Očigledno je da se sa pšenicom dešava nešto sa čime javnost nije upoznata. To ide dalje od organskog naspram neorganskog, glutena ili hibridizacije, jer čak i konvencionalna pšenica ne izaziva simptome kod nekih koji jedu pšenicu u nekim drugim delovima sveta.
Šta se zapravo dešava sa pšenicom?
Već neko vreme gajimo ideju da je pšenica genetski modifikovana. Činilo se da jedino to ima smisla i da je u skladu sa tim raznim iskustvima sa kojima se ljudi susreću.
Smatramo da ne mogu u pitanju biti gluten ili hibridizacija pšenice. Gluten i hibridi pšenice se konzumiraju hiljadama godina. Jednostavno nije imalo nikakvog smisla da bi to mogao biti razlog da toliko ljudi odjednom ima problema sa pšenicom i glutenom uopšte u poslednjih 5-10 godina.
Istraživanjem je otrkiveno da problem leži u načinu na koji poljoprivrednici ženju pšenicu.
Protokol žetve pšenice u SAD, a praktikuje se i u drugim delovima sveta, je da se polja pšenice natope Roundup-om nekoliko dana pre nego što kombajni prođu kroz polja, jer je na uvenulu, mrtvu pšenicu manji porez za poljoprivrednu opremu, i omogućava najraniju, najlakšu i najveću žetvu.
Već 1980. godine je predložena primena herbicida Roundup, ili drugih herbicida koji sadrže smrtonosni aktivni sastojak glifosat, na pšenicu i ječam kao sredstvo za sušenje. Od tada je to postala rutina u proteklih 15 godina, i koristi se kao sredstvo za sušenje 7-10 dana pre žetve u okviru konvencionalne poljoprivredne zajednice.
Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD-a, od 2012. godine je 99% tvrde pšenice, 97% prolećne pšenice, i 61% zimske pšenice, tretirano herbicidima. To je porast za 88% za tvrdu pšenicu, 91% za prolećnu pšenicu i 47% za zimsku pšenicu od 1998. godine.
Ova praksa nije rasprostranjena samo u SAD. Agencija za standarde prehrambenih proizvoda u Velikoj Britaniji je objavila da upotreba Roundup-a kao sredstva za sušenje pšenice dovodi do ostataka glifosata koji se redovno pojavljuju u uzorcima hleba. Međutim, druge evropske zemlje se bude pred ovom opasnošću. U Holandiji je upotreba Roundup-a u potpunosti zabranjena, a Francuska će uskoro preduzeti iste korake.
Korišćenje Roundup-a na pšenici tokom čitave sezone rasta, pa čak i kao sredstva za sušenje neposredno pre žetve, može uštedeti novac poljoprivrenicima i povećati profit, ali je štetno za zdravlje potrošača koji na kraju konzumiraju zrna pšenice natopljena ostacima glisofata.
Prihvaćeni stav je da glisofat nije štetan za ljude ili bije koje druge sisare. Ovaj pogrešan stav je toliko zastupljen u konvencionalnoj poljoprivrednoj zajednici, da je poznato da prodavci Roundup-a potpuno nesmotreno njega piju tokom prezentacija!
Međutim, samo zato što vas Roundup ne ubije odmah, to ne znači da nije otrovan. Zapravo, aktivan sastojak u Roundup-u remeti sve puteve šikiminske kiseline koja se nalazi u korisnim mikrobima koji su odgovorni za sintezu kritičnih amino kiselina.
Dobre stomačne bakterije, takođe nazvane probiotici, igraju ključnu ulogu u zdravlju čoveka. Stomačne bakterije pomažu u varenju, sprečavaju propustljivost gastrointestinalnog trakta (što onemogućava razvoj autoimunih bolesti), sintetiše vitamine i pruža osnovu za snažan imunitet.
Webtribune.rs