Naučnici su izdali oštro upozorenje rekavši da je Zemljin Mesec, u stvari, na putanji da se sudari sa našom planetom.
Naučnici tvrde da će kao rezultat trenja plime – način na koji se mesečeva gravitacija igra sa okeanima na Zemlji, što na kraju dovodi do plima – Mesec će polako početi da se kreće ka Zemlji, i na kraju će se sudariti sa našom planetom.
Prema rečima stručnjaka, Zemlja i Mesec će se sudariti u događaju koji će biti katastrofalan za oba nebeska tela.
Iako se naš Mesec trenutno udaljava od Zemlje, otprilike na po 4 cm godišnje, naučnici su izdali oštro upozorenje tvrdeći da će Mesec na kraju jurnuti ka Zemlji.
Džejson Barns, planetarni naučnik sa Univerziteta u Ajdahu, rekao je za Forbes: “ Poslednji kontakt u evoluciji Zemlja-Mesec doveo bi do uništenja Meseca i proširenja Zemlje.“
Naučnici kažu da će rotacioni period naše zemlje usporiti i uklopiti se sa orbitalnim periodom Meseca. Kada se to desi, gravitacija naše planete će povući Mesec, što će uzrokovati to da on počne polako da nam se približava.
“Predviđa se da će se Mesec približiti Zemlji toliko da će se na kraju stopiti s njom,“ rekao je Barns.
Ipak, ne brinite se. Naučnici kažu da se ovo neće dogoditi u narednih 65 milijardi godina.
Za 65 milijardi godina, stvari u našem solarnom sistemu će biti skuvane. Do tada će Sunce dostići svoju fazu crvenog džina – kraj njegovog života gde će početi da se širi, gutajući, na kraju, većinu našeg solarnog sistema.
Mi još uvek ne možemo biti sigurni da li će sistem Zemlja-Mesec preživeti Sunčevu fazu crvenog džina, kaže Barns.
Zanimljivo, nedavna studija je izazvala sve ono što su astronomi mislili da znaju o tome kako je naš “prirodni“ satelit nastao. Prema vodećoj teoriji, naš Mesec je formiran nakon kolizije prvobitne, manje Zemlje i misteriozne planete Teia. Krhotine nastale kolizijom su formirale gust, vruć oblak krhotina širom našeg sveta, od čega je, po sili gravitacije, oblikovan naš prirodni satelit.
Stručnjaci iz Izraela su upravo izneli novu teoriju koja ukazuje da je naš Mesec možda formiran iz niza masivnih uticaja, a ne samo jednog. Studija objavljena u časopisu Nature Geoscience, objašnjava zašto je Zemljin prirodni satelit uglavnom sačinjen od zemaljskih materijala, a ne mešavine elemenata i onih sa drugih nebeskih tela koji su učestvovali u koliziji.
Čini se da je prilično uobičajeno za nebeska tela da utiču jedni na druge.
Webtribune.rs