Ljude vekovima opčinjava mogućnost postojanja zagrobnog života. Iako većina ne veruje u to, ima i mnogo onih koji misle da postoji nešto što nauka ne može da objasni – čak i ako to nikada ne bi priznali.
Međutim, postoje i oni koji tvrde da imaju čvrste dokaze o postojanju zagrobnog života. Jedna od njih je i Džejn Klark (49), britanska advokatica koja radi u ministarstvu pravde i koja je neko vreme radila sa osuđenicima.
Kada je imala 11 godina, školska drugarica je pala u komu nakon što ju je udario pijani vozač. Niko nije verovao da će preživeti i lekari su već hteli da je skinu sa aparata za održavanje života. Svi su se iznenadili kada se vratila među žive.
– Ispričala je da joj je pokojni deda rekao da mora da se vrati. Odlučno je tvrdila da su je zaštitili anđeli. I dalje verujem da je govorila istinu – kaže Džejn. Kasnije je imala seansu s medijumom koji ju je povezao s pokojnim mladićem s kojim je nekada radila.
Džejn kaže da je ta osoba znala detalje o njemu i načinu na koji je umro koje niko drugi osim nje i nekolicine drugih nisu znali.
Dženi je bila zadužena za Denija dok je bio na uslovnoj slobodi. Preminuo je sam, u vrlo tužnim okolnostima, a ona je osećala krivicu, jer nije uspela da mu pomogne.
Tvrdi da joj je preko medijuma rekao detalje razgovora koje su vodili i uspeo da je ubedi da je sada dobro. Posle toga, Deni je “razgovarao” s njom i preko drugih medijuma i ona je potpuno sigurna u to možemo da se povežemo se s dušama pokojnika.
– Potpuno razumem kada ljudi kažu da je to besmislica, jer se ne može objasniti realnim činjenicama. Ali, ako stvari posmatrate na način kako biste posmatrali na sudu, onda, izvan granica osnovane sumnje, postoje značajni dokazi da ima života posle smrti – kaže Džejn.
Ali Norel (44) iz Brajtona (Saseks), kaže da je imala susrete s najmilijima koji su umrli. Savetnica za rukovodioce izgubila je treće dete, ćerkicu Romi, kada je imala samo četiri meseca. Umrla je od izliva krvi u mozak.
– Prvi takav susret se dogodio kada sam imala 14 godina. Videla sam dedu, koji je umro u mojoj sobi kada sam imala samo četiri godine. Ono što mi je upalo u oči bila je njegova iznošena odeća: vrećaste pantalone i zeleni džemper s pletenicama, kakve nose ribolovci – priča ona.
– Nismo imali fotografije na kojima nosi takvu odeću, a bila sam mala kad je umro da bih mogla da je se setim. Majk mi je posle rekla da je u toj odeći sahranjen – kaže ona. Ipak, ono što ju je uverilo da postoji život posle smrti bila je seansa s medijumom.
– Nikada ranije nisam srela tu ženu, niti sam joj bilo šta pričala o mom životu i činjenici da mi je jedno dete umrlo.
Ipak, odmah je počela da priča o bebi, ili vrlo malom detetu koje je umrlo neočekivano i relativno skoro – kaže Ali. Žena joj je čak rekla da je nosila privezak oko vrata s fotografijom ćerke i pramenom njene kose, iako je imala debeli kaput i maramu oko vrata.
– Nije bilo načina da to vidi – kaže Ali i dodaje da joj je ta žena detaljno opisala kako je Romi umrla. Tereza Čeung, autor knjige u kojoj su opisana iskustva ovih žena (Odgovori s neba: Neverovatne istinite priče o susretima s mrtvima i zagrobnom životu), i sama je imala slično iskustvo.
Pre 20 godina bila je u kolima i približavala se raskrsnici. Ispred nje je bio kamion, koji je dao levi migavac. I ona je htela da skrene levo, ali joj je poznati glas rekao da skrene desno i promeni traku.
– Iako je umrla nekoliko godina ranije, bio je to glas moje majke i odmah sam je poslušala.
Da sam skrenula levo, verovatno danas ovo ne biste čitali, jer bih udarila u kamion i bila deo lančanog sudara u kome je stradalo troje ljudi koji su bili u kolima neposredno iza kamiona – kaže ona. Tereza kaže da do današnjeg dana ne može sebi da objasni taj glas, osim da je to bila njena majka koja ju je upozorila s neba.
– Za mene je to bio dokaz da postoji život posle smrti – kaže ona. Istraživanje u kome je učestvovalo 2.000 pacijenta iz bolnica širom sveta, a kojim je rukovodio dr Sem Parnija, vodeći stručnjak za reanimaciju sa Univerziteta u Sauthemptonu, pokazalo je da svest – duh ili duša – može da nadživi telesnu i moždanu smrt.
Česta iskustva bliske smrti o kojima su govorili pacijenti koji su oživeli, podstakla su ga da naučno ispita te slučajeve. O jednom od njih je napisao:
– Delovalo je da su svest i svesnost postojali tri minuta nakon što je srce prestalo da kuca, što je paradokalno, jer mozak obično prestaje da funkcioniše 20-30 sekundi nakon prestanka rada srca i nastavlja da radi tek nakon oživljavanja srca Osim toga, detaljni opisi vizuelnog opažanja u tom slučaju poklapali su se sa potvrđenim činjenicama – kaže dr Parnija.
(Blic.rs)