Na osnovu novih naučnih podataka, istraživači su zaključili da je planeta Zemlja hibridna planeta.
Naučnici kažu kako dramatičan uticaj ljudske aktivnosti na našoj planeti gura Zemlju u stanje “hibridizacije“ pre nego što se naš svet končano prebaci u potpuno novu planetarnu klasu.
Decenijama su astronomi zamišljali postojanje naprednih vanzemaljskih civilizacija i čak su i klasifikovali prema količini energije koju bi njihovi stanovnici mogli uhvatiti i iskoristiti.
Rečeno je da su vanzemaljski svetovi – po prirodi hipotetički – bili eventualno klasifikovani u tri vrste prema šemi koju je 1964. godine opisao sovjetski astronom Nikolaj Kardašev.
Civilizacija Tip 1 ima sposobnost da manipuliše svim energetskim resursima svoje planete (što je za našu civilizaciju dalek cilj), a Tip 2 svom energijom u njihovom zvezdanom/planetarnom sistemu.
Super napredna civilizacija Tip 3 bi koristila energiju čitave njihove galaksije.
Kardaševa skala je postala neka vrsta zlatnog standarda za klasifikaciju mogućih civilizacija koje se nalaze negde drugo u kosmosu, i koliko su napredni mogle postati tokom vremena.
Ali to nije ono o čemu ovde trenutno pišemo.
U našoj perspektivi, početak Antropocena se može posmatrati kao početak hibridizacije planete, napisali su stručnjaci.
Tim naučnika, koji uključuje naučnike sa Univerziteta u Vašingtonu, osmislio je novi sistem klasifikacije za evolucione faze svetova zasnovan na “neravnoteži termodinamike.“
Kategorije variraju od imaginarnih planeta koje nemaju nikakvu atmosferu do onih vanzemaljskih svetova sa biosferom ili čak “tehnosferom,“ otkrivajući dostignuća veoma naprednih “energetski intenzivnih tehnoloških vrsta.“
Novi istraživački rad, nazvan “Zemlja kao hibridna planeta: Atropocena u evolucionom astrobiološkom kontekstu,“ objavljen je u septembru 2017. godine u časopisu Anthropocene.
Vodeći autor studije Adam Frenk, profesor fizike i astronomije na Univerzitetu u Ročesteru, kaže kako novo istraživanje nudi novi način razmišljanja o održivosti na planetarnom nivou u onome što se vidi kao antropocena epoha.
“Naša pretpostavka je da ulazak Zemlje u Antropocen predstavlja ono što bi, sa astrobiološke tačke gledišta, mogla biti predvidiva planetarna tranzicija,“ napisali su stručnjaci u studiji.
“Mi istražujemo ovaj problem iz perspektive studija našeg solarnog sistema i egzoplaneta.“
“Po našem mišljenju, početak Antropocena se može posmatrati kao početak hibridizacije planete – neka vrsta tranzicione faze iz jedne klase planetarnih sistema u drugu.“
Šema klasifikacije, pišu naučnici u novoj studiji, zasnovana je na “veličini kojom različiti planetarni procesi – abiotski, biotski i tehnološki – stvaraju slobodnu energiju, tj. energiju koja može obavljati posao unutar sistema.“
Naučnici predlažu četiri različite klase:
- Klasa I predstavlja planete koje nemaju nikakvu atmosferu, kao što su planeta Merkur i Zemljin Mesec.
- Klasa II su planete koje imaju veoma tanku atmosferu koja sadrži gasove staklene bašte ali nemaju trenutni život, kao što je trenutni status planeta poput Marsa i Venere.
- Klasa III su planete koje se smatraju onima koje možda imaju tanku biosferu i bar neke tragove biotske ativnosti, ali premalo da bi “uticale na planetarne pokretače i menjale evoluciono stanje planete u celini.“ Naučnici nisu pronašli nikakve primere da takve postoje u Sunčevom sistemu, ali je rana Zemlja možda bila takav svet – pa čak možda i rani Mars, ako je život ikada postojao tamo u dalekoj prošlosti.
- Klasa IV su planete koje imaju izuzetno debelu biosferu koja je ojačana fotosintetičkom aktivnošću, a život je snažno počeo da utiče na tok energije.
Webtribune.rs
