Tela serijskih ubica se čuvaju od strane naučnika a ono što se dešava posle bi vas moglo iznenaditi.
Nema ceremonije, muzike, cveća ili lepih reči nakon sahrana većine serijskih ubica, ali šta se dešava sa njima kad konačno umru?
U nekoliko slučajeva, mozak serijskih ubica se čuva tako bi ga mogli naučno ispitati da odrede neurološku vezu sa njihovim nasilnim ponašanjem, dok u drugim slučajevima, serijske ubice imaju potresne konačne zahteve koji se odobravaju.
Čarls Menson
Čarls Menson je jedan od najozloglašenijih ličnosti 1960-ih godina, i sinonim je za tamnu stranu hipi pokreta.
Iako on nije sproveo ni jedno ubistvo sam, vodio je kult poznat kao “Manson Family“ i ubeđivao decu srednje klase da izvrše neke od najbrutalnijih ubistava ikada počinjenih.
Na leto 1969. godine, usmeravao je svoje, uglavnom mlade ženske sledbenice, da ubiju sedmoro ljudi, za šta su tužioci rekli da je bio deo plana za iniciranje rasnog rata.
Među žrtvama je bila glumica Šeron Tejt, trudna supruga filmskog režisera Romana Polanskog. Ona je ubodena 16 puta od strane članova ovog kulta.
Na sudu je Menson rekao: “Ova deca koja su krenula na vas sa noževima, to su vaša deca. Vi ste ih naučili, nisam ih ja naučio. Ja sam samo pokušao da im pomognem da ustanu“.
U ovim ubistvima koje je on naredio je grupa njegovih mladih sledbenika upala u kuću Tejtove i izbola na smrt nju, naslednicu kafića Ebigejl Folger, frizera poznatih Džeja Sebringa, poljskog filmskog režisera Vojteka Frajkovskog i Stivena Parenta, prijatelja čuvara imanja.
Tejtova je bila osam i po meseci trudna, a njen suprug, režiser Roman Polanski, bio je tada van zemlje.
Sledeće noći su na smrt izbodeni bogati direktor supermarketa i njegova žena, Leno i Rozmari LaBianka.
Reči “Pigs“ i “Helter Skelter“ su krvlju bile ispisane na zidu na mestima ovih zločina.
Menson je tvrdio da je ideju za ubistva dobio iz pesme Bitlsa “Helter Skelter“, za koju je verovao da je šifrovana poruka od ovog benda.
Menson je umro ove godine, 19. novembra, u 83. godini i bio je na doživotnoj robiji. Proveo je 45 godina u zatvoru zbog orkestriranja ovim ubistvima.
Prijatelji i pristalice ovog ozloglašenog kriminalca su uspostavili stranicu za donacije na internet sajtu “GoFundMe”, kako bi osigurali da njegovi “posmrtni ostaci počivaju u miru uz čast, poštovanje i dostojanstvo koje zaslužuje“.
Ali stranica je ukinuta u roku od nekoliko sati.
Sada postoje rasprostranjene spekulacije o tome šta će se desiti sa Mensonovim telom.
Kalifornijski zakon kaže da zatvorenik mora godišnje identifikovati svoju najbližu rodbinu na Obaveštenju u slučaju smrti zatvorenika.
Kazneno-popravno odeljenje će pokušati da obavesti navedene osobe koje zatim imaju 10 dana da zatraže telo.
Nije jasno da li je Menson naveo Džejsona Frimena, svog poslednjeg preostalog rođaka.
Frimen je rekao: “Ako ne možemo sakupiti novac preko GoFundMe, pronaći ćemo drugi način. To će definitivno biti grupni trud. Ne samo jedne osobe, već mnogo ljudi“.
Trenutno postoji spor oko dva testamenta koja je navodno potpisao Menson, iako je visokoprofilni advokat rekao da postoje ozbiljne sumnje u pogledu “održivosti“ drugog, jer nije potpisan svastikom kao prvi.
Ted Bandi
Ted Bandi
Za Teda Bandija nije bilo javne sahrane nakon što je 1989. godine pogubljen zbog više ubistava.
On je priznao više od 30 ubistava i zatražio da se njegov pepeo razbaca u Kaskadskim planinama u državi Vašington, gde su otkrivena najmanje četiri tela njegovih žrtava.
Uprkos tome što je u dva odvojena suđenja dobio tri smrtne kazne, Bandiju je ostvarena njegova želja nakon pogubljenja.
Ian Brejdi
Poznat kao jedan od “Moors ubistava“, zajedno sa svojom devojkom Majrom Hindli je mučio i ubio petoro dece tokom 1960-ih godina.
Svoje mlade žrtve su pokopali u močvari Saddleworth Moor, ali ostaci 12-godišnjeg Kita Beneta nikada nisu pronađeni.
Brejdi je umro od raka u maju, ali je njegova sahrana otkazana zbog strahova da će njegov pepeo biti razbacan po močvari gde su njegove žrtve bile pokopane.
Brejdijevo telo je pokupljeno iz mrtvačnice u bolnici Royal Liverpool i odveženo u pratnji neobeleženih policijskih kola sa inspektorom i narednikom iz Mersajdske policije u krematorijum Southport.
Njegovo telo je kremirano u prisustvu Brejdijevog advokata Robina Makina, policajca, zvaničnika veća i dva radnika u krematorijumu u 22 časa, pre nego što je stavljen u biorazgradivu urnu izrađenu od himalajske soli.
Ova urna je bila dizajnirana da potone na dno mora neposredno pre rastvaranja za nekoliko sati.
Ian Brejdi je zatražio da se tokom ceremonije svira peti stav Fantastične simfonije Hektora Berlioza.
Taj deo predviđa satanisičke orgije gde se čudovišta okupljaju da se smeju na sahrani.
U skladu sa naredbom sudije, nikakva muzika se nije svirala, nije bilo cveća i nisu napravljene fotografije.
Džon Vejn Gejsi junior
Zloglasni ubica i klovn je rekao: “Klovnovi se mogu izvući sa ubistvom“.
Američki serijski ubica i silovatelj je seksualno napao i ubio najmanje 33 dečaka tinejdžera i mladića, pre nego što je zatvoren 1970-ih godina.
On je bio klovn koji je prisustvovao zabavama i posećivao bolesnu decu u bolnicama.
Ali iza te fasade, on je vodio dvostruki život i zakopao 28 tela ispod poda u svom domu u Čikagu, još jedno je zakopao ispod svog prilaza kući i još četiri bacio u obližnju reku.
Dok je bio iza rešetaka, naslikao je nekoliko slika, uključujući i klovna i još jednu gde lobanja nosi klovnovski šešir.
Nakon što je pogubljen 1994. godine, njegovo telo je kremirano a pepeo je predat njegovoj porodici, ali su zadržali njegov mozak netaknut.
Njegov mozak je dat psihjatru Helen Morison da ga prostudira, i koji je navodno držala u zapečaćenoj torbi u svom podrumu.
Džefri Damer
Serijski ubica Džefri Damer je priznao da je ubio 17 mladića i dečaka.
Osakatio je i ponekad kanibalizovao svoje žrtve.
Policija je pronašla delove tela u njegovom stanu u Milvokiju 1991. godine.
Služio je 15 doživotnih kazni u zatvoru dok ga nije drugi zatvorenik, Kristofer Skarver, pretukao na smrt.
Kristofer Skarver je ubio njega i još jednog ubicu sa gvozdnom šipkom nakon što je ostavljen bez nadzora.
Skarver tvrdi da se Damer nije kajao i da je često uznemiravao druge zatvorenike praveći “otkinute udove“ sa hranom a potom ih natapao kečapom kao da je to “krv“.
Damerovi ostaci su kremirani 1995. godine, ali je njegov mozak bio sačuvan dok su njegovi roditelji raspravljali o tome da li da ga daju naučnicima za proučavanje.
Njegov mozak je držan u formaldehidu na zahtev njegove majke, koja je želela da naučnici otkriju da li su biološki faktori uticali na njegova dela.
Njegov otac je želeo da bude kremiran po želji njegovog sina.
Webtribune.rs