija?) od Uroša, ali svakako još mlada.

Nepoznata osoba na glavi jedina nema venac, a natpis pored nje je u celosti uništen tako da ju je nemoguće identifikovati.

Pojedini istoričari veruju da je misteriozna figura zapravo princeza – izgubljena ćerka cara Dušana. Ako je postojala, zvala se Teodora, isto kao Dušanova majka.

Kako bilo, posle smrti cara Dušana, njegovo veliko carstvo počelo je da se rastače. Car Uroš, nije posedovao očevu odlučnost i srčanost, pa nije uspeo da sačuva državu. U narodu je ostao upamćen kao Uroš Nejaki.

Dug niz srpskih vladara iz dinastije Nemanjić sa njim se prekinuo, a to je bio i kraj srpskog carstva.

(Dnevno)

Klimatske promene su prirodni fenomen, kaže se u novom šokantnom izveštaju koji pobija radove onih koji kažu da je globalno zagrevanje rezultat čovekove aktivnosti.

Ugledni australijski naučnik Dženifer Marohasi kaže da bi se globalne temperature svakako podigle i bez industrijske revolucije – suštinski odbacujući tvrdnju da je čovek odgovoran za klimatske promene.

Većina naučnika će reći da su klimatske promene uzrokovane porastom CO2 koji se ispušta u atmosferu zahvaljujući industrijskoj revoluciji.

Ali dr Mrohasi, zajedno sa kolegom naučnikom dr Džonom Abotom, tvrdi da je ova pretpostavka zasnovana na modelu koji je određen još pre skoro 120 godina.

Taj model, koji je formirao švedski naučnik Svante Arhenius, koji se smatra jednim od kumova fizičke hemije, tvrdi da ugljen-dioksid apsorbuje infracrveno zračenje.

Iako činjenica da ugljen-dioksid apsorbuje infracrveno zračenje nije sporna, ono što dr Maloni i kompanija tvrde je to da to nije povezano za zagrevanjem zemlje.

Ali da bi pravilno analizirali efekat CO2 u atmosferi, počeli su da skupljaju podatke koji su pružali načine da se izmere temperature tokom poslednjih 2.000 godina, kao što su prstenovi drveta i koralna jezgra.

Dr Marohasi i dr Abot su objavili rad u časopisu GeoResJ, ističući njhovu studiju o klimatskim promenama korišćenjem tehnologije neuronske mreže.

Oni su uneli ove podatke u mašinu neuronske mreže koja je pružila obrasce predviđanja temperature u poslednja dva milenijuma ako ne bi bilo dodatnog CO2.

Kompjuter je predvideo temperature koje se gotovo tačno podudaraju sa tim kakve su globalne temperature i bile, čak i da nije bilo industrijske revolucije.

Takođe su utvrdili da je svet bio topliji tokom srednjeg veka.

Dr Marohasi je na svom ličnom blogu napisala da je takođe bio skok temperatura od 1983-2012. godine – nešto što su naučnici zaista posmatrali.

Naučnici kažu da je globalno zagrevanje prirodni fenomen koji zagreva svet u ciklusima – slično tome kako su Ledena doba hladila Zemlju tokom istorije.

Vezano za njenu studiju objavljenu u GeoResJ, dr Marohasi je na svom blogu napisala: “Međuvladina komisija za klimatske promene (IPCC) procenjuje zagrevanje za otprilike 1^°C, ali sve to pripisuje industrijalizaciji.“

Dodala je: “Da razjasnimo, iako je vodeća klimatska nauka prepuna objavljenih studija o prosečnim temepraturama koje pokazuju da su temperature u poslednjih 2.000 godina rasle i padale – skačući tokom srednjevekovnog toplog perioda, a zatim opet nedavno do oko 1980. godine  zvanične IPCC rekonstrukcije (koje podržavaju Pariški sporazum) negiraju takve cikluse.“

“Kroz ovo poricanje, lideri iz ove veoma cenjene zajednice mogu tvrditi da postoji nešto neobično u vezi sa trenutnim temperaturama: da imamo katastrofalno globalno zagrevanje zbog industrijalizacije.“

Dr Marohasi, čija duga lista kvalifikacija uključujuje osnivanje laboratorije za modeliranje klime i direktora Australijske fondacije za životnu sredinu do 2008. godine, zaključuje: “Nauka je daleko od uspostavljanja.“

Međutim, NASA, na primer, je u više navrata izjavila da je globalno zagrevanje rezultat ljudske aktivnosti, rekavši da postoji “95 odsto verovatnoće“ da je to izazvao čovek.

Nasina Kancelarija za globalne klimatske promene je rekla: “Zagrevajuća priroda ugljen-dioksida i drugih gasova je demonstrirana sredinom 19. veka. Njihova spsosbnost da utiču na prenos infracrvene energije kroz atmosferu je naučna osnova mnogih instrumenata NASA.“

“Nema sumnje da povećani nivoi gasova staklene bašte mogu izazvati zagrevanje Zemlje.“

Webtribune.rs

Ideja za korišćenje mikročipova za praćenje finansijske situacije onih koji primaju socijalnu pomoć je prvi put predložena od strane jednog političara u Finskoj.

Krajem prošlog meseca je objavljeno da je kompanija iz Viskonsina po imenu Tri Skver Market planirala da hirurški ugradi mikročipove ispod kože svojih zaposlenih iz praktičnih razloga. Direktor Tri Skver Marketa Tod Vestbi je izjavio za KSTP da su mikročipovi „sledeća velika stvar koja će se sigurno desiti i mi želimo da budemo deo toga.“

Vestbi objašnjava da će mikročip moći da obavlja razne stvari, od omogućavanja ljudima da kupuju hranu u sobi za pauzu jednostavnim skeniranjem uz pomoć sopstvene ruke do korišćenja u vidu elektronskog ključa za otvaranje vrata i pristup kompjuterima.

Mikročipovi funkcionišu pomoću tehnologije identifikacije radio frekvencijom (RFID), koja se takođe koristi za plaćanje putem iPhone ili Android uređaja.

„Predviđamo da će korišćenje RFID tehnologije biti pokretač svega, od kupovine u našem marketu u sobi za pauzu, otvaranja vrata, korišćenja kopirnica, logovanja na kompjutere u kancelariji, otključavanja telefona, deljenja vizit karti, čuvanja medicinskih/zdravstvenih informacija, kao i korišćenja u vidu isplate na drugim RFID terminala,“ rekao je direktor Tri Skver Marketa u svojoj izjavi. „Na kraju će ova tehnologija biti standardizovana, omogućavajući ljudima da je koriste umesto pasoša, za javni prevoz, prilikom kupovine,itd.“

Dok Tod Vestbi možda jeste entuzijastičan povodom korišćenja mikročip tehnologije u svakodnevnom životu, hiljade ili čak milioni drugi su bez sumnje zabrinuti. Ideja o implementaciji mikročipa ispod kože koji će čuvati podatke o vašem zdravlju i finansijama zvuči kao nešto iz čuvene knjige Džordža Orvela 1984.

Čak iako čipovi ne budu imali GPS sistem i bude nemoguće locirati one koji ih imaju usađene ispod kože, celokupni koncept je ipak zabrinjavajuć. Amerikanci su uslovljeni da prihvate individualnu slobodu, a mikročipovani implanti ih primoravaju da prihvate upravo suprotno od toga.

Noel Čezli, povremena profesorka sociologije na Univerzitetu u Viskonsinu u Milvokiju veruje da korišćenje mikročipova će postajati sve češće u ne tako dalekoj budućnosti. „Desiće se svima,“ objašnjava ona, „ali ne ove godine, a ni sledeće. Možda ne mojoj generaciji, ali sigurno generaciji moje dece.“

Zapravo, ideja za korišćenje mikročipova za praćenje finansijske situacije onih koji primaju socijalnu pomoć je već predložena od strane jednog političara u Finskoj. Po objavi Sputnik Njuz-a, član finske konzervativne partije Fin parti je nedavno predložio da se onima koji primaju socijalnu pomoć ugradi mikročip kao odgovor na vesti da su neki od primalaca nastavili da primaju pomoć nakon što su napustili državu da se bore za Islamsku Državu.

Pasi Maenrata, političar koji je to predložio, je raspravljao putem svoje Fejsbuk stranice da oni koji žele da primaju socijalnu pomoć iz Kele „moraju priložiti tačne podatke o svojoj lokaciji uz pomoć ličnog koda koji će očitavati satelit.“ Maenrata je takođe napomenuo da bi bilo moguće ugraditi mikročipove ispod kože svih onih koji putuju van zemlje „koji na primer primaju medicinsku socijalnu pomoć od Kele,“ poznate još i kao Institucije za socijalno osiguranje.

Međutim, bez obzira na to koliko su namere dobre, tu ima još mnogo pitanja na koja se mora odgovoriti pre nego što ljudi širom sveta počnu da prihvataju korišćenje hirurški ugrađenih mikročipova. Da li se oni ikada mogu isključiti ili ukloniti? Ko će tačno imati pristup našoj lokaciji ukoliko mikročip bude imao GPS tehnologiju? Ukoliko mikročipovi budu sadržali lične informacije koje se tiču zdravstvenog stanja i finansija, da li će biti moguće hakovati te informacije i možda ih prodati?

Ukoliko ljudi ozbiljno shvataju svoje pravo na privatnost, onda bi ova pitanja morala biti odgovorena pre nego što se napreduje sa mikročip tehnologijom.

Webtribune.rs

Pet razloga da se posumnja na operaciju pod lažnom zastavom.

1. Španija prolazi kroz egzistencijalnu krizu kako se približava referendum o nezavisnosti Katalonije, koji je zakazan za oktobar. Da li je moguće da elementi španske nacionalne vlade, i njeni  prijatelji, traže izgovor za vojno okupiranje Katalonije pre referenduma?
2. Datum 17/8/17 izgleda kao tipična numerologija Iluminata. Cifre se razlažu na dve 1 (11) i dve 7 (77). (A 8 je “1+7“). Sećate li se aviona koji su pogodili Kule? 11 i 77, naravno. Najveći britanski teroristički događaj u modernom dobu je bio 7/7. Sumnjivo nesrazmeran broj operacija pod lažnom zastavom izgleda da se poklapa sa datumima koji sadrže broj 11.
3. Izrael je ljut na Španiju, čije opštine vode svet u odvajanje od Cionističkog entiteta.
4. Vozač kombija se navodno zaleteo na ljude ispred košer restorana.
5. Navodni terorista je bio dovoljno obziran da ispusti pasoš sa arapskim imenom (Driss Oukabir) kada su napustili kombi. Rutinsko ispuštanje lične karte ili pasoša koji dovodi do žrtve je standardna procedura onih koji sprovode operacije pod lažnom zastavom.

Jedan od izvora iz Barselone je napisao:

1. Svi krivci su mrtvi.
   Navedeni razlog: Nosili su pojaseve sa “bombama.“
2. Napravljena je veza sa prethodnom velikom operacijom pod lažnom zastavom: 9/11
   “… Nasumični napadi na nenaoružane civile su smatrani neefikasnim, pa čak i kontraproduktivnim u pogledu prikupljana javne podrške u muslimanskom svetu. 9/11 napad je pokrenut protiv meta koje je Al Kaida videla kao simbol američke ekonomske, političke i vojne moći…“
3. Pasoš pronađen unutar vozila.
   Ovo je bilo vrlo obzirno od teroriste da baci pasoš kako bi pomogao policiji da locira njegovu sigurnu kuću punu eksploziva. Očigledno je da ne bismo uopšte trebali da budemo skeptični po pitanju ovakve priče, jer “radikalni islamski teroristi“ uvek bacaju svoje pasoše kako bi pomogli policiji.
4. Site intel group tvrdi da iza napada stoji lažna teroristička grupa.
   https://ent.siteintelgroup.com/Statements/amaq-reports-is-responsible-for-barcelona-attack.html
5. Slika “nestalog“ malog deteta kako bi se izazvala empatija.
6. Primena nemogućeg:
   Jedan policajac ubija četvoricu “terorista.“

Sve u svrhu toga da ova psihološka operacija prođe glatko.

Jedan izvor za Veteran Today je pretražio anagrame za Driss Oukabir. Jedan od anagarama je “ISIS dak burro.“

Često reči u anagramima nisu odmah očigledne, pa je bilo potrebno potražiti ih na internetu, jer one isprva nisu čak ni izgledale kao reči.

Dak – /dɑːk/ imenica (ranije, u Indiji) 1. sistem isporuke pošte ili prevoz putnika uz pomoć nosača ili konja koji su stacionirani u intervalima duž rute.

Šta je operacija pod lažnom zastavom?

Teško je zamisliti da su mogli lažirati tako veliki i krvav događaj.

Ko ima koristi? Zašto napadaju civilne mete, a ne političke, vojne ili osetljive infrastrukture?

– ISIS: želi da polarizuje zapadno društvo i radikalizuje deo muslimanske zajednice.

– Globalni kapitalizam: traži “sukob civilizacije“ po svaku cenu, da bi

*legitimizovao radove na Bliskom istoku i “rat protiv terorizma.“
*priprerio zapadne zelje za civilni rat (policijska država)
*stvorio koheziju u evropskom stanovništvu (protiv nacionalne države). To bi moglo biti relevantno jer je Katalonija zaista u pobuni protiv Španije.

Neke sumnjive stvari:

– Lična karta

Zašto bi koristili ličnu kartu brata. Mogli su da ukradu neku od zaista nedužne osobe koja nema veze sa ovom akcijom, kako bi omeli policiju.

Uzimajći u obzir da su zaista izgubili ličnu kartu, zašto su je ostavili u kombiju kada je potera započela i kada su pokušavali da pobegnu?

Rečeno je da je bila potrebna bratu da bi iznajmio kombi, jer je on imao samo 17 godina. Ovaj argument je smešan. Zašto bi najmlađi iz grupe iznajmljivao kombi?

– Drugi kombi se pojavio u Viku, na oko 50 minuta kolima

Ne govore o vozaču. Nisu ga uhvatili. Gde je on?

Zašto je otišao u Vik? Kambrils, gde je pogubljen ostatak bande, nalazi se u suprotnom pravcu.

Želeo je da ode u Ripol? Vik je na pola puta do Ripola, iz Barselone. Ali zašto je parkirao kombi u Viku? Da promeni vozilo?

Kako je mogao da dođe do Vika. Rečeno je da je drugi kombi bio vozilo za beg. Ako je policija to znala, mora da je to bilo odmah posle napada. Sve velike ulice i autoputevi imaju nadzorne kamere. Zašto ga nisu pronašli? Ili su to saznali mnogo kasnije kada su proverili odakle je prvi kombi došao?

– Vozač prvog kombija

Kako je mogao pobeći?

Ko je bio on? Nikada nisu pokazali nikakvu sliku sa bilo koje sigurnosne kamere. Samo su dali opis (170cm visok, mlad, bela majica na pruge). Odakle je taj opis došao? Svedok? Kamera?

Vozač je još uvek u begu. Oni misle da je to bio Younes Aboyaaqoub (22 godine).

Policija kaže da je pobegao metroom a nakon toga je uzeo auto (beli Ford Fokus) i izbo vlasnika na smrt. Probio se kroz policijsku kontrolu. Pronašli su automobil 3 km dalje, ranjenog (ili već mrtvog) vlasnika unutra, a agresor je već nestao.

Teško je poverovati da je on mogao izbosti vlasnika automobila. Vlasnik je bio 32-godišnji snažan čovek. Morate biti pravi profesionalni ubica da biste to izveli. Počinioci koje su nam oni predstavili su bili skoro deca.

– Navodni teroristi su bili veoma mladi. Fotografije pokazuju inteligentne mlade momke. Njihove porodice su se pridružile protestima protiv ovih dela i šokiranu su jer ni ovi momci ni imam (koji je nestao i sada je optužen da je radikalizovao ove momke) nisu pokazivali znake radikalizacije.

Policija govori o 12 terorista. To je velika grupa. Potrebna je vojna disciplina da bi se podigla takva grupa i sproveo takav komplikovani projekat (zauzimanje kuće, pravljenje bombi, iznajmljivanje kombija), a da nešto ne procuri. Teško je to zamisliti.

Kambrils je predaleko od Ripola. Zar ne bi blo lakše da su imali laboratoriju bombi bliže?

– Pogubljenje u Kambrilsu

Zvanična verzija kaže da je 5 terorista probilo policijsku kontrolu. Policija je zapucala i automobil (Audi 2) se okrenuo. 5 terorista je izašlo sa noževima i pojasevima sa eksplozivom. Jedan policajac je ubio njih 4, a peti je pobegao u park. Zaustavila ga je policija, on se nije povinovao naredbi da legne na zemlju. Upucan je, ustao je ponovo, pokušao da pređe put sa svojim eksplozivima (koji su bili lažni) i ubijen je.

Zašto oni nisu zainteresovani za zatvorenike? Zašto ne pucaju u nogu umesto što pucaju da ubiju?

Zašto bi 5 terorista putovalo u samo jednom automobilu, naoružani samo noževima i pojasevima sa lažnim eksplozivom?

– Sigurnosni video erotskog muzeja u Barseloni

Zvanična verzija kaže da se kombi odvezao na sred Ramble krivudajući.

U videu vidimo kombi kako se vozi ulicom (ne na Rambli) u suprotnom smeru saobraćaja (ovaj put vodi do Trga Katalonija).

Bez krivudanja, vidimo čoveka koji gura kolica za bebu i kombi koji prolazi s leva na desno. Ljudi hodaju ali ne pokazuju znake panike.

Kasnije je žena zatvorila prozor. Pre nego što ugledamo nešto veliko, poput kombija, kako dolazi ulicom (u pravom smeru), vidimo to na desnom krilu prozora koji je ova žena zatvorila. Ona zatvara prozor, a u završnoj sceni vidimo kako se nešto veliko odvozi do Trga Katalonija.

Zašto se kombi koji ide u pogrešnom pravdu vozi levom stranom Ramble. To nije krivudanje. Koje vozilo dolazi istom ulicom u pravom smeru. Zašto se vozač ne zaustavlja ako ima toliko problema?

– Alkanar – laboratorija za bombe

U sredu se desila eksplozija, dan pre napada u Barseloni. To je bila ogromna eksplozija i skoro ništa nije ostalo od nje. Proglašeno je da je to bila eksplozija gasa. Tek nakon napada u Barseloni je prepoznata veza između ovih događaja. Zašto policija ili vatrogasci nisu prepoznali da je ova eksplozija bila nešto eksplozivnije od gasa? Sada su pronašli tragove TATP-a, eksploziva kog nazivaju “majkom satane.“ Trebali su to bolje istražiti. Katalonija je u stanju opasnosti 4 od 5 na skali opasnosti od terorističkog napada.

– Helikopter

Tog dana, 17. avgusta, nije viđen ni jedan helikopter. Nikakva kretanja spasilačkih helikoptera, nikakve predostrožnosti uprkos maksimalnoj opasnosti. Čudno. U svakoj velikoj demonstraciji ima 3 do 4 helikoptera.

Informacije o Barseloni

Potera je gotova. Pronašli su begunca i ubili ga. Sada imaju kompletnu priču.

– Da li bi bilo moguće lažirati ovaj događaj?

Mislimo da ne, jer uključuje previše ljudi koji bi mogli primetiti nešto čudno.

– Video snimak erotskog muzeja je autentičan i pravi.

Ko je objavio video? Da li ga je vlasnik muzeja prodao novinama? Da li je policija odobrila objavljivanje?

Šta to prilazi Rambli u poslednjim sekundama ovog video snimka?

– Nadzorne kamere

Ima puno kamera koje su fokusirane na ulicu i kamera sa širokim uglom. Rabla je ozloglašena po pitanju džeparoša i prostitucije u okolnim ulicama. Moraju postojati nazdorne kamere 24/7 kako bi zaštitili turiste.

Zar nisu imali nikakve prihvatljive snimke kombija, a posebno vozača, da objave, uključujući i stanovništvo u potragu? Zašto nisu objavili detaljnije fotografije vozača?

– Zašto nema snimaka vozača?

Kako je vozač mogao da pobegne? (Sada je rečeno da je iskoristio zabunu da bi pobegao. Ali neko ga je morao videti: ranije su ga dobro opisali, sa odećom).

– Odeća vozača

Časopis La Vanguardia je objavio “poslednju fotografiju terorističkog vozača, u banci, kako podiže novac,“ dan pre napada – u sredu.

Vidimo ga u majci sa crno-belim prugama. To se pokalapa sa opisom vozača kombija

Zašto bi on obukao takvu majicu koja privlači pažnju. “Normalni teroristi“ bi nosili nešto manje upečatljivo kada bi išli da obave posao.

U avgustu je zaista vruće. Zar ne bi presvukao majicu sutradan?

– Bekstvo

Zvanična verzija sada je da je vozač mogao pobeći sa mesta zločina i otići peške (zato ne postoje snimci iz podzemne) do “univerzitetske zone.“ Tamo je izbo čoveka koji je želeo da parkira automobil. Uzeo je automobil, ušao u policijsku kontrolu, probio se kroz nju, napravio još 3 km, ostavio automobil i pobegao da ga niko ne vidi.

Kako je izaša iz kombija a da ga niko ne identifikuje i ne goni?

Ova oblast se strogo kontrolišše video nadzorom. Zašto ga nisu mogli upratiti?

Vozač ukradenog automobila je imao 34 godine i bio je dobro istrenirani odrasli Katalonac. Begunac ima 22 godine. Veoma je teško nekoga ubiti nožem. Da li je on to mogao učiniti? Da li je to mogao učiniti bez otpora ubijenog čoveka? Da li je to mogao učiniti a da ne bude viđen?

Kako je mogao napraviti 3 km nakon probijanja kontrole?

Kako je mogao pobeći a da ne bude viđen?

– Pogubljenje

Žena je videla čudnog čoveka u Subiratu (Katalonija) i upitala ga šta radi tu. Prepoznala ga je kao traženog čoveka. Pobegao je. Ona je pozvala policiju. Oni su ga pronašli i ubili ga. Kažu da je nosio pojas sa eksplozivom.

Kako je on dospeo tamo?

Da li je nosio prugastu majicu?

Zašto bi nosio eksplozivni pojas kada je bežao?

Zar ne postoji način za hapšenje jednog čoveka bez ubistva?

– Nema svedoka

Više nema svedoka, osim starijeg prata, Drisa… i tipa iz Alkanara.

Izgleda da Dris nije umešan. On ne može reći ništa. Tip iz Alknara kaže da su oni pravili bombe. Ali ko su “oni“?

Webtribune.rs

Mnogo ljudi je čulo za Zapruderov film – jedini snimak atentata na američkog predsednika Džona Kenedija.

Tačno 486 sličica filma nastalo je sunčanog dana novembra 1963. godine u Dalasu. Iza kamere je stajao krojač Abraham Zapruder i tih 26 sekundi filma zabeležilo je jedan od najopasnijih zločina.

Međutim, malo je poznato da je Zapruder lično tražio da se ne objavi jedna sličica iz čitavog filma. Sličica broj 313 davala mu je noćne more zato što se na njoj jasno vidi trenutak kada metak izbacuje Kenedijevu moždanu masu.

Trebalo je da prođe više od decenije posle ubistva u Dalasu da američka i svetska javnost napokon vidi tu ključnu sličicu.

Kako piše Smitsonian, Zapruder je prodao magazinu Life autorska prava na film za 150.000 dolara, ali je jasno rekao da on ne želi da objavi ključnu sličicu. Ne želi da pusti to zlo u američku kolektivnu svest, a i Life je kasnije delio njegovo mišljenje.

Naravno, neko je objavio čitav film, zajedno sa sličicom 313. Taj neko bio je Džeraldo Rivera, slavni televizijski voditelj. Kad je on 1975. godine prvi put prikazao čitav film, američka javnost videla je nešto o čemu se samo čitalo i tako su se rodile prve teorije zavere.

Pogledajte video:

(Express.hr)

Američki astronomi su saopštili da su otkrili najveću planetu izvan Sunčevog sistema koja “kruži oko dva sunca”.

Novootkrivena planeta veličine kao Jupiter, udaljena je od Zemlje 3.700 svetlosnih godina.

Planetu je otkrio tim koji su predvodili Američka svemirska agencija (NASA) i Univerzitet u San Dijegu, koristeći teleskop Kepler koji traga za planetama izvan našeg Sunčevog sistema.

Otkriće je saopšteno u ponedeljak na sastanku Američkog astronomskog društva u San Dijegu.

Planeta se nalazi u zoni pogodnoj za život, odnosno tamo gde voda, ključna za postojanje života kakav mi poznajemo, može biti tečna.

Naučnici su, međutim, saopštili da nije verovatno da može da podržava život, jer je toliko velika, pošto velika planeta obično znači veliku masu i snažnu gravitaciju.

(Beta)

Kapetan Dimitrios Kondos i njegova posada plovili su prema Severnoj Africi, kada su pronašli olupinu čiji je sadržaj zbunjivao svetske naučnike skoro 120 sledećih godina.

Godine 1900, Kondos i njegovi ljudi usidrili su se kod ostrvceta Antikitera, čekajući bolje vremenske uslove.

Da ubiju vrijeme, ronili su ne bi li pronašli sunđere.

Ronilac Elijas Stadijatis zaronio je na 45 metara dubine i ubrzo povukao konopac da ga izvuku na površinu.

“Dole je gomila leševa ljudi i životinja”, rekao je preplašeni Grk.

Kondos se i sam spustio da proveri navode, a vratio se s lepom bronzanom statuom.

Obaveštene su vlasti, a izvlačenje artefakata s antičkog rimskog broda trajalo je više od godinu dana.

Izvađene su bronzane statue Filozof i Efeb, čak 36 porcelanskih skulptura među kojima i Herkules, Odisej, Diomed, Hermes i Apolon, tri porcelanske statue konja, bronzana lira, nekoliko komada staklenih predmeta…

Olupinu nije bilo lako proučavati. Jedan ronilac je poginuo, dvojica ostala paralizovana zbog dekompresije, a najvredniji eksponat još nije nađen.

Tek 1902. arheolog Spiridon Stais primetio je neobičan predmet, komad bronze s ugrađenim zupčanikom s natpisima na grčkom.

U pitanju je bio mehanizam iz Antikitere, prvi poznati svetski analogni računar, sastavljen od 37 delova koji su korisniku omogućavali praćenje kretanja Meseca i Sunca kroz Zodijak, predviđanje pomračenja, ali i praćenje tačnih dana održavanja važnih festivala poput Olimpijskih igara.

Poslednja istraživanja tvrde da je mehanizam omogućavao praćenje datuma čak 42 događaja, kao i određivannje godišnjih doba.

Najsofisticiraniji proračun bila je Mesečeva eliptična putanja i određivanje Mesečevih mena.

Mehanizam je nastao ili 87. godine pre nove ere ili između 100. i 200. godine pre Hrista, a modernoj nauci je trebalo 75 godina da shvati da je predmet vredan istraživanja.

Slične naprave nisu se pojavile sve do 14. veka.

Kako je mehanizam dospeo na brod, nije sasvim jasno. Najbliža istini je pretpostavka da je bio deo rimskog plena koji je s prevožen s Rodosa u Rim, gde je trebalo da bude deo trijumfalne parade koju je priredio sam Julije Cezar.

Još dva poznata Rimljanina imaju teorije o teretu s dna Egejskog mora.

Prema jednoj, reč je o plenu generala Sule nakon zauzimanja Atine. Prema drugoj, čak je i znameniti rimski govornik Ciceron znao za “Arhimedov mehanički planetarijum”.

Ima i istraživanja prema kojima je brod prema Rimu išao iz današnje Turske.

Ne zna se ni gde je tačno nastao mehanizam. Možda iz kolonija na Korintu ili, prema Žaku Kustou, iz Pergama, gde se nalazila velika biblioteka od koje je bila veća jedino ona u Aleksandriji. Računar je možda sastavljen i na Rodosu, u akademiji koju je osnovao stoički filozof Posejdonije.

Kako se funkcionisanje mehanizma zasniva na teoriji kretanja Meseca astronoma Hiparha, može da se pretpostavi i da ga je možda upravo on i konstruisao, ili ga bar koristio.

Ono što je zanimljivo je da se na mehanizmu nalaze i uputstvo za upotrebu od 3.400 grčkih slova. Procenjuje se da ih nedostaje hiljadu.

Suprotno ranijim saznanjima, novija istraživanja zapisa na mehanizmu pokazala su da je mehanizam iz Antikitere bio izuzetno precizan, do tačnosti od jednog stepena u 500 godina. Zanimljivo, nakon aktivnosti Žaka Kustoa 1976, nije bilo daljih istraživanja lokaliteta.

Godine 2014 sprovedena su nova istraživanja koja su trajala sve do jeseni 2016. Otkriveno je više od 60 novih predmeta, ali i nešto od najveće važnosti nakon mehanizma – izuzetno dobro očuvan ljudski kostur.

Naučnici se nadaju da će iz kostiju moži da izvuku DNK i dobiju odgovore na pitanje ko su bili ljudi na brodu, i zašto je potonuo.

Sam Kusto je pronašao ostatke četiri osobe, što je retkost za antičke olupine, ali takođe nijedna do sada nije bila toliko istraživana.

(B92)

“E, moj pobratime! Apis se smeje, jer je takav, jer je div, jer je heroj, jer je lav. Apis se smeje, jer zna da će ga streljati! Znam ja njega još iz 1903.

Taj se smejao ono veče u oficirskoj kasini kao da ide na svadbu… a još je pri tom tvrdio da će i poginuti ubijajući onog Aleksandra (Obrenovića) i onu profuknjaču Mašin. Ne znaš ti takve ljude: kad se smeju, onda su najgori.”

Srpska istorija prepuna je manje ili više značajnih i uticajnih ličnosti, ali je retko koja tako kontroverzna kao ona Dragutina Dimitrijevića Apisa.

Hvaljen i kuđen, heroj i terorista, čovek koji je stradao od ruke iste dinastije u čijem ustoličavanju je učestovao … uzuzetan vojnik i “zaverenik po profesiji”, Dragutin Dimitrijević je rođen 5. avgusta 1876. godine u jednoj staroj beogradskoj kući, u siromašnoj porodici.
Samo devet dana kasnije, na beogradskom dvoru rođen je još jedan dečak – jedini sin kneza Milana Obrenovića, princ Aleksandar.

 Sudbine Dragutina i Aleksandra biće neraskidivo povezane, a njihova imena biće izgovarana zajedno i decenijama posle njihove smrti kada se god pominje događaj poznat kao “Majski prevrat”.

Dečak Dragutin je rano ostao bez oca. O njegovom odgoju brinula je najstarija sestra i njen muž Živan Živanović, političar i kratko vreme predsednik Narodne skupštine. Još u školi, zbog snage i jake konstitucije, Dragutina su prozvali “Apis” – bik.

Godinama kasnije, upravo je fizička snaga spasila poručnika Dimitrijevića kada je prilikom atentata na kralja Aleksandra Obrenovića i kraljicu Dragu teško ranjen.

Apis je bio jedan od glavnih zaverenika. Verovao je da su Obrenovići tirani, a da je vojska pod njima obeščašćena i ponižena.

Iako je atentatom osvojenu vlast prepustio političarima i dinastiji Karađorđević, Apis je celu deceniju imao vodeći uticaj u vojnim poslovima Srbije.

Najmoćniji čovek Srbije

Maja 1911. sa nekoliko srpskih oficira i civila, Dragutin Dimitrijević osniva tajnu organizaciju “Ujedinjenje ili smrt!”. Ovo društvo u narodu je ostalo mnogo bolje poznato pod nazivom “Crna ruka” a njeno jezgro formirano je još pre svgravanja Obrenovića.

Krajem 1913. godine potpukovnik Apis je postavljen za šefa Obaveštajnog odeljenja srpskog Generalštaba. Pričalo se da je on najmoćniji čovek u Srbiji.

Njegovi agenti su prikupljali informacije o svemu i svima, a “crnorukaši” su davali potporu i radili na ideji ujedinjenja svih Srba u jednu državu.

Odatle i priče o tome da je upravo Apis kontrolisao rad “Mlade Bosne” i, ako nije učestovao u organizaciji, onda svakako znao za pripreme atentata na nadvojvodu Franca Ferdinanda.

U junu 1914. godine, jedan drugi princ Aleksandar postaje regent. Aleksandar Karađorđević je znao kolika je Apisova moć i koliku opasnost on može da predstavlja – i po regenta lično i po krunu.

Borba njih dvojice za prevlast postala je legendarna. Prinčevi prijatelji i pristalice u vojsci, obrazovali su “Belu ruku” – pandan onome što je bila grupa okupljena oko Apisa.

Čovek opasan po dinastiju

Usred ogorčene borbe za prevlast, dogodio se Prvi svetski rat i najveći egzodus srpskog naroda. Sukob se iz Beograda preselio u Grčku. Za konačni obračun, i Apis i regent Aleksandar izabrali su Solun…

Dragutinu Dimitrijeviću se prepisuje odgovornost za jedan manje poznat i neuspeli atentat – na princa Aleksandra Karađorđevića 11. septembra 1916. kod mesta Ostrova, u pozadini Solunskog fronta.

Zbog ovoga, Apis je zajedno sa još desetoricom “crnorukaša”, uhapšen u decembru iste godine. Slučaj protiv njih danas je poznat pod nazivom “Solunski proces”.

Za vreme suđenja koje je trajalo puna dva meseca, mnogi su se okrenuli protiv Dragutina Dimitrijevića. Ironično, glavni protivnik postao mu je upravo čovek čiju je dinastiju doveo na vlast. A protiv princa se ovog puta nije moglo… kazna je bila izvesna.

Čuvar uhapšenih zaverenika, izvesni Protić, pričao je da mu je pred sam kraj, kada jesvima postalo jasno da će Apisa streljati, pukovnik Čedomir Popović, takođe jedan od uhapšenih pričao o svoj vođi.

E, moj pobratime! Apis se smeje, jer je takav, jer je div, jer je heroj, jer je lav. Apis se smeje, jer zna da će ga streljati! Znam ja njega još iz 1903.

Taj se smejao ono veče u oficirskoj kasini kao da ide na svadbu… a još je pri tom tvrdio da će i poginuti ubijajući onog Aleksandra (Obrenovića) i onu profuknjaču Mašin. Ne znaš ti takve ljude: kad se smeju, onda su najgori –ispričao je.

Dragutin Dimitrijević je osuđen na smrt. Streljan je zajedno sa artiljerijskim majorom Ljubomirom Vulovićem i Radom Malobabićem na današnji dan 1917. godine.

Pre streljanja, Apis je, ispisao svoju poslednju volju.

– Neka Srbija bude srećna i neka se ispuni naš sveti zavet ujedinjenja celog srpstva, pa ću i ja posle svoje smrti biti srećan i blažen – zapisao je najpoznatiji srpski zaverenik.

Apisovom smrću organizacija “Ujedinjenje ili smrt” zvanično je prestala da postojimada je do današnjih dana ostala priča o njenom obnavljanju i delovanju koje seže do svih događaja u novijoj srpskoj istoriji.

Na obnovljenom sudskom procesu, posle Drugog svetskog rata, 1953. godine u Beogradu, Dragutin Dimitrijević Apis je rehabilitovan, a njegove zasluge su još jednom u istoriji priznate.

(Dnevno)

Ove priče smo već čitali ali nikada o tome kako su ljudi iskusili pakao. Oni koji su pretrpeli iskustvo bliske smrti (IBS), došli su na internet sajt Reddit da podele svoje iskaze o tome kako je to posle smrti – ali ovi ljudi tvrde da su otišli pravo u pakao.

Većina ljudi koji prođu kroz IBS se vraćaju sa pričama o spokojstvu tog iskustva i o tome kako su videli jaku svetlost koju su smatali rajskim životom.

Ali ovih nekoliko nesrećnih veruje da su oni, ili ljudi koje poznaju, iskusili najmračniju stranu od svih… oni su upoznali pakao.

Jedna korisnica, pod imenom Zušiba, podelila je iskustva svoje tetke koja je tehnički “umrla“ na neko vreme u toku operacije.

Zušiba kaže: “Kaže da je lebdela iznad operacionog stola i videla kako pokušavaju da je ožive.“

“Kaže da je osetila povlačenje i da je odletela kroz sam vrh sobe. Sećala se vrlo jasno da lebdi iznad svetiljke na plafonu, a zatim je nastupila tama.“

“Odjednom se našla kako lebdi iznad tla, nekoliko centimetara iznad polja zemlje. Ispred nje  je bilo veliki ponor, dubok, veoma mračan, i nije mogla da mu vidi dno sa mesta na kom je ona bila.“

“Sa druge strane ponora je bilo prelepo polje. Zelena trava, cveće, drveće i sunčeva svetlost. Njena strana ponora je bila tmurna sa vrlo malo svetla, bez vegetacije, samo braon zemlja.“

Par ruku je zatim “izašao iz crnila i počeo da je povlači, skoro kao čupanje mesa sa njenih nogu i stopala,“ zbog čega je osećala užasan bol.

Zušiba nastavlja: “Ruke su je čupale i osećala je bol koji nikada ranije nije osetila. Na kraju je ponovo došla na stranu provalije sa prljavštinom. Zatim crnilo.“

“Onda je ponovo bila na plafonu njene sobe u bolnici i videla je svoje telo kako se nasilno grči i njena ruka je udarila doktorovu ruku, razbivši mu sat,“ pre nego što su je konačno oživeli.

Drugi korisnik tvrdi da su neki njegovi prijatelji imali IBS – većina njih se vratila sa pričama o jakom svetlu, ali se jedan iskaz isticao.

Ovaj korisnik kaže da je jedan prijatelj “imao potpuno drugačije iskustvoje koje me je malo potreslo. On je rekao da je video demone i stvorenja, svakakve lude stvari.“

“Rekao je čak i da je osećao bol i tugu. Rekao je da je to najstrašnija stvar koju je ikada doživeo.“

Još jedan korisnik, Atlantarn, koji radi u bolnici, kaže da mnogi njihovi “pacijenti govore da anđeli dolaze i posećuju ih.“

Ali za jednog Atlantarn kaže: “Bio sam u sobi jednog starijeg čoveka koji je bio prestravljen onim što je video u drugom svetu, osećao je bol i video vatru. Ono što je on video kao pakao nije umeo da objasni a zna se da je vodio je buran život,  nije govorio sa svojom porodicom godinama.“

Webtribune.rs

Posada podmornice HL Hanli, jedne od prvih ratnih podmornica na svetu je neobjašnjivo umrla tokom plovidbe.

Prva podmornica koja je porazila ratni brod USS Hausatonik  doživela je svoj poraz nakon uspešnog torpediranja 1864.  u blizini obale Južne Karoline. Radi se o podmornici i ratnom brodu iz Američkog građanskog rata.

Prvobitno se verovalo da je snaga eksplozije probušila spoljašnji sloj podmornice ali kada je olupina izvađena 2011 godine, stručnjaci za spašavanje su otkrili da je posada naizgled umrla na svojim određenim mestima, odnosno da niko od njih nije pokušao da pobegne ili reaguje na kakvu god katastrofu koja ih je tad zadesila.

SAD istraživači sa univerziteta Djuk veruju da su možda napokon pronašli odgovor na ovu misteriju i da sve to ima veze sa udarnim talasom koji je prouzrokovala eksplozija.

Odgovoran torpedo je, za razliku od modernih, bio jednostavno bakarno bure koje je moralo biti direktno dostavljeno neprijateljskom plovilu tako što je prvobitno zabijeno uz pomoć šipke od skoro 5 metara po imenu špat.

To je značilo da je podmornica bila veoma blizu kada je torpedo detoniran.

Na tako kratkoj distanci, bilo kakva značajna eksplozija može stvoriti udarni talas sposoban da u trenutku rasturi krvne sudove u mozgu i plućima – fenomen poznat po imenu „rasturena pluća.“

„Ovo stvara na neki način najgori mogući scenario za pluća,“ izjavila je dr Rejčel Lens.

„Udarne sile bi rasturile delikatne strukture gde dotok krvi susreće dotok kiseonika, ispunjavajući pluća krvlju i ubijajući posadu u trenutku.“

Webtribune.rs

Dr Matija Ćuk poznato je ime u svetu planetarnih nauka, ponajviše zbog svoje teorije o nastanku Meseca i starosti Saturnovih satelita

Od nastanka astronomije prošlo je više hiljada godina, a poreklo tela u Sunčevom sistemu ostala je velika nepoznanica čak i za vrhunske naučnike.

Proteklih dana veliku pažnju svetske naučne javnosti izazvao je rad o starosti Saturnovih satelita, objavljen u časopisu Astrophysical Journal. Glavni autor tog rada je Matija Ćuk – istraživač iz Srbije, zaposlen na jednom od najpoznatijih astronomskih instituta na svetu SETI u Sjedinjenim Američkim Državama.

Iako spada u kategoriju mladih istraživača, dr Matija Ćuk je poznato ime u svetu planetarnih nauka, ponajviše zbog svoje teorije o nastanku Meseca. Zajedno sa Sarom Stjuart i još nekoliko kolega, trenutno radi na novoj verziji teorije nastanka Meseca od brzorotirajuće Zemlje: “Budući da je taj rad trenutno u recenziji za časopis Science, ne bih smeo da ga diskutujem u medijima do objavljivanja, međutim obećavam veoma zanimljive detalje čim budu bili dozvoljeni za javnu diskusiju!”

Pre dve godine Matija Ćuk dobio je prestižnu nagradu Harold C. Urej koju Američko astronomsko društvo dodeljuje za izuzetan doprinos planetarnim naukama. Harold Urej je za otkriće deuterijuma dobio Nobelovu nagradu, a bio je i jedan od utemeljivača moderne planetarne nauke.

Na ovaj način, Matija Ćuk postao je jedan od najuspešnijih naučnika naše zemlje u svetu.

Nakratko možemo napraviti analogiju sa čuvenim filmom “The Endles Summer”, u kojem dvojica surfera putuju po svetu tragajući za idealnim plimskim talasom – Dr Matija Ćuk u svojim simulacijama “putuje” po Sunčevom sistemu i istražuje plimske talase, ukazujući da je njihovo pravilno razumevanje od suštinskog značaja za poreklo malih nebeskih tela.

Tokom ovog “putovanja”, kako kaže, imao je sreće da su njegovi projekti prošli Nasinu selekciju: “Budući da planetarna nauka uživa značajnu finansijsku podršku od Nase, u ovom trenutku slobodan sam da se bavim istraživačkim radom, a to je nešto što najviše volim”.

O tome kako je izgledao akademski put od Beograda do SETI instituta, Matija Ćuk nastavlja skromno: “Moja karijera je slična mnogim drugim srpskim astronomima – kao dete sam išao na predavanja na Kalemegdanu, posle sam bio aktivan i u Istraživačkoj stanici Petnica, a astrofiziku sam studirao na Matematičkom fakultetu. Imao sam sreću da budem primljen na Kornel, gde sam završio postdiplomske studije i tamo sam počeo da se bavim nebeskom mehanikom.”

Ideja koja je uzburkala nauku

Matija Ćuk proučavao je na koji način su nastali sateliti oko bliskih planeta.

“Počevši od 2001.godine, analize izotopa poput kiseonika i volframa sa Meseca, kako uzoraka koje su skupili astronauti tako i meteorita, pokazale su da su sastavi Zemljinog omotača i Meseca praktično isti”, poznati naučnik započinje priču o naučnoj ”pustolovini” po našem Sunčevom sistemu.

Međutim, aktuelna teorija nije podržavala takav scenario sve dok se nije pojavila ideja dr Ćuka koja je prilično uzburkala standardnu planetarnu nauku.

Uvođenjem orbitalnih parametara koje su dr Ćuk i njegov tim dobili u “plimskom” scenariju, simulacije sudara Zemlje i drugog manjeg tela su kao rezultat dobile savršeno poklapanje sa očekivanom količinom materijala.

“Analizirajući taj problem, 2012. godine profesorka Sara Stjuart sa Harvarda i ja smo predložili da je Zemlja tokom nastanka Meseca imala mnogo veći moment impulsa nego što Zemlja i Mesec imaju danas.

Mesec je skoro sigurno nastao blizu Zemlje i plimske sile su tokom vremena usporavale njenu rotaciju pomerajući Mesec na svoju sadašnju veliku orbitu”, objašnjava dr Ćuk i dodaje da je dr Stjuart pokazala, analizirajući svoje simulacije u kojima je sudarala brzorotirajuću Zemlju i jednu manju planetu, da takav sudar može da lansira velike količine materijala u orbitu i omogući formiranje Meseca sa potpuno identičnim sastavom izotopa.

Nakon Meseca, dr Ćuk posvećuje pažnju planeti Saturn. Za razliku od Zemlje, Saturn ima više od 60 satelita i čini vrlo kompleksan sistem. Dr Ćuk pojašnjava koji sve efekti utiču na kretanje Saturnovih satelita i prstenova: “Osnovna dinamika satelita Zemlje i Saturna je ista, ali postoje razlike u detaljima. Glavni izvor promena u oba sistema su plimske sile. U oba slučaja plimske sile unutar planeta usporavaju njihovu rotaciju i predaju momenat impulsa satelitima, dok plimske sile unutar satelita smanjuju izduženje svojih orbita.”

Kako kaže, suštinska razlika je što plime i oseke u Zemljinim morima izazivaju mnogo više trenja nego plime u Saturnovoj unutrašnjosti i dodatno, Mesec je mnogo veći u poređenju sa Zemljom nego li Saturnovi sateliti u poređenju sa Saturnom.

Time je Mesec drastično usporio Zemljinu rotaciju od nastanka sistema, dok je rotacija Saturna relativno konstantna.

U svom najnovijem radu bavio se istraživanjem rezonance između Saturnovih satelita i na osnovu toga je zaključio da je moguće da su znatno mlađi nego što se očekivalo.

“Orbite svih Saturnovh satelita rastu pod uticajem plimskih sila. Povremeno će orbite dva satelita načiniti ono što zovemo ‘orbitalnom rezonancom’, u kojoj je njihov odnos prost razlomak poput 2/3 ili 3/4″, naglašava Ćuk i dodaje da su tada poremećaji orbita zbog interakcije veoma izraziti.

Uz pomoć preciznih simulacija, dr Ćuk i njegov tim ispitali su nekoliko očekivanih rezonanci: “Došli smo do veoma interesantnog otkrića da se neke od njih zapravo nisu ni desile.

To bi značilo da se sateliti kao što su Tetis, Diona i Rea nisu mnogo pomerili od svog nastanka, navodeći nas na zaključak da su ili plimske sile unutar Saturna vrlo slabe, ili je sistem dosta mlad.

Mi mislimo da je relativna mladost sistema mnogo realnije rešenje, jer je poznati satelit Encelad trenutno na orbiti koja je dugoročno održiva samo ako su plimske sile unutar Saturna dosta jake.”

Život na Enceladu

Saturnov satelit Encelad je dospeo u žižu interesovanja poslednjih godina kao moguće mesto za razvoj živih organizama, pre svega zbog detektovanog okeana slane vode ispod ledene površi ali i svoje geološke aktivnosti.

Ukoliko se model koji dr Ćuk predlaže pokaže tačnim, nameće se pitanje, kakve posledice će to imati na traganje za životom na Enceladu?

“Za sada nismo do kraja sigurni. Proračuni nam govore da unutrašnji okean na Enceladu nije stariji od 100 miliona godina, a to je mnogo manje nego što je starost života na Zemlji.

Međutim druga stvar postaje veoma važna u ovom slučaju – naša hipoteza pretpostavlja da je trenutni nivo zagrevanja Encelada u dugotrajnoj ravnoteži, tako da je okean mogao da postoji bez prekida tokom više desetina miliona godina” kazao je naš astronom.

Kako naglašava, prethodne teorije su pretpostavljale nižu stopu zagrevanja, sugerišući da se takav okean samo sporadično pojavljujuje u kratkom vremenskom intervalu: “U dilemi smo da li su sada šanse za postojanje života na Encelad veće ili manje. Svakako nas čekaju uzbudljiva otkrića na tom polju”.

Međutim, neka od buduća istraživanja mogla bi da daju odgovor na glavna pitanja kojima se dr Ćuk bavio u svojim naučnim radovima o Saturnu?

“Mene veoma interesuje kakve će posledice po Saturnove satelite, kojima sam se tokom svog rada bavio, imati istraživanja sprovedena na Plutonu i Haronu. U ovom trenutku glavno pitanje je poreklo tih malih tela koje su napravila kratere na njihovoj površini”, dodaje Ćuk.

Ako su u pitanju komete iz Kujperovog pojasa – oblast iza planete Neptun koja sadrži pregršt malih nebeskih tela – situacija je nešto drugačija.

“U tom slučaju sateliti moraju biti više milijarda godina stari i naša hipoteza ne može biti tačna. Međutim, ako su krateri posledica sudara sa fragmentima satelita u orbiti oko Saturna, svi ti krateri mogu biti napravljeni za relativno kratko vreme i sistem može biti veoma mlad u odnosu na planetu”, objašnjava naš naučnik.

Prema njegovim rečima krateri na Plutonu i Haronu su najbolji indikator raspodele kakva može da vlada u Kujperovom pojasu. “Nadam se da će idućih meseci eksperti moći da utvrde da li su i krateri na Saturnovim satelitima posledica sudara sa kometama ili ne.

Ako se ispostavi da komete nisu glavni izvor kratera, to bi bile sjajne vesti za našu hipotezu”, s velikim uzbuđenjem objašnjava naš naučnik.

(Elementarium.cpn.rs)

.

Prema navodima istraživača, misteriozna, skrivena planeta, koja bi mogla da se nalazi na ivici našeg solarnog sistema, mogla bi da bude povezana sa izumiranjem na Zemlji.

Ova, još nepotvrđena planeta bi mogla da izazove padanje kometa i na taj način dovede do masovnog izumiranja, tvrdi Danijel Vitmir, profesor astrofizike u penziji.

On u svom radu na ovu temu povezuje periodične događaje izumiranja koji su se dešavali na Zemlji sa nepoznatom Planetom 9.

Prethodnih meseci, dvojica naučnika su tvrdila da su otkrili jake dokaze postojanja ove planete, a jedan od njih je nedavno rekao i da je otkrio još informacija o ovoj misterioznoj planeti.

Ukoliko su navodi tih istraživača istiniti, Planeta 9 bi bila 10 puta veća od Zemlje i 1.000 puta udaljenija od Sunca od naše planete.

Misteriozni događaji vezani za izumiranje dešava juse na svakih 27 miliona godina. Nikome nije sasvim jasno zašto komete stižu u naizgled preciznom vremenskom periodu, ali potencijalna objašnjenja uključuju delovanje misteriozne Planete 9.

Nova teorija sugeriše da ukoliko je ideja periodičnog izumiranja istinita, onda za to možda treba okriviti orbitu Planete 9. Naime, pretpostavlja se da dok se ova planeta kreće oko Sunčevog sistema, ona prolazi kroz Kuiperov pojas (oblast spoljašnjeg solarnog sistema puna ledenih objekata) i izaziva pomeranje kometa ka našoj planeti.

(Independent)

Zamisao Ilona Maska, gotovo identična onoj u Matriksu da poveže ljudski mozak sa kompjuterom verovatno će se ostvariti, a čitav projekat za sada je sakupio 27 miliona dolara!

Projekat Neuralink je do sada prikupio 26,96 miliona dolara, a ideja je da se sa realizacijom započne onda kada se sakupi 100 miliona dolara.

Ideja Neuralinka je da poveže ljudski mozak sa mašinom preko uređaja koji je jedva vidljiv ljudskom oku.

Ilon je izjavio da će ovakav vid konekcije pomoći ljudima da se takmiče da robotima budućnosti. Uređaj će izgledati kao “neuronska čipka“ koja će biti “zakačena“ za mozak, a ideja je i da ova vrsta tehnologije u budućnosti pomaže ljudima da aplouduju i daunlouduju sopstvene misli.

Kompanija Neuralink takođe ima nameru da kroz četiri godine lansira proizvod koji će pomoći ljudima koji su preživeli ozbiljne traume mozga kao posledicu moždanog udara ili tumora. Što se tiče “Matriks“ tehnologije, Mask kaže da bi ona mogla da bude dostupna svima za osam do deset godina.

“U našim umovima postoji toliko toga što naš mozak pokušava da kompresuje u ono najosnovnije što iskazujemo govorom ili kucanjem“, rekao je Mask. “Ako naš mozak ima dva interfejsa, uz pomoć Neuralinka mogli bismo da iskažemo svu onu nekompresovanu komunikaciju sa drugim osobama.“

Ilon objašnjava da postoje dva sistema koja pokreću mozak – primitivni mozak koji kontroliše naše instinkte i drugi, koji ima svestranije misli. Kako kaže, jedan bez drugog ne mogu i bilo bi ekstremno neuobičajeno kada bi neko želeo da funkcioniše bez tog jednog dela.

“Mislim da ako uspešno možemo da se uparimo sa veštačkom inteligencijom, u smislu poboljšanja veze mozga korteksa i digitalnog produžetka sebe, onda i mi možemo postati jedna simbioza ta dva.“

Neuralink je u Kaliforniji registrovan kao kompanija za medicinska istraživanja prošlog jula, a planovi su da ostatak novca investira upravo Mask sam i započne realizaciju projekta.

(B92)

Prema deklasifikovanom izveštaju CIA-e, trupa ruskih vojnika – koja je uspela da obori NLO – pretvorena je u kamen od strane preživelih vanzemaljaca. Ovaj deklasifikovani izveštaj je dostupan na zvaničnoj internet stranici CIA-e.

Da, i to nije odlomak iz predstojećeg naučno-fantastičnog filma Džejmsa Kamerona. Iako bi Džejms mogao to da razmotri.

Dobro, znamo da postoje i koji će sigurno vrisnuti da je to lažno, i za njih, link do zvaničnog dokumenta je na sajtu CIA.

Prema setu dokumenata koje je pružila CIA, ruski vojnici su oborili neidentifikovani leteći objekat. Nakon što se ova letelica srušila, njena posada – poreklom sa drugog sveta – suočila se sa vojskom, što je dovelo do toga da ruski vojnici budu pretvoreni u kamen.

U ovom deklasifikovanom setu dokumenata se navodi da su 23 ruska vojnika “ubijena“ od strane pet vanzemaljskih bića nakon susreta sa njima, nakon što su vojnici oborili vanzemaljsku letelicu.

Ovi deklasifikovan dokumenti, sada slobodno dostupni na zvaničnom internet sajtu CIA-, zapravo su prevod ukrajinskih novina koje su pisale o ovom incidentu.

Ovaj novinski izveštaj, koji je sastavljen iz KGB dosijea na 250 stranica o NLO napadu, uključuje slike i iskaze svedoka, navodi Daily Express.

Rečeno je da se NLO pojavio tokom obuke vojnih jedinica u Sibiru. Vanzemaljska letelica je oborena pomoću rakete zemlja-vazduh.

U deklasifikovanom izveštaju se navodi kako je “izašlo pet niskih humanoida sa velikim glavama i velikim crnim očima.“

Veruje se da su 2 vojnika preživela napad.

Koliko god čudno da zvuči, u izveštaju se navodi kako je nakon obaranja NLO-a, pet “onozemaljskih bića“ izašlo iz srušenog NLO-a. Bića su se spojila u nešto što je opisano kao ogromna lopta svetlosti koja je na kraju eksplodirala, pretvarajući 23 ruska vojnika u kamen.

U deklasifikovanom dokumentu se navodi:

“Izveštaj KGB-a dalje kaže da su ostaci “skamenjenih vojnika“ prebačen u tajnu istraživačku instituciju u blizini Moskve.“

“Specijalisti pretpostavljaju da je izvor energije, koji je još uvek nepoznat Zemljanima, odmah promenio strukturu živih organizama vojnika, pretvorivši ih supstancu čija se molekularna struktura nije razlikovala od krečnjaka.“

Na kraju ovog izveštaja, agent CIA-e je napisao: “Ako je ovaj dokument KGB-a stvaran, ovo je ekstremno preteći slučaj.“

“Vanzemaljci poseduju takvo oružje i tehnologiju koja prevazilazi sve naše pretpostavke.“

Iako sigurno postoji mnogo crvenih zastavica oko ovog izveštaja, jedna od najvećih misterija je zašto je CIA držala prevod ukrajinskog novinskog izveštaja u ovom fajlu.

Čini se da se ovaj dokument – iako je dostupan na sajtu CIA-e – prvi put pojavio u deklasifikovanim KGB fajlovima.

Zanimljivo je da je čovek po imenu Filip Šnajder, koji je radio kao eksplozivni inženjer koga je angažovala američka vlada, uz bezbednost na visokom nivou, tvrdio  kako je 1979. godine – kada je radio na izgradnji tajne podzemne baze u Novom Meksiku – svedočio strašnoj borbi između vanzemaljaca i ljudi, što je rezultiralo sa 60 poginulih vojnika, i bezbroj podzemnih vanzemaljaca koji se bore za svoj život.

Webtribune.rs

U junu prošle godine je predsednik Putin zabranio Džejkobu Rotšildu i njgovoj porodici bankarskog kartela Novog svetskog poretka da uđu na teritoriju Rusije “pod bilo kakvim okolnostima,“ a sada, nešto više od godinu dana kasnije, Putin je proglasio “potpunu nezavisnost“ od globalnog bankarskog kartela i Rotšild međunarodne organizacije za kreditiranje novca.

Proglašavajući ovo “najboljim poklonom“ koji se može dati budućnim generacijama, Putin je organizovao zabavu u Kremlju kako bi proslavili ovo postignuće.

“Rekli su da to ne možemo učiniti, rekli su da ćemo biti uništeni,“ rekao je Putin osoblju i višim saradnicima. “Naše buduće generacije će se roditi bez lanaca bankara oko zglobova na rukama i nogama.“

“Ovo je najbolji poklon koji im možemo dati.“

Putinovo najveće nasleđe

Bivši ruski ministar finansija Aleksej Kudrin je takođe govorio na ovom događaju i pohvalio je Putinovo postignuće u isterivanju Rotišilda iz zemlje.

“Oni ne odlaze lako,“ rekao je Kudrin. “Ali smo dokazali da je to moguće.“

“Najveće nasleđe koje se može preneti na vašu decu i unuke nije novac niti druge materijalne stvari koje se gomilaju tokom života, već nasleđe slobode od ropstva.“

Konačnim isplaćivanjem svih dugova bivših sovjetskih republika prema centralnim svetskim bankama – čineći Rusiju jedinom zemljom koja se oslobodila tiranskog stiska bankarskog sistema Novog svetskog poretka – Putin je osigurao da buduće generacije Rusa ne žive u ropstvu dugova globalističkoj kabali.

Podrazumeva se da je bankarski reket Rotšilda bio omča vezana oko vrata ruske ekonomije. Kada je čvor stegnut, ekonomija bi se borila i gušila.

Međunarodni monetarni fond (MMF) i Svetska banka su od svog osnivanja 1944. godine bili glavni igrači u globalnom ekonomskom okruženju. Ove međunarodne bankarske organizacije, koje privatno kontroliše  bankarska porodica Rotšild, prvo pritisnu države da deregulišu svoj finanskijski sektor, dozvoljavajući privatnim bankama da pljačkaju njihove ekonomije.

Kada su vlade primorane da spasu svoj deregulisni finansijski sektor, MMF ili Svetska banka sastavljaju kreditni paket napisan u tajnosti od strane centralnih bankara i ministara finansija, da podriju njihov nacionalni suverenitet i primoraju ih da usvoje politike štednje koje štete radnicima, porodicama i okruženju.

Rusija je bila prva zemlja koja je mudro prozrela ovo lukavstvo. Oni su naporno radili kako bi stekli finansijsku nezavisnost i sada su završili proces izbacivanja Rotšildovih banaka iz svoje zemlje.

Putinov stil

Putin je početkom svog predsedavanja odredio prioritet da ujedini Rusiju društveno, duhovno i ekonomski. On je naredio hapšenje oligarha koji je imao podršku Rotšilda, Mihaila Hodorovskog, koji je Rotšilda, Henrija Kisindžera i Artura Hartmana načinio direktorima fondacje Otvorena Rusija.

Prošle godine je Putin podsetio svoj kabinet da se on nosi sa Rotšildovima i globalističkim bankarima tako što ih “zgrabi za vrat i izbaci ih kroz zadnja vrata Rusije.“

“Oni ne poseduju svet i nemaju neograničeno dopuštenje da rade šta hoće. Ako ih ne osporimo, biće drugih problema. Nećemo dozvoliti da nas maltretiraju.“

Webtribune.rs