Pre 500 godina, smrtonosna epidemija poznata kao “kokolicli” ubila je skoro 80 odsto astečke populacije.
Nesrećnici koji su dobili zarazu bi uglavnom umirali u roku od 3-4 dana.
Za samo pet godina epidemija je izbrisala 15 miliona ljudi, i pokorila astečku populaciju, ali uprkos brojnim studijama ovog fenomena, naučnici su se dugo mučili da odrede šta je tačno bolest bila.
Sada je pak nova studija otkrila, da je najverovatniji kandidat groznica nalik tifusu, koja se mogla širiti od domaćih životinja koju su u Ameriku doneli španski konkvistadori.
Istraživači su ovo otkrili proučavajući DNK uzorke prastarih kostura.
“Kokolicli iz 1545-50 je bila jedna od mnogih epidemija koja je pogodila Meksiko nakon dolaska Evropljana, ali je bila druga od tri najporažavajućih epidemija, koja je dovela do najvećeg gubitka ljudskih života”, rekla je Ešli Vagen sa univerziteta “Tubingen” u Nemackoj.
“Uzrok ove epidemije je bio tema debata istoričara više od jednog veka, i sad možemo pružiti direktan dokaz putem drevnog DNK, da pomognemo pri rešavanju ovog dugotrajnog pitanja.”
Webtribune.rs