Lavrenti Beria, Henri Jagoda i Nikolaj Ježov su bili poznati kao glavni dželati Staljinovog režima. Beria je nastavio sa masovnim ubistvima i deportacijama i bio je poznat po svojoj okrutnosti. Međutim, mnogi ljudi gaje različite stavove prema ovoj osobi čak i danas.
Iako priznaju njegove zločine, pristalice Berije ga nazivaju „talentovanim menadžerom“ koji je postigao dosta i uradio mnogo za svoju zemlju.
Beria je započeo svoju aktivnost kao komesar za unutrašnje poslove u Sovjetskom Savezu nakon što je amnestirao. Oko 200 000 ljudi koji su bili uhapšeni usled Ježovih naduvanih optužbi da su „neprijatelji naroda“ je pušteno na slobodu.
Najverovatnije, ta amnestija nije bila inicijativa novog komesara- Staljin je shvatio da je Ježov otišao predaleko kada je primenio instrukcije. Neko je morao da pokaže ljudima da u toj zemlji ima pravde. Ta odluka je Beriji donela imidž branioca pravde.
On je reorganizovao rad inostranih obaveštajnih jedinica Sovjetskog Saveza. Pre rata, Beria je pomogao pri stvaranju opširne mreže agenata. Uz pomoć svojih agenata u stranim zemljama, Sovjetski Savez je primao informacije o novim razvojima tehnologije, poput rada SAD-a na atomskoj bombi.
Nakon II svetskog rata, 1945. godine, Beriji je dodeljen rang maršala Sovjetskog Saveza za zasluge u Velikom patriotskom ratu. 30. juna 1940. godine on je postao član komiteta državne odbrane. Beria je nadgledao proizvodnju vojne opreme, rad Komesarijata u industriji uglja i Komesarijata u železničkoj industriji.
Staljin, Staljinova ćerka i Lavrenti Beria
Komunikacije koje su zahtevale evakuaciju bitnih preduzeća i njihovih zaposlenih su stvorene što je brže bilo moguće. Čak 3570km pruga, 4200km puta i 842 aerodroma je sagrađeno. Nakon evakuacije, fabrike su počele da proizvode tenkove, avione, municiju i počele da uvode nove modele oružja za najkraće moguće vreme.
Od 1942. do 1944. godine, Sovjetski Savez je proizvodio u proseku 2000 tenkova i samohodnih sistema naoružanja svakog meseca. Na godišnjem nivou je bilo proizvedeno oko 450 000 mitraljeza, dok je u Nemačkoj taj broj bio 250 000.
Sovjetski Savez je počeo da eksperimentiše sa uranijumom mnogo pre rata. Tokom rata su obaveštajci izveštavali o nuklearnim projektima u Americi i Engleskoj. Beria je počeo da informiše Kurčatova, naučnog vođu Specijalnog Komiteta GKO. Specijalna laboratorija je stvorena. 3. decembra 1944-te. Staljin je raspisao naređenje da se „veruje komesaru Beriji sa radom za nadgledanje razvoja aktivnosti eksploatacije uranijuma.“
Nakon bombardovanja Hirošime i Nagasakija, SSSR je obratio više pažnje na proizvodnju atomske bombe. Kurčatov je priznao: „Da nije bilo Berije, ne bismo napravili bombu.“ Beria je naredio da se registruju svi fizičari u zemlji: bilo ih je 4212. Savezu su hitno bili potrebni nuklearni specijalisti, koje su odmah počeli i da treniraju.
1945. godine su obaveštajne jedinice Saveza dobile knjigu o pravljenju atomske bombe u SAD-u. Beria je uspostavio režim potpune tajnosti oko celog projekta i naredio zapošljavanje svih nuklearnih stručnjaka, čak iako su oni bili u zatočeništvu u radničkom kampu. Na taj način je spasio život mnogim naučnicima koji bi u drugom slučaju umrli u tim kampovima.
Nuklearna bomba je stvorena i testirana 1949. godine. Nekoliko godina kasnije je Sakarov napravio termonuklearnu (hidrogensku) bombu. Ona je testirana nakon Berijinog hapšenja.
Nakon Staljinove smrti, Beria je sebe video kao sledećeg lidera Sovjetskog Saveza. Malenkov je postao zvanični glavešina sovjetske vlade, a Beria je zauzeo poziciju prvog zamenika glavešine Veća ministara.
On se verovatno sećao efekta amnestije koju je objavio 1930. godine i koja je zatvorila mnoge slučajeve za hapšenje. Na njegov predlog, predsedništvo centralnog komiteta CPSU je odobrilo deklaraciju „Amnestije“ 27. marta 1953. godine. Preko milion ljudi je pušteno pod tim zakonom.
U „Predložnoj deklaraciji veća ministarstva Sovjetskog Saveza“ koju je Beria predao Malenkovom 13. maja 1953. godine on je predložio ukidanje restrikcija pasoša za rezidenciju koja je sprečavala one koji su odslužili kaznu da se vrate kući i pronađu pošten posao.
Dokument je navodio: „Usled date situacije, državljani koji su odslužili svoju kaznu na mestima zadržavanja ili egzila i koji su opravdali svoju krivicu pred društvom nastavljaju da imaju probleme.“
Predlog je prihvaćen i restrikcije za rezidenciju u više od 300 gradova i regiona širom Saveza su ukinute.
Beria se zalagao za ukidanje polise iz 1952 za „pojačanu konstrukciju socijalizma,“ restrikcije za mali i srednji privatni kapital i nastanak agrokulturalnih kooperacija (varijanta kolektivizacije). Predlog je privaćen od strane predsedništva CPSU centralnog komiteta, samo je Malenkov bio protiv toga.
Istovremeno, Beria je ostao čovek koji je stajao iza brojnih smrti. U naše vreme je bilo pokušaja da se očisti njegovo ime ali je vojni kolegijum vrhovnog suda Ruske Federacije doneo negativnu odluku na to u maju 2002. godine, navodeći da su Beria i njegovi saveznici bili među liderima koji su „organizovali i lično sproveli masovne represije protiv svojih sunarodnika na državnom nivou.“
Webtribune.rs
