Igor Sikorski bio je gigant vazduhoplovne istorije. Konstruisao je prvi teški bombarder na svetu (Ilya Muromets), prvi svetski, masovno proizvođen helikopter (Vought-Sikorsky VS-300) i osnovao više milijardi vrednu vazduhoplovnu kompaniju koja do dan-danas proizvodi helikoptere.
Takođe je bio pobožni pravoslavni hrišćanin i veliki ruski rodoljub: „Moja porodica, koja potiče iz ruralnog kijevskog regiona, bila je čistog ukrajinskog porekla ali mi sebe smatramo Rusima… Ukrajina je sastavni deo Rusije kao što su Teksas ili Luizijana sastavni deo Sjedinjenih Država. “
U normalnom 20. veku, u kom boljševički kmetovi nisu preuzeli Rusiju, imao bi, bez sumnje, centralnu ulogu u stvaranju svemirske vazduhoplovne industrije u Rusiji.Umesto toga, bio je prisiljen na emigraciju.
U poslednjem poglavlju biografije Sikorskog iz 2003. godine, ruski istoričari Vadim Mikeev i Genadi Katišev analiziraju životne sudbine 75 vodećih ruskih vazduhoplovnih eksperata koji su radili sa Sikorskim. Evo šokantnih statistika – od 75 inženjera Sikorskog:
- 1 je umro tokom Prvog svetskog rata pre 1917.
- 25 je umrlo između 1917. i 1924. godine.
- 32 emigriralo
- Od 17 koji su ostali u SSSR-u, još osam je kasnije proterano.
Shodno tome, uključujući i samog Sikorskog, imamo neverovatnu činjenicu da je samo 23 odsto elitnog, ruskog, vazduhoplovnog, ljudskog kapitala preživelo boljševičku revoluciju i njene posledice. Pored toga, polovina ostalih – uključujući konstruktora aviona Nikolaja Polikarpova – bila je izložena progonu od strane Staljinove države i teško je oštećena u pogledu svog profesionalnog potencijala.
Ni vazduhoplovna industrija nije bila izuzetak – prema procenama Dmitrija Saprkina, istraživača Instituta za naučnu istoriju RAN, Rusija je izgubila 70 -90 odsto najkvalifikovanijeg kadra u okviru visokotehnološke industrije .
Treba napomenuti da su boljševici namerno počinili aristocid Rusije. Aristocid je istrebljenje najtalentovanijeg, najinteligentnijeg, najproduktivnijeg i najdarovitijeg dela neke populacije i oblik genocida.
Od str. 302 knjige Mikeeva i Katiševa:
Čitava ruska vazduhoplovna industrija našla se u komi. To je delom posledica mračnih dešavanja u julu 1918. godine, kada su se pod Crvenim terorom oštro povećale represije protiv „kontrarevolucionara“.
Prema Nikolaju Buharinu, u te ljude su spadali:
„3) buržoaski preduzetnici – organizatori i direktori;
4) visoka birokratija – državna, vojna i verska;
5) tehnološka inteligencija i inteligencija uopšte;
6) oficiri. “
Vrhunac represije pao je na Petrograd, gde je Crveni teror na čelu sa Grigorijem Zinovjevim, pozvao radnike da se „vlastitim rukama, na ulicama“ bave inteligencijom.
Hiljade birokrata, pravnika, lekara, sveštenika, oficira, učitelja, profesora i plemića je streljano. V.I. Jarkovski, koji je više puta odbijao ponude da ode u inostranstvo radi prestižnog i dobro plaćenog posla, uhapšen je zbog „sabotaže“ 1918; uprkos molbama glavnih ličnosti iz umetnosti i nauke, pogubljen je u tvrđavi Petra i Pavla. M.V.
Šidlovski je pokušao da pobegne sa porodicom preko Finske. Crvena garda ga je na granici pretukla na smrt. G.G. Goršakova upucala je Čeka. Poginuli su mnogi sledbenici Sikorskog koji su svoj život posvetili radu na stvaranju i negovanju ruske avijacije.
Više od 75 odsto ruskih elitnih radnika ubijeno je ili proterano za manje od jedne decenije.
Ovo bi mogao biti jedini i najveći događaj uništavanja ljudskog kapitala u svetskoj istoriji zaključuje analizu Anatolij Karlin za checkpointasia.
Webtribune.rs