Po prvi put u istoriji, čovek od vere i čovek od nauke se udružuju u potrazi da Isusovom DNK. Koristeći najnovija dostignuća u DNK tehnologiji na Univerzitetu Oksford, genetičar i biblijski naučnik istražuju najpoznatije svetinje na svetu, Uključujući Torinski pokrov, Sudarijum iz Ovieda i novootkrivene kosti Isusovog rođaka, Jovana Krstitelja.
Vađenjem i analizom uzoraka svake od ovih svetinja, oni se nadaju da će povratiti uzorke DNK koja je pripadala Isusu ili članu njegove porodice.
Sada stručnjaci pokšavaju da “ekstraktuju“ genetski kod porodice Isusa Hrista. Brojne čudne tvrdnje su izneli razni pojedinci koji su tvrdili da su bili na ivici kloniranja Isusa Hrista. Međutim, još uvek nismo uspeli da kloniramo ljudsko biće, a kamoli Sina Božijeg.
Ali, šta ako bismo mogli upratiti DNK Mesija?
Sada se tim pitanjem bavi dokumentarac History Channel-a pod nazivom “The Jesus Strand,“ čija je premijera u nedelju 16. aprila.
“The Jesus Strand“ History Channel-a je putovanje gde se, po prvi put u istoriji, čovek od vere i čovek od nauke udružuju kako bi potražili Isusovu DNK.
Koristeći najnovija dostignuća u DNK tehnologiji, genetičar sa Univerzitetu Oksford Džordž Basbi i biblijski naučnik pastor Džo Basbi, istražuju najpoznatije svetinje na svetu, ključujući Torinski pokrov, Sudarijum iz Ovieda i novootkrivene kosti Isusovog rođaka, Jovana Krstitelja. Njihovo putovanje ih vodi do svetih mesta širom sveta, od Španije i Italije do Izraela i obala Crnog mora.
Govoreći za Conversation, Džordž Basbi sa Univerziteta Oksford – koji učestvuje u “The Jesus Strand“ je rekao:
“2010. godine, Kazimir Popkonstantinov je otkrio ono što on veruje da su kosti jednog od najpoznatijih svetaca: Jovana Krstitelja. Ja sam bio zainteresovan za ono što bi nam DNK analiza mogla reći o ovim kostima, i onim drugima.“
“Kada je Kazimir kasnije otvorio relikvijar, pronašao je pet fragmenata kostiju. Natpis na manjoj kutiji, koja je verovatno korišćena za prenos kostiju tokom putovanja, bio je ključni dokaz koji ga je naveo da poveruje da bi kosti mogle pripadati Jovanu Krstitelju. Ovaj nalaz je izuzetno važan, delom zbog toga što je Jovan Krstitelj bio i Isusov sledbnik i njegov rođak – što znači da dele DNK.“
Međutim, Basbi ukazuje na to da još uvek nije jasno da ta DNK pripada pravom Jovanu Krstitelju. Ipak, on je razgovarao sa naučnicima koji su učestvovali u izvlačenju brojnih DNK uzoraka iz Torinskog pokrova.
Mnogi veruju da je Torinski pokrov pogrebna tkanina Isusa, i centar je rasprave između skeptika, istoričara i arheologa. Tkanina koja je duga 4,5 metara je bila navodni pokrov koji je stavljen preko tela Isusa Hrista u vreme sahrane.
Ostao je predmet fascinacije i za hrišćansku veru i za nauku. Njegovo poreklo je kontroverzno, dok neki kažu da Torinski pokrov potiče od pre više od 2.000 godina kako bi prilagodili priču natprirodnom poreklu, drugi veruju da datira iz 13. i 14. veka, na osnovu radiokarbonskog testiranja koje je izvršeno na platnu 1988. godine.
Pored toga, uprkos strogoj naučnoj analizi, do sada niko ne zna sa sigurnošću kako je slika žrtve raspeća prikazana na pokrovu, iako mnogi kažu da je to delo Leonarda da Vinčija.
Zanimljivo, istraživači rade na izvlačenju DNK iz takozvane Jakovljeve kosturnice – kutija iz prvog veka koja navodno sadrži kosti Isusovog brata.
Basbi je dodao: “Pretpostavimo na trenutak da se kontaminacija može u potpunosti isključiti i da je DNK analiza pokazala da DNK iz Pokrova ima porodično poklapanje sa DNK iz Jakovljeve kosturnice – i da se obe DNK mogu povezati sa bugarskim kostima. Da li onda ovo može biti DNK Isusa i njegove porodice?“
Webtribune.rs