1917. godine dogodila se paradoksalna situacija koja je Rusiju koštala četiri tone zlata.
Prema arhivima Državne banke, uoči oktobarskog puča, iz Sankt Peterburga za Stokholm prošao je voz kojim je izneto rusko zlato u polugama u vrednosti od pet miliona rubalja.
Zvanične informacije kažu da je jedna od najvećih banaka u Rusiji u to vreme, Azov-Don banka, bila odgovorna za isporuku plemenitog metala u Švedsku. Međutim, kasnije su boljševici uspeli da saznaju da zlato ne pripada finansijskoj organizaciji, već državi.
ŠOKANTNA TVRDNJA RUSKOG POLITIKOLOGA: Rusija mora hitno da iz Azerbejdžana eliminiše Tursku jer će krenuti i na Moskvuhttps://t.co/yqZw4IdRvV
— Webtribune.rs (@WebtribuneRs) October 3, 2020
Ispostavilo se da je zlato u Švedsku prenela privremena vlada, koja je očekivala da će dobiti zajmove iz jedne od najbogatijih zemalja tog perioda.
Međutim, Stokholm, koji se pridržavao neutralnog statusa, nije želeo da bude umešan u ovaj dogovor. Pre svega, to je bilo zbog činjenice da je u jeku Prvog svetskog rata aktivno trgovao sa Nemačkom i nije želeo da je naljuti pomažući protivničkoj strani.
Tone zlata uskladištene u Moskvi na brzinu su registrovani kao vlasništvo Azov-Don banke.
U uslovima zabune koja je tada vladala u Rusiji, niko nije ništa sumnjao.
Međutim, na granici sa Finskom dogodio se mali incident. Lokalni poverenik bio je previše pedantan pri proveri dokumenata, usled čega je bio potreban šifrovani program iz Petrograda, koji je omogućavao da se nakit otprema u Švedsku, gde ga na prijem nije prihvatila državna Riksbank, već Stockholms Enskilda banka, u vlasništvu porodice Vallenberg.
Posle tri nedelje, privremena vlada je pala, usled čega je švedska strana odlučila da zadrži zlato za sebe.
Tako je prevara izvršena 1917. koštala Rusiju četiri tone zlata, što Stokholm danas neće vratiti.
Webtribune.rs