Vekovima pogrešno tumačeni kao “Bogovi,“ ovde su tri najviše neprijateljski nastrojeni vanzemaljci koji, kako navode “stručnjaci,“ posećuju Zemlju od pamtiveka.
Ideja da mi nismo jedini oblici života u univerzumu je zahvatila maštu i interesovanje ne samo naučnika, nego i filozofa, istoričara i drugih stručnjaka kroz vekove.
Jedan od prvih koji je progovorio o vanzemaljskom životu je bio italijansko dominikanski monah, filozof, matematičar, pesnik, i kosmološki teoretičar Đordano Bruno.
On je ostao upamćen po kosmološkim teorijama, koje su konceptualno proširile tada novi Kopernikov sistem.
Bruno je tvrdio da su zvezde samo daleka sunca okružena njihovim egzoplanetama i dao mogućnost da ove planete možda čak i neguju sopstveni život (filozofska pozicija poznata kao kosmički pluralizam).
Bruno je takođe insistirao na tome da je univerzum u stvari beskonačan i da možda nema nebesko telo u svom “centru.“
Bruno je rekao: “Postoji bezbroj nebeskih tela kao što su Sunce i Zemlja koje se rotiraju oko svog Sunca na potpuno isti način kao i sedam planeta našeg sistema. Mi vidimo samo Sunca, jer su ona najveća tela i svetle, ali njihove planete nama ostaju nevidljive jer su manje i ne svetle. Bezbroj svetova u univerzumu nisu ni gore ni manje naseljeni od naše zemlje. Krajnje je nerazumno pretpostaviti da ti svetovi, koji su veličanstveni kao i naš, možda i više, i koji uživaju sunčeve zrake kao i mi, treba da budu nenaseljeni i da ne treba da imaju slične ili čak savršenije stanovnike nego naša zemlja.“
Đordano Bruno je spaljen na lomači u Rimskom Campo de’ Fiori 1600. godine.
Međutim, on nije bio jedini koji je govorio o vanzemaljskom životu. Tokom vekova se bezbroj naučnika pitalo postoje li drugi negde tamo.
Danas, u vreme kada nam je tehnologija omogućila da istražujemo svemir kao nikada ranije, mnogi ljudi su uvereni da nismo sami. I ne samo to, već su milioni ljudi širom sveta uvereni da su nas do današnjeg dana posećivala bića koja nisu sa naše planete.
Napredne civilizacije koje su hiljadama godina ispred nas – tehnološki – koje su odigrale veoma važnu ulogu u razvoju čovečanstva kroz vekove.
Dakle, ko su ta bića? Da li su benigni? Da li su neprijateljski nastrojeni? Ako je tako, gde su?
S obzirom na činjenicu da postoji najmanje stotinu milijardi galaksija starih koliko i Mlečni put, a sve one imaju u proseku 100 milijardi sunaca po galaksiji, većinu njih sa planetema sličnim Zemlji koje orbitiraju oko njih, neko može reći da inteligentan život sigurno mora negde postojati.
Mnogi autori će se složiti da se slobodno može reći da postoji najmanje jedna inteligentna civilizacija po galaksiji. Postoji najmanje stotinu milijardi galaksija kao što je mlečni put. Izračunajte.
Ufolozi i paranormalni istraživači se slažu da je tokom godina Zemlja bila posećena, a postoje brojni istorijski dokazi koji podržavaju ovu tvrdnju.
Pomešani sa “Bogovima,“ brojne drevne kulture širom sveta pokazuju kako su “izuzetno napredna bića“ posetila Zemlju, dolazeći sa zvezda.
Anunaki
Ako pogledamo istoriju drevne Mesopotamije, pronaći ćemo dokaze o takozvanim Anunakijima.
Veruje se da su Anunaki kreatori Čoveka. Ovi moćni Bogovi su napustili Zemlju u davnoj prošlosti, rekavši da će se jednog dana vratiti na Zemlju. Zanimljivo, ako pogledamo drevne kulture širom sveta, većina njihovih Bogova-Bogova kreatora je napustila Zemlju i obećala da će se jednog dana vratiti.
Prema kasnijem asirskom i vavilonskom mitu, Anunaki su bili deca od Anu i Ki, bogova brata i sestre. Anunaki se pojavljuju u mitu vavilonskog stvaranja, Enuma Elish. Anunaki se pominju u Epu o Gilgamešu kada Utnapištim priča o potopu. Postoje četiri primarna boga: Anu, Enlil, Enki i Ninhursag.
Mnogi istraživači čvrsto veruju da su, na osnovu brojnih otkrića, Anunaki (Sumerski: “oni koji su sišli sa neba“), visoko napredna civilizacija sa neuhvatljive planete u Sunčevom sistemu, došli na Zemlju, sletevši u Persijski zaliv pre nekih 432.000 godine. Oni su stvorili čoveka kao rasu robova kako bi im pomogli u rudniku zlata. Na kraju, Anunaki su napustili Zemlju, ostavljajući svoju kreaciju za sobom uz obećanje da će se jednog dana vratiti.
Grejsi (Sivi)
Vanzemaljci Grejsi su najpoznatija vanzemaljska vrsta 21. veka. Postoje dve vrste Grejsa. Mali Grejsi za koje se kaže da imaju izuzetno velike glave, bademaste oči i mala tela. Kaže se da su mali grejsi klonovi druge vrste poznate kao Visoki Grejsi. Prema rečima ufologa i istraživača, njihova populacija je u stvari veoma mala zbog čega oni imaju brojne kolonove među sobom.
Oni imaju bademaste oči i najčešće su povezivani sa otmicama. Mnogi “stručnjaci“ u ufologiji čvrsto veruju da čovečanstvo ima čak i tajni pakt sa ovim bićima.
Kaže se da oni dolaze iz sazvežđa Orion i zvezdanog sistema Zeta Reticuli.
Prema mišljenju mnogih, njihovo stanovništvo je malo, i oni imaju veliki broj klonova među sobom. Kaže se da se ova bića ponašaju kao roboti da im nedostaje duše.
Prema izveštajima, negde tokom 1950-ih godina je vlada SAD-a napravila tajni pakt sa Grejsima. Dobili smo izuzetno naprednu vanzemaljsku tehnologiju za proučavanje, dok su oni dobili zeleno svetno da otimaju ljudi i izvode eksperimente na ljudima.
Postoje neke statue u drevnoj Sumeriji, a takođe možeo naći pećinske crteže u Evropi i Australiji, gde su glave prikazane trouglastim oblikom sa velikim okruglastim očima.
Pećinske slike u Kimberli regionu u Australiji – za koje se veruje da su stare nekoliko hiljada godina – bi mogle biti najraniji prikazi Grejsa ikada otkriveni.
Prema lokalnim legendama, gravure su od drevnih duhova po imenu Wondjina koji su se pojavili tokom sna da stvore pejzaž i utiču na njegove stanovnike, moguća veza sa Grejsima?
Reptili
Kroz istoriju smo slušali bajke o ovim čudnim stvorenjima koja navodno žive među nama na Zemlji. Postoji toliko priča o reptilskim entitetima i iz prošlosti i u sadašnjosti, kao da su ova bića na našoj planeti od početka vremena. Istorija govori o njima, a moderna viđenja postaju sve češća. Vekovima su postojale priče o bićima koja su pola ljudi pola reptili, ali da li je to samo rezultat ljudske mašte ili postoji još nešto o ovim čudnim bićima koja su osvojila naše istorijske tekstove.
Gledajući unazad kroz istoriju, nalazimo nekoliko priča o čudnim stvorenjima, koje su obožavali naši preci. U Južnoj Americi, Kecalkoatl, Kukulkan su samo neki od bogova koji su reptilska bića obožavana kao bogovi. Kecalkoatl je srednjoameričko božanstvo čije ime potiče iz Navatl jezika i znači “pernata zmija.“ Obožavanje pernate zmije je, kako je poznato, prvo dokumentovano u Teotivakanu u prvom veku pre nove ere i prvom vek nove ere.
Prema rečima ufologa, oni su visoki oko 4 metra i okarakterisani su kao izuzetni ratnici, i imaju ekstremno hijerarhijski i takmičarski političko-vojni sistem. Oni takođe imaju veliku psihičku snagu i hrane se negativnom energijom kao što su strah i mržnja, i zato se oni smatraju “regresivnim“ i smatrani su pre “demonima.“
Webtribune.rs