Naučnici nisu sigurni za koga je tačno ona napisana, ali ne veruju da je knjiga bila namenjena samo za sveštenike ili monahe
Australijski dvojac dešifrovao je drevni egipatski priručnik koji je pripadao svešteniku ili monahu pre oko 1.300 godina, prenosi NationalGeographic.rs.
Ovaj “Priručnik o moći obreda”, kako je nazvan, sadrži brojne čini i bajalice za prizivanje božanstava koje ukazuju čitaocu kako da ih koristi za zaljubljivanje, isterivanje zlih duhova, lečenje raznih bolesti i slično.
Knjiga je napisana na koptskom – egipatskom jeziku pisanim grčkim pismom – i sadrži 20 povezanih strana pergamenta. Ručno pisane knjige, poput ove, koje su napravljene od nekoliko strana papira ili sličnih materijala se često nazivaju kodeksi.
Prema rečima istraživača Malkolma Čouta i Lejna Gardnera, koji su opisali tekst u novoj knjizi, početak kodeksa se sastoji od serije bajalica koje se završavaju crtežima ili “rečima moći”.
To potom dovodi do brojnih različitih čini koje imaju različite svrhe, na primer da izleče bolest ili isteraju duhove, kao i da nekoga učine uspešnim u životu ili zavedu osobu i učine je samo svojom.
Jedna od čini, na primer, posebno je osmišljena da se preuzme kontrola nad drugom osobom. Da bi to učinio, sveštenik mora da peva magične reči nad dva eksera i ta ih potom “zabije u dovratak, jedan sa desne i jedan sa leve strane”.
Knjiga je najverovatnije napisana između 600. i 700. godine naše ere. U to vreme, mnogi Egipćani su postali hrišćani, što objašnjava zašto se u nekoliko bajalica pominje ime Isusa Hrista.
Međutim, drugi delovi su više u skladu sa drugom grupom, Setijancima, koji su najviše poštovali trećeg sina Adama i Eve, Seta.
Istorijski dokazi ukazuju da su crkvene vođe smatrale Setijance jereticima i da su do vremena kada je knjiga napisana, skoro u potpunosti zbrisani.
Imajući u vidu da knjiga sadrži i setijanske i hrišćanske reference, naučnici veruju da je kodeks možda bio prelazni dokument, napravljen pre nego što su setijanske čini izbačene iz obrednih tekstova.
Naučnici nisu sigurni za koga je tačno ona napisana, ali ne veruju da je knjiga bila namenjena samo za sveštenike ili monahe.
“Osećam da je bilo obrednika i van monaških ili crkvenih redova”, navodi Čout i dodaje:
“Ali ko su oni tačno bili ostaje misterija zbog činjenice da ljudi nisu želeli da budu obeleženi kao mađioničari.”
(Nationalgeographic.rs)