Jedan mladi baštovan u Izraelu je našao dobro očuvan bronzani prsten sa likom Svetog Nikole, saopštila je Izraelska uprava za antikvitete.

Pleveći baštu jedne kuće u selu Jogev, na severu Izraela, Dekel Ben-Šitrit (23) je ugledao prsten za koji se misli da je star 700 godina. Arheolozi procenjuju da je prsten nastao između 12. i 15. veka.

“Malo sam ga protrljao i video urezani ljudski lik u okviru”, ispričao je baštovan.

Fotografiju prstena je objavio na Fejsbuku, a njegov sused Dror Ben Josef, jedan od direktora Izraelske uprave za prirodu i parkove, videvši to, savetovao mu je da se obrati Upravi za antikvitete.

Ta uprava je najavila da će nalazača prstena odlikovati “sertifikatom dobrog građanina”, javljaju izraelski mediji. Prsten će biti deo Kolekcije nacionalnog blaga Izraela.

Arheološkinja Jana Čekanovec, specijalistkinja za vizantijsku eru, rekla je da je prsten začuđujuće dobro očuvan i da će uveliko doprineti nauci.

“Na prstenu je lik čoveka sa štapom. Na osnovu preliminarne analize, čini se da je to Sveti Nikola koji drži svoju oznaku – sveštenički štap”, rekla je ona.

Sveti Nikola se smatra zaštitnikom moreplovaca, hodočasnika i putnika uopšte.

Jana Čekanovec zato smatra da je moguće da je prsten izgubio neki hodočasnik koji je želeo da ga Sveti Nikola štiti na putovanjima jer su ikone tog sveca na Bliski istok donosili hodočasnici iz celog Vizantijskog carstva.

Arheolog Jotam Teper je objasnio da je kroz selo Jogev, gde je nađen psrten, prolazio glavni rimski put do planine Tavor, te da su tuda vekovima išli i hodočasnici na putu za Nazaret.

Pogledajte video:

(Beta.rs)

Vrhunski advokat, koji se nada da će biti sledeći predsednik SAD-a, izneo je senzacionalnu tvrdnju da je jednom putovao na Mars, u sklopu tajnog svemirskog programa, za koji on kaže da je uključivao i Baraka Obamu.

Endrju Basiago, advokat koji je bio nezavisni kandidat na predsedničkim izborima 2016. godine, nagovestio je da će se kandidovati na sledećim izborima 2020. godine.

Ali on iznosi bizarnu tvrdnju da je kao dete 1960-ih godina učestvovao u navodnom programu CIA-e pod nazivom “Projekat Pegaz”, u kom je putovao kroz prostor i vreme.

Basiago, koji tvrdi da je putovanje kroz vreme moguće još od tada, rekao je tokom svojih godina na koledžu 1980-ih, da je učestvovao u još jednom projektu CIA-e – Mars Jump Room Program – koji je bio deo navodnog tajnog svemirskog programa za slanje ljudi na Mars.

Teoretičari zavere tvrde da se milijarde dolara svake godine misteriozno premeštaju iz budžeta Pentagona, kako bi se finansirali takozvani crni svemirski projekti u kojima su ljudi putovali u svemir dublje nego što bi većina nas poverovala.

Teorija tvrdi da projekti NASA-e za koje javnost saznaje predstavljaju samo odvaćanje pažnje sa onoga za šta smo stvarno sposobni.

On je rekao: “Sigurno nikada nisam video ništa slično na Marsu za 40 ili više puta kada sam išao tamo, pre 30 do 35 godina. Rad koji sam napisao 2008. godine “Otkrivanja života na Marsu”, imaa dokaz masovne grobnice na Crvenoj planeti. Pokazujem to u uvali zapadno od područja Home Plate u krateru Gusev na Marsu, tu je masovna grobnica sa nekoliko stotina humanoidnih tela, i muških i ženskih, obučenih u plavu uniformu.“ Činjenica da je postojala ova uvala prepuna tela koja je mogla biti groblje na otvorenom, mesto ritualnog žrtvovanja ljudi ili neko polje za genocidna ubistva, postoji u domenu javnosti već 10 godina, ali se u velikoj meri ignoriše.“

20108. godine je “National Geographic” zajednici, podneo naučni rad za koji je tvrdio da dokazuje da je postojao niz stvorenja i huamanioda koji žive na Marsu, ali su ga oni odbili po osnovi da je Basiago samo iskusio pareidoliju.

U gotovo identičnom istraživanju, Skotu Varingu, uredniku “Ufosightingsdaily.com”, Basiago je proveo sate gledajući slike napravljenih NASA-inim Spirit i Curiosity roverima na Marsu i osetio da je primetio žive stvari, koje je NASA previdela.

Međutim, pareidolija je kada mozak prevari oči da vide poznate predmete ili oblike, u teksturama ili uzorcima kao što su oblaci ili stene.

Svake godine se održava nekoliko konferencija o tajnom svemirskom programu, ali ne postoji čvrst dokaz za njihovo postojanje.

Isto tako, ne postoje dokazi koji ukazuju na to da je ijedan čovek sleteo na Mars.

Basiago je izneo niz šokantnih tvdnji tokom Q&A sa panelom takozvanih uzbunjivača na Simpozijumu MUFON-a (Mutual UFO Network).

Basiago se predstavio publici kao “advokat priznat na saveznom i državnom nivou u državi Vašington u SAD.“

Govoreći glasno, on je rekao: “Imao sa dva različita perioda službe u tajnom svemirskom programu, putovanje kroz vreme kao dete krajem 1960-ih godina i početkom 1970-ih, i odlazak na Mars kao student u prvoj polovini 1980-ih godina“.

“Sleteli smo na Mars 1964. godine – izvor dokumentacije koji mogu navesti, ali ne mogu ponuditi dosije francuske spoljne obaveštajne organizacije koji su mi zatražili da pročitam u leto 1980. godine, a koji je takođe pročitao i budući predsednik Barak Obama, koji se odnosi na nesreću prilikom sletanja američkog tima astronauta na Mars, koji su poginuli jer ih nisu spasili marsovski humanoidi.“

Zatim ga je žena iz publike, koja je tvrdila da je imala kontakt sa vanzemaljcima, upitala da li je istina da postoje rase vanzemaljaca koje porobljavaju odrasle ljude i decu, i odakle ih uzimaju.

Webtribune.rs

Drevna umetnička dela iz Evrope i Amerike sadrže tragove koji ukazuju na to da vanzemaljci i NLO-i posećuju Zemlju već vekovima.

Mnoge evropske religizone slike, koje su stare nekoliko vekova, pećinski crteži i razne tapiserije sadrže znakove, simbole i oblike koji izuzetno podsećaju na NLO-e i vanzemaljce.

Ali ove slike su duboko kontroverzne, i neki stručnjaci za umetnost kažu da one nisu dokaz NLO-a, već da je to jednostavno pogrešno tumačenje religioznih simbola.

Blagovesti sa svetim Emidijem, 1486. godine

“Blagovesti sa svetim Emidijem“ je oltarsko delo koje je naslikao italijanski umetnik Karlo Kriveli 1486. godine.

Ono je izrađeno u znak komemoracije objave Anđela Gabrijela Devici Mariji da će roditi Isusa.

Teoretičari zavere ukazuju na to da je krug koji je prikazan u gornjem levom uglu, koji baca svetlost na Mariju, zapravo NLO.

Ali stručnjaci za umetnost kažu da to jednostavno pokazuje malu grupu anđela koji su se okupili oko okruglog oblaka.

Krug i svetlost predstavljaju svetog duha koji se spušta ka Devici Mariji.

Ilustracije iz “Ume No Chiri,“ 1844. godine

Urobune je ime koje se odnosi na misteriozni nepoznati objekat pronađen na obali japanske istočne provincije Hitači 1803. godine.

Taj objekat je prikazan u tri različita japanska teksta: Toen shōsetsu (1825), Hyōryū kishū (1835) i Ume-no-chiri (1844).

NLO NA EVROPSKIM SLIKAMA VIDEO: https://www.youtube.com/watch?time_continue=5&v=q5XQ_Ur0pOg

Ova treća ilustracija prikazuje neki predmet nalik NLO-u, koji su Hitači mornari pronašli kako pluta u okeanu.

Prema beleškama pronađenim uz neke ilustracije ove letelice, ona je bila sačinjena od čelika i stakla, i bila je dovoljno velika da u nju stane manje ljudsko biće.

U letelici su mornari, navodno, pronašli čudan natpis koji nisu mogli da dešifruju.

Proslava evharistije, 1600. godine

Ovaj rad italijanskog umetnika Venture Salimbenija iz 17. veka predstavlja Boga i Isusa kako paze na božje kraljevstvo.

Međutim, čudan okrugli objekat između njih dvojice podseća na ruski satelit “Sputnik”, koji je lansiran 1957. godine, više od 350 godina kasnije.

YouTube kanal za teorije zavere, Strange Mysteries, ukazao je na čudnu vezu između ove dve stvari, u video snimku objavljenom 2014. godine.

Oni u video snimku tvrde: “Ovo izgleda nekako previše neobično za simboličku referencu.“

“Ako je rečeno da sfera predstavlja univerzum, zašto slikar nije naslikao nijednu zvezdu ili druge nebeske objekte?”

Sveti Volfgang i đavo, 1475. godina

Poznati austrijski slikar renesanse iz 15. veka, Mihael Paher, naslikao je ovo delo po legendi prema kojoj je Sveti Volfgang prevario đavola da sagradi crkvu.

Sveti Volfgang je bio biskup Regensburga u Bavarskoj tokom 10. veka.

Teoretičari zavere tvrde da figura koja predstavlja đavola može da predstavlja i vanzemaljca koji je posetio Zemlju.

Ali ta teorija je slaba, jer je u dugoj istoriji religiozne umetnosti đavo prikazivan u najrazličitijim varijantama čudnih oblika.

Hristovo Krštenje, 1710. godina

Stručnjaci za umetnost smatraju da se ova slika odnosi na jedan deo religioznog pasusa: “Otvoriše se nebesa, i Duh se spusti kao golub i osvetli ga.”

Naslikao ju je holandski umetnik Art de Gelder.

Lovci na NLO-ove smatraju da bi objekat, nalik na disk, koji obasjava Jovana Krstitelja i Isusa, zapravo mogao biti NLO.

“Ovu scenu su ilustrovali mnogi umetnici“, kaže internet stranica za NLO teorije zavere, “TheAncientAliens”.

“Međutim, ova scena je naročito zanimljiva zbog letećeg tanjira koji lebdi iznad ove scene, sa zracima svetlosti koji su usmereni na dole i osvetljavaju ovaj događaj“.

“S obzirom na De Gelderovu reputaciju kao jednog od elitnih umetnika svoga vremena, vrlo je verovatno da ovo delo treba ozbiljno shvatiti i ono je trebalo da saopšti da je Isus imao veze sa vanzemaljcima i da je možda i on sam bio vanzemaljskog porekla.”

Naska linije, 6. vek

Drevni Peruanci, kao što je narod Naska, čuveni su po rezbarijama u peruanskoj pustinji koji su stari nekoliko vekova.

Mnoge rezbarije su iskopane u Južnoj Americi između 1. i 6. veka.

Ova slika prikazuje peruanske rezbarije iz 6. veka koja kao da predstavlja neku vanzemaljsku figuru.

“Teoretičari tvrde” da su lokalni stanovnici izrezbarili ove poruke na zemlji kako bi signalizirali vanzemaljcima da cene njihove posete.

Međutim, te rezbarije su isto tako mogle biti i poruke upućene drevnim peruanskim bogovima.

Madona sa Svetim Jovanom, 15. vek

Na ovoj slici je Italijanski renesansni umetnik Domeniko Girlandajo prikazao Bogrodicu, Isusovu majku, kako pazi na dvoje dece.

Ovaj rad se nalazi u Staroj palati (Palaco Vekio) u Firenci u Italiji.

Desno od Bogorodicine glave, u pozadini se može videti čudan leteći objekat, za koji neki lovci na NLO-e misle da je vanzemaljski svemirski brod.

Može se videti i pastir koji štiti oči od sunca dok podiže glavu ka njemu.

Ovaj predmet je posebno zanimljiv “teoretičarima zavere” jer nema drugog konteksta na slici.

Na sajtu za NLO teorije zavere, CoolInterestingStuff, je izneto moguće značenje: “Kada se bliže pogleda, izgleda kao da čovek gleda dalje od NLO-a, iza njega i preko svog ramena“.

“Ili, verovatnije, može se zamisiti da ovaj premet, kome tu očigledno nije mesto, pluta iznad zemlje između njih.“

“Iz bilo koje perspektive, da li je moguće da Bogorodica skriva dve bebe od pogleda letećeg tanjira?“

Međutim, stručnjaci za umetnost kažu da su se na delima iz ovog perioda često slikali oblaci iz kojih izbija božanska svetlost, kao verski simboli.

Oni ukazuju na to da je u slučaju Madone sa Svetim Jovanom to uobičajena biblijska simbolika koja je pogrešno protumačena.

Webtribune.rs

Šta ako sve ono što mislite da znate o Josifu Staljinu nije istina? Slično tome, šta ako je slika koju imate o Vinstonu Čerčilu samo puka iluzija istorije? Anomalije u načinu na koji je istorija napisana nisu ništa novo. Manje ili više objektivne istine su objavljene mnogo godina kasnije.

U ovoj epizodi, Mihail Poltoranin, bivši šef vladinog komiteta za deklasifikaciju arhiva KGB-a, govori o načinu na koji su američke vazduhoplovne snage bombardovale sovjetske baze 1950. godine – u odgovoru na Staljinovu moć.

Ali oni nisu prestali dok njihova misija nije bila gotova – a to je smrt Staljina. Čak je moguće i da su drugi unutar sovjetskog sistema bili zamoljeni da preuzmu odgovornost za njegovu smrt – s obzirom na brojne teoretičare koji iznose tu tvrdnju, objasnio je Poltoranin.

Josifu Staljinu se pripisuju mnogi zločini protiv čovečnosti – brojke su u stotinama miliona, kako navode neki liberalni izvori. U stvarnosti, savremeni ruski istoričari ne mogu da objasne čak ni delić pomenutih smrtnih slučajeva za koje se veruje da ih je on naredio.

To ne znači da on nikada nije uradio takvu stvar – trenutna brojka je oko 100.000 ljudi tokom trajanja njegovog rukovodstva (u poređenju sa više miliona koji mu se pripisuju u uobičajenim udžbenicima).

Ali, prema rečima samog predsednika Putina – Staljinu se mora suditi po eri u kojoj je živeo. U vreme kada se zemlja suočila sa gotovo sigurnim porazom, ugroženi petom kolonom – “neprijatelji države“ su nestali. Da li je to ispravno po savremenim zakonima o ljudskim pravima?

Sigurno ne – ali trudimo se da pronađemo primer druge zemlje koja se suočila sa izborom između preživljavanja, ili svog konačnog uništenja od strane stranih sila i njihovih internih saučesnika u najkritičnijim vremenima.

Staljin je pretežno agrarno društvo pretvorio u silu koja je uračunata u poraz nacističke Nemačke – iako je cena bila veliki broj ljudskih života. Ali da li ga to čini diktatorom? Za mnoge Ruse, to je vrlo lično pitanje i vrlo je sporno. Staljin je figura o kome se puno pisalo – ali nije mnogo toga zasnovano na činjenicama.

Ono što ostaje je to, da je samo 16 godina nakon što je SSSR razrušen od strane Nemaca – Sovjetski Savez osvojio svemirsku trku, lansirajući prvog čoveka u svemir. Naspram zemlje koja nikada nije imala uništenje na svom sopstvenom tlu, zajedno sa ekonomijom.

VIDEO – ČERČIL JE UBIO STALJINA: https://www.youtube.com/watch?time_continue=356&v=Ppnj0rZKfqQ

Vrlo malo toga što je o Staljinu napisano u zapadnoj literaturi je tačno – to možete testirati odmah jednostavnim pretraživanjem “Staljinovih citata“ na Google-u. Ni jedna slika koja se pojavi nije pripisana pravom tekstu.

Zašto SSSR nije ranije objavio takve ključne informacije? Ili bar savremena ruska država? Po našem mišljenju – niko ne želi da prizna poraz. Ako je MI6 bio u stanju da to sprovede, to znači da je obaveštajna služba na neki način bila bolje opremljena, ili imala bogatije resurse da bi bila uspešna. Naravno da to nije teško kada se međunarodni bankari klade na vas.

Webtribune.rs

Danas je svet mnogo pristupačniji nego ikada, a sve zbog napretka nauke i tehnologije.

Sa pravom količinom novca možete sesti u avion i otputovati do bilo koje destinacije za manje od jednog dana.

Međutim, mnogo je tajnih baza, ekskluzivnih klubova i još nekoliko lokacija koje su i dalje zabranjene opštoj populaciji, ali uvek kada se spomenu bude veliko interesovanje običnih ljudi.

1. Rojal Eir Fors Menvid Hil u Velikoj Britaniji

To je ogroman kompleks koji sadrži veliki broj zanimljivih i jedinstvenih struktura. Ovo mesto obezbeđuje komunikaciju i obaveštajnu podršku kako Velikoj Britaniji tako i SAD.

2. Bohemian Grov

To je boemski klub najuticajnijih ljudi na svetu koji se jednom godišnje preko leta okupe na toj lokaciji na period od dve nedelje. Ovo mesto se nalazi u Kaliforniji ali njegova tačna lokacija nije poznata.

Ovde mogu da dođu samo muškarci, a ženama je nažalost zabranjeno. Ako ste imali nekada priliku da vidite knjigu gostiju u njoj biste našli imena i bivših američkih predsednika Herberta Huvera i Ričarda Niksona, prenosi ewao.com.

3. Ostrvo zmija

Nalazi se na obalama Brazila i ovo ostrvo nastanjuje oko 4.000 najsmrtonosnijih zmija na planeti. Rizik je toliko veliki da je vlada Brazila zabranila posetiocima da posećuju ovo ostrvo. Otrov ovih zmija je toliko moćan da ima sposobnost da istopi ljudsko meso.

4. Sef Koka-kole

Koka-kola troši ogromne količine novca kako bi sačuvala svoju tajnu formulu od radoznalih pogleda. U Atlanti se nalazi svetski muzej Koka-kole, a pravi recept će se zauvek čuvati na bezbednom mestu.

5. Fort Noks

Nalazi u Kentakiju, južno od Luisvila. Ova baza je jedno od najsigurnijih mesta na planeti, a stalno ga čuva oko 30.000 vojnika. U Fort Noksu se čuvaju zlatne rezerve i druga nacionalna blaga SAD.

6. Sef semena Špicbergen

Nalazi se na norveškom ostrvu Špitcbergen. Ovo mesto je osnovano da bi se očuvalo semenje širokog spektra biljaka, kako bi pojedine vrste mogle da se obnove ako dođe do prirodne katastrofe u svetu.

7. Tajni arhivi Vatikana

Apostolska biblioteka je osnovana 1475. godine i sadrži najznačajnije zbirke istorijskih tekstova koji su poznati čoveku. Ovde se čuvaju i spisi drevnik Maja koji navodno svedoče o postojanju vanzemaljskog života, prenosi ewao.com.

8. Pajn Gep Australija

Nalazi se u centralnoj Australiji i iznad ovog mesta su letovi strogo zabranjeni. Ovo oblast delimično kontrolišu Centralno obaveštajna agencija (CIA), Nacionalna agencija za bezbednost (NSA), Nacionalna kancelarija za izviđanje i australijska vlada.

9. Pećine Lesku u Fransuskoj

Nalaze se u blizini sela Montignac na jugozapadu Francuske. U tim pećinama se nalazi preko 600 antičkih crteža. Ova lokacija se od 1979. godine nalazi na listi svetske kulturne baštine UNESCO.

10. Tajni sef mormonske crkve

Veruje se da ovaj sef krije više od tri milijardi stranica sa informacijama o porodičim istorijama Amerikanaca. Ovo mesto nije dostpuno turistima osim u retkim prilikama.

11. Soba 39 Severna Koreja

Tajna organizacija koje se često naziva i biro 39 osnovana je 1970. godine. Cilj ove organizacije je da pronađu način da dobiju devize za predsednika Radničke partije Koreje, Kim Džong Una.

Raspoloživi podaci za ovu organizaciju su veoma ograničeni, a navodno imaju više od dvadeset bankovnih računa u Švajcarskoj i Kini preko kojih se pere novac od nelegalnih poslova.

12. Mežgorje u Rusiji

Veruje se da se na ovom mestu nalaze ruske nuklearne raketa ali su podaci o ovom oblasti izuzetno ograničeni. Navodno ovi projektili mogu da se daljinski aktiviraju u slučaju nuklearnog napada. Lokaciju čuva dva bataljona i niko bez dozvole ne može da dobije pristup.

13. Dizni klub 33

Postoji čitav niz privatnih klubova koji se nalaze u tri Diznijeva parka, ali se njihovo postojanje drži u strogoj tajnosit. Pristup ovim klubovima i je ograničen, a lista čekanja je duga čak 14 godina.

Taksa za inicijaciju iznosi 36.000 evra, dok je godišnja članarina 24.300 evra. Među članovima su predsednici SAD, biznis lideri i brojni glumci.

14. Centar podataka Gugla

Na ovom mestu se nalaze trilijoni zapisa o našim podacima, a ovo jedna od najoblje čuvanih lokacija na svetu.

15. Oblast 51

Nalazi se u Nevadi. Ovo tajno mesto je jedno od najbolje čuvanih područja na planeti. Svrha ove baze nije poznata, međutim, koristi se za istraživanje i razvoj eksperimentalnih aviona i naoružanja.

Do 2013. godine SAD je u potpunosti negirala njeno postojanje, ali je od tada zvanično i priznata.

Za Amerikanca Miltona Vilijama Kupera, današnji teoretičari zavere su “male bebe”. On je stajao iza neverovatnog broja teorija zavera i ljubiteji zavera su ga obožavali.

Kuper je prvi put 1988. godine izneo neverovatne tvrdnje. On je u jednom radijskom programu postojeće teorije zavere proširio tako što je u njih umešao američku vladu i vanzemaljce.

Kada se tek pojavio, malo šta se znalo o njegovom obrazovanju i poreklu. Ono što je ljude ubedilo da poveruju u njegove tvrdnje jeste to što je rekao da je služio u vojsci i kao mornarički obaveštajac za vazdušne snage dok nije otpušten 1975. godine.

Tvrdio je da poseduje dokumenta koja povezuju američku vladu sa vanzemaljcima.

Status svojevrsne legende među teoretičarima zavere je dobio objavom knjige “Gle, beli konj”, kojima je ona poput “Biblije”. Sve navedene zavere u knjizi su navodno potkrepljene listom izvora, imena uključenih i dokumenata.

Neke od tih teorija su:

Vlada SAD je izazvala epidemiju side pomoću vakcine napravljene u Arizoni koja prenosi virus HIV

– Elita je odlučila da, pošto populacija mora da se smanji i da se kontroliše, u najboljem interesu ljudske rase je da se otarasimo nepoželjnih elemenata našeg društva – navodi on u knjizi. Pod “nepoželjnim elementima”, vlada SAD, prema njegovom mišljenju podrazumeva Afroamerikance, Latinoamerikance i homoseksualce.

U knjizi on optužuje nekadašnjeg predsednika Dvajta Ajzenhauera da je potpisao sporazum sa vanzemaljcima.

Te tvrdnje je zasnovao na “tajnim dokumentima” koje je navodno čitao dok je bio član mornaričke obaveštajne službe.

Što se tiče ubistva nekadašnjeg predsednika SAD Džona Kenedija, Kuper je rekao da je do njega došlo nakon što je Kenedi navodno planirao da javnosti obelodani prisustvo vanzemaljaca. Agent tajne službe je navodno ubio Kenedija, a ubistvo je podmetnuto Li Harviju Osvaldu.

Njegova knjiga je bila toliko popularna da se mogla kupiti u brojnim knjižarama, ne samo onim namenjenim teorijama zavera.

Kuper je postao toliko poznat da je dao i intervju za CNN.

Kasnije se udaljio od priča o vanzemaljcima i prilagodio svoje teorije drugim protivnima vlade.

Tada je međutim, počeo njegov “pad”. Vlasti su počele da ga istražuju, jer je u knjizi navodno pozvao militante u Oklahomi da “ustanu i bore se”, pa su sumnjale da je povezan sa bombaškim napadom u Oklahoma sitiju 1995. godine.

Godine 1998. godine optužen je za utaju poreza, ali tu nije bio kraj. Nakon niza incidenata, oružanih napada i pretnji lokalnom stanovništvu, policija je 5. novembra došla da ga hapsi. Ali, on je bio odlučan da se ne preda. Pucao je i ubio jednog policajca, nakon čega ga je policija usmrtila.

Nisu nađeni nikakvi dokumenti koji potvrdili njegove tvrdnje da je bio obaveštajac i da je imao uvid u tajna dokumenta. Ono što je potvrđeno jeste da se borio sa vojskom u Vijetnamu i da je dobio dve medalje.

(Blic)

Arheolozi su upravo pronašli prvi fizički dokaz proroka Isaije, koji se pominje u hrišćanstvu, islamu i judaizmu.

Veruje se da je prorok Isaija koristio svoju mudrost kako bi pomogao kralju Ezekiji da zaštiti kraljevstvo od Asirijske invazije.Stručnjaci su tokom iskopavanja na zidu hrama Mount Mount pronačli glineni pečat.

Pečat je veličine nokta na palcu, slomljen je i izbledeo tokom milenijuma.Istraživači su mogli da pročitaju reč “Ieshaiahu”, hebrejsko ime za Isaiju. Zatim sledi reč “Nvi”- fraza koja ne znači mnogo sama po sebi jer može biti prezime.

Ali, stručnjaci kažu u svom članku objavljenom u Biblijskom Arheološkom časopisu, ako je “Nvi” nekad pratio “alef”, pre nego sto je pečat bio slomljen i erodiran, onda bi stvorio hebrejsku reč za proroka.

“To bi ga učinilo potpisom”, kaze tim strucnjaka. Dr.Mazar, arheolog sa Hebrejskog univerziteta u Jerusalimu je izjavio: “Izgleda da smo otkrili impresivan pečat koja je možda pripadao proroku Isaiju, u naučnim, arheoloskim iskopavanjima.

Našli smo pečat  iz 8 veka pre nove ere, samo na deset metara od mesta gde smo ranije otkrili objavljen pečat kralja Ezekija,,koji je prorok Isaija mogao sam napraviti. Budući da je pečat malo oštećen na kraju reči “Nvi”, nije poznato da li se ta reč završavala hebrejskim slovima “alefa”. Medjutim, ime Isaija je jasno.

Drugi tragovi navode da pečat datira iz sedmog veka pre nove ere, kada je, prema izveštajima, Isaija živeo. U blizini je takođe pronađen drugi pečat, koji je pripadao kralju Ezekiju, čija je vladavina dokumentovana u knjizi Isaije.

Webtribune.rs

U oktobru 2017. godine je misteriozni objekat preleteo nebom iznad Oregona, i brzo se pretvorio u “veliki lov” na NLO.

Ono što je započelo radarskim ciljanjem krećući se veoma velikom brzinom iznad Severne Kalifornije, pretvorilo se u niz svedočenja od strane komercijalnih pilota koji su putovali na sever preko Oregona.

Čak su i borci F-15 pokrenuti kako bi presreli misterioznog uljeza koji je brzo postao nevidljiv radarima, a F-15 bi mogli sustići misterioznu letelicu.

Audio snimak objavljen ovog meseca otkriva konfuziju između pilota, kontrolnog tornja i radarskih operatera nakon što su otkrili misteriozni leteći objekat na nebu države Oregon u SAD, koji nisu uspeli da identifikuju.

NLO je primećen 25. oktobra prošle godine uu 16:30h (po lokalnom vremenu) kada su kontrolori leta na svom radaru primetili prisustvo objekta koji leti velikom brzinom.

Nakon što su uočili ono za šta su pretpostavili da je bio neodobreni let, radarski operater je alarmirao vlasti “Sektora 31” kontrolnog tornja Okland.

U to vreme je nepoznati objekat leteo nad Kraterskim jezerom do doline Vilamet, i kretao se “veoma brzo na 11.300 metara“.

“Znaš za tu metu južno od granice, gde je kod 0027, da se kreće veoma brzo na 11.300?“, upitao je radarski operater.

Kontrolor centra Okland je odgovorio: “Oh, pogledaj tu stvar, na šta je regaovao radar, da, to je, hm, ludo“.

Kontrolor centra Okland je upitao: “Uh, hm.. i nemaš ništa o njemu, jel?“.

“Nemam ništa“, odgovorio je radarski operater.

To je bio razlog za stvarnu zabrinutost, jer je misteriozna letelica uradila nešto izuzetno opasno- odjednom se preokrenula u gust tok komercijalnih letova, gde je nestala sa radara, ali ne i iz vida. NLO nije reagovao na bilo koji radio poziv i nije imao funkcionalan transponder, prenosi “The War Zone”.

Ubrzo nakon toga, zbunjeni piloti komercijalnih letova su počeli da daju izveštaje, rekavši da su videli veliki beli avion kako leti pred njih na određenoj daljini.

“Hej, ovde “United 612”, to je samo bela mrlja, mislim, možemo ga videti, ali nema identifikacije na njemu, samo je, uh, samo je tu“, izvestio je jedan od pilota.

Vazduhoplovstvo je takođe bilo svesno ovog misterioznog susreta, i dobro su pratili kontakt. Sektor Zapadne vazdušne odbrane USAF-a je uskočio u akciju.

Da bi rešili misteriju onoga što su radarska i kontrola leta pokupile, F15C Eagles američkog vazduhoplovstva, iz Portlandovog 142. borbenog krila, krenuli su da presretnu NLO i pogledaju ga izbliza.

Međutim, uprkos snažnim senzorima i brzini ovih borbenih aviona, oni nisu mogli da sustignu NLO, koji je na kraju nestao i sa radara i iz vida.

Ostaje misterija šta je ova misteriozna letelica bila, jer ni komercijalni piloti ni piloti vazduhoplovnih snaga nisu mogli da je identifikuju.

Šta znamo o njoj? Bila je velika, bila je beličaste boje, letela je na oko 11.300 metara, i kretala se relativno brzo, otprilike iste brzine kao i okolni komercijalni letovi.

NLO se, međutim, pojavio i nestao sa radara, i nije emitovao nikakve signale. Štaviše, NLO je uvek ostajao na ivici vizuelnog opsega, zbog čega je pilotima bilo gotovo nemoguće da ga identifikuju.

Radarski i audio zapisi koji se objavljuju u javnosti otkrivaju ono za šta se lako može reći da je jedan od najmisterioznijih NLO susreta.

Da li je ovaj objekat bio avion koji je napravio čovek ili posetioci sa druge planete, mi ne znamo, ali je sve moguće dok se ne dokaže suprotno.

Webtribune.rs

Istraživači ne samo da sugerišu da je Mesec formiran pre Zemlje, već takođe ukazuju na to kako je Mesec formiran “unutar“ neke vrste isparene Zemlje na temperaturama od 2.200° do 3.300°C i pritiscima više desetina atmosfera.

Mesec je formiran u oblaku isparene stene, i možda je postojao pre nastanka naše planete, tvrdi nova naučna teorija.

Većina naučnika veruje da je Mesec nastao kao posledica uticaja tela veličine Marsa, pod nazivom Teja, na Zemlju, pre nekih 4,5 milijardi godina.

Nasilan sudar je razabacao stene i rastopljene metale u orbitu naše planete, što se završilo tim da su se oni spojili jedni sa drugima, i na kraju formirali Zemljinog večnog saputnika, kog vidimo na nebu.

Međutim, nova studija koju vodi Univerzitet u Kaliforniji i Univerzitet Harvard, govori drugačiju priču od one koju smo čuli u poslednjih nekoliko decenija- Mesec je možda formiran pre naše planete, što radikalno menja sve što znamo o našem satelitu i planeti.

“Novi rad objašnjava osobine Meseca koje se teško mogu objasniti trenutnim idejama“, rekla je Sara Stjuart, profesor na Univerzitetu u Kaliforniji.

“Mesec je hemijski gotovo isti kao i Zemlja, ali sa nekim razlikama“, rekla je ona. “Ovo je prvi model koji može uskladiti šeme kompozicije Meseca.“

Istraživači sugerišu da je Zemljin satelit formiran pre, i pri mnogo većim temperaturama, nego formacija naše planete.

Ovo novo objašnjenje, objavljeno u časopisu Journal of Geophysical Research: Planets, priznaje epizode sudara, ali ne na način koji se do sada računao.

Upoznajte Sinestiju, novu teoriju formiranja

Prema novoj verziji, Mesec se pojavio unutar Zemlje, kada je naša planeta bila u “sinestiji“, ogromnoj, okretnoj masi vruće, isparene stene, u obliku krofne.

To je nova vrsta planetarnog objekta, nedavno predložena od strane istih autora, koja se takođe formirala brutalnim sudarom drugih velikih tela.

Njegovo ime potiče od “syn“ što znači zajedno, i “Hestia“ što je grčka boginja arhitekture.

Autori nove studije veruju da su ove kosmičke krofne bile ogromne, i do deset puta veće od Zemlje, ali verovatno nisu trajale dugo, samo oko stotinjak godina.

Brzo se smanjuju jer zrače toplotu, što dovodi do toga da se isparavanje stene kondenzuje u tečnost i na kraju propadaju u istopljenu planetu.

“Naš model počinje sudarom koji formira sinestiju“, objašnjava Sajmon Lok, istraživač sa Harvarda.

“Mesec je formiran unutar isparene Zemlje pri temperaturama od 2.200° do 3.300°C i pritiscima više desetina atmosfera“, zaključuje on.

Lok ukazuje na to kako su testovi izotopa otkrili otisak, koji nesumnjivo dokazuje da su naša planeta i njen verni pratilac, Mesec, gotovo identični.

Uprkos ovoj činjenici, studije su pokazale da naš Mesec ima daleko manje elemenata poput kalijuma, natrijuma i bakra, koji su relativno česti na Zemlji.

“Nije postojao dobar odgovor na ovo“, rekao je Lok.

“Naučnici su predložili nekoliko objašnjenja za to kako je Mesec mogao završiti sa manje ovih elemenata, ali niko nije mogao kvantitativno da uskladi kompoziciju Meseca.“

Kao što je objašnjeno u novoj teoriji sinestije, kosmička tela su stvorena u okviru takozvanog “semena“, relativno male količine tečnog kamena koji se nalazi u centru kovitlajućeg oblaka super vruće materije.

Kako se materijal hladi tokom vremena, isparavajući kamen se pretvara u tečnost.

Na kraju, istopljena stena pada kroz oblak i većinom se okuplja oko semena.

Naučnici sugerišu da su se, kako se naša planeta formirala, neke stene kondenzovale na površini sinestije, i pale na proto-mesec, dok se Zemljina sinestija postepeno smanjivala.

Mesec je stvoren ranije, i na mnogo višim temperaturama.

Naučnici kažu da su, osim ove razlike, nebeska tela gotovo identična.

Prema novoj teoriji, Mesec se možda formirao oko 1.000 godina pre naše planete, jer se pojavio iz sinestije mnogo brže.

“Tokom vremena se cela struktura smanjila i iz isparenja se pojavio Mesec. Nakon nekog vremena se čitava sinestija kondenzovala i ono što je ostalo je bila kugla tečnih stena koja se okretala i na kraju se formirala Zemlja kakvu poznajemo“, dodao je on.

Uprkos činjenici da su naučnici došli do relativno čvrste teorije, tu još uvek ima posla.

“Uradili smo proračune svakog procesa formiranja Meseca i prikazali da model može da funkcioniše, ali još uvek postoje razni aspekti naše teorije kojima treba više ispitivanja. Na primer, kada je Mesec u ovom isparenju, šta on čini tom isparenju? Kako isparenja protiču pored Meseca? To su stvari na koje treba da se vratimo i detaljnije ih ispitamo.“

Webtribune.rs

Ako bi se ikada desilo da upadnete u crnu rupu, vaše telo bi najverovatnije bilo rascepano u komadiće. Bar tako glasi teorija koju zastupaju mnogi današnji fizičari.

Ipak, najnovije istraživanje ukazuje na to da bi mogle da postoje crne rupe koje bi mogle da nam donesu neku vrstu večnosti.

One bi obrisale, odnosno uništile sav prethodni život osoba koje bi u njih upale, i zarobile ih u paralelnom univerzumu sa beskonačnim brojem mogućih budućnosti.

To je zato što univerzum “sa druge strane” ne bi bio regulisan pravilima uzroka i posledice koja važe u našem sistemu.

Matematičar Piter Hinc sa Kalifornijskog univerziteta u Berkliju došao je do tog otkrića pomoću proračuna zasnovanih na tačno određenom tipu crnih rupa sa električnim nabojem, piše Dejli mejl.

U stvarnom svetu, naša prošlost određuje našu budućnost i ovaj determinizam vlada zakonima fizike. To znači da fizički zakoni u našem univerzumu dozvoljavaju postojanje samo jedne moguće budućnosti.

Primera radi, kada bi naučnici znali kako je tačno nastao svemir, mogli bi teorijski da izračunaju šta će se sve dogoditi do smrti svemira i kraja vremena.

Ali, u Rajsner-Nordstrom-de Siter crnim rupama, ovaj determinizam više ne važi.

Kada bi se svemirski putnik “stropoštao” u ovu vrstu relativno benignih crnih rupa, postoji mogućnost da bi preživeo. A ako bi uspeo da izbegne singularnost crne rupe, našao bi se u drugoj vrsti univerzuma, sa druge strane crne rupe.

Nije poznato šta bi se dalje događalo, s obzirom na to da više ne bi bilo uzročno-posledičnog sistema.

Ishod bi najverovatnije bio takav da bi prošlost, sadašnjost i budućnost postojali u isto vreme.

Hinc je inače proučavao nerotirajuće crne rupe koje u okviru horizonta događaja imaju Košijev horizont – mesto na kojem prošlost prestaje da određuje budućnost.

Današnji fizičari smatraju da nijedna osoba ne bi mogla da prođe Košijev horizont iz prostog razloga što to ne bi preživela.

Za vreme kretanja ka ovoj tački, vreme bi počelo da usporava, a putnik bi se na jednom mestu našao sa česticama svetlosti, izuzetno snažnim gravitacionim talasima i svim ostalim što bi crna rupa privlačila u tom trenutu.

Ipak, doktor Hinc tvrdi da su Rajsner-Nordstrom-de Siter crne rupe izuzetak.

“Naravno da nijedan fizičar neće otići tamo da to proveri. Reč je o matematičkom pitanju. Ipak, ovaj problem ima i fizičke, pa skoro i filozofske implikacije, zbog čega me je privukao”, objasnio je.

“Ima nekih tačnih rešenja Ajnštajnovih jednačina koja su izuzetno glatka, bez anomalija, bez plimskih sila koje se kreću u beskonačnost, gde se sve savršeno dobro odvija prema Košijevom horizontu. Nakon toga, sve je nejasno”, dodao je.

Istraživanje je objavljeno u magazinu “Physical Review Letters”.

(B92)

Egipatsko Ministarstvo za antikvitete saopštilo je prošle nedelje da je u blizini grada Minja u dolini Nila, južno od Kaira, otkrivena drevna nekropola.

Naučnici su saopštili da je pronađeno oko 1.000 statua i 40 sarkofaga koji potiču između 664. i 332. godine pre nove ere i da će istraživanja trajati bar još pet godina.

Mostafa Vazir, vodeći arheolog istraživanja, kaže da je veliki broj artefakata posvećen egipatskoj boginji Teut.

Pronađene su i četiri posude sa likovima četiri sina egipatskog boga Horusa.

“I dalje sadrže mumificirane unutrašnje organe preminulih. Ukrašeni su hijeroglifima koji otkrivaju imena njihovih vlasnika”, rekao je Vazir.

Ono što je najzanimljivije jeste da je na dan Nove godine pronađena i ogrlica na kojoj je hijeroglifima bilo ispisano “Srećna Nova godina”.

“Ova poruka nam je poslata iz zagrobnog života”, rekao je Vazir.

Među najskorijim otkrićima nalazi se i grobnica zvaničnika drevne kraljevske palate, koji je sahranjen pre više od 4.000 godina.

#مشاريع_مصر |
Egyptian Archaeologists have discovered an ancient necropolis holding the mummified remains of a high priest of the Egyptian god Thoth.

The cemetery was unearthed on a vast site on the edge of the desert near the Nile Valley city of Minya, south Cairo. pic.twitter.com/BJSF9HgyzH

— مشاريع مصر Egypt (@EgyProjects) February 25, 2018

(B92)

Dinastija Nemanjića vladala je Srbijom više od dva stoleća. Doba vladavine ove dinastije jeste i period uspona Srbije i formiranja države. Sve to vreme, najveći učitalj Srbije, ali i njen najveći neprijatelj bilo je moćno carstvo u komšiluku.

Dinastija Nemanjića vladala je Srbijom više od dva stoleća. Doba vladavine ove dinastije jeste i period uspona Srbije i formiranja države koja je u periodu između 1166. i 1371. godine postala nezavisna kraljevina, a potom i carstvo sa autokefalnom crkvom.

Tokom tog perioda održavani su stalni politički kontakti i sa silama Zapada, dok je sa Vizantijom bilo stalnih vojnih sukoba, ali je njen uticaj bio presudan na kulturu i identitet srpske srednjovekovne države – ispričao je istoričar docent dr Boris Stojkovski.

Govoreći o srednjovekovnom poimanju identiteta, Stojkovski je naglasio da je reč operiodu od druge polovine 12. veka pa do 70-ih godina 14. veka kada se nije moglo govoriti o nacijama i identitetu na način na koji to danas shvatamo i doživljavamo.

Međutim, i u takvom kontekstu, Srbija je imala najvećeg učitelja, nekog od koga je preuzela osnovu svog identiteta.

– Taj učitelj je istovremeno bio i njen najveći neprijatelj, a to je bilo Vizantijsko carstvo, od koga je Srbija preuzela dobar deo identiteta, postavila ga na svoju osnovu i nadogradila nečim tipično slovenskim i etnički srpskim –objasnio je Stojkovski.

Četvrti krstaški rat i pad Vizantije 1204. godine, ma koliko bili strašni, za Srbiju su bili ogroman dobitak. Stefan Prvovenčani uspešno je balansirao između Istoka i Zapada, a Srbija se teritorijalno širila na račun Vizantije.

– Jelena Anžujska, supruga kralja Stefana Uroša Prvog Nemanjića, i Simonida, nevesta Stefana Uroša Drugog Milutina i kćerka vizantijskog cara Andronika Drugog Paleologa, najbolje ilustruju susret Istoka i Zapada u Srbiji – zaključio je istoričar.

(Dnevno.rs)

Priča o sedam mladića bila je veoma poštovana u hrišćanskom svetu, a danas gotovo niko ne zna za nju.

Radnja se dešava u drevnom gradu Efesu, današnjoj Turskoj, i to oko 250. godine leta

Gospodnjeg, a glavni progagonisti su sedmorica mladića koji su se sakrili u pećini kod brda Ohlon u okolini Efesa.

Mladići su, naime, bežali od cara Decija, progonitelja hrišćana. Momci su bili hrišćani i deca najuglednijih starešina Efesa, a zvali su se: Maksimilijan Jamvlih, Martinijan, Jovan, Dionisije, Ekzakustodijan i Antonin.

Po dolasku u pećinu u kojoj su i zaspali, Decije je saznao šta su momci uradili i naredio je da se pećina zazida. Mladići, ipak, po Božjoj volji, nisu umrli, već su zaspali.

Spavali su 184 godine, a za to vreme hrišćanstvo je postalo dominantna vera širom Evrope. Mladići su se, napokon, probudili u vreme vladavine Teodosija II, pobožnog i blagog vladara.

Iznenadili su se kada su, izašavši iz pećine, videli da se nalaze u sasvim drugačijem vremenu i među sasvim drugim ljudima.

Naravno, izazvali su veliku pažnju svojom pojavom, a zbog svojih priča o sopstvenom vaskrsenju umalo i da poginu.

U to vreme, pričama o vaskrsenju bavili su se uglavnom jeretici, dok su hrišćani odbacivali tu mogućnost. Legenda kaže da je sam Teodosije želeo da vernicima dokaže da je vaskrsenje moguće.

Tada je jedan pastir koji je svoje ovce redovno vodio na ispašu u blizini pećine gde su mladići spavali, rešio da napravi tor za svoje ovce, pa je odnosio kamen po kamen iz zida kojim su momci bili pregrađeni.

Tako je i naišao na usnule mladiće koje je Teodosije odmah prihvatio kao vaskrsle mučenike. Kada su umrli, Teodosije je želeo da ih sahrani u zlatnim kovčezima, ali su mu se oni javili u snu i rekli mu da ih ostavi u pećini isto kako ih je i našao, na zemlji.

Identična priča o sedam mladića može se pronaći i u Kuranu, s tim što se tamo nazivaju “ljudi iz pećine”.

Sv. Sedam Otroka Efeskih bili su vrlo poštovani u prvom periodu hrišćanstva, ali danas je legenda o njima sasvim zaboravljena. Retko se gde više može pronaći crkva podignuta u njihovu čast, ili freska na kojoj su naslikani.

Danilo Kiš je iza sebe ostavio nezavršen roman “Legenda o spavačima”. U modernoj kulturi na njih se gleda kao na “putnike kroz vreme”.

(Dnevno.rs)

Pričе pоvеzаnе sа оvim slikаmа nisu lаkо оbјаšnjive a za neke se čini da nisu verovatne.

Jеdnоg pоpоdnеvа, otac je fotografisao ćerku. U blizini nikog nije bilo osim njih dvoje, ali kada je otac razvio film uočio je da se na fotografiji vidi i čovek u svemirskom odelu iza devojčice.

Tokom pucnjave kаdа је Kеnеdi ubiјеn, napravljen je snimak starije žene koja je mirno koračala dok su svi ostali bežali. Ta osoba nikada nije pronađena. Postoje fotografije i video snimci zagonetne žene ali se o njoj ništa ne zna.

Pogledajte i ostale zagonetne fotografije.

Webtribune.rs

Pitanje usaglašavanja kalendara koje se s vremena na vreme pokrene u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima.

Za sve one koji su sigurni u to da trenutno živimo u 2017. evo pitanja – zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? A, zašto neki zapisi pokazuju da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine?

Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u misterioznom kalendaru koji su Srbi nekada koristili.

Pitanje usaglašavanja kalendara koje se s vremena na vreme pokrene u srpskoj javnosti zapravo je priča stara vekovima. Kalendarski problem nije ni lak ni jednoznačan, pa odgovor na pitanje – u kojoj godini sada živimo nije uopšte jednostavan koliko se na prvi pogled može činiti.

Zašto na kuli na Smederevskoj tvrđavi piše da je sazidana 6938. godine? Kako to da neki istoričari navode da se Kosovska bitka odigrala 6897. godine? A zašto postoje zapisi da je čuveni zakonik cara Dušana donet je 6857. godine?

Odgovor na ova i još mnoga druga pitanja leži u kalendaru koji su Srbi koristili od osnivanja države, pa sve do prihvatanja julijanskog kalendara u XIX veku, piše Dnevno.

Živimo u 7524. godini!

Reč je o najstarijem kalendaru poznatom istoriji. Po njemu, godine su se brojale od Velikog potopa tj. “postanka sveta 1. septembra 5508. godine pre rođenja Isusa”.

Prema njemu, ovo nije 2016. nego 7524. godina!

Ovaj kalendar su koristili mnogi narodi, a pre svega Vizantijci. Ipak, srpska “varijanta”, osim što ima indicija da je starija od naseljavanja Slovena na ove prostore, osobena je još po nečemu.

Naime, ona jedina datum beleži u formaciji – godina-mesec-dan i ima samo dva godišnja doba – leto i zimu (ili po narodnom verovanju – Đurđevdan i Mitrovdan).

Nije “Srpski kalendar” jedini koji misli da ovo nije 2014. godina

I drugi narodi su u nekom period svoje istorije koristili drugačije kalendare od onih danas. Ovo su neki od njih:

Jevrejski kalendar – 5776.
Kineski kalendar – 4713.
Islamski kalendar – 1434.
Lunarni kalendar (koriste ga u Mijanmaru) – 1378.

Srbi su vreme ovim kalendarom zvanično merili od vremena Svetog Save, kada je on postao zvanični kalendar Srpske pravoslavne crkve. Od tada, svi dokumenti, nadgrobni spomenici, povelje, današnji spomenici kulture vremenski su određivani prema njemu.

Najstariji sačuvani dokumenti na kojima se vidi upotreba ovog kalendara jesu Studenički tipik iz 1195. (tj. 6703. godine) i Karejski tipik Svetog Save iz 1199. (ili 6707.) godine.

Ali, najupečatljiviji dokaz je svakako kula u Smederevskoj tvrđavi. Prevod natpisa na jednoj od kula unutrašnjeg “Malog” grada kaže: “Hristu Bogu blagoverni despot Đurađ, gospodin Srbljem i pomorju zetskom. Naredbom njegovom sazida se ovaj grad u godini 6938 (1430)”

Posle ovog perioda, Srbi su prihvatili julijanski kalendar, a 1919. godine i gregorijanski. Napuštanjem “starog” kalendara u Srbiji je zapravo otvoreno kalendarsko pitanje i rasprave koje traju do današnjeg dana.

Veštačka inteligencija omogućila je naučnicima da naprave značajan pomak u dešifrovanju misterioznog drevnog teksta, što se pokušava već vekovima.

Vojničev manuskript, ručno napisan kodeks u nepoznatom sistemu pisanja, datira iz 15. veka. Do sada niko nije uspeo da dešifruje tekst koji je veoma poznat slučaj u istoriji kriptografije, iako je to pokušavano od 19. veka, kada je manuskript i pronađen.

Naučnici sa Univerziteta Alberta primenili su veštačku inteligenciju sa ciljen da otkriju poreklo jezika kojim je rukopis napravljen.

Uz pomoć algoritama koje su koristili, otkriveno je da je najverovatnije reč o hebrejskom jeziku.

“To je bilo iznenađujuće“, rekao je profesor Greg Kondrak koji vodi ovo istraživanje.

“Samo saznanje ‘ovo je hebrejsi’ je prvi korak. Sledeći bio je dešifrovati ga“.

Za dešifrovanje su upotrebili jedan algoritam. Pretpostavili su da manuskript čine algaframi ili anagrami po abecednom redu.

Koristeći algoritme napravljene da dešifruju takve zagonetke, profesor Kondrak i njegov student Bredli Hauer uspeli su da uz pomoć hebrejskog dešifruju veliki broj reči.

“Ispostavilo se da je više od 80 odsto reči iz hebrejskog rečnika, ali nismo pronašli kakav smisao imaju zajedno“, dodaje Kondrak.

Za pomoć su se obratili stručnjaku za hebrejski jezik, profesoru Moše Kopelu. Nakon prvog analiziranja, Kopel je ustanovio da nisu u pitanju smislene rečenice, ali nakon nekoliko korekcija i uz pomoć Guglovog prevodioca, dobili su rezultat.

“Ona je davala preporuke svešteniku, čoveku iz kuće, meni i ljudima“, pisalo je.

“Jako čudna rečenica da se njome započne manuskript, ali definitivno ima smisla“, prokomentarisao je Kondrak.

Rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Transactions of the Association of Computational Linguistics.

Iako će najveću pomoć pružiti profesori istorije i poznavaoci hebrejskog, profesor Kondrak veruje u mogućnost kompjutera i veštačke inteligencije radujući se dešifrovanju ostalih spisa.

(B92)

1. Ilha de Queimada Grande A.K.A Zmijsko ostrvo, Brazil

U jednom članku piše: “Pusto ostrvo gde se na tlu šume kreću najotrovnije zmije na svetu. Ribar je nađen mrtav na svom čamcu, a paluba je bila preplavljena njegovom krvlju.

Čuvara svetionika i njegovu porodicu zmije su masakrirale u noćnom napadu na izolovanu kolibu. Ali ovo ostrvo ne izgleda zastrašujuće kao u filmovima Indijana Džons ili Anakonda.

Ono je lepo, egzotično i nalazi se na obali Brazila, a glavni stanovnik je zmija poznata kao Golden Lancehead. Ova zmija ima jedan od najgorih otrova na svetu koji bukvalno izaziva da meso istruli i otpadne sa kostiju!

Možete pomisliti kako ima toliko otrovnih zmija u mnogim zemljama; pa šta bi ovde bilo tako posebno? Ovo je poprilično gusto naseljeno ostrvo.

Brazilska mornarica je zabranila da bilo ko posećuje ovo mesto i to ne rade da bi zaštitili zmije. Procene kažu da se ovde na metru kvadratnom možete naći jednu do 5 zmija! Probajte da zamislite to.

Što se ribara tiče, verovatno je otišao do obale da nabere banane. Zmija ga je ujela ali on je uspeo da se vrati na čamac gde je iskrvario na smrt na palubi.

Porodica čuvara svetionika je verovatno u panici bežala iz kuće jer su zmije ušle kroz prozore, pa su dokrajčeni dok su bežali kroz šumu a zmije napadale sa krošnji. Njihova tela su nađena svuda po ostrvu kada je mornarica otišla da obnovi zalihe.

2. Ostrvo Povelja (Poveglia), Italija

Zamislite najjezivije imanje iz horor filma, zapravo još gore od toga i 1000 puta veću butalnost nego u filmu Hostel i blizu ste ostrva Povelja.

Nalazi se u laguni u Veneciji, a priča kaže da je postalo da bude strašno kada su Rimljani odlučili da je najbolje za društvo da skupe sve žrtve kuge u to doba i smeste ih negde. A to bi bilo baš ovo ostrvo.

Nekoliko hiljada ljudi je stavljeno u karantin na ostrvu i ostavljeno da umre.

Možda mislite da ovo nije čudno za to doba kada su ljudi mislili da je Sunce kočija, ali ne i nekoliko vekova kasnije lada su svi opet uradili isto. Kada je kuga opet zahvatila Evropu, ostrvo je povratilo “slavu” – konačište za sve zaražene kugom.

Kada se kuga masovno proširila, kriterijum za odlazak na Povelju postao je od “zaraženih kugom” do “onih sa bilo kakvim znacima” bolesti.

Takođe su promenili svoju politiku od one “pustite zaražene da umru u miru” do “bacite ih u veliku jamu (preko mrtvih tela) i zapalite ih”, što je bio veliki korak. Smatra se da je broj žrtava na ostrvu gde ugljenisane kosti i dalje zapljuskuju obalu bio oko 160 000.

A, ako ovo nije dovoljno strašno, 1922. je na ovom ostrvu sagrađena mentalna ustanova sa jezivom kulom i zvonom. Ova bolnica je bila za one koji su na neki način smatrali “poremećenim” članovima društva.

Ovo je bili u vreme pre prve izdate knjige gde su popisani mentalni poremećaji, pa je svako mogao da dospe u izolovanu bolnicu gde su mogli da mu rade šta god su hteli.

Sudeći po pričama, ova bolnica je imala doktora koji je redovno obavljao eksperimente na pacijentima, kao što su lobotomija (sa čekićem i šilom).

Legenda kaže da je lekar mučio svoje pacijente u kuli sa zvonikom (totalno očekivano ) i ignorisao njihove jauke kada bi videli ili čuli duhove žrtava kuge. Doktora je potom sa kule bacio jedan od duhova i dok se potom borio za život “magla je izašla iz zemlje i ugušila ga”.

Međutim, pre će biti da su ga ubili “ludaci” koje je mučio.

Kasnije su ljudi počeli da naseljavaju ostrvo, ali bi dan posle pobegli glavom bez obzira. Do danas je ostalo bez stanovnika, osim ako ne računate duše stotine hiljada nevinih koji su stradali ovde. U tom slučaju je prilično prebukirano.

3. Ramree, Burma

Godina je 1945. i Drugi Svetski rat je pri kraju. Devetsto pripadnika japanskih snaga je poraženo od strane Saveznika na malom ostrvu u Burmi. Imali su jedan otvoren put i napravili proboj ka pojačanju. Tada su se našli u situaciji u kojoj bi poželeli da su na Zmijskom ostrvu.

Jedino što je stajalo na putu ka spasu je bila močvara. Pošto je bila situacija močvara vs. smrt, njih 900 je odlučilo da pređe močvaru. Za 500 vojnika se više nikad nije čulo.

Ramree nije samo dom malaričnih komaraca, muva i smrtonosnih škorpiona već još jednog opasnog predatora: morskog krokodila, i mnogo njih. Većina onih koji su preživeli okršaj sa krokodilima bilo je gadno ranjeno, ali bili su dovoljno živi da požele da su mrtvi…

Zapravo, masakr japanskih trupa od strane krokodila bio je tako užasan da je uvršten u Ginisovu knjigu rekorda kao “najveća nesreća koju su izazvale životinje”.

Ranjeni Japanci je trebalo da budu odlikovani, ako su se ikada oporavili od konstantnog ličnog pakla koji su preživljavali sećajući se krokodila i rata.

4. Izu ostrva

Izu ostrva koja se nalaze u magičnoj zemlji Japanu su sve sem magična; pre bi se moglo reći da se na njima dešava neopisivi užas. Prvi problem je vazduh koji, zahvaljujući erupcijama vulkana, sadrži najviši nivo sumpora na planeti.

I to možda ni ne bi bilo tako strašno da na njima niko ne živi – samo što to nije slučaj.

Iz nekog razloga, tamo i dalje ima ljudi, koji zbog toga što vulkan i dalje izbacuje štetni gas od danonoćno žive sa maskama na licima. Kada bi ih skinuli, bili bi mrtvi.

Međutim situacija nije tako loša, jer su lokalci plaćeni da ostanu tamo. Ko ih plaća, pitate se. Nauka. Oni dobijaju malu količinu novca jer naučnici žele da vide šta će se desiti sa njima ako ceo život nose maske i udišu opasne količine sumpora.

Da situacija bude još gora, na ostrvu se nalaze 3 ogromne tektonske ploče. U poslednjem zemljotresu pritisak je bio tako veliki da je došlo do zemljotresa koji je Tokio bukvalno pomerio sa mape.

5. Veliki pacifički tepih od smeća

Da li ste ikada gledali epizodu Futurame gde su poslali svo đubre u svemir? E pa ovo je tako nekako, samo sa više đubreta i bez raketa i nalazi se u sred mora, a nije ni smešno jer se dešava u realnom životu i sadašnjem vremenu.

Veliki pacifički tepih od smeća je gomila plutajuće plastike na severnom delu Tihog okeana. List „San Francisco chronicle”, navodi da je ovaj „tepih“ danas težak više od 3,5 miliona tona i da 80 odsto čini plastični otpad koji seže više od 30 metara u dubinu.

Veliki pacifički tepih od smeća je počeo da se stvara 1950-ih godina, a njegovo uklanjanje bi koštalo na milijarde dolara.

Svaki put kada Amerika ili Kina bace plastiku u vodu, ona završi u okeanu i to baš ovde na svernom delu Tihog okeana. Đubre konstantno raste i danas je ono ostrvo veličine Teksasa (a plastika bi pokrila celu Ameriku).

Ostrvo od đubreta je loša stvar, ali može biti i gore. Dok je kroz istoriju ovo smeće bilo biorazgradivo, danas se u Velikom pacifičkom tepihu od smeća skupljaju plastika i ostali nerazgradivi materijali.

Ovi materijali se mogu samo usitnjavati, ali njihove čestice ipak ostaju u vodi. Čestice nastale raspadanjem plastike liče na zooplankton tako da ih meduze i ribe često jedu misleći da su hrana.

Mnogi od ovih komadića plastike završavaju u stomacima ptica ili drugih morskih životinja.

Mislite o tome kada vam sledeći put bude bila riba na tanjiru.

6. Fidži

Ako mislite da je Fidži divan ostrvski raj – grešite! Fidži ima “škakljivu” istoriju koja uključuje kanibalizam dece, ubistva dece, mučenja dece i smrt dece zbog morskih bolesti. Da, izgleda da Fidži baš i ne voli decu.

Jedan misionar koji je posetio ostrvo tokom 1840. godine, napisao je:

“31. oktobar 1839, četvrtak. Ovog jutra prisustvovali smo šokantnom spektaklu. Reva je od Tanoa dobila poklon u vidu 20 leševa muškaraca, žena i dece koja će biti skuvana i pojedena.

Deca su se zabavljala igrajući se sa telom jedne devojčice, dok je grupa muškaraca i žena skrnavila tela starijeg gospodina i mlade dame. Ljudske iznutrice su plutale po reci.”

To zvuči prilično gadno, zar ne? Ali tako su to kanibali tad radili? Jesu, ali nisu svi ovo radili:

“Od tridesetoro žive dece napravljene su zastave trijumfa. Ubrzo su bespomoćna stvorenja umrla i njihov plač je zauvek utihnuo.”

Ovde se opisuje korišćenje dece kao dekorativnih zastava, dok su ona ubrzo umrla od morske bolesti. “Ostala deca su odvedena kod lokalnih dečaka kako bi se oni naučili veštinama ratovanja.

U njih su zarivali strele i tukli ih palicama. Danima su ta deca bila izložena torturi.” Ovakvih primera ima još mnogo, ali mislimo da vam je dovoljno.

(B92)

Priče o kojima se malo govori a dogodile su se. Svi akteri su ubeđeni da je bilo baš tako a vi procenite da li je to fikcija.

– Devojka i ja smo jedno veče izašli u grad sa njenom najboljom drugaricom, njenim dečkom i još par ortaka. Mi smo u Jerkoviću, pa nas je mrzelo da se vraćamo u 4 ujutru kući, a i da plaćamo taksi. Odlučili smo da prespavamo kod njene drugarice, pošto je stan predratni, ogroman, a ona je tu živela sa sestrom koja je otišla kod dečka u Novi Sad na vikend.

Elem, spavali smo, i ja sam u snu osetio kako me devojka oralno zadovoljava. Naravno, počeo sam da se budim sa ogromnim kezom oko glave, međutim, kad sam pogledao dole ugledao sam najstrašnije žensko lice na svetu i istovremeno shvatio da moja devojka mirno spava pored mene.

Ta devojka je imala iskrivljeno lice, prebelo, crne oči, dugu tamnu kosu i belu spavaćicu. Počeo sam da vrištim a ona se hitro sklonila i iskočila kroz prozor. Otrčao sam do prozora da vidim gde je, međutim, nikoga dole nije bilo. Bio sam prestravljen, a vidite me ja imam 190 cm, 90kg, treniram džudo, retko šta mene uplaši.

To popodne smo zvali vlasnicu da pitamo da li se u tom stanu desilo nešto čudno na šta nam je rekla da je tu davno živela porodica čije se ćerka bacila sa prozora, ispričao nam je Marko P.

– Uselili smo se u kuću u Mirijevu koja je bila porodična kuća porodice koja je migrirala u Kanadu. Kuća je sjajno održavana, nismo imali nikakve zamerke kada smo se uselili. Cena je isto bila prilično povoljna, počela je priču gospođa Marta S.

Moj sin, ćerka, muž, ja i Fića (to nam je kuče) smo tu živeli dobrih godinu dana pre nego što je išta čudno počelo da se dešava. Muž je uvek radio noćnu smenu, tako da smo nas troje bili jedini tu. Muž je uvek zaključavao kapiju pre nego što krene na posao.

Jedno jutro, sin je došao kod mene i rekao mi da već noćima ne može da spava, da oseća kao da mu nešto cele noći stoji na grudima i ne da mu da diše. Mislila sam da je uplašen zbog prijemnog koji je trebalo da polaže, da je malo upao u anksioznost.

Međutim, noć, dve posle toga me je probudio ćerkin vrisak, utrčala sam u njenu sobu, videla je kako sklupčana sedi u ćišku kreveta i upire u mrak govoreći “mama, tamo je, tamo je, reci joj da ide, tamo je“, “ko je tamo?”, pitala sam je, na šta mi je rekla “teta što me obilazi svako veče pred spavanje… inače nije ovako ljuta”.

Brže sam upalila svetlo, nikoga nije bilo. Pričala sam sa ćerkom, ubedila je da je sve bio samo loš san. Nekoliko noći kasnije, ostali smo budni do nekih 2 posle ponoći, gledali film. Čuli smo škripu kapije i Fiću kako laje. Pomislili smo da je provalnik, i otrčali do vrata.

Međutim, nikog nije bilo, samo je Fića stajao kraj kapije i lajao u prazno, u nešto. Sve sam ispričala mužu, rekao je da pozovemo policiju sledeći put, ako bude toga.

Narednih 5, 10 noći smo bili mirni, ali smo se svako jutro budili i pronalazili kapiju širom otvorenu. E, onda je počeo haos. Ja sam počela noću da osećam davljenje, ćerka je vrištala, sin i dalje nije mogao da spava. Bio je opšti haos. Budili smo se preplašeni, izmučeni, u modricama, celu noć nas je uznemiravao neki bebeći plač.

Policija se za ovakve stvari ne zove. Zvali smo jednu vidovitu ženu iz komšiluka koja je počela da se trese i plače čim nam je ušla u kuću. Rekla nam je da oseća jako prisustvo mrtve porodice ovde. Muž, beba i majka. Rekla nam je da izađemo iz kuće i da je ostavimo nasamo. Pozvala nas je unutra posle sat, dva, mada se činilo kao večnost. Ovo je bilo pre 10 godina, a svega se sećam kao juče da je bilo.

“Ostavićete u dnevnoj sobi na prozoru vode, šećera, upalite jednu cigaru, isto. I kada to uradite, recite im “Uzmite, poslužite se, i idite” i idite da spavate.” Tako smo i uradili, tu noć smo svi divno spavali. Ujutru kad smo se probudili, vode u čaši nije bilo, kao ni kockica šećera. Cigara je bila dogorela skroz, a pepeo nije pao, samo je stajao tako. Sve smo sklonili i od tad nismo više imali problema, zaključila je Marta.

Kada sam se razvela od muža, preselila sam se iz kuće na Brdu gde smo živeli u stan u gradu, na Zelenjaku. Nije bio naročito velik. Prethodna vlasnica je umrla, stan su izdali jako brzo potom i delovalo mi je idealno da se tu uselim. U početku je sve bilo sjajno, međutim, posle nekog vremena su počele da se dešavaju čudne stvari, priča nam Slobodanka K.

Stvari bi bile na nekom drugom mestu iako znam da sam ih spustila negde drugde. Često bi se vrata otvorila sama. Čuli su se koraci svuda po stanu, lupkanje sudova i vrata. Postajalo bi na momente toliko hladno u stanu da sam morala po dva, tri džempera da obučem, a imam centralno grejanje.

Prvo sam mislila da je od autobusa i drugih vozila koji prolaze ulicom ili da mi se zvuci pričinjavaju. Jednu noć, dok sam spavala, osetila sam kako neko leže pored mene. Osetila sam toplotu i težinu tela, ali nisam smela da otvorim oči.

Čitala sam u sebi oče naš, mislila sam da će srce da mi iskoči. Posle nekog vremena, kad je već krenulo da sviće, to nešto se sklonilo. Odmah sam ujutru zvala popa da mi osvešta stan i iselila sam se vrlo brzo posle svega, priča nam Slobodanka.

– Bila sam jako mala i mnogo sam se plašila duhova i natprirodnih bića, nikad nisam smela da ostanem sama. Gajena sam u religijskom duhu ali smo u ulici imali druga koji nam je stalno pričao o duhovima koji žive kod njegove bake na selu. Jedno jutro sam se probudila, imala sam oko 4, 5 godina i svega se sećam.

Niko nije bio u kući, počela sam panično da trčim kroz kuću i tražim mamu, nigde je nije bilo. U jednom trenutku sam toliko jako jecala da zamalo nisam počela da se gušim. A onda sam čula glas, divan, ženski, kao iz crkve.

Pitala me je “Dušo, zašto plačeš?”, “Plačem jer mi nema mame”, odgovorila sam. “Ne brini, ja ću te čuvati dok mama ne dođe.”, rekao mi je glas i istog trenutka sam se smirila, prestala da plačem i osetila sam neku divnu blagost.

Kraj prozora sam videla ženu u tamno braon haljini, visoku, možda dva metra. Mama se vratila kroz koji minut,i nije mi verovala, ali sam ja tražila da odemo u crkvu. Pop je mami rekao da me ne ismeva, i da sam blagoslovena ako sam to videla. Rekao nam je da je to bila Sveta Petka, ispričala je Marija K.